Кучи (један Куч)
Једини одговарајућ словјенски коријен био би срб. кук-. Кук је настало из старијега клък*. Оно се находи у ријечима:
1. кук - мјесто гдје се прегиба нога, од старијега клък*. Коријен је у вези с коријеном клек* и од ње изведену глаголу клекнути / клечати;
Исти коријен је у ријечи кука, која је настала од старијега клъка* - завијен дио, те у глаголима кучити ( од клъчити - савијати, згибати) и изведеним глаголима скучити, докучити - наћи рјешења проблема, уразумјети.
Ријеч Кучи, ако се је развијала у србском језику, иако, могуће, несрбскога поријекла, звучала би првобитно Клъчи. Ако су Кучи добили назив по мјесту или крају, онда се може искати крај с коријенима клък, клъч, који би се у латинској транскрипцији биљежили C-L-C- с разним варијантима самогласника међу овим низом сугласника.