Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Српство у средњем веку

(1/7) > >>

ДушанВучко:
Мени је занимљиво било, како је Немања угостио Барбаросу у Нишу. Ниш је приказан као утврђени град, док је Немањин двор био на мање урбаном месту (па ми је било чудно зашто би неки владар бирао мање урбану средину, са двором од дрвета, а у својој држави има град који је утврђен). Сад сам тек видео да је Ниш јако кратко био под управом Немање (од 1183 до 1190те). Тек је опет био у саставу српске државе , после победе на Велбужду, 1331, а 1386 су га Турци освојили. То би значило да је у средњем веку, Ниш био у саставу Србије свега 62 године укупно, а до сада 204 године укупно (нисам то знао)...То би значило да је 2016те могао да се обележи јубилеј 200 година Ниша у саставу српске државе :)...Наравно то је јако мали број ако се узме период од досељавања Срба на Балкан, али са друге стране, тај период од 1331 до 1386 је био значајан за одржање свести тамошњег становништва током турског ропства (пошто не знам како је тамошњи живаљ себе доживљавао између 1190 и 1331)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88#Средњи_век

ДушанВучко:

--- Цитат: ДушанВучко  Август 30, 2020, 02:09:54 пре подне ---Наравно то је јако мали број ако се узме период од досељавања Срба на Балкан, али са друге стране, тај период од 1331 до 1386 је био значајан за одржање свести тамошњег становништва током турског ропства (пошто не знам како је тамошњи живаљ себе доживљавао између 1190 и 1331)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88#Средњи_век

--- Крај цитата ---
То би значило да за српско одређење Нишлија, можда пресудна ствар је била битка на Велбужду и следећих 55 година у саставу Србије, када је била на врхунцу у средњем веку (и то се одржало за време Османлија). То је сад можда материјал за неку нову тему , напр"народно осећање у средњем веку"...да ли је оно било везано само за државу у којој се живи и да ли је та свест ширена само ширењем државе. Јер разни крајеви су у различитим периодима улазили у састав српске државе а у неком међупериоду (као у случају Ниша, од 1190 до 1331) ме занима како се тај народ тамо осећао, да ли је имао неку припадност (мада у самој серији Немањина освајања су приказана као ослобађање крајева где живе Срби, кад каже у првој епизоди "На Белицу, Лепеницу, Левач, Раб, итд"...

ДушанВучко:
Могу моје последње две поруке са теме "Немањићи-сјај и сенке" да се пребаце на ову тему...Овде ме занимају та питања , да ли се осећај припадности везивао само за територије које су биле у саставу српских држава, или је било народа који и није током средњег века био у саставу Србије или неке од српских држава, а да су се осећали Србима. Напр. Видин не знам да ли је био и ако је и био, колико је дуго био у саставу српске државе у средњем веку , али су тамо живели Срби:
"По академику Стојану Новаковићу, Видин је са градовима (који са сада у Бугарској) Трн(ово), Ђустендил, Радомир, Брезник и Цариброд спадао у "српска места". У свом чланку "Град Вишеслав и Видинска област" (1883) он пише: "у видинској-српској области владао је видински кнез Шишман". Српски краљ Милутин је у своје време, 1292. и 1296. године освајао утврђени град Видин, из руку бугарског кнеза Шишмана. Рођен је у Видину, у првој половини 14. века Рајко, потоњи "Ромил Синаит Раванички" српски светац, чије мошти почивају у манастиру Раваници. Када је српски кнез Лазар 1389. године спремао војску за косовски бој, послао је петнаест писама позива "главним јунацима", од којих је једно ишло "У Видин, старцу Владиславу"
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BD

НиколаВук:
Занимљив чланак хрватско-аустралијског историчара Данијела Џина у вези са досељавањем Срба на Балкан како је приказан код Константина Порфирогенита, као и о самом српском етнониму и српској самоидентификацији током раног средњег века.

https://www.academia.edu/105131851/Early_Medieval_Serbs_in_the_Balkans_Reconsideration_of_the_Evidence?email_work_card=title

Иако су ми неки његови аргументи сумњиви и мислим да би за њих требало више поткрепљења како би променио "мејнстрим" причу о досељењу и раносредњовековним Србима, што се чини као један од циљева чланка, свакако је занимљиво целу причу погледати и из другог угла који нуди аутор. Требало би упоредити и генетичка сазнања о српској генетици са овим његовим аргументима.

Malesevic:
Прочитао сам овај чланак. Има занимљивих теза, од којих су неке по мени мало онако "навучене" рекао би.

Аутор у принципу оповргава тезу о досељавању Срба на Балкан у 7. веку и смешта исто у половину 8. или крај 8. века. Сматра да је 32. поглавље ДАИ-а који описује досељавање Срба написано тако да је без основа сместило Срба у Грчку Македонију у регији где се налази насеље Сервиа и да је читава прича коју ово поглавље нуди у ствари уметнички конструкт тј. преузет наратив кнеза Часлава са циљем да се његова власт учврсти, с обзиром да је овај рођен у мешовитом браку, и дошао на власт послат од Бугара, па му је овакав конструкт био неопходан да би успоставио директну линију са династијом која је Срба довела на Балкан и тако аргументовао преузимање власти.

Такође, сматра да Неретљани, Захумљани и Травуњани не морају бити директно везани са Србима као народом, иако их је Порфирогенит тако описао. Присуство српског етнонима у простору дубоког Јадранског залеђа од 9. века по аутору је неупитно, али сматра да се овде не ради о последици неке масовне миграције једне хомогене етничке групе, већ о једном процесу који је трајао дуго и да се ради о мањим групама различитог словенског порекла. Ширење етнонима Србин сматра зато резултатом схватања страних посматрача који су овим различитим групацијама приписале култоролошке сличности и заједничко порекло. Такође као потенцијално објашњење за ширење етнонима Србин међу рализичким јужнословенским групацијама нуди и могучност да се ради о престижном имену одређене елите, коју су елите других групација присвајале да би на локалном нивуо дали себи "историјску биографију" и учврстили своју власт међу локалном елитом. На крају се ово име одржало само у две скупине: Лужичким Србима и Рашким Србима.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна