Аутор Тема: Колонизација Војводине након Другог светског рата  (Прочитано 6378 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Колонизација Војводине након Другог светског рата
« послато: Јул 29, 2020, 07:56:51 поподне »
Није моја прича, али баш ми се допала па да је овде поделим. Казивање једног херцеговачког колонисте.


Шесет година да смо ође дошли


Рат се заврши четерес пете у мају. Мјесеца јуна, моребит и јула, дође допис да се море насељават у Војводину и да се предају молбе за селидбу. Долазе, веле, у обзир породице погинулије бораца, првоборци, инвалиди и друге заслужне породице које су учествовале у рату.

Кад људи преда'ше молбе, оформише у срезу комисију која ће и' разгледат. Коме се селило, предаде, а комисија ријеши. То исто би за све срезове: Требиње, те Гацко, те Билећа, и тако редом. Селило се у двије партије. Прва партија оде у Банат из свије ти' срезова. Друга је била наша - за Бачку.

Четвртог децембра четерес пете дошло да се иде шестог, што но кажу, нијеси се имо кат ни спремит’! Биће сад трин’естог децембра ше’сет година да смо ође дошли (иза подне, у 9 сати). Пошли смо из Невесиња шестог децембра, баш из града. Морали смо из села ноћ прије, па на конак са фамилијама у Невесиње. Моја фамилија би на конаку на Шеовини, у Станка Мањака, а ја код Јова Малешевића (то је фамилија овог професора Душка Савића нашег, мајчина му породица). Нијесам чек'о своју фамилију пошто сам био запошљен у општинском одбору и моро сам да се тамо раздужим.

Ту ноћ пред пут жене су пекле љеб и спремале. Те отолена у град, унђе баш код нашег Јова, сада покојног, Кљакића. Није било ту зграда, ни комоције за камионе и све.


Бијаше преко стотину невесињских породица! Све сам и' ја распоређив'o да сједу у камионе и слао ик за Мостар. У једном камиону превожене су ствари, а другијем народ. У Мостару, ено ђе је гимназија, би припремљен смјештај за жене и ђецу. И ујутру - на воз! (Народ је краве догонио посебно, пјешке. И ми смо двије ође доћерали. Наше је Станко ћеро.)

Дошли ујутру сточни вагони. Те тамо укрцавали стоку, робу, народ... У онијем вагонима ладно. Ладноћа, студен... преко Босне снијег!

Седам дана смо путовали. 'Рану добијали на станицама. Дошли у Нови Сад око један сат. У Петроварадину они мос' би слаб, није се смјело преко њега, па смо пјешке прешли.

Дошли у стару станицу, е... кућемо сад? Било је Министарство колонизације у Новом Саду, које је давало распоред. Главни је био Бајалица, те Марко Зиројевић. Марка сам знао са сједница у току рата, а би и на свадби кад се женио наш Данило Кљакић, био му стари сват. Е, 'ајмо да питамо кућемо! Све се бојали у Банат ћемо. Каже: Бачка, Стара Гајдобра! Идете овдолена! Сретан народ, само кад није Банат! Пошли, а из воза се види Фрушка гора. Народ виче: Ми побјегли од планине, а опет ће нас у планину!


Стигли у Гајдобру, на станицу, те куд сад? шта сад? У дому припремили дочек женама и ђеци, храну, огрев и све. Неко би иш'о, неко не. Маса и' је отишла! Ми смо остали у вагону, и ту ноћили! Прије нас су отишли инвалиди и смјестили се (добили бројеве кућа). Основали су ође одбор и влас' са овијем ође нашијема

што су бироши у Шваба били. Би ту и Управа народније добара, главни бјеше Јоцо Јованов, а у тој комисији би и Милутин Спремо и Јово Луковић као пресједник.

Кад осванусмо - снијег, мокро! Кочијаши на санкама развазају! Дадоше ми број и улицу! Те посједај у санке, те отолен он вози, вози, те у кућу ђе је сада Милован Бошковић. Улица уска, блатњава, једва нас коњи извукли! Али куће има, а и окућнице, нуспросторије, двориште пуно свакаква алата бачава... свега.

Ама, не свиђа ми се!

Те ти ја ујутру дошо на центар, те разгледам ове четири улице, и некуд ми се свиђе ова наша. Ено ђе су сада Грубачићи, уселио се Милорад Вујадиновић, и пред кућом му би отац и, кроз причу: Добро! Здраво! Окле ви? Он ми рече да има једна празна кућа, али је дата неком инвалиду који је отишо у Ерцеговину по фамилију.

Те он са мном пође. Све закључано, само отворен прозор на овој соби, која потље би моја. У кући нема ниђе ништа! Ја уфати кочијаша и вози вамо. Фамилији рекок да товаре само оно што смо с Удрежња донијели! А Васи се свидио неки чивилук, шћде да га понесе, а ја рекок: ни случајно!

Дошли: кућа закључана, ладно, замотај се у аљине и на 'одник. Ја ти у Управу, код Јованова, те му реци да ми се фамилија мрзне и да ми се кућа откључа.

Они су покупили све кључе и повезали ик на туре (и цедуље са улицом и бројем, и кључе). Не нађе он кључ, но ми рече да има ту Швабо, ковач, и нек ми откључа калаузом. Што је сигурно, сигурно - ја тражик то написмено. Тако и би, Швабо све отвори сем излаза на таван, јер ту би катанац, то нисмо смјели отварат'. Убрзо дође и они инвалид Прстојевић са два брата, мајком и сестром. Каже ми: Што сте ви уљегли у моју кућу? Вељу му ја: Има, брате, ође мјеста свијем! Те ти он мени сваки дан: Иди ти тражи себи кућу! Те ја по селу, ама све куће заузете. Изабраше Марка Зиројевића за пресједника Мјесног одбора, и он ти мени рече 'вако: Слушај, Мирко, ја и његов (бива, тог инвалида) отац богодавни смо кумови и доста смо соли и љеба заједно појели. Отац му је чојек да га треба тражит', али он није. Пред крај рата је и приступио, и нешто га тада случајно у пету крзнуло! Ти сједи и немој ни мрднут ради тога!

У прољеће, доби он другу кућу. Министарство поновило подјелу инвалидима. И тако сам ост’о ође!


(наставак следи...)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #1 послато: Јул 29, 2020, 07:57:48 поподне »
(... наставак)



А терет је силан ови народ претурио! Рекоше, не треба ништа носит'! Изашле Швабе и све има. Ја сам нов новцат шпорет оставио на Удрежњу, а ође сам се о јаду забавио да угријем ђеци. Мучили смо се, 'одали свакуд, тражи какав пле' и Душан Радовановић ми направи одличан шпорет, да се море скуват и угријат'.

Кад смо дошли, 'ранили смо се с казана и мислили да се више никад нећемо собом 'ранит'. У задрузи је војска имала казане и тамо се кувало. Те иди од куће, те донеси 'рану. Убрзо, давали су н'акву таблицу за следовања по члановима.


Нашли смо кукуруз необран. Те, читаву зиму омладина брала ручно и смјешћавала по кућама.

Дође да се одреди пет чланова за Срески одбор у Бачкој Паланци, те на конференцији, ено ђе гвожђара би, изабраше: Милутина Брстину, Илију Штрпца (испред Босанаца), Бобака из Зеленгоре (испред Словака), Риста Појужину и мене. И потље, треба руководиоц рада у сектору од центра амо и изабраше мене, а за доњи дио села Петра Лубурића. Дали су ми коња, па сам јахо по пољу, облазио раднике.

Дван'естог фебруара - треба јечам да се сије! Почели орат', све неузорано било, те ори коњма. Дај: сиј кукуруз, сунцокрет, репу...

Добили смо наређење за оснивање задруга. Двадесет и четвртога априла четерес шесте основали смо задруге. Ми Невесињци основали смо задругу Невесињсиа пушка, по устанку 1875. године на Турке и нашијема који су први опалили пушку у њему. Билећани основаше Томановића задругу, Сточани Беловића задругу, Поповци Поповопољку задругу, а Мостарци нису шћели да се сложе па основаше двије: Вележ, и Неретву. Подијелише коње по задругама и ш њима смо радили све послове.


Ође смо оформили станицу милиције. Нашли смо доктора Бекера, Шваба, чувеног љекара. Им'о је, тада, свој ренген! Имали смо породилиште, бабицу, особље за станицу милиције; имали кудељару - друга била у Војводини по производњи и моди. Имали смо млин, и све занатлије. Све смо створили и оформили: шустере, шнајдере, сараче (да праве амове за коње), тишлере...

Пошље смо гатер, пилану, оформили. Имали школу и све што је требало! А данас, 2005, нема бабице ни у Паланци, а не у Гајдобри!

Радило се, што 'но кажу, дан-ноћ, и то све ручно (копало се, кудеља се косила српачом, репа се вадила вилама...). Вратило ик се доста, није могло живљет ође!

Сљедеће године, ујединиле се све задруге у Нову Војводину, која је до педесет и треће имала то име. Радило се у задрузи, па сваком једнако пиши надницу, и добром раднику и нејакоме. Али уведоше норме - прва, друга, трећа класа, па се по томе и плаћало. Задруга је имала 15 бригада, 14 радничкије и једну сточарску. Били смо подијељени у бригаде по улицама. Свака бигада је имала по пет запрега. Добивали смо жито, по члану 250 кила шенице. Дали су нам до два јутра башча подкућом и упољу. Давали би нам кукуруза за краве, и сламу, и то смо плаћали. Како је ко зарађив’о, тако је и плаћан на крају године! Потље није било куће да није имала краву. Па рани свиње, бикове, краве те товари на станици за Италију!

Ишла омладина и на изградње пруга, путева, градова, рудника. Ја сам 1949. отиш'о са осамдесет и четверо из Гајдобре добровољно у Бор, у рудник. Отишли смо 27. децембра, радили смо два мјесеца и трин'ес дана; били смо у Бачкопаланачкој бригади. Имо сам њемачки официрски шињел, добар, постављен, и за то вријеме нијесам га ни трипут скинуо. Мраз, мећаве... 'Рана никаква. Да нијесмо од куће примали пакете, не би се могло издржат'! Препатили, вањ тако! Бјеше и' маса из наше улице, а сад смо живи још само Миро Миљуш и ја, а до неки дан бјеше и Вељко Вуковић. Са нама су били: Обрад Ивезић, Гојко Милановић, Милан Бабаљ, Манојло Голијанин, Илија Поповић, били и Настићи из Змајевске улице, Љубица Ивковић, Аница Јањића, удата за Бошка Вуковића, Обрад Ђерић...

Други су били по пругама по Босни, једни градили Нови Београд и тако...


А, данас? Има ли 50 крава у цијелој Гајдобри? Не треба ми се ни питат - нема! И оклен ће бит добра држава? Ништа! Ни бабице, ни ђеце, ни занатлија, ни крава, ни свиња - ништа нема! Вазда је било: Богат сељак - богата држава, сирома сељак – сирота држава!

А свуђе сам био и свашта сам радио, историју би имо причат да сте шћели назад 15 година!

Заборавик ти ово рећ'. Кад смо дошли, Невесињска улица се звала Кумановска, Дучићева би Александрова (ђе су Билећани), и још ове двије: Маријина, према Новој Гајдобри (ђе су Мостарци) и Петрова (ђе су Сточани). Не знам, богами, како се зваше Сутјеска; али ту распоредише Поповце!



(Забележила Мирјана Кљакић на светог Луку 2005.)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #2 послато: Јул 29, 2020, 09:47:59 поподне »
(... наставак)



А терет је силан ови народ претурио! Рекоше, не треба ништа носит'! Изашле Швабе и све има. Ја сам нов новцат шпорет оставио на Удрежњу, а ође сам се о јаду забавио да угријем ђеци. Мучили смо се, 'одали свакуд, тражи какав пле' и Душан Радовановић ми направи одличан шпорет, да се море скуват и угријат'.

Кад смо дошли, 'ранили смо се с казана и мислили да се више никад нећемо собом 'ранит'. У задрузи је војска имала казане и тамо се кувало. Те иди од куће, те донеси 'рану. Убрзо, давали су н'акву таблицу за следовања по члановима.


Нашли смо кукуруз необран. Те, читаву зиму омладина брала ручно и смјешћавала по кућама.

Дође да се одреди пет чланова за Срески одбор у Бачкој Паланци, те на конференцији, ено ђе гвожђара би, изабраше: Милутина Брстину, Илију Штрпца (испред Босанаца), Бобака из Зеленгоре (испред Словака), Риста Појужину и мене. И потље, треба руководиоц рада у сектору од центра амо и изабраше мене, а за доњи дио села Петра Лубурића. Дали су ми коња, па сам јахо по пољу, облазио раднике.

Дван'естог фебруара - треба јечам да се сије! Почели орат', све неузорано било, те ори коњма. Дај: сиј кукуруз, сунцокрет, репу...

Добили смо наређење за оснивање задруга. Двадесет и четвртога априла четерес шесте основали смо задруге. Ми Невесињци основали смо задругу Невесињсиа пушка, по устанку 1875. године на Турке и нашијема који су први опалили пушку у њему. Билећани основаше Томановића задругу, Сточани Беловића задругу, Поповци Поповопољку задругу, а Мостарци нису шћели да се сложе па основаше двије: Вележ, и Неретву. Подијелише коње по задругама и ш њима смо радили све послове.


Ође смо оформили станицу милиције. Нашли смо доктора Бекера, Шваба, чувеног љекара. Им'о је, тада, свој ренген! Имали смо породилиште, бабицу, особље за станицу милиције; имали кудељару - друга била у Војводини по производњи и моди. Имали смо млин, и све занатлије. Све смо створили и оформили: шустере, шнајдере, сараче (да праве амове за коње), тишлере...

Пошље смо гатер, пилану, оформили. Имали школу и све што је требало! А данас, 2005, нема бабице ни у Паланци, а не у Гајдобри!

Радило се, што 'но кажу, дан-ноћ, и то све ручно (копало се, кудеља се косила српачом, репа се вадила вилама...). Вратило ик се доста, није могло живљет ође!

Сљедеће године, ујединиле се све задруге у Нову Војводину, која је до педесет и треће имала то име. Радило се у задрузи, па сваком једнако пиши надницу, и добром раднику и нејакоме. Али уведоше норме - прва, друга, трећа класа, па се по томе и плаћало. Задруга је имала 15 бригада, 14 радничкије и једну сточарску. Били смо подијељени у бригаде по улицама. Свака бигада је имала по пет запрега. Добивали смо жито, по члану 250 кила шенице. Дали су нам до два јутра башча подкућом и упољу. Давали би нам кукуруза за краве, и сламу, и то смо плаћали. Како је ко зарађив’о, тако је и плаћан на крају године! Потље није било куће да није имала краву. Па рани свиње, бикове, краве те товари на станици за Италију!

Ишла омладина и на изградње пруга, путева, градова, рудника. Ја сам 1949. отиш'о са осамдесет и четверо из Гајдобре добровољно у Бор, у рудник. Отишли смо 27. децембра, радили смо два мјесеца и трин'ес дана; били смо у Бачкопаланачкој бригади. Имо сам њемачки официрски шињел, добар, постављен, и за то вријеме нијесам га ни трипут скинуо. Мраз, мећаве... 'Рана никаква. Да нијесмо од куће примали пакете, не би се могло издржат'! Препатили, вањ тако! Бјеше и' маса из наше улице, а сад смо живи још само Миро Миљуш и ја, а до неки дан бјеше и Вељко Вуковић. Са нама су били: Обрад Ивезић, Гојко Милановић, Милан Бабаљ, Манојло Голијанин, Илија Поповић, били и Настићи из Змајевске улице, Љубица Ивковић, Аница Јањића, удата за Бошка Вуковића, Обрад Ђерић...

Други су били по пругама по Босни, једни градили Нови Београд и тако...


А, данас? Има ли 50 крава у цијелој Гајдобри? Не треба ми се ни питат - нема! И оклен ће бит добра држава? Ништа! Ни бабице, ни ђеце, ни занатлија, ни крава, ни свиња - ништа нема! Вазда је било: Богат сељак - богата држава, сирома сељак – сирота држава!

А свуђе сам био и свашта сам радио, историју би имо причат да сте шћели назад 15 година!

Заборавик ти ово рећ'. Кад смо дошли, Невесињска улица се звала Кумановска, Дучићева би Александрова (ђе су Билећани), и још ове двије: Маријина, према Новој Гајдобри (ђе су Мостарци) и Петрова (ђе су Сточани). Не знам, богами, како се зваше Сутјеска; али ту распоредише Поповце!



(Забележила Мирјана Кљакић на светог Луку 2005.)

Подсети ме ова прича на покушај  мог покојног ђеда.Дошли су он и баба са троје ђеце после сила јада до Мраморка у Банату.Тако им одредили.Мучио се ђед цијелих дванаест дана воде да се напије.И тог дванастог дана баба ставила питу зељаницу на сто да се једе а он шутне ногом сто и питу,опсује све чега се мого сјетити у тренутку и каже баби:"Пакуј ђецу Милуша,сутра се враћамо...јебало их ово изобиље,не мош се воде напит ко чоек"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #3 послато: Јул 29, 2020, 10:09:29 поподне »
Ови моји су колонизовани у Бачку, у Савино Село (некадашња Торжа), и фино су се снашли. Добре швапске куће, земља коју мало ко обрађује...

А опет, сви су некако остали везани за Шекулар и имају сви ако не неку имовину, а оно блиску родбину тамо, па су мало тамо мало овамо...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #4 послато: Јул 29, 2020, 10:15:59 поподне »
Мени је сјајан онај део приче кад кажу "добро је, само кад није Банат".  ;D
У Банат се изгледа ишло по казни.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #5 послато: Јул 29, 2020, 11:15:10 поподне »
Мени је сјајан онај део приче кад кажу "добро је, само кад није Банат".  ;D
У Банат се изгледа ишло по казни.
То је и мени упало у око...Значи да су и пре пута знали где је боље, али ја не знам зашто је Бачка на "већој цени" од Баната...Мада и Чварков помиње Банат као "нешто испод нивоа Бачке", у шали наравно (вероватно интервојвођанско ривалство) :) Овако са стране, мени је Банат можда и најзанимљивији, најмистичнији, Бачка је многољуднија, Срем ми је "динарски" наспрам Бачке и Баната
« Последња измена: Јул 29, 2020, 11:24:19 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #6 послато: Јул 29, 2020, 11:37:57 поподне »
То је и мени упало у око...Значи да су и пре пута знали где је боље, али ја не знам зашто је Бачка на "већој цени" од Баната...Мада и Чварков помиње Банат као "нешто испод нивоа Бачке", у шали наравно (вероватно интервојвођанско ривалство) :) Овако са стране, мени је Банат можда и најзанимљивији, најмистичнији, Бачка је многољуднија, Срем ми је "динарски" наспрам Бачке и Баната

У Бачкој је земља свакако плоднија, климатски услови су вероватно бољи него у Банату и генерално се сматра богатијим крајем. Мада, ми Банаћани то никад не бисмо признали :). Има онај, што ти рече интерновојвођански бећарац: "Аој Бачко ала бих те пљачко, теби крао па Банату дао"  ;).
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #7 послато: Јул 30, 2020, 12:25:38 пре подне »
У Бачкој је земља свакако плоднија, климатски услови су вероватно бољи него у Банату и генерално се сматра богатијим крајем. Мада, ми Банаћани то никад не бисмо признали :). Има онај, што ти рече интерновојвођански бећарац: "Аој Бачко ала бих те пљачко, теби крао па Банату дао"  ;).
Moжда је Бачка развијенија, али по Банаћанима називају све Војвођане, они који нису одатле - Лале :)
« Последња измена: Јул 30, 2020, 12:29:44 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #8 послато: Јул 30, 2020, 12:56:55 поподне »
Да, то је због квалитета земљишта, Бачка (и онај мали део Барање што није остао у Мађарској) су у бившој Југославији имале најквалитетнију земљу, а сељаку је земља најважнија.



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #9 послато: Јул 30, 2020, 04:21:51 поподне »
И моја породица је била колонизована у Бачкој, у Бачком Добром Селу. Ту су земљу добијали ови из Дурмиторског среза. Отишла је прабаба са троје деце, као жена палог борца. Отишли су у новембру '45 а вратили се у Црну Гору у септембру '48. Сво троје деце је у Бачкој прележало маларију а прабаба се јако разболела јер је дању радила на пољима а ноћу шила јер није могла као једина одрасла да заради довољно да би преживели. Из Бачке су понели један сандук жита, три крмаче, кучку Цану, једну козу и неколико перјаних јоргана које су затекли у швапској кући.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #10 послато: Јул 30, 2020, 04:42:50 поподне »
Моји су били колонизовали у Банатско Велико Село, али су се убрзо вратили у Босну јер прабаба није подносила климу, док је прадедин брат остао. А о квалитету климе и воде имале су прилику да се увере наредне генерације '95.  :)

А колонисти у Барањи су као пример тешког живота наводили да "и људи морају копати курузе" :)

Зна ли неко шта се дешавало са земљом колониста у завичају? Да ли су остајали власници па продавали/поклањали или су се одрицали па је држава делила/продавала?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #11 послато: Јул 30, 2020, 05:11:44 поподне »
Моји су били колонизовали у Банатско Велико Село, али су се убрзо вратили у Босну јер прабаба није подносила климу, док је прадедин брат остао. А о квалитету климе и воде имале су прилику да се увере наредне генерације '95.  :)

А колонисти у Барањи су као пример тешког живота наводили да "и људи морају копати курузе" :)

Зна ли неко шта се дешавало са земљом колониста у завичају? Да ли су остајали власници па продавали/поклањали или су се одрицали па је држава делила/продавала?

Мислим да су се колонисти по аутоматизму одрицали имовине у завичају а њу је углавном онда откупљивала фамилија која је тамо остала.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #12 послато: Јул 30, 2020, 05:15:49 поподне »
Моји су били колонизовали у Банатско Велико Село
...

Твоји онда мора да су са потеза Бихаћ-Петровац-Дрвар.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #13 послато: Јул 30, 2020, 07:12:45 поподне »
Да, из Петровца су :) Велико Село је формирано од три немачка села Солтур, Свети Хуберт и Шарвалин, и у њих су насељени Петровчани, Дрварчани и Бихаћани, не знам тачно ко је у ком делу.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #14 послато: Јул 30, 2020, 07:17:50 поподне »
Мислим да су се колонисти по аутоматизму одрицали имовине у завичају а њу је углавном онда откупљивала фамилија која је тамо остала.
Хмм, мислим да не. Многе породице које су колонизоване из мог села у Војводину и дан-данас имају куће и земљу у селу. Многи су 1970-их обновили старе куће или градили викендице. Али то су углавном примери где су читаве породице одлазиле. Вероватно ако је један брат остајао онда је њему припадало наследство брата који је напустио село. То би било логично.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #15 послато: Јул 30, 2020, 07:23:04 поподне »
Да, из Петровца су :) Велико Село је формирано од три немачка села Солтур, Свети Хуберт и Шарвалин, и у њих су насељени Петровчани, Дрварчани и Бихаћани, не знам тачно ко је у ком делу.

То село је занимљиво јер су у њему били насељени Французи из Алзаса и Лорене, који су се током 19. века германизовали. Солтур и Шарвалин су француски називи (Seultour, Charleville), док је Санкт Хуберт (Sankt Hubert) немачки.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #16 послато: Јул 30, 2020, 07:27:13 поподне »
Да, из Петровца су :) Велико Село је формирано од три немачка села Солтур, Свети Хуберт и Шарвалин, и у њих су насељени Петровчани, Дрварчани и Бихаћани, не знам тачно ко је у ком делу.

Био је и један мањи број породица из Босанске Посавине, тачније из Дервенте и околине. Крајишници су их звали "источњацима" и систематски шиканирали. Тај неки анимозитет између "праве Босне", тј. Крајишника, и "источњака" је у Банатском Великом Селу присутан у мањој мери чак и данас. 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #17 послато: Јул 30, 2020, 08:08:26 поподне »
То село је занимљиво јер су у њему били насељени Французи из Алзаса и Лорене, који су се током 19. века германизовали. Солтур и Шарвалин су француски називи (Seultour, Charleville), док је Санкт Хуберт (Sankt Hubert) немачки.

Да, да, Французи су у питању, мрзило ме да напишем и то :D Долазили су половином деведесетих неки Французи у Село или Кикинду да сликају старе документе (матичне књиге, катастре... не знам тачно)

Био је и један мањи број породица из Босанске Посавине, тачније из Дервенте и околине. Крајишници су их звали "источњацима" и систематски шиканирали. Тај неки анимозитет између "праве Босне", тј. Крајишника, и "источњака" је у Банатском Великом Селу присутан у мањој мери чак и данас. 

Е то нисам знао, сад први пут чујем :)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #18 послато: Јул 30, 2020, 08:16:00 поподне »
То село је занимљиво јер су у њему били насељени Французи из Алзаса и Лорене, који су се током 19. века германизовали. Солтур и Шарвалин су француски називи (Seultour, Charleville), док је Санкт Хуберт (Sankt Hubert) немачки.

Та некадашља села становници Б.В.С. данас називају реонима и зову их Хуберт, Шарловин и Солтур.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #19 послато: Јул 30, 2020, 08:37:46 поподне »
Зна ли неко шта се дешавало са земљом колониста у завичају? Да ли су остајали власници па продавали/поклањали или су се одрицали па је држава делила/продавала?

Све је то, верујем, релативно, и зависи од случаја до случаја. Оно колико ја знам о мом племену, већина је задржала своје куће и имања. Нешто од имања (шуме, пашњаци, катуни) се и продавало да се има новца при пресељењу у нову средину. Али, мислим да су готово сви задржали куће.

Било је случајева и да се блиској фамилији поклањају имања. Али, остало је велике солидарности, па се и данас зна шта је коме припадало и иако садашњи житељи Шекулара користе имања некадашњих исељених власника, тачно се зна шта је чије и нико то не спори. Дакле, кад би сад потомак неког исељеника желео да се врати у Шекулар и подигне себи тамо неку викендицу, зна се где је било имање његовог претка.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #20 послато: Јул 30, 2020, 08:39:06 поподне »
Ово са колонистима и све те њихове приче, јако је занимљива тема, па предлажем да се отвори нова тема "Колонисти" или тако некако, почев од оне Ојлерове приче.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #21 послато: Јул 30, 2020, 08:46:49 поподне »
Ово са колонистима и све те њихове приче, јако је занимљива тема, па предлажем да се отвори нова тема "Колонисти" или тако некако, почев од оне Ојлерове приче.

Да се тема зове "Осма офанзива" :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 97
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #22 послато: Јул 30, 2020, 09:23:30 поподне »
И мој прађед је дошао "у колони", али не у Војводину него у Семберију . Наше насеље се и данас назива Колонисти . Али грешком уместо у насеље са Крајишницима ( Гојсовац) , дођосмо у насеље "Сарајлија- тако су називали све од Романије па до Фоче). Са нама су залутали и Ступари који славе Лазереву суботу. Што се тиче имовине узео је, откупио или шта већ човек са којим смо заједно живели у кући, и сада тамо ништа немамо)

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #23 послато: Јул 30, 2020, 10:25:18 поподне »
Та некадашља села становници Б.В.С. данас називају реонима и зову их Хуберт, Шарловин и Солтур.

Управо тако, а Хуберта Крајишници понекад прекрсте у 'Уберт :D

Ово са колонистима и све те њихове приче, јако је занимљива тема, па предлажем да се отвори нова тема "Колонисти" или тако некако, почев од оне Ојлерове приче.

Слажем се. Има доста отворених питања везаних за колонизацију. Имала је РТВ серијал Колонизација Војводине, који се бавио колонизацијама после светских ратова, али нисам успео да га нађем на интернету.

Остала ми је у сећању прича о неком Херцеговцу који је писао брату да не продаје земљу у завичају рекавши: "нема ни горе, ни воде, ми смо овдје дошли у пасивне крајеве" :D

Кажу да је остало 40 000 нерешених захтева за колонизацију.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #24 послато: Јул 30, 2020, 10:47:44 поподне »
...
Е то нисам знао, сад први пут чујем :)

Није у селу било Лала а са неким се морало препуцавати  ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #25 послато: Јул 30, 2020, 10:50:30 поподне »
Има одличан домаћи филм"Граница",мислим да јако добро осликава "несрећу"те прве генерације колониста. Иначе је мало црњи филм али реалан.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #26 послато: Јул 30, 2020, 11:45:04 поподне »
Није у селу било Лала а са неким се морало препуцавати  ;D

Као да насељавање људи из три суседне општине у три рејона једног села не пружа довољно прилика за препуцавања  ;D

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #27 послато: Јул 30, 2020, 11:58:26 поподне »
Посредно знам стање неких колонистичких села у Војводини. У Футогу су се насељавали Крупљани (околина Босанске Крупе) и Јајчани (највише Шипово и Мркоњић Град). Једни о другима причају као да се ради о припадницима друге националности. Тамо можете чути оне реченице: Јајчанин је, али је добар човјек... Мјештана (Бачвана) је толико мало да их чак ни не региструју.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #28 послато: Јул 31, 2020, 12:27:41 пре подне »
Посредно знам стање неких колонистичких села у Војводини. У Футогу су се насељавали Крупљани (околина Босанске Крупе) и Јајчани (највише Шипово и Мркоњић Град). Једни о другима причају као да се ради о припадницима друге националности. Тамо можете чути оне реченице: Јајчанин је, али је добар човјек... Мјештана (Бачвана) је толико мало да их чак ни не региструју.

Управо то, само што је у том послератном периоду умело бити стварно ружних ствари. Некад су "они други", ваљда у тој некој унутрашњој муци, доживљавани као прави непријатељи. Тада се није знало за оно што се данас скраћено назива PTSD, а тога је морало бити у изобиљу. Бројни првоборци који су прошли четворогодишњу голготу рата, још увек наоружани, често разочарани, заглављени у банатском блату, у неком другом свету који није њихов... Било је свега, и потезања оружја и самоубистава, а многи су се одали алкохолу. У Б.В.С. је било много бораца Треће крајишке а они су себе сматрали неким надљудима, којима "источњаци" нису ни у чему дорасли. Такав су и однос према њима имали: подсмевали су се њиховој борби и ратним заслугама и уопштено су их изопштавали из свих друштвено-политичких улога.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Bulajić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • E-V13>Z5017>A18833 род Катуњана и Риђана
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #29 послато: Јул 31, 2020, 09:20:08 пре подне »
Kolonizacija je tema koja je u Vrbasu i okolini i dan-danas aktuelna.
Moji su se doselili u januaru 1946.
Inače, Nikšićki okrug je dobio prvobitno za naseljavanje Bačko Dobro Polje, a Durmitorci Vrbas.
U komisiji koja je prethodno otišla u izvidnicu su bili uglavnom ljudi iz Grahova i Banjana.
Oni su na licu mesta videli da je Vrbas grad - a Bačko Polje veliko selo, pa su izvršili rokadu krajnjeg odredišta za svoje zemljake.
U Vrbasu su doseljenici zatekli opljačkane kuće.
Dodela kuća je bila po određenim kriterijumima, od kojih je glavni bio brojnost porodice.
Podrazumevalo se da su 2 brata uvek tražila 1 kuću, jer se još uvek živelo po porodičnim zadrugama.
Bilo je hladno i nisu imali ni čime da se ugreju, pa su tih prvih par meseci iskopavali koren od kukuruza po njivama i ložili ga nakon sušenja.

Iz tog vremena potiču vicevi o loženju parketa i klavira, jer kolonisti, kao nisu znali za šta to služi.
Istina je mnogo jednostavnija i sva odgovornost za ovakve slučajeve ide isključivo na vlasti koje su doseljenike dovele u sred zime a nisu im obezbedili ogrev.

Što se tiče poređenja Banata i Bačke, stvari stoje ovako: u Banatu su nalazišta nafte i gasa i za vreme SFRJ su ova područja prosperirala.
Zemljište je mnogo bolje u Bačkoj. Geografski položaj Bačke je odličan, jer se nalazi na putnom pravcu Beograd - Budimpešta.
Voda je užasno loša u Banatu i dan - danas. U Bačkoj je voda iz arteških bunara, ali makar može da se pije - nema miris, boju i ukus kao ova iz Banata.
Ipak i ta naoko dobra voda u Bačkoj ima ozbiljan nedostatak: puna je arsena u većini naseljenih mesta.
Sve u svemu, Bačka je mnogo bolje mesto za život i to se znalo i pre 75 godina.

Inače, nepisano pravilo je bilo da se kolonisti odriču imovine u zavičaju u korist braće koja su tamo ostala.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #30 послато: Јул 31, 2020, 09:55:15 пре подне »
...
Što se tiče poređenja Banata i Bačke, stvari stoje ovako: u Banatu su nalazišta nafte i gasa i za vreme SFRJ su ova područja prosperirala.
...

Није се банатски сељак хлеба најео ни од гаса ни од нафте. То су увек били државни ресурси од којих је село имало мало користи. 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #31 послато: Јул 31, 2020, 08:53:05 поподне »
Сви повезују колонизацију са пасивним, динарским крајевима Херцеговине, Лике, Далмације и Црне Горе али се заборавља да су у колонизацији учествовало и становништво из Македоније, централне Србије, Косова и Метохије. Чак је било и Словенаца.  Из Централне Србије највише је колониста било из пријепољског, новопазарског, златиборског и јабланичког среза. Али било је и насељеника из Шумадије и Поморавља.
Македонци су колонизовани у околину Панчева али и Сомбора. Такође у околину Панчева, Алибунара, Вршца и Беле Цркве је колонизовано становништво из јужне Србије и са Косова. Становништво пореклом из западне Србије је колонизовано углавном у околину Бачке Паланке.
Словенци су колонизовани у неко од села у околини Вршца али ова колонизација није успела јер се огромна већина вратила, а они који нису одселили су се у градове.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #32 послато: Јул 31, 2020, 11:29:47 поподне »
Да, било их је и из централне Србије и Македоније, нпр. у Книћанину су колонисти из јужне Србије, али је неупоредиво већи број досељен из динарског појаса.

Занимљиво је да није било досељавања Муслимана, а не знам ни да су Хрвати долазили у неком већем броју.
Такође не знам да ли су Украјинци из околине Прњавора долазили организовано током колонизације или касније, самостално?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #33 послато: Јул 31, 2020, 11:37:50 поподне »
...
Такође не знам да ли су Украјинци из околине Прњавора долазили организовано током колонизације или касније, самостално?

... у Посавини познатији као Галцијани.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #34 послато: Август 01, 2020, 12:07:37 пре подне »
Да, било их је и из централне Србије и Македоније, нпр. у Книћанину су колонисти из јужне Србије, али је неупоредиво већи број досељен из динарског појаса.

Занимљиво је да није било досељавања Муслимана, а не знам ни да су Хрвати долазили у неком већем броју.
Такође не знам да ли су Украјинци из околине Прњавора долазили организовано током колонизације или касније, самостално?
S obzirom da ih kod nas u Vrbasu ima dosta rekao bih da je tu bilo neke organizacije, ali ja nisam čuo o kom organizovanju je reč.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #35 послато: Август 01, 2020, 08:59:40 пре подне »
Занимљиво је да није било досељавања Муслимана, а не знам ни да су Хрвати долазили у неком већем броју.
Такође не знам да ли су Украјинци из околине Прњавора долазили организовано током колонизације или касније, самостално?
Било је и Хрвата. Хрвати су пре свега колонизовани у Барању и у нека места у Славонији где је остао празан простор после одласка Шваба. У Војводини је било Хрвата колониста у Риђици и Станишићу код Сомбора. У Риђицу су колонизовани Далматинци, а у Станишић Личани. Једна део колониста су били и Хрвати. У Риђици су Хрвати били углавном из околине Макарске, Метковића, Сплита, Шибеника. Док су Срби били из Буковице, околине Книна, Равних Котара... Већина тих Хрвата је напустила ова места од 1991. мада је било и пресељења и раније махом у Суботицу. Мислим да је било Хрвата колонизованих и у Срем и то мислим у Бешку.
Муслимани су изгледа били мање заинтересовани за колонизацију од осталих. Колико знам за њих је одређено Бачко Ново Село јер су њихови представници тражили да не буду колонизовани са Србима и Хрватима. Једна број муслиманских породица је колонизован у Бачко Ново Село, мислим око 1000 душа. Поред њих су колонизовани Срби, исто из Босне. Данас у Бачком Новом Селу има око 15 % Муслимана, потомака колониста. Једна део Муслимана је отишао у току и после рата деведесетих и то, мислим, у Брчко.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #36 послато: Август 01, 2020, 09:04:44 пре подне »
Било је и Хрвата. Хрвати су пре свега колонизовани у Барању и у нека места у Славонији где је остао празан простор после одласка Шваба. У Војводини је било Хрвата колониста у Риђици и Станишићу код Сомбора. У Риђицу су колонизовани Далматинци, а у Станишић Личани. Једна део колониста су били и Хрвати. У Риђици су Хрвати били углавном из околине Макарске, Метковића, Сплита, Шибеника. Док су Срби били из Буковице, околине Книна, Равних Котара... Већина тих Хрвата је напустила ова места од 1991. мада је било и пресељења и раније махом у Суботицу. Мислим да је било Хрвата колонизованих и у Срем и то мислим у Бешку.
Муслимани су изгледа били мање заинтересовани за колонизацију од осталих. Колико знам за њих је одређено Бачко Ново Село јер су њихови представници тражили да не буду колонизовани са Србима и Хрватима. Једна број муслиманских породица је колонизован у Бачко Ново Село, мислим око 1000 душа. Поред њих су колонизовани Срби, исто из Босне. Данас у Бачком Новом Селу има око 15 % Муслимана, потомака колониста. Једна део Муслимана је отишао у току и после рата деведесетих и то, мислим, у Брчко.

У Станишићу и Риђици су све редом колонизовани Далматинци, а не Личани. Већина тих Далматинаца су били Срби, али и велики број Хрвата.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #37 послато: Август 01, 2020, 09:40:31 пре подне »
СРПСКО КОЛО, бр. 7, јуни 2016, страна 22

https://ssr.org.rs/wp-content/uploads/2019/03/SRPSKO-KOLO-07.pdf

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #38 послато: Август 01, 2020, 10:20:11 пре подне »
Број колониста 1945-1948

Босна и Херцеговина         83.091
Хрватска                           52.929
Србија (без Војводине)      35.593
Црна Гора                         31.011
Македонија                       9.975
Словенија                         1.592
Иностранство                       773

Подаци су из: Б. Ђурђев, "Послератно насељавање Војводине", Нови Сад 1995
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #39 послато: Август 01, 2020, 10:22:43 пре подне »
Да, било их је и из централне Србије и Македоније, нпр. у Книћанину су колонисти из јужне Србије, али је неупоредиво већи број досељен из динарског појаса.

Занимљиво је да није било досељавања Муслимана, а не знам ни да су Хрвати долазили у неком већем броју.
Такође не знам да ли су Украјинци из околине Прњавора долазили организовано током колонизације или касније, самостално?
Било је и муслимана али не у значајном броју.Било их је из пријепољског краја у Банатском Брестовцу...

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #40 послато: Август 01, 2020, 10:41:37 пре подне »
Било је и муслимана али не у значајном броју.Било их је из пријепољског краја у Банатском Брестовцу...
Мислим да Муслимана има и у Плавни на Дунаву код Бача, такође колонисти

На мрежи Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #41 послато: Август 01, 2020, 12:44:25 поподне »



Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #42 послато: Август 01, 2020, 01:04:44 поподне »


Ова карта је рађена за уџбеник географије, по мојим инструкцијама.

Било је много детаљније и гушће, али је морало да се разреди на крају.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #43 послато: Август 01, 2020, 02:28:03 поподне »
За муслимане нисам знао, мислио сам да су касније појединачне миграције.
За Хрвате сам претпостављао да их има, али нисам знао у којим местима и одакле су.

S obzirom da ih kod nas u Vrbasu ima dosta rekao bih da je tu bilo neke organizacije, ali ja nisam čuo o kom organizovanju je reč.

Украјинци су колонизовани у мањем броју и доста раштркано: у Руском Селу, Новим Козарцима, Крајишнику, а у Бачкој у Будисави, Ковиљу, Каћу, Бачком Јараку, Змајеву, Раткову и нешто мало у Срему.
Међутим изгледа да је знатно већи број долазио касније у самосталној организацији. Од њих би требало да потичу Украјинци у Митровици, Инђији и Кули



Ова карта је рађена за уџбеник географије, по мојим инструкцијама.

Било је много детаљније и гушће, али је морало да се разреди на крају.

Одлична карта. Претпостављам да би гушћа била мање прегледна, али штета што нису додата бар још нека колонистичка села у Банату, Барања и Срем.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #44 послато: Август 01, 2020, 02:37:41 поподне »
Ево карата које је поставио Душан у бољем квалитету:

Војвођанска насеља према броју спољних колониста
Извор: Бранислав С. Ђурђев, Послератно насељавање Војводине : методи и резултати демографске анализе
насељавања Војводине у периоду 1945-1981
, Матица српска, Нови Сад, 1995, стр. 85.


Срезови и демографски  рејони бивше Југославије према броју спољних колониста
Извор: Бранислав С. Ђурђев, Послератно насељавање Војводине : методи и резултати демографске анализе
насељавања Војводине у периоду 1945-1981
, Матица српска, Нови Сад, 1995, стр. 64.
« Последња измена: Август 01, 2020, 02:41:37 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #45 послато: Август 01, 2020, 03:25:08 поподне »
Ево карата које је поставио Душан у бољем квалитету:

Одлично.  :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #46 послато: Август 01, 2020, 06:01:11 поподне »
У јужнобанатском округу, струја из Македоније населила је Глогоњ, Јабуку и Качарево. У Качареву су 1971. чинили око 41% становништва. Данас их има 19-20%. Трифуноски је забележио да је било око 100 домаћинстава пореклом из Горње Пчиње. Осим тога, било је и досељеника из Поречја (Западна Македонија). Срби, илити динарска досељеничка струја (нису се сви досељеници из Македоније декларисали као Македонци), чини 66% укупног становништва. Највише је, по мојој процени, Личана и Далматинаца, затим следи струја из Босанске Крајине, а има и нешто мало Црногораца и Херцеговаца. 

Што се односа тиче, мени су лично увек деловали хармонично. Или је то зато што нисам превише обраћао пажњу. Некако се временом направио јужноморавско/вардарски-динарски микс који је функционисао добро. Поделе, барем те врсте, нису истицане. Мада се стиче утисак да су Крајишници гласнији и увек на високим положајима у друштву. Можда је то само због звучнијих презимена (Гаргента, Рашета, Ћук, итд). ;) Кажу, а то је и за очекивати, да је било одређеног анимозитета према Македонцима од стране Крајишника. Сећам се да су их звали Чокалијама.

У последње време начух да су у одређеним институцијама заступљенији Македонци. Или је дошло њихово време, или су они заправо владали из сенке све време. :) А може бити да је у питању "динарска лењост".

Мени је друга ствар занимљива овде. Иако су Крајишници апсолутна већина у селу, чини ми се да дијалекат више нагиње ка југу. Дакле досељеници нису успели да наметну свој дијалекат, већ се могу затећи "чисти" Крајишници који причају готово призренско-јужноморавским. Иако нисам лингвиста ни у покушају, ово је вероватно природан процес. Дијалекат досељеника из Македоније лакше се утопио у тај неки шумадијско-војвођански, који у јужним крајевима Баната, чини се, нагиње ка косовско-ресавском. Динарски досељеници нису значајније утицали на дијалекат. Она изворна динарска ијекавица могла се чути само код старијих људи (наши ђедови) и каснијих досељеника (рођака) из Крајине (након Олује, 1995).

Песма о Качареву
<a href="https://www.youtube.com/v/hB4mBQToMfA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/hB4mBQToMfA</a>

Музика/ритам свакако више нагиње ка југу и Македонији, али певач ми звучи као да је из Крајине. То је тај микс о којем сам причао. :D
« Последња измена: Август 01, 2020, 10:51:48 поподне Небојша »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #47 послато: Август 01, 2020, 06:14:22 поподне »
У овом прилогу тренер Јединства из Качарева има акцент као Дарко Панчев или Бошко Ђуровски кад причају српски :)
TV Pančevo -"Jedinstvo" iz Kačareva ubedljivo protiv Gaja
<a href="https://www.youtube.com/v/DySeCjfeh_I&amp;t=29s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DySeCjfeh_I&amp;t=29s</a>
« Последња измена: Август 01, 2020, 06:21:35 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #48 послато: Август 01, 2020, 07:10:57 поподне »

Мени је друга ствар занимљива овде. Иако су Крајишници апсолутна већина у селу, чини ми се да дијалекат више нагиње ка југу. Дакле досељеници нису успели да наметну свој дијалекат, већ се могу затећи "чисти" Крајишници који причају готово призренско-јужноморавским. Иако нисам лингвиста ни у покушају, ово је вероватно природан процес. Дијалекат досељеника из Македоније лакше се утопио у тај неки шумадијско-војвођански, који у јужним крајевима Баната, чини се, нагиње ка косовско-ресавском. Динарски досељеници нису значајније утицали на дијалекат. Она извора динарска ијекавица могла се чути само код старијих људи (наши ђедови) и каснијих досељеника (рођака) из Крајине (након Олује, 1995).

На опадање ијекавице је свакако морао утицати школски систем и медији, који су у Војводини, нормално, екавски. Слично као што се постепено губила и губи ијекавица у (југо)западној Србији. Имам утисак и да су се колонисти (нарочито млађи) трудили да се што пре уклопе у нову средину, па је и то убрзало процес, као и слабљење веза са матицом. Све у свему иде у прилог твом утиску да није било подела међу колонистима.

Ево карата које је поставио Душан у бољем квалитету:

Војвођанска насеља према броју спољних колониста
Извор: Бранислав С. Ђурђев, Послератно насељавање Војводине : методи и резултати демографске анализе
насељавања Војводине у периоду 1945-1981
, Матица српска, Нови Сад, 1995, стр. 85.

Шта је са Инђијом и Бешком на овој карти? јесу ли Кордунаши и Далматинци дошли у колонизацији или мало касније? Колико видим Нова Пазова и Н. Бановци су означени као насељени народом из Хрватске и уже Србије, а Путинци из више покрајина.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #49 послато: Август 01, 2020, 07:25:35 поподне »
У овом прилогу тренер Јединства из Качарева има акцент као Дарко Панчев или Бошко Ђуровски кад причају српски :)
TV Pančevo -"Jedinstvo" iz Kačareva ubedljivo protiv Gaja
<a href="https://www.youtube.com/v/DySeCjfeh_I&amp;t=29s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DySeCjfeh_I&amp;t=29s</a>

О томе причам. Овај је додуше екстреман, Крајишници мало нагињу само. Мада последњих 50 година има пуно мешаних породица, али је акценат доминантно такав. Не знам ни како бих га окарактерсао. Нека мешавина призренско-јужноморавског и шумадијско-војвођанског(?)

Чучук презиме. Чучуци могу бити Паштровићи. До нас су живели Грацуни, такође Паштровићи (Бечићи, као и Чучуци). Десно од нас су Личани Мандићи из Јошана, касније, испоставиће се, и блиски ДНК рођаци (J2b-M205).

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #50 послато: Август 01, 2020, 07:48:24 поподне »
Нека мешавина призренско-јужноморавског и шумадијско-војвођанског(?)
Смедеревско-вршачки? Неки држе да је засебан дијалект, а неки да је део косовско-ресавског. Говори се у Ковину, Белој Цркви, Вршцу и околини, што се Баната тиче. Не знам како се прича у околини Панчева, нисам никада ишао на тај крај нити познајем људе одатле, само претпостављам.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #51 послато: Август 01, 2020, 08:03:58 поподне »
Смедеревско-вршачки? Неки држе да је засебан дијалект, а неки да је део косовско-ресавског. Говори се у Ковину, Белој Цркви, Вршцу и околини, што се Баната тиче. Не знам како се прича у околини Панчева, нисам никада ишао на тај крај нити познајем људе одатле, само претпостављам.

Нисам стручан, али не бих рекао. Овај има још јужнији призвук. :) На крају се све то вероватно лепо уклапа у шумадијско-војвођански. Постоје варијације, у зависности од тога која је струја населила који крај. Видимо да је Војводина веома шаролика по том питању, па верујем да ово није издвојен случај. Ту близу јесте граница са смедеревско-вршачким говорима, али мислим да то није тај поддијалекат.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #52 послато: Август 01, 2020, 08:08:54 поподне »
Смедеревско-вршачки? Неки држе да је засебан дијалект, а неки да је део косовско-ресавског. Говори се у Ковину, Белој Цркви, Вршцу и околини, што се Баната тиче. Не знам како се прича у околини Панчева, нисам никада ишао на тај крај нити познајем људе одатле, само претпостављам.

Мислим да је тај дијалекат теже препознатљив јер је као оригинални дијалекат Београда вјероватно доста ближи стандарду него неки други косовско-метохијски дијалекти. Код Окуке видим да је као узорак за овај дијалекат узет говор Срба из Радимне на Дунаву у румунском дијелу Баната.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #53 послато: Август 01, 2020, 08:50:26 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/0zoovix8cn8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/0zoovix8cn8</a>

Да не отварам тему о дијалектима, пошто видим да немамо. Овде има неких примера како се говори у Качареву. Први саговорник, Стоицов (вероватно пореклом из Македоније), има типичан акценат за становнике таквог порекла. Мада, ни остали не одударају превише. Други саговорник, Мишљанов (неки залутали Лала), већ говори шумадијско-војвођанским. И на краjу госпођа Славица је вероватно родом из Крајине. Углавном, када се сударе сви ти дијалекти (источнохерцеговачки, јужноморавски, итд), вероватно се "добије" неки просечни шумадијско-војвођански. :) 


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #54 послато: Август 01, 2020, 10:42:10 поподне »
Моје село је колонизовано након 1. Светског рата, па је било мало више времена да се нагласак слегне и примени на читаво становништво села. Читава једна генерација више. Нагласак је баш онакав какво је и становништво села; највише подсећа на херцеговачки, али има и јаких примеса босанског, крајишког, црногорског, лалинског, као и стандардног недијалекатског српског под утицајем средстава јавног информисања. Екавицом се говори, и јаааако ретко се среће неко ко и даље говори ијекавицом; можда неколико најстаријих становника села.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #55 послато: Август 03, 2020, 09:50:16 пре подне »
О томе причам. Овај је додуше екстреман, Крајишници мало нагињу само. Мада последњих 50 година има пуно мешаних породица, али је акценат доминантно такав. Не знам ни како бих га окарактерсао. Нека мешавина призренско-јужноморавског и шумадијско-војвођанског(?)

Чучук презиме. Чучуци могу бити Паштровићи. До нас су живели Грацуни, такође Паштровићи (Бечићи, као и Чучуци). Десно од нас су Личани Мандићи из Јошана, касније, испоставиће се, и блиски ДНК рођаци (J2b-M205).
Презиме је Чучак, не Чучук, водитељка погрешно изговорила

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #56 послато: Август 03, 2020, 10:10:28 пре подне »
Презиме је Чучак, не Чучук, водитељка погрешно изговорила

Чучаци су вероватно Крајишници, на шта и име Симо упућује :) (Далмација, Лика).

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #57 послато: Август 03, 2020, 01:35:30 поподне »
Чучаци су вероватно Крајишници, на шта и име Симо упућује :) (Далмација, Лика).
Имао сам у војсци једног друга из Санског Моста, презиме Чучак.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #58 послато: Август 03, 2020, 11:21:36 поподне »
Занимљива прича о колонизацији грчких комуниста и њихових породица у Буљкес (данашњи Маглић).

И на Википедији постоји чланак о томе.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Јанбо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #59 послато: Август 04, 2020, 07:46:53 поподне »


Ова карта је рађена за уџбеник географије, по мојим инструкцијама.

Било је много детаљније и гушће, али је морало да се разреди на крају.

Наш дрнишки крај није ишао баш нешто много као колонисти?
Јесу одлазили свуда и УК, и УСА, АУС, Немачка, али то су ови са ЈВуО, и касније класични гастарбајтери. Било их је доста што су отишли у Шид, али мислим да то није баш 45. него касније. А има неких који су свакако били у Шиду пре Др.св. рата јер има биста народног хероја Лазара Бибића.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #60 послато: Август 05, 2020, 01:04:09 поподне »
Са подручја Дрниша их је мало колонизовано, јер су скоро сви били четници и усташе. Једино су из Баљака и Мирловића неки колонизовани у Станишић и Риђицу, јер су дуго били у НОБ-у и на Сутјесци. Међу њима је и породица Поплашен из Мирловића, од које Никола Поплашен, краткотрајни председник Републике Српске.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD

На мрежи Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #61 послато: Август 05, 2020, 01:21:31 поподне »
У Станишић су колонизовани и Хрвати из Далмације. Такође их има и у Сивцу.

Ван мреже Bulajić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • E-V13>Z5017>A18833 род Катуњана и Риђана
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #62 послато: Август 05, 2020, 07:02:07 поподне »
Моје село је колонизовано након 1. Светског рата, па је било мало више времена да се нагласак слегне и примени на читаво становништво села. Читава једна генерација више. Нагласак је баш онакав какво је и становништво села; највише подсећа на херцеговачки, али има и јаких примеса босанског, крајишког, црногорског, лалинског, као и стандардног недијалекатског српског под утицајем средстава јавног информисања. Екавицом се говори, и јаааако ретко се среће неко ко и даље говори ијекавицом; можда неколико најстаријих становника села.

U Vrbasu je potpuno suprotan trend.
Dosta ljudi srednjeg doba (crnogorskog porekla) govori ijekavicu, iako su pre samo 20 godina govorili čistu ekavicu.
Pri tome ih se 60% izjašnjava kao Srbi, a 40% kao Crnogorci.

Ne znam šta rade sociolozi, u srednjoj Bačkoj bi mogli da napišu bar 20 doktorski disertacija, toliko ima materijala za istraživanje.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #63 послато: Август 05, 2020, 07:29:22 поподне »
U Vrbasu je potpuno suprotan trend.
Dosta ljudi srednjeg doba (crnogorskog porekla) govori ijekavicu, iako su pre samo 20 godina govorili čistu ekavicu.
Pri tome ih se 60% izjašnjava kao Srbi, a 40% kao Crnogorci.

Ne znam šta rade sociolozi, u srednjoj Bačkoj bi mogli da napišu bar 20 doktorski disertacija, toliko ima materijala za istraživanje.
tu smo i mi kameleonski tipovi koji u zavisnosti od konteksta prebacujemo ovako ili onako...kad smo u Novom Sadu ekavica, kad smo u CG ijekavica

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #64 послато: Август 05, 2020, 07:39:00 поподне »
Ne znam šta rade sociolozi, u srednjoj Bačkoj bi mogli da napišu bar 20 doktorski disertacija, toliko ima materijala za istraživanje.

 :D Oво је скроз тачно. Невероватно је колико је очуван менталитет завичаја код већ три покољења потомака црногорских колониста. Није ту толико битно како говоре, већ какав им је начин живота.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #65 послато: Август 05, 2020, 07:42:11 поподне »
tu smo i mi kameleonski tipovi koji u zavisnosti od konteksta prebacujemo ovako ili onako...kad smo u Novom Sadu ekavica, kad smo u CG ijekavica

Да ти кажем, ово се не односи само на колонисте у Војводини. То је ваљда онај зов завичаја (зов дивљине). Ма, чим пређем гранични прелаз, одмах се прешалтам на говор предака.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 94
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #66 послато: Август 06, 2020, 11:37:33 пре подне »
Што се тиче говора колониста, мислим да су колонисти из Ловћенца на мјесту број 1.

На 11:25 (линк са премотаним https://youtu.be/qh6SCHUSWIE?t=684)
<a href="https://www.youtube.com/v/qh6SCHUSWIE&amp;feature=youtu.be&amp;t=684" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/qh6SCHUSWIE&amp;feature=youtu.be&amp;t=684</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/XE2LRBngVJw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/XE2LRBngVJw</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/ob6dGNU_xfU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ob6dGNU_xfU</a>

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #67 послато: Децембар 23, 2021, 04:20:38 поподне »
Цитат
У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Архива Војводине објављена је књига др Маре Шовљаков, Колонизација Срба из Босне и Херцеговине у јужну Бачку после Првог и Другог светског рата – упоредна анализа. Рецензенти књиге су др Александар Касаш, др Милан Мицић и др Боривоје Милошевић. Књига је обима 550 страна.
Линк ка бесплатном PDF-у.




''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор