ДНК порекло > Родови и њихове хаплогрупе

Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a

(1/19) > >>

симо:
Нисам могао да смислим бољи наслов за ову тему и род, да бих назначио на који род тачно мислим. Такође не знам да ли је тема о овом роду раније постојала. Знам да се  су се у појединим постовима помињале поједине породице овог рода. Селаковић их је својевремено помињао на једној од тема збирно и покушао утврдити образац кретања. У међувремену се појавило још неколико резултата.

Иако није SNP профилисан (заправо се ни приближно не зна којој подграни R1a хаплогрупе припада)овај род је по маркерима, географском подручју и слави (Колубара, Мачва, Поцерина)прилично компактан.

Припадају му сљедеће породице:

Тешић, Јовањдан, Мионица/Ваљево/СРБ
Јаковљевић, Јовањдан, Криваја/Шабац/СРБ
Јаковљевић, Јовањдан, Криваја/Шабац/СРБ
Драгојевић, Јовањдан, Горња Сипуља/Лозница/СРБ
Миловановић, Јовањдан, Осечина/Осечина/СРБ
Јевтић , Јовањдан, Осечина/СРБ
Бојић , Јовањдан, Земун/СРБ
Радовановић , Никољдан, Широке Њиве/Прокупље/СРБ
Петровић , Лозовик/Велика Плана/СРБ
Васић,Јовањдан, Земун

Ту су и четири необјављена хаплотипа из истраживања САНУ.

У вези овог рода мене занимају одговри на сљедећа питања:

1. Да ли је ово стариначки род у поменутом подручју (Колубара) и колика је то старост?
2. Да ли би потенцијално могла постојати веза са Тодоровићем из Деске који је тестиран као R1a-Z280>S24902?

Треба рећи да предвиђач Невског даје највише (не баш и убједљиво) за припадност грани Z93.

Изван поменутог колубарског и мачванско-поцерског подручја, припадници овог рода су присутни још на сјеверу Бачке и Топлици, Поморављу.

У сваком случају, не само због Милутина Бојића и Милана Ракића, мислим да овај род заслужује да се мало исцрпније обради.

Селаковић:
Симо, хвала на овој теми!

Само пар напомена и од мене:

- Бојићи песника Милутина имају предање да су пореклом "из Босне".
- Моја ујчевина, Јевтићи, има предање о пореклу "из Херцеговине", "од Б(иј)еловића", како ми је увек деда говорио, а њему је тако причао његов деда-стриц.   
- Јаковљевићи/Драгојевићи имају чини ми се предање о пореклу из Лесковца у Гружи.
- Ракићи-Тешићи су чувена фамилија из Мионице. Требало би да су међу најстаријим досељеницима ту, јер су обично из таквих фамилија били фрајкори и кнезови.
- Када сам рекао мојим Јевтићима да су исти род са Миловановићима из Осечине, које они наравно добро познају, сви су се зачудили. Нису се никад рођакали.


Раније сам мислио да ћемо наћи сроднике ове групе фамилија у Херцеговини. Међутим, до сада је тестирано сигурно преко 500 породица из Херцеговине (и Старе Херцеговине). Није се нашао нико сродан.

Тако да сам сад склонији да верујем да су они такође неки род који је раније живео негде у Подрињу, Старом Влаху, Полимљу... Дакле негде северно од "праве" Херцеговине. И мислим да су се са сеобом Срба расули на све стране.

Тачно је да су у Поцерју, Подгорини и Колубари јако компактни. Верујем да је већини из овог рода заједнички предак живео у другој половини 17. века.

Нашем Платину сам раније  рекао да је његов СНП тест можда донео и СНП грану мојих Јевтића. Нажалост, остало је само пар живих мушких потомака, даљи ујак ког сам тестирао је трагично настрадао ове године. Можда ћу некад и урадити њихово СНП тестирање.

Селаковић:
Раније сам качио ову фотографију. Задруга Јевтића, Мала Госпојина 1934. године:

симо:

--- Цитат: Селаковић  Новембар 05, 2018, 04:25:36 поподне ---Симо, хвала на овој теми!

Само пар напомена и од мене:

- Бојићи песника Милутина имају предање да су пореклом "из Босне".
- Моја ујчевина, Јевтићи, има предање о пореклу "из Херцеговине", "од Б(иј)еловића", како ми је увек деда говорио, а њему је тако причао његов деда-стриц.   
- Јаковљевићи/Драгојевићи имају чини ми се предање о пореклу из Лесковца у Гружи.
- Ракићи-Тешићи су чувена фамилија из Мионице. Требало би да су међу најстаријим досељеницима ту, јер су обично из таквих фамилија били фрајкори и кнезови.
- Када сам рекао мојим Јевтићима да су исти род са Миловановићима из Осечине, које они наравно добро познају, сви су се зачудили. Нису се никад рођакали.


Раније сам мислио да ћемо наћи сроднике ове групе фамилија у Херцеговини. Међутим, до сада је тестирано сигурно преко 500 породица из Херцеговине (и Старе Херцеговине). Није се нашао нико сродан.

Тако да сам сад склонији да верујем да су они такође неки род који је раније живео негде у Подрињу, Старом Влаху, Полимљу... Дакле негде северно од "праве" Херцеговине. И мислим да су се са сеобом Срба расули на све стране.

Тачно је да су у Поцерју, Подгорини и Колубари јако компактни. Верујем да је већини из овог рода заједнички предак живео у другој половини 17. века.

Нашем Платину сам раније  рекао да је његов СНП тест можда донео и СНП грану мојих Јевтића. Нажалост, остало је само пар живих мушких потомака, даљи ујак ког сам тестирао је трагично настрадао ове године. Можда ћу некад и урадити њихово СНП тестирање.

--- Крај цитата ---

У сваком случају треба навести оно што се може наћи у изворима. Можда се негдје успут наметну и закључци. 

Сјећам се ове фотографије одраније. Права српска задруга.  :)

симо:
Подрод Драгојевића

Чини се да је овом подроду најстарије презиме Драгојевић. Предање породица које су настале од Драгојевића наводе Драгојевог оца као најстаријег претка. За њега кажу:

"Драгојев отац био врло богат, имао 6 синова; када је шестог, Драгоја, оженио, онда орали на њивама са шест пари волова Драгојева жена била редара; шест дана носила ручак на њиву, а свекрва је није нудила хлебом код куће, док би орачи, све што је она на њиву носила, сами појели. Шестог дана кад је тако остала без ручка, заплакала пред свекром. Онда је он казао сину Драгоју: „Сине, жену за руку, идите у свет! Пустите волове, јер неће ништа родити на њиви зато што је редара заплакала." И тако Драгоје прешао у Јадар, у Горњу Сипуљу; тамо изродио пет синова. Од тих пет синова овамо у Бучје — у Кривају, дошао Нешко; од њега су. Он био капетан после Марка Штитарца у Шапцу и у Владимирцима (за Кривају био срез у Владимирцима до пре 50–60 година). Осим Нешка у Бучје прешли још: Гаврило – од њега нема никог: и Стеван — од њега Јаковљевићи. Друга два брата остала у Горњој Сипуљи –– Драгојевићи се зову и сад, зову се са овима овде и сад „рођаче"."

Предање не наводи мјесто живљења Драгојевог оца, само се каже: "Порекло им од Крагујевца, преко Горње Сипуље."

Од Драгоја, који је, како ћемо видјети живио у првој половини 18. вијека, су сљедећи родови:

Драгојевићи (тестирани), Радовановићи, Марковићи, Стевановићи, Јовановићи-Маричићи и Драгојевићи-Матићи у Горњој Сипуљи.
Лазићи и Јаковљевићи (тестирани) у Криваји, Шабац.
Наводе се неки одсељени у Белотићу, али тамо нисам нашао помена истих.

Као што смо видјели даље поријекло Драгојево је, по једном предању (присутном у Криваји шабачкој),  однекуд од Крагујевца.

Међутим, предање у Горњој Сипуљи које су забиљежили и Милојевић и Видосава Стојанчевић-Николић говори о поријеклу с југа Србије, из Лесковца. Да мисле управо на Лесковац са југа Србије, види се по њиховим прегледима поријекла становништва, гдје је овај род у Горњој Сипуљи сврстан у групу породица које су дошле с југа Србије. Селаковић је поменуо поријекло из гружанског Лесковца, што би се добро уклапало са предањем присутним у Криваји које говори о поријеклу из Крагујевца.

Међутим, генетски резултати Радовановића из Широких Њива код Прокупља, који такође упада у овај род, иде у прилог поријеклу са југа Србије. Треба свакако видјети и какво је даље поријекло овог Радовановића, да ли припада старијем слоју становништва југа Србије.

У сваком случају, ово "од Лесковца" остаје тема за размишљање. Треба видјети на крају како ће се то уклопити са предањима осталих породица овог рода.

Занимљиво је да се код Драгојевог предања помиње да је његов отац имао шест синова. Остаје питање гдје су се задржала остала петорица. Да ли се међу њима крију преци осталих породица овог рода? Да ли на основу реченице из предања да је Драгоје "прешао Јадар и дошао у Горњу Сипуљу" постојбину Драгоја и његове браће требамо тражити јужно од Јадра, негдје на подручју ваљевске Подгорине?

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна