Ретко име

[сɣнце]

осим имена Рајан и Брајан међу херцеговачким Власима постојаше и име катуна ПРИМИЛОВИЋ Име Примило делује (из наше садашњице) словенско-србско, али по Др. Ради Варги - Примило је келтско име

Others, such as Prima/Primus (though Holder notices only the forms Primiacus, Primiciacus, Primillo, Primuliacus Quintus/Quinta, names that represent a ordinal numeral in Latin, to sum it up, appear with a great predominance in the Celtic provinces of the Empire, proving a liking of these inhabitants for them or possibly a pre-existent tradition. Of course, in this case of the Celtic-root names, with a specificity more accurate than that of the Greek and Latin names;

https://www.academia.edu/212907/The_peregrine_names_from_Dacia

узгред трећина перегринских имена римске Дакије је келтског порекла

Примил, као и Придраг и сл. су босански или западнохерцеговачки облици имена Премил, Предраг. И дан данас се у средњој Босни и по западној Херцеговини ма и међу ијекавцима често чује при- намјесто пре-.
Да се не понављам за честитим НиколаВук-ом, он је то лијепо објаснио.

[Nebo]

Нека од њих апсолутно звуче српски,Брајехна примјера ради ни у траговима...

Није баш тако. Основа речи је брај-, изведено од речи брат, а наставак -ехна је облик некада честог именског наставка код нас -хна, који чешће срећемо у облику -ихна, као у именима Војихна, Озрихна, итд. Касније се глас Х изгубио, па имамо облике Озрина, Војина, Брајина.

[сɣнце]

Није баш тако. Основа речи је брај-, изведено од речи брат, а наставак -ехна је облик некада честог именског наставка код нас -хна, који чешће срећемо у облику -ихна, као у именима Војихна, Озрихна, итд. Касније се глас Х изгубио, па имамо облике Озрина, Војина, Брајина.

Баш тако. Исто како је некада било лагахно али сада то говоре лагано. (Још је много ријечи у којима се, иако по поријеклу неправилно, испушта х; такве су лопта и лабав, гдје треба хлопта и хлабав, а како говоре још само у муслимани у средњој Босни)
Ово -ихна је заправо спој двију морфема; прва -их (< ых  < ух < уш), а у женском роду уш- находи се и у другим словјенским језицима, особито русском;
Будући да је свако прасловјенско х* по поријеклу настало из ш*, нериједко се још виде двојаки облици у једном те истом коријену или истој морфеми но у разном звучном окружењу, хвљити - шврљити, ход ( < шад) но шьлъ (шедл), слаб но хлабав (< шлабав), мал > малиша но малихна.

[Балкан,ходник Европе]

Сада би било превише да и даље инсистирам на овој теорији... Барем док се не појави неки историјски запис који би ишао у прилог свему што сам писао.А јако мале шансе за то. Сигуран сам да је и међу Власима на овим просторима могло бити ових имена јер су била популарна у то доба али ако званична наука даје јако мале шансе да је то било посредством Келта онда би та имена очигледно позајмљивали од Срба.Ма колико нам из ове перспективе чудно дјеловало то су изгледа заиста била наша средњовековна имена.

[aleksandar I]

Душан > Дуја, Дука

Од овакових имена одмијела настала су презвишта Ђујић, Ђукић, Микић, Мијић, Цвијић, Грујић, Дујић, Дукић, Брајић, Рајић и тако редом истим кројем.

Корисно! Етимологију неких презимена ( Хрњић, Пелемиш, Балз(ц)ано, Галић) сам открио  али Дукић не.

У Бијељини је било доста Дукића, који су сви муслимани, али  никада нисам претпоставио да је коријен Душан. Дакле, Дујо је и Дује (Крстуловић - кошарка), као и презиме Дујковић (Иван-голман). Код нас је Душан углавном Дуле, а понекад и Дућо.

Е да, само код муслимана из Јање сам чуо ријеч ХЛОПТА.

[сɣнце]

Корисно! Етимологију неких презимена ( Хрњић, Пелемиш, Балз(ц)ано, Галић) сам открио  али Дукић не.

У Бијељини је било доста Дукића, који су сви муслимани, али  никада нисам претпоставио да је коријен Душан. Дакле, Дујо је и Дује (Крстуловић - кошарка), као и презиме Дујковић (Иван-голман). Код нас је Душан углавном Дуле, а понекад и Дућо.

Е да, само код муслимана из Јање сам чуо ријеч ХЛОПТА.

Па да, није лагко видјет ту везу.

Да, (х)лопта је предмет који се хлопа, бије, млати; Назив потиче од старе словјенске народне игре сличе бејзболу или крикету;

https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0

[Bojan]

Па да, није лагко видјет ту везу.

Да, (х)лопта је предмет који се хлопа, бије, млати; Назив потиче од старе словјенске народне игре сличе бејзболу или крикету;

https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0

Мислиш ли на "клис"?

[сɣнце]

Мислиш ли на "клис"?

Да, у нас то зову клис а у Карпатима и даље х(лопта), а Мађари кажу лабда. А прави стари назив за округло тијело био је меч (męč). Ту ријеч су покупили Власи од Прасловјена па кажу Власи "минћ", а ми од каравлашких цигана који су израђивали ковине, посуду и накит за влахе покупили ријеч минћуша, па се тако добацујемо ријечима.

[Bojan]

Да, у нас то зову клис а у Карпатима и даље х(лопта), а Мађари кажу лабда. А прави стари назив за округло тијело био је меч (męč). Ту ријеч су покупили Власи од Прасловјена па кажу Власи "минћ", а ми од каравлашких цигана који су израђивали ковине, посуду и накит за влахе покупили ријеч минћуша, па се тако добацујемо ријечима.

Руси користе реч"мјач"  за лопту,то знам. За карпатско-влашке изразе сам лаик и вјерујем ти на ријеч. А про по наших крајева, убицираћу те кад тад🙂 а чини ми се да си неђе узводно😎

[Азот]

Мени јако необично женско име Лефтерија

[Nenad M]

Мени јако необично женско име Лефтерија

Највероватније од грчког имена Елефтерија.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

[НикПав]

Нека занимљива имена која сам сретао истражујући мајчину страну фамилије (ЈИ Србија и данашња ЈЗ Бугарска):
Струма, Звезда, Китан и Китана, Русија, Краљица, Ђурђелена, Стоил. Ова имена почетком XX века већ нестају из родослова.
Занимљиве су ми и неке форме познатих имена као Микаил и Антанас.

[Азот]

Ђурђелена од наведених је посебно занимљива, као да је сачињена од Ђурђа +Јелена (Елена)

[Азот]

Највероватније од грчког имена Елефтерија.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Онда је у преводу Слободанка