Род крајишких Пријераца: Инђићи-Дрљаче E-V13>FGC11450>Y160784>CTS11286>FTC27438

[drajver]

Пренијећу за почетак једну ранију објаву

Примјетих да су ових дана стигли резултати BIGY700 теста за Сретеновића, Тривуњдан, Дражиниће/Краљево. Ово се може посматрати и као дубинска профилација разгранатог херцеговачког рода Ђурица, могуће влаха Пријераца из средњег вијека.
Сретеновић је тренутно терминално одређен као E-V13>CTS11286>FT139282. Међутим сасвим је извјесно да ће формирати још млађу подграну са Американцем Radock-om у истој тој грани. Radock је заправо Радаковић, Никољдан из Дољана, Доњи Лапац. Ових Радаковића тренутно има у три-четири хаплогрупе. Старост гране FT139282 се може процијенити на преко 2000 године, док би старост нове млађе подгране Сретеновића и Радаковића могла бити око 1200-1500 година. Пошто видим ова поклапање само посредно, боље је сачекати реконструкцију FTDNA стабла кроз који дан. Иначе, трећи тестирани у овој грани је Американац са презименом Hope, али претпостављам да ће он остати на нивоу FT139282*.
Треба свакако прегледати и хаплотипове Радаковића и Сретеновића, можда може да се установи неки маркерни образац за ову грану.

У међувремену је испод нивоа Е-FT139282 издвојена млађа грана средњовјековне старости именована SNP-ом FTC27438 коју чине Сретеновић и Радаковић. Основано се може претпоставити да овој грани припада читав род слављеника Тривуњдана поријеклом из мјеста Пријераца код Билеће, који смо досад називали и родом Ђурица. Херцеговачки по поријеклу, овај род је раширен по већини српских крајева, а на овој теми обрадиће се крајишка грана овог рода. Најближе генетичке везе тестираних из гране Е-FTC27438 су са тестираним Американцем њемачког поријекла (FT139282*), а након тога и са тестираним Нијемцима, Русима, Ирцима, Холанђанима, Грцима, Албанцима из гране E-V13>CTS11286. Све су ове везе из периода гвозденог доба.

Чини се да грану Е-FTC27438 карактеришу нижа вриједност DYS643=11 и виша вриједност DYS549=13.

[drajver]

Постоје двије различите породице Инђића у Крајини, које се разликују по слави, али и миграторним путањама и по свему судећи нису повезане. Ово наравно остаје да се провјери и генетичким тестовима.

Инђићи који славе Тривуњдан и који припадају роду о којем је ријеч, прилично су стара породица на Бјелајском пољу. Не би ме чудило да су на том простору живјели и прије Бечког рата. Ако су досељени, то је могло бити већ почетком 18. вијека. Управо од ових Инђића се још почетком 18. вијека, ако не и раније издвојио разгранат род Дрљача. Инђићи тривуњштаци расељавали су се махом преко Грмеча у околину Санског Моста и у Поткозарје око Приједора и Дубице. Занимљиво је да су се једни од њих у првој половини 19. вијека населили и у селу Велика Врањска код Шапца. У шематизму 1882 Инђићи тривуњштаци забиљежени су у парохијама Кралупи и Илијаш височког протопрезвитерата ( као досељника из Крајине било их је у Речици, Зенику; Малешићима)  . У цјелини може се рећи да су Инђићи тривуњштаци прилично локализован и стар род на подручју Босанске крајине.

Милан Карановић је практично све тривуњштаке у Крајини повезивао у један род, што генетички резултати нису потврдили. По тој инерцији је и поријекло Инђића и Дрљача смјештао у личке Врховине одакле су Биге које славе св. Тривуна. Међутим, Биге припадају сасвим другој хаплогрупи.

Као што већ поменух, у Лици су на подручју Грачаца још од пописа 1712. године присутни Инђићи који славе Никољдан. Ови Инђићи су били много експанзивнији и из Лике су се ширили према Босанској крајини и Славонији. Стицајем околности, на Бјелајском пољу су тако присутни и једни и други Инђићи (никољштаци и тривуњштаци).

Презиме Инђић није присутно у Далмацији и на Кордуну, али јесте на Банији. Не знам славе банијских Инђића (по шематизму требали би славити или Никољдан или Аранђеловдан). Били су присутни у костајничким насељима: Кострешима Бјеловачким и Горњим Кукурузарима.

Инђићи тривуњштаци почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим крајишким насељима (имена насеља по попису 1991):

Инђић, Тривуњдан, Бихаћ (Жегар)/Бихаћ
Инђић, Тривуњдан, Смољана/Босански Петровац
Инђић, Тривуњдан, Срефлије/Босанска Дубица
Инђић, Тривуњдан, Чиркин Поље/Приједор
Инђић,Тривуњдан, Доња Драготиња/Приједор
Инђић, Тривуњдан, Доњи Орловци/Приједор
Инђић, Тривуњдан, Орловача/Приједор
Инђић, Тривуњдан, Бојиште/Сански Мост
Инђић, Тривуњдан, Џевар/Сански Мост
Инђић, Тривуњдан, Главице/Сански Мост
Инђић, Тривуњдан, Грдановци/Сански Мост
Инђић, Тривуњдан, Кркојевци/Сански Мост
Инђић, Тривуњдан, Праштали/Сански Мост
Инђић, Тривуњдан, Стари Мајдан/Сански Мост

Углавном се сматра да је презиме настало по матрониму, некада присутном женском имену Инђија, иако у Мачви и Срему постоје и неки Инђићи који су презиме добили по мјесту Инђији.

[drajver]

Од Инђиђа тривуњштака је
Триво Инђић (1938-2020), српски социолог, хиспанолог и дипломата.
https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/3949642/preminuo-trivo-indjic.html

Амерички пијаниста Јуџин Инђић, Србин је по оцу, али немам потврду да је од Инђића тривуњштака
https://en.wikipedia.org/wiki/Eugen_Indjic

[Петар М. Демић]

Презиме Инђић није присутно у Далмацији и на Кордуну, али јесте на Банији. Не знам славе банијских Инђића (по шематизму требали би славити или Никољдан или Аранђеловдан). Били су присутни у костајничким насељима: Кострешима Бјеловачким и Горњим Кукурузарима.

Инђићи су потврђени у Бјеловцу током друге половине XVIII века и тада су имали најмање 2 породичне задруге у селу. Временом се из састава Бјеловца издвајају Костреши (данашњи Костреши Бјеловачки) и постају самостално насеље (крајем XIX века). Крсна слава Инђића из Костреша је Аранђеловдан.

[drajver]

Инђићи су потврђени у Бјеловцу током друге половине XVIII века и тада су имали најмање 2 породичне задруге у селу. Временом се из састава Бјеловца издвајају Костреши (данашњи Костреши Бјеловачки) и постају самостално насеље (крајем XIX века). Крсна слава Инђића из Костреша је Аранђеловдан.

Хвала на информацији, Петре. Претпостављам да и Инђићи у Кукурузарима славе исту славу. Ови банијски Инђићи би могли бити посебан род неповезани са личким и са бјелајским Инђићима. Колико се сјећам било је Инђића слављеника Аранђеловдана и у Славонији.

[Петар М. Демић]

Хвала на информацији, Петре. Претпостављам да и Инђићи у Кукурузарима славе исту славу. Ови банијски Инђићи би могли бити посебан род неповезани са личким и са бјелајским Инђићима. Колико се сјећам било је Инђића слављеника Аранђеловдана и у Славонији.

Тај огранак из Кукурузара по свему судећи потиче из Бјеловца, односно из Костреша. Још увек нисам пронашао никакав помен Инђића у Кукурузарима током друге половине XVIII и почетком XIX века.

[Петар М. Демић]

Инђићи који славе Тривуњдан и који припадају роду о којем је ријеч, прилично су стара породица на Бјелајском пољу. Не би ме чудило да су на том простору живјели и прије Бечког рата. Ако су досељени, то је могло бити већ почетком 18. вијека. Управо од ових Инђића се још почетком 18. вијека, ако не и раније издвојио разгранат род Дрљача.

Дрљаче се сасвим сигурно нису издвојиле од Инђића почетком XVIII века (ако су се уопште издвојиле од њих), пошто су током прве половине XVIII века биле присутне у више банијских села (Гвозданско, Дрљаче, Жировац), док су током XIX века потврђене и у Козаперовици. Крсна слава свих ових огранака је Тривуњдан.

Нарочито треба обратити пажњу на село Дрљаче - данас у Дрљачама нема никога са презименом Дрљача, али готово сви родови који су се одржали у селу од XVIII века прослављају Тривуњдан (изузетак су само Милинковићи). Дакле, имамо потврђено да је Тривуњдан крсна слава Вукосављевића, Вукотића, Ивковића, Крчмаревића, Обрадовића, Појића, Радулаца и Шапића из Дрљача. Занимљиво је то што Шапића са Тривуњданом има од XVIII века и у селима Блатуша и Маличка (околина данашњег Вргинмоста), што указује на то да су се раније одвојили од Дрљача. Вукотићи из Дрљача су тестирани и припадају роду о коме говоримо, као и Дрљаче из Горњег Жировца. Мислим да је пример Дрљача најбољи пример раслојавања неког банијског рода.

[Посо]

Село Прераца код Билеће било је пусто 1701. године, са напоменом да је тако већ 40 година, због разбојника.
Исти случај је и са сусједним селима Трновицом и Богдашићима.

[Грк]

Тако је. Мислим да су се становници села раселили током друге половине 17. вијека. У предањима се наводи да су се раселили пред зулумом муслимана. Највише се муслимана населило у унутрашњост Херцеговине падом Херцег Новог под Млечане.

Ово се отприлике подудара са констатацијом да је село пусто већ 40 година.

[drajver]

Дрљаче се сасвим сигурно нису издвојиле од Инђића почетком XVIII века (ако су се уопште издвојиле од њих), пошто су током прве половине XVIII века биле присутне у више банијских села (Гвозданско, Дрљаче, Жировац), док су током XIX века потврђене и у Козаперовици. Крсна слава свих ових огранака је Тривуњдан.

Нарочито треба обратити пажњу на село Дрљаче - данас у Дрљачама нема никога са презименом Дрљача, али готово сви родови који су се одржали у селу од XVIII века прослављају Тривуњдан (изузетак су само Милинковићи). Дакле, имамо потврђено да је Тривуњдан крсна слава Вукосављевића, Вукотића, Ивковића, Крчмаревића, Обрадовића, Појића, Радулаца и Шапића из Дрљача. Занимљиво је то што Шапића са Тривуњданом има од XVIII века и у селима Блатуша и Маличка (околина данашњег Вргинмоста), што указује на то да су се раније одвојили од Дрљача. Вукотићи из Дрљача су тестирани и припадају роду о коме говоримо, као и Дрљаче из Горњег Жировца. Мислим да је пример Дрљача најбољи пример раслојавања неког банијског рода.

Зато сам и написао "ако не и раније". И Дрљаче и Инђићи су присутни на Бјелајском пољу, и једни и други су тамо међу најстаријим породицама (не памти се вријеме досељавања). Такође је на Бјелајском пољу сачувано предање да су Дрљаче огранак Инђића. Питање је само када су се Дрљаче одвојиле од Инђића. То је лако могло бити и у 17. вијеку. Оно што је евидентно јесте да су Дрљаче као род биле присутне у великом броју подгрмечких и поунских насеља прије Лаудонова рата 1790-тих (то показују мустер листе). Могли су бити ту присутни и стотину година уназад, у вријеме Бечког рата 1680-тих, и као пребјези основати село Дрљаче на Банији. Касније су се од њих могли одвајати огранци са различитим презименима.

Узимајући у обзир смјер сеоба и присутност, свеједно ми се чини да је Бјелајско поље најстарија матица овог рода, па било то и у 17. вијеку.

[Петар М. Демић]

У прилогу су места порекла дела банијских Тривуњштака (верујем да главнина припада роду о коме говоримо):
- Арамбашић, село Рујевац
- Бижић, села Бачуга и Сјеничак Ласињски
- Боромиса, села Брестик и Велебитска Ријека
- Борота, село Батинова Коса
- Велебит, села Пастуша и Равно Рашће
- Вукосављевић, село Дрљача
- Вукотић, село Дрљача
- Дрљача, села Гвозданско, Жировац и Козаперовица
- Змијањац, село Клинац
- Ивковић, село Дрљача
- Келеува, села Брестик и Кнезовљани
- Крчмаревић, село Дрљача
- Лекић, село Драга
- Михић, село Равно Рашће
- Обрадовић, село Дрљача
- Појић, село Дрљача
- Радулац, село Дрљача
- Сутара, село Брђани
- Шапић, села Блатуша, Дрљача и Маличка

[drajver]

Нећу понављати податке за Дрљаче и родове који су од њих настали на Банији, а које је Петар поменуо, већ ћу дати податке за Дрљаче у Босанској крајини.

Дрљаче су свакако један од најбројнијих родова Поуња (можда им по бројности парирају само Штрпци и Ћулибрци). Као што сам већ поменуо, Дрљаче су присутне у Колунићу на Бјелајском пољу. Ту су међу неколико најстаријих колунићких породица, чије се вријеме досељавања не памти. На Бјелајском пољу је сачувано и предање да су настали од Инђића (такође присутних у оближњој Смољани), а да им је по пољопривредној алатки "дрљачи" надимак дала нека "була (муслиманка)". У Поуњу такође говоре да им је надимак од алатке дрљаче, али да су га добили јер је неки њихов предак бацао дрљачу на стабло не би или стресао јабуке са њега. Дрљача је иначе неки тип примитивне фрезе, алатке за уситњавање (дрљање) земљишта након орања. Поред ових колунићких Дрљача, веома су старе и Дрљаче у Горњој и Доњој Суваји и Војевцу код Босанске Крупе. Ту се такође сматрају најстаријим у селу. Та три села су им по свему судећи била база за даља ширења по Поуњу и Банији.

Остаје питање, кад је презиме могло настати. Ту јесте веома битан помен села Дрљаче на Банији, које се, ако сам добро разумио Петра, у изворима први пут јавља у првој половини 18. вијека. Крајем 18. вијека, пред Лаудонов рат, Дрљаче су судећи по мустер листама већ присутне у селима: Дубица, Клековци, Хашани, Гориња, Баусовац, Поткалиње, Блатна, Добрљин, Матавази, Новљани, Водичево, Колунић, Стари Мајдан. У попису 1807. Баније било их је у: селу Дрљаче, Свиници, Гвозданском и Жировцу на Банији. На Банију су могли прећи или крајем 17. вијека или почетком 18. вијека и оформити село Дрљаче. При чему није искључено да су неке Дрљаче из Поуња и касније прелазиле на Банију.

Иначе, Карановић у Поуњу је досљедан у  везивању поријекла Дрљача за Лику и Врховине, иако никакви ни Инђићи ни Дрљаче тривуњштаци нису били присутни нити у Лици нити у Врховинама. Вјероватно га је повезивање са Бигама усмјерило у том правцу. Ни сачувана историјска грађа не подржава поријекло Дрљача и Инђића тривуњштака из Лике, сем ако из Лике нису дошли са Турцима који су отуда бјежали 1690-тих. Он такође наводи неко предање Дрљача да су им "преци били морнари који су пловили по далеким земљама",а за Дрљаче у  Бушевићу изричито каже да су "старином из Боке которске". Претпостављам да је Карановића очигледно импресионирало нечије предање па да се мало више препустио домишљању. Занимљиво је да Дрљаче заиста имају генетичку везу са Чепрнићима из Топле код Херцег Новог, али је та веза вјероватно давнашња и излази изван оквира родословне везе.

Почетком 20. вијека Дрљача је било у сљедећим насељима Босанске крајине (имена насеља су по попису 1991):
Дрљача, Тривуњдан, Јоховица/Велика Кладуша
Дрљача, Тривуњдан, Бихаћ/Бихаћ
Дрљача, Тривуњдан, Велика Гата /Бихаћ
Дрљача, Тривуњдан, Арапуша/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Бенаковац/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Босанска Крупа/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Босанска Крупа (Подвран)/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Доња Суваја/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Доњи Петровићи/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Дренова Главица/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Горња Суваја/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Ивањска/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Јасеница /Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Отока/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Перна/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Поткалиње/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Пученик/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Средњи Бушевић/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Средњи Дубовик/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Велика Јасеница/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Војевац/Босанска Крупа
Дрљача, Тривуњдан, Колунић  и Ревеник/Босански Петровац
Дрљача, Тривуњдан, Орашко Брдо/Босански Петровац
Дрљача, Тривуњдан, Пркоси/Босански Петровац
Дрљача, Тривуњдан, Рисовац/Босански Петровац
Дрљача, Тривуњдан, Ведро поље/Босански Петровац
Дрљача, Тривуњдан, Блатна (Доњи Бушевић)/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Босански Нови/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Доњи Агићи/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Горњи Ракани/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Мала Крупска Рујишка/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Мала Новска Рујишка/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Матавази/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Мазић/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Мракодол/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Пољавнице/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Рудице/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Соколиште/Босански Нови
Дрљача, Тривуњдан, Кнежица/Босанска Дубица
Дрљача, Тривуњдан, Стригова/Босанска Дубица

На подручју Баније били су присутни у сљедећим насељима:
Дрљача, Тривуњдан,   Трновац Глински/Глина
Дрљача, Тривуњдан, Козаперовица/Глина
Дрљача,Тривуњдан,Доњи Жировац/Двор
Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац/Двор
Дрљача, Петрињци/Сисак
Дрљача, Тривуњдан, Гвозданско/Двор
Дрљача, Росуље/Костајница

На Кордуну је Дрљача било само у Маљевцу. Будући да је то насеље на самој граници, могуће је да се ради о пребјезима током Лаудоновог рата 1790-тих.

У Лици и Далмацији Дрљача није било.

У Славонији је Дрљача било само у Новоселцима код Славонске Пожеге. Ради се о исељеницима из Босне из 1880. године. Неке три задруге Дрљача из Дубовика и Адраповца? су тражиле 1855. године у вријеме Кримског рата прелазак преко Саве на аустријско земљиште. Не знам да ли су ови славонски Дрљаче из те сеобе.

[Небојша]

Иначе, Карановић у Поуњу је досљедан у  везивању поријекла Дрљача за Лику и Врховине, иако никакви ни Инђићи ни Дрљаче тривуњштаци нису били присутни нити у Лици нити у Врховинама. Вјероватно га је повезивање са Бигама усмјерило у том правцу. Ни сачувана историјска грађа не подржава поријекло Дрљача и Инђића тривуњштака из Лике, сем ако из Лике нису дошли са Турцима који су отуда бјежали 1690-тих. Он такође наводи неко предање Дрљача да су им "преци били морнари који су пловили по далеким земљама",а за Дрљаче у  Бушевићу изричито каже да су "старином из Боке которске". Претпостављам да је Карановића очигледно импресионирало нечије предање па да се мало више препустио домишљању. Занимљиво је да Дрљаче заиста имају генетичку везу са Чепрнићима из Топле код Херцег Новог, али је та веза вјероватно давнашња и излази изван оквира родословне везе.

Веза овог рода са личким Врховинама постоји вероватно преко оних Срдића из Шашинаца (даље порекло Лика). Ови Срдићи су и на 23andMe потврђени као E-V13.

[drajver]

Од истакнутијих Дрљача издвајам:

Перо Дрљача (Мала Рујишка, 1853-?) трговац и народни добротвор из Новог Града (Босански Нови), борац за српску црквено-просвјетну аутономију за вријеме Аустроугарске. Због свог националног рада био затваран од стране аустријских власти. Босанска Вила је 1889. године на насловној страни објавила чланак о њему. Нисам успио пронаћи које године је преминуо.

http://digital.nub.rs/greenstone/collect/period/index/assoc/HASH0102.dir/1889/07/0098_screen.jpeg

Лазо Дрљача (Блатна, 1882- Борачко језеро(Коњиц), 1970), српски сликар експресионизма и импресионизма. Сликарство студирао у Бечу, Паризу. Излагао у Павиљону Краљевине Србије на међународној изложби 1911. у Риму. У Лувру радио на копијама Тицијана и Леонарда. Од 1930-тих живио повучено на Борачком језеру, издавао се за посљедњег богумила (због ове његове изјаве о богумилима, посебно омиљен у пробосанским чаршијским круговима). Имао ту несрећу да му је највећи дио сликарског опуса изгорио у пожару.
Једна од познатијих његових слика из паришке фазе "Три коњаника у Босни"


Боро Дрљача (Доња Суваја, 1941- Београд, 2020) српски пјевач народне музике и краљ крајишке пјесме.
Ево једне из старије фазе:
<a href="https://www.youtube.com/v/xSiMFpiZwDg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/xSiMFpiZwDg</a>

[Exiled]

Од истакнутијих Дрљача издвајам:

Перо Дрљача (Мала Рујишка, 1853-?) трговац и народни добротвор из Новог Града (Босански Нови), борац за српску црквено-просвјетну аутономију за вријеме Аустроугарске. Због свог националног рада био затваран од стране аустријских власти. Босанска Вила је 1889. године на насловној страни објавила чланак о њему. Нисам успио пронаћи које године је преминуо.

http://digital.nub.rs/greenstone/collect/period/index/assoc/HASH0102.dir/1889/07/0098_screen.jpeg

Лазо Дрљача (Блатна, 1882- Борачко језеро(Коњиц), 1970), српски сликар експресионизма и импресионизма. Сликарство студирао у Бечу, Паризу. Излагао у Павиљону Краљевине Србије на међународној изложби 1911. у Риму. У Лувру радио на копијама Тицијана и Леонарда. Од 1930-тих живио повучено на Борачком језеру, издавао се за посљедњег богумила (због ове његове изјаве о богумилима, посебно омиљен у пробосанским чаршијским круговима). Имао ту несрећу да му је највећи дио сликарског опуса изгорио у пожару.
Једна од познатијих његових слика из паришке фазе "Три коњаника у Босни"


Боро Дрљача (Доња Суваја, 1941- Београд, 2020) српски пјевач народне музике и краљ крајишке пјесме.
Ево једне из старије фазе:
<a href="https://www.youtube.com/v/xSiMFpiZwDg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/xSiMFpiZwDg</a>

Више је него очигледно да род Дрљача прати једна изузетно истанчана сензибилност за умјетност. Нема се што рећи осим:"Браво Дрљаче, само дрљајте"

[drajver]

Веза овог рода са личким Врховинама постоји вероватно преко оних Срдића из Шашинаца (даље порекло Лика). Ови Срдићи су и на 23andMe потврђени као E-V13.

Ствар је у томе што су Дрљаче у Поуњу и Банији забиљежени већ као раширен род током 18. вијека и то је потврђено кроз историјске документе. Ако је неког досељавања из Врховина било то би морало бити само у 17. вијеку. Али Врховине су тад биле на самој међи аустријско-турској и није било досељавања у Поуње из тог правца у том периоду. Напротив сва исељавања су ишла у обрнутом правцу на аустријску страну. При томе, очигледно је да Карановић не мисли на тако давни период када говори о досељавању Дрљача из Лике. У доста случајева наводи чак да су се из Лике доселили у 19. вијеку. Зато и мислим да га је у овом случају повукла нечија прича, можда прича неког од Бига, који су заиста из Врховина, али Биге су R1a, a ne E-V13. Уосталом, ништа необично да Карановић  све породице исте рјеђе славе стрпа у исти кош. И код мојих је омануо.

[drajver]

Небојша је поменуо Срдиће из Врховина у Лици. Тестирани су Срдићи из Шашинаца у Срему који су поријеклом из Врховине. Радили су тек 17 маркера и могу се уклопити у генетички профил овог рода, иако имају и неке специфичније вриједности.

На простору Крајине чини се да постоје чак четири различите групе Срдића. Осим разлике у слави, оне су и географски издиференциране. На простору Босанске крајине готово су искључиво присутни Срдићи који славе Никољдан и који припадају хаплогрупи R1b-BY200954, на простору Лике Срдићи који славе Тривуњдан и припадају хаплогрупи E-V13>FTC27438, на простору Кордуна Срдићи који славе Ђурђевдан (Млаковац, Дуги Дол, Растовац Будачки и Грабовац Крњачки у околини Карловца) и на простору Баније Срдићи који славе Аранђеловдан (Стипан и Шљивовац/Вргинмост). Основано је претпоставити да су све четири групе разнородне (босанска и личка свакако јесу).

Везано за род о којем је овдје ријеч, занимају нас само лички Срдићи који славе Тривуњдан. Почетком 20. вијека били су присутни у само два насеља општине Оточац: Залужница и Врховине.

Подручје Врховине је у периоду прије изгона Турака из Лике било на самој туско-аустријској међи. Зна се поуздано да је оближњи Турјански био ненасељен и да су га за испашу стоке користили Вилићани, који су били и најближи том подручју са западне стране. Додуше у неким народним пјесмама се каже: "За то чуо агин побратиме На Турјанском млад Мусићу Мехо", па није јасно да ли су Турци ту имали неку врсту контроле. Најприје ће бити да се радило о ничијој земљи. Када су 1689. године Турци истјерани из Лике, а граница се помјерила на исток, Срби са аустријске стране су кренули да насељавају то подручје. Управо око тог насељавања избио је спор Срба Вилићана и Срба Брложана, јер су Вилићани хтјели то земљиште само за себе позивајући се на то да су они то земљиште користили и за вријеме Турака и на том правцу штитили границу. Има један спис из 1696. гдје војни заповједници потврђују  ово њихово право.

Међутим, извјесно је да су са старог крајишког земљишта и други Срби, не само Вилићани, населили то подручје 1690-тих. Питање је да ли су Срдићи били у групи Вилићана (практично Усораца) или неких других крајишких Срба. Спискови војника на хрватској граници доносе податке о двојици војника Срдића (Павле и Вид) који су служили у Брињу 1644. године. И у списку из 1657. године, такође се помињу Срдић Вид и Срдић Мико (такође да су служили у Брињу). С обзиром да се Вилићани (Усорци) на подручје Карловачког генералата досељавају тек 1658. године, основано се може претпоставити да су Срдићи били дио неке раније сеобе на крајишко подручје, брињске или брлошке. Како год, и та је сеоба била негдје са подручја турске Лике, па се може рећи да су преци Срдића почетком 17. вијека живјели негдје подручју турске Лике.

Од истакнутијих Срдића тривуњштака поменуо бих једног не тако познатог појединца:

Данила Срдића или по руски Даниила Фёдоровича Сердича (Врховине, 1896- Москва, 1938), руског револуционара српског поријекла. Срдић се родио у Лици, у Београду је почетком 20. вијека завршио жељезничарску школу, да би већ 1912. године отишао у Русију. Када је почео Први свјетски рат пријавио се као добровољац у царску армију и био послат у тамошњу Прву српску добровољачку дивизију. За борбе на балканском ратишту одликован је Георгијевским крстом. Као и сваки прави Србин чим је видио да се у Русији руши власт прикључио се бољшевицима. 1917. године је учествовао у јуришу на царски Зимски дворац. Постао је члан партије и на челу Првог српског револуционарног одреда у Украјини борио се против белогардејаца. За борбе на Криму био је одликован високим совјетским одликовањем Црвене заставе. 1937. године је отпуштен из војске, да би убрзо потом био ухапшен од стране НКВД-а. Оптужен је да је припремао војни удар и стрељан је 1938. године. Рехабилитован је 1957. године. Његовим именом зове се један трг и улица у Минску, главном граду Белорусије. Још један примјер тога да револуција једе своју дјецу.

[drajver]

Џодани су још једна породица слављеника св. Тривуна који би могли припадати овом роду. Тестирани су Џодани из Славоније и припадају хаплогрупи E-V13. Нису тестирали маркере, па се не може сасвим сигурно тврдити да припадају роду Е-FTC27438, али је то прилично вјероватно.

Џодани су српска породица из Далмације, иако их у Далмацији више нема. Ипак у попису задарског окружја из 1709. године, поменути су Божо, Никола и Раде из Биљана Горњих. Да је Џодана који су славили св.Тривуна било у Далмацији до неког периода, говори и напомена која стоји уз поријекло породице Сакић из Бенковачког Села, а која каже: "Sakići su u Benkovačko Selo došli iz Dobropoljaca u laštvo na Džodanov imetak i uzeli njihovu Slavu"(benkovac.rs). У бенковачком крају има доста Ђодана католика (набројнији у Родаљицама), али они који боље познају изворе у Далмацији кажу да ови Ђодани католици вјероватно нису повезани са Џоданима православним. Иначе, у Далмацији постоје свега три породице које славе Тривуњдан и све три су из бенковачког краја: Сакићи из Бенковачког Села, Стегњајићи из Бенковачког Села и Цвјетани из Островице и Ђеврсака. Сакићи су очигледно преузели славу од Џодана, а веома би лако у вези са Џоданима могли бити Стегњајићи.

Изван Далмације, Џодана тривуњштака има још у Лици, Босанској крајини и Славонији.

У Лици су присутни већ од 1712. године, у Могорићу је пописана задруга Милина Џодана. Поред Могорића, Џодана је било у Решетару и Доњем Ваганцу, Кореница. Једни Џодани су присутни и на подручју Радмановца/Војнић, али вјероватно нису повезани са личким Џоданима. Не знам коју славу славе.

У Босанској крајини Џодани са славом Тривуњдан су присутни само у насељу Босански Милановац/Сански Мост. Ту има доста далматинских и личких насељаника. По предању ови Џодани су из Лике, мада није искључено ни да су директно дошли из Далмације.

У Славонији се такође вјероватно ради о старијим далматинским или личким насељеницима. Џодани тривуњштаци су присутни у даруварским и пакрачким насељима: Имсовац, Пакрани, Кукуњевац, Тројеглава, Уљаник. Сва су ова насеља настајала након 1730. године и у њима је било доста досељеника из Лике, али има и презимена карактеристичних за Далмацију, попут Алавања.

Укратко се за Џодане тривуњштаке може рећи да им је најстарија матица била почетком 18. вијека у Равним котарима.

 

[Петар М. Демић]

Остаје питање, кад је презиме могло настати. Ту јесте веома битан помен села Дрљаче на Банији, које се, ако сам добро разумио Петра, у изворима први пут јавља у првој половини 18. вијека.

Први конкретнији податак који сам нашао о селу Дрљача/Дрљаче на Банији потиче из 1768. године. Знамо да је село тада имало 32 породичне задруге и да је пописано у варијанти Derlacha. Међутим, сви крајишници из Дрљача који су пописани у списковима крајишника из 1772. године, рођени су баш у Дрљачама, тако да је село свакако постојало током прве половине XVIII века.

Занимљиво је то што је до раслојавања рода Дрљача у овом селу и узимања нових презимена дошло вероватно одмах по досељавању на Банију, а не бих искључио ни могућност да су се неки огранци, с обзиром на бројност у селу, издвојили још у Босанској Крајини. Ако се водимо списковима крајишника из 1772. године, можемо видети да су тада Вукотићи имали најмање две породичне задруге, Вукосављевићи најмање три, Шапићи најмање две и тако даље. Само једна породична задруга пописана је под презименом Дрљача.

[Петар М. Демић]

На подручју Баније били су присутни у сљедећим насељима:
Дрљача, Тривуњдан, Трновац Глински/Глина
Дрљача, Тривуњдан, Козаперовица/Глина
Дрљача, Тривуњдан, Доњи Жировац/Двор
Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац/Двор
Дрљача, Петрињци/Сисак
Дрљача, Тривуњдан, Гвозданско/Двор
Дрљача, Росуље/Костајница

Крсна слава Дрљача из Трновца Глинског је Никољдан. По причама људи из села, постоји шанса да је реч о издвојеном огранку Бирача, мада не бих искључио могућност да је неко од Дрљача Тривуњштака из суседне Козаперовице прижењен у Бираче и да је на тај начин дошло до промене крсне славе.