Стојисављевићи Аранђеловдан E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>FT44630

[сɣнце]

Моји Антонићи који су у Омарској имали имање а сада их је остало само јоште у Бањи Луци славише и славе св. Николу, колико ме памет служи.

[drajver]

Моји Антонићи који су у Омарској имали имање а сада их је остало само јоште у Бањи Луци славише и славе св. Николу, колико ме памет служи.

Има у Крајини више несродних Антонића који славе различите славе.

[сɣнце]

Има у Крајини више несродних Антонића који славе различите славе.

Антонићи (тестирани) су презиме које је највећим дијелом ограничено на простор око ријеке Сане и Поткозарја.

Помало сам разумијевао из написанога да сви Антонићи окол Сане и Подкозарја славе архангеловдан, па хтјех додати, да има разних слава.

[drajver]

У Босанској крајини би роду Е-FT44630 могли припадати и сљедећи родови који славе Аранђеловдан: Ступари, Тодићи, Дајићи, Макивићи, Томчићи и Шушкале, али док се не тестирају не може се тврдити сигурно (постоји могућност да припадају и роду I-FT386055.

Генерално се за сав род Е-FT44630 може закључити да је прилично касно, највећим дијелом почетком 19. вијека, доселио из Попине у Лици у Босанску крајину и да се на подручју Поуња током 19. вијека веома добро развијао.

[drajver]

Помало сам разумијевао из написанога да сви Антонићи окол Сане и Подкозарја славе архангеловдан, па хтјех додати, да има разних слава.

Не, овдје само наводим оне који славе Аранђеловдан и за које је претпоставка да припадају роду из наслова.

[drajver]

На подручју Цетинске крајине, неке породице које предањски нису повезане са Стојисављевићима и не славе Аранђеловдан, судећи по генетичким резултатима припадају грани Е-FT44630 и роду Стојисављевића. Ради се о сљедећим родовима:

Мељанци у Отишићу, славе Јовањдан. С обзиром да су присутни у истом насељу као Стојисављевићи и да се у другим насељима не срећу, могуће је да се ради о огранку Стојисављевића или неком прибраћивању, домазетству и сл. Друга опција би била да су нека Стојисављевићима сродна породица досељена из западне Босне. Кроз документе се у Отишићу може пратити од почетка 19. вијека.

Павловићи у Цивљанама(присутни и у Бадњу/Дрниш) славе Ђурђевдан и једина су тестирана породица FT44630 која није присутна у Отишићу и која се ни посредно не може довести у везу са Стојисављевићима. У Цивљанама се биљеже од почетка 18. вијека и били су дио бандерије Вучена Вуковљанина. Вучен је био поријеклом са подручја Вуковског код Купреса. Да ли ово значи да би и Павловићи могли бити досељеници из тог краја, небих знао. У сваком случају било би добро кад би урадили дубински тест. По хаплотипу нема неких великих специфичности у односу на остале припаднике рода Стојисављевића.

Поред ових ту су и породице за које се већ зна или се прилично сигурно може претпоставити да су огранак Стојисављевића:

За тестиране Гајиће, Суботиће и Круниће у Отишићу припадност Е-FT44630 што се и потврдило кроз генетичке тестове. Гајића има и у Сињу и Врлици, а један њихов огранак иселио је директно у Поуње (Жуљевица код Новог Града) што је такође потврђено генетичким тестом. Крунића има и у Подосоју.

Добрице из Прова/Ливно, који су такође тестирани, огранак су отишићких Стојисављевића, тачније њиховог огранка Станојевића из Отишића. Добрице у Прову помињу старије презиме Цвијетић.

У Отишићу су још од Стојисављевића Трифуновићи и Радовани, који нису тестирани.

[Зрно]

Што се тиче Павловића, није их никад било у Бадњу и то је чисто католичко село. Има их у Кадиној Главици, али славе другу славу и немају никакве везе са овима.

[drajver]

Што се тиче Павловића, није их никад било у Бадњу и то је чисто католичко село. Има их у Кадиној Главици, али славе другу славу и немају никакве везе са овима.

Преузех ту информацију са бенковац.рс. Нисам знао да није тачна.

[Зрно]

Преузех ту информацију са бенковац.рс. Нисам знао да није тачна.

Добри су за Равне Котаре и Буковицу, али за источније крајеве имају доста грешака.

[drajver]

Радошевићи који славе Аранђеловдан нису тестирани, али их предања сврставају у род Родић-Стојисављевић. Још уже предање их одређује као огранак Стојисављевића тј. наводи да им је старије презиме било Стојисављевић. Оно што издваја Радошевиће од осталих чланова рода јесте чињеница да су се на подручје Босанске крајине, конкретно Бјелајског поља, доселили доста рано, већ почетком 18. вијека. И они као мјесто поријекла наводе Лику, и још уже одреднице Грачац и Велебит, што вјероватно указује да су огранак Стојисављевића из Попине. По предању, били су присутни на Бјелајском пољу већ у вријеме зидања петровачког града око 1730. године. Тада су наводно умилостивили пашу па им је дао да бирају земљу коју хоће. Они су изабрали Скакавац, а послије су сасељавали у околна бјелајска насеља. Највише их има у Брестовцу и Суваји. У подгрмечка насеља су прелазили махом током 19. вијека, мада судећи по пописним подацима чини се да их је са друге стране Грмеча било већ крајем 18. вијека.

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима (називи насеља из 1991):

Радошевић, Аранђеловдан, Бихаћ/Бихаћ
Радошевић, Аранђеловдан, Бенаковац/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Добро Село/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Дренова Главица/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Јасеница/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Отока/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Поткалиње/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Залин/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Брестовац/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Суваја/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Вођеница/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Врточе/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Доњи Агићи/Босански Нови
Радошевић, Аранђеловдан, Босански Милановац/Сански Мост
Радошевић, Аранђеловдан, Бошњаци/Сански Мост
Радошевић, Аранђеловдан, Лушци Паланка/Сански Мост

[drajver]

Латковићи су још једна нетестирана породица која слави Аранђеловдан, а која има сачувано предање да им је старије презиме било Стојисављевић. Донекле имају сличан распоред и родовску историју као и Радошевићи. Ипак, Латковићи се не помињу у збирним предањима Родића-Стојисављевића које су забиљежили Рађеновић и Карановић. Латковићи такође помињу у Бјелајско поље долазак са југа, свакако још у 18. вијеку. Занимљиво да помињу Врану у Дачлмацији као старо мјесто пориејкла, али и Лапац у Лици. Међу најстаријим су српским породицама у селу Вођеницу, и ту су живјели уз Турке. Слично Радошевићима и они су са Бјеласјог поља прелазили у Поуње и Подгрмеч током 19. вијека, а неки могуће и крајем 18. вијека).

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима (називи насеља из 1991):

Латковић, Аранђеловдан, Лоховска Брда/Бихаћ
Латковић, Аранђеловдан,Језерски и Менић/Босанска Крупа
Латковић, Аранђеловдан, Махмић Село/Босанска Крупа
Латковић, Аранђеловдан, Босански Петровац/Босански Петровац
Латковић, Аранђеловдан, Крњеуша/Босански Петровац
Латковић, Аранђеловдан, Вођеница/Босански Петровац
Латковић, Аранђеловдан, Врточе/ Босански Петровац
Латковић, Аранђеловдан, Блатна (Доњи Бушевић)/Босански Нови
Латковић, Аранђеловдан, Гумњани/Босански Нови
Латковић, Никољдан,Подвидача/Сански Мост

[drajver]

Роду Стојисављевића припада и сликар Живко Стојсављевић. Рођен је у Бенковцу 1900. године,а умро у Београду 1978. године.



Школовао се у Риму и Фиренци. Већ у Риму почео се бавити зидним сликарством. У Београду је оставио трага у живописању већег броја цркава: израдио је нацрте за витраже у саборној цркви, иконописао је жарковачку цркву, урадио икону (мозаик) св. Стефана Дечанског изнад врата цркве у Железнику, иконостас у цркви у Липеновићу, иконостас у цркви у Добром Потоку.

Поглед на "Београд на води" са слике Живка Стојсављевића из 1955. године под називом "Мост на Сави"

[drajver]

Од Стојисављевића из Попине су и брат и сестра Раул и Милева Стојисављевић. Рођени су у  браку Србина и Аустријанке.

Раул Стојисављевић (1887-1930) је био један од водећих пилота аустроугарске ратне авијације у Првом свјетском рату, нагарђиван високим аустријским војним одликовањима. Након рата се опредијелио за аустријско држављанство.
https://en.wikipedia.org/wiki/Raoul_Stojsavljevic


Милева Ролер (дев. Стојисављевић) 1886-1949, аустријска сликарка из покрета бечке сецесије. Била је супруга аустријског сликара Алфреда Ролера. Видим да на википедији помињу неки навод о њој као о "an enthusiastically pro-Hitler Serbian", што и не треба да чуди, јер је било њих још из покрета бечке сецесије који су завршили као пронацисти.
https://en.wikipedia.org/wiki/Mileva_Roller

[Посо]

Роду Стојисављевића припада и сликар Живко Стојсављевић. Рођен је у Бенковцу 1900. године,а умро у Београду 1978. године.



Школовао се у Риму и Фиренци. Већ у Риму почео се бавити зидним сликарством. У Београду је оставио трага у живописању већег броја цркава: израдио је нацрте за витраже у саборној цркви, иконописао је жарковачку цркву, урадио икону (мозаик) св. Стефана Дечанског изнад врата цркве у Железнику, иконостас у цркви у Липеновићу, иконостас у цркви у Добром Потоку.

Поглед на "Београд на води" са слике Живка Стојсављевића из 1955. године под називом "Мост на Сави"

Изгледа да је једини Стојсављевић у Бенковцу, крајем 19. в. био учитељ Филип Стојсављевић. Супруга му је била Катарина Ландауер.

[Посо]

Ево овдје и потврда да су Филип и Катарина Живкови родитељи:
https://www.academia.edu/23741439/Živko_Stojsavljević_život_i_delo_Konstantin_Novaković_Spomen_zbirka_Pavla_Beljanskog_Novi_Sad_2006

[drajver]

Шематски приказ кретања рода Стојсављевића  у посљедњих 400 година.



Кључни напредак би био кад би се у жутој зони на карти појавила нека породица која припада овом роду. Као и нека породица источније (у Херцеговини, Црној Гори, Србији), што такође недостаје.

[drajver]

Ево овдје и потврда да су Филип и Катарина Живкови родитељи:
https://www.academia.edu/23741439/Živko_Stojsavljević_život_i_delo_Konstantin_Novaković_Spomen_zbirka_Pavla_Beljanskog_Novi_Sad_2006

Сад видим да ћу морати преправити ову горе шему. Бенковачки Стојсављевићи су дошли директно из Отишића између 1860. и 1870. године.

[drajver]

Најближе филогенетичке везе рода Стојисављевића су са тестиранима који су позитивни на мутацију FT44630. Старост ове мутације се процејњује на период од 400 г. пне, период гвозденог доба. Поред рода Стојисављевића овој грани припада Канађанин француског поријекла (FTDNA), Американац англо-саксонског поријекла (FTDNA), један непознати са подручја Хрватске (Сплитско-далматинска жупанија).  Свима њима је међусобна старост везе-гвоздено доба. Дакле, постоји одређена разноврсност гране и на нашим просторима, али и у западној Европи. И прва узводна грана Е-Y172786 је присутна код тестираног са подручја Њемачке, али узводније од тога на нивоу E-FT12534 већ налазимо Албанца. И чини се како се иде узводније да претеже балканска разноврсност. Од тестираних са наших подручја (ако не рачунамо тестираног из Хрватске на нивоу FT44630) Стојисављевићима су најближи Бјелопавлићи. Међутим, старост везе са Бјелопавлићима је око 2800 година.

Најкарактеристичнија вриједност хаплотипа рода Стојисављевић је DYS570=23. Изгледа да је то помјерање настало негдје испод нивоа Е-FT44630. Ова вриједност ту и тамо може да се појави и код  других грана E-V13, aли то су прилично ријетки случајеви. У том смислу интересантан је један македонски резултат, који би потенцијално могао бити близак Стојисављевићима.

[Посо]

Сад видим да ћу морати преправити ову горе шему. Бенковачки Стојсављевићи су дошли директно из Отишића између 1860. и 1870. године.

По матичним књигама, Филип јесте рођен 1853. г. у Отишићу и отац му се звао Петар.
Филип је вјероватно завршио у Бенковцу због учитељске службе, послије школовања у Задру.

Што се тиче кистањских Стојсављевића, барем по ономе што се може видјети по матичним књигама, нема их тамо већ око 1825. године. Значи, могуће да су се иселили до тада или нестали (између 1808. и 1825).

[НиколаВук]

Стојсављевићи су сврстани у нижу подграну Y186020 на живом стаблу Yfull-a, заједно са још једним резултатом из Сплитско-далматинске жупаније (YF067871). Поред Y186020, на истом нивоу се тренутно налази још 12 снипова.

https://www.yfull.com/live/tree/E-FT44630/