Стојисављевићи Аранђеловдан E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>FT44630

[drajver]

С обзиром да је род недавно дубински профилисан, отварам тему о роду Стојисављевића.

Из овог рода су досад тестирани: Стојисављевићи, Антонићи, Гајићи, Суботићи, Крунићи, Добрице, Вајагићи, Мељанци, Павловићи.

[drajver]

Стојисављевићи се помињу са различитим облицима презимена: Стојсављевић, Стојисављевић, Стоисављевић, Стошљевић. У Крјаини су почетком 20. вијека били присутни у сљедећим насељима(насеља и општине су из пописа 1991):

Далмација

Стојсављевић, Аранђеловдан, Бенковац/Бенковац
Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић/Сињ

Лика

Стојисављевић, Аранђеловдан, Могорић/Госпић
Стојисављевић, Аранђеловдан, Павловац Вребачки/Госпић
Стојисављевић, Аранђеловдан, Губавчево Поље/Грачац
Стојисављевић, Аранђеловдан,Омсица/Грачац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Штикада/Грачац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Велика Попина/Грачац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Горњи Срб/Доњи Лапац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Бротња/Доњи Лапац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Брезовац Доброселски/Доњи Лапац

Босанска Крајина

Стојисављевић, Аранђеловдан, Дољани/Бихаћ
Стојисављевић, Аранђеловдан,Горјевац/Бихаћ
Стојисављевић, Аранђеловдан, Кулен Вакуф/Бихаћ
Стојисављевић, Аранђеловдан,Бањани/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Баштра/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Добро Село/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Главица/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан,Хашани/Босанска Крупа
Стојисављевић,Аранђеловдан, Језерски и Менић/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Мразовац/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Средњи Дубовик/ Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Буковача/Босански Петровац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Дринић/Босански Петровац
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велики Цвјетнић/Дрвар
Стошљевић, Аранђеловдан, Доње Водичево/Босански Нови
Стојисављевић, Аранђеловдан, Саница Горња/Кључ

На Банији, Кордуну, Славонији колико ми је познато није било Стојисављевића, осим неких скоријих доесеника у 20. вијеку.

По предањима, од Стојисављевића у Крајини потичу још Латковићи, Радошевићи, Вајагићи, Кукавице (од ових Михајиле).

[Небојша]

Стојисављевићи се помињу са различитим облицима презимена: Стојсављевић, Стојисављевић, Стоисављевић, Стошљевић. У Крјаини су почетком 20. вијека били присутни у сљедећим насељима(насеља и општине су из пописа 1991):

Далмација

Стојсављевић, Аранђеловдан, Бенковац/Бенковац
Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић/Сињ

Лика

Стојисављевић, Аранђеловдан, Могорић/Госпић
Стојисављевић, Аранђеловдан, Павловац Вребачки/Госпић
Стојисављевић, Аранђеловдан, Губавчево Поље/Грачац
Стојисављевић, Аранђеловдан,Омсица/Грачац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Штикада/Грачац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Велика Попина/Грачац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Горњи Срб/Доњи Лапац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Бротња/Доњи Лапац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Брезовац Доброселски/Доњи Лапац

Босанска Крајина

Стојисављевић, Аранђеловдан, Дољани/Бихаћ
Стојисављевић, Аранђеловдан,Горјевац/Бихаћ
Стојисављевић, Аранђеловдан, Кулен Вакуф/Бихаћ
Стојисављевић, Аранђеловдан,Бањани/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Баштра/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Добро Село/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Главица/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан,Хашани/Босанска Крупа
Стојисављевић,Аранђеловдан, Језерски и Менић/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Мразовац/Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Средњи Дубовик/ Босанска Крупа
Стојисављевић, Аранђеловдан, Буковача/Босански Петровац
Стојисављевић, Аранђеловдан, Дринић/Босански Петровац
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велики Цвјетнић/Дрвар
Стошљевић, Аранђеловдан, Доње Водичево/Босански Нови
Стојисављевић, Аранђеловдан, Саница Горња/Кључ

На Банији, Кордуну, Славонији колико ми је познато није било Стојисављевића, осим неких скоријих доесеника у 20. вијеку.

По предањима, од Стојисављевића у Крајини потичу још Латковићи, Радошевићи, Вајагићи, Кукавице (од ових Михајиле).

Од Стојсављевића, према предању, воде порекло још и Шушкале из Подгрмеча. Мислим, али морам да проверим, да се и Ћуге некако везују за Стојсављевиће. Ово је интересантно пошто се помињу и у предању Антонића (иста подграна као и Стојсављевићи). Иако сами Антонићи из Крајине кажу да су се пореклом од неког Антонија Милиновића и да су дошли са Баније (повратна сеоба).

[drajver]

Најранији писани помен Стојисављевића је из 1693. године када је "Harambaša Nenco Stossevich došao je na područje Otišića i Dabra 25. 3. 169 3. godine iz Јanizza s trideset porodica, kad je dobio i potvrdu za zemlje". Аутори студије "Срби у Цетинској крајини" овим документом побијају неке раније тврдње да су Стојисављевићи били у Цетинској крајини још од 16. вијека (извор је Боривоје Милојевић у свом раду "Привреда и насеља Цетине и Крке" у којој каже: "Ту су се почетком 16. века населили из Црне Долине (у Босни) поп Стојисављевић, кнез Крунић и харамбаша.""

Није дакле спорно досељавање из Босне већ вријеме досељавања. При чему аутори у овом "Јanizza" препознају Јањ, што ипак треба оставити отвореним. Рекло би се да је изворни материјал на страни тврдње аутора Шкиљана и Симића и да су се Стојисављевићи населили у Цетинској крајини заиста крајем 17. вијека, да су били прилично бројни и да су као предводници сеобе добили велике парцеле земље. Не треба да чуди да су веома брзо израсли у вјероватно најистакнутију српску породицу Цетинске крајине, која се ородила са Митровићима-Јанковићима. Петар Стојисављевић, који је по мајци био Митровић-Јанковић, претендоваће у 18. вијеку и на сердарски чин. Стојисављевићи су дали велики број кнезова, свештеника, драговићких игумана и монаха.

У Цетини сљедеће породице по предању потичу од Стојисављевића: У Отишићу: Арамбашићи, Кукавице, Станојевићи, Суботићи, Трифуновићи. Од ових су Суботићи и генетички потврђени. Поред њих још неколико породица у Отишићу генетички припада роду Стојисављевића иако предања то изричито не тврде: Мељанци, Гајићи, Крунићи. Овом списку треба додати и Павловиће из Цивљана и Добрице из Прова/Ливно.

Може се дакле закључити да се ради о својеврсном досељавању велике родовске групе Стојисављевића на подручје Цетине крајем 17. вијека.

[Зрно]

Постоји доста млетачких докумената о досељавању из Босне у Далмацију 1690-их само је проблем што се код предводника сеоба не зна да ли су они били из тих крајева Босне и водили своје људе или су у питању старе харамбаше из Далмације послате у мисију да харају тамо и довлаче становништво на млетачку страну. По горе наведеној књизи и Вид Обућина је у истом периоду предводио људе из Јања, али он је сигурно био на простору Дрниша раније. То се може закључити на основу пописа људи који су се на почетку Морејској рата 1680-их привремено склонили са турских територија у Далмацији у Шибеник. Сад нисам у могућности да проверима, али мислим да нема Стојсављевића на том списку, што би дало велику шансу досељавању из Босне.

[drajver]

Постоји доста млетачких докумената о досељавању из Босне у Далмацију 1690-их само је проблем што се код предводника сеоба не зна да ли су они били из тих крајева Босне и водили своје људе или су у питању старе харамбаше из Далмације послате у мисију да харају тамо и довлаче становништво на млетачку страну. По горе наведеној књизи и Вид Обућина је у истом периоду предводио људе из Јања, али он је сигурно био на простору Дрниша раније. То се може закључити на основу пописа људи који су се на почетку Морејској рата 1680-их привремено склонили са турских територија у Далмацији у Шибеник. Сад нисам у могућности да проверима, али мислим да нема Стојсављевића на том списку, што би дало велику шансу досељавању из Босне.

Нешто слично је и мени пало на памет, међутим код Стојсављевића, управо њихова зрмањска грана више упућује да се ради досељеницима из Босне с краја 17. вијека. Управо ћу у наредном посту поменути и ту групу.

[drajver]

Поред ове цетинске групе Стојисављевића, друга нимало мање бројна је и група Стојисављевића на простору Зрмање. Од ових зрмањских Стојисављевића потичу сви Стојисављевићи у Лици и Босанској крајини. Исељавања у Босанску крајину су се дешавала највећим дијелом током 19. вијека. Треба рећи да су зрмањски Стојисављевићи тестирани и да је потврђена њихова генетичка веза са цетинским Стојисављевићима.

Досељавање Стојисављевића у Зрмању покривено је сљедећим извором којег је Дабић дао у свом раду о Карловачком генералату:

"Усељавање српског становништва у Лику и Крбаву настављено је и после 1712. године, али због оскудице обрадивог земљишта оно није било обимно. Већ 1713. године насељено је у Великој Попини шест српских породица које су тада ,,ispod Turchina dosle". Биле су то породице Милоша, Пантелије и Станише Стоисављевића, Вукана Марића, Ђуке Грбића и Радивоја Бушевића. За њихово насељавање је одвојен део земљишта које су дотад користили становници Зрмање. Војне власти су, међутим, закључиле да се та земља додели досељеницима, како је написано у њиховом конфирмационом писму, ,,prez velike Zermanchanov skode i kvara, а za hasan gnih cesczrove i kralieve svitlosti“. Како се околно становништво није мирило са одузимањем неких земљишта ради додељивања досељеницима, више од двадесет година вођен је спор око одузете земље."

Заиста ове три задруге Стојсављевића су пописан у попису Лике 1712, као беземљаши.
Popisani Preszemliachi u Zermani i na Popinah
2. Janus Stoisaulich od let 50 brat 1 Milos 45, Sinouacz
[...] 20, mala 3 xenskoga 11

3. Stanisau Stoisaullch od let 70 ima 2 Obrad 50, Vuin
35, Sinouacz Vuk 20, mala 3, xenskoga 7

5. Stoich Stoisaulich od let 70, brat 1 Vuicha 60 Sin
Pantelia 40, Petko 30, Juro 29, Jouan 26, Boxo 24, Nouak
23, Radiuoi 22, SinouchiJanko 27, Marko 20, Vuchen 19,
malih 5, xenskoga 9

Кључни моменат у овим наводима јесте да су поменути досељеници те 1712-1713. године "испод Турчина дошли",а тад су Турци већ били сведени на "Босну". Такође је занимљиво да Стојсављевићи те 1712. године досељавају међу старије зрмањске породице, тј. међу зрмањске аранђеловштаке I-FT386055 са којима у предањима присутним у Босанској крајини наводно дијеле исто поријекло.

Питање је такође кад је и гдје створена прича о заједничком поријеклу генетички разнородних Стојсављевића и Родића. Раније сам помињао да би то могла бити управо Зрмања гдје су се и једни и други нашли заједно почетком 18. вијека. Међутим, из горе наведеног извора евидентно је да су Стојсављевићи дошли касније, да су власти чак одузимале земљу Зрмањаца (међу њима и I-FT386055) и исту давали Стојсављевићима и осталим досељеницима, као и да досељеници и старији Зрмањци нису били у идиличним односима. То ми баш не дјелује као амбијент за стварање предања о заједничком поријеклу.

Можда треба размишљати и у правцу да је предање о заједничком поријеклу рода I-FT386055 (Родићи и др.) и Е-FT44630 (Стојсављевићи и др.) постојало и раније на неком мјесту у Босанској крајини одакле су оба рода потекла. Занимљиво је да и у Цетини постоји породица која припада роду I-FT386055- Преочани, чије презиме такође упућује на Босанску крајину.

Зато је питање, гдје су то Стојсављевићи живјели у 17. вијеку, прије досељавања у Цетинску крајину и Зрмању?

[drajver]

Иако сами Антонићи из Крајине кажу да су се пореклом од неког Антонија Милиновића и да су дошли са Баније (повратна сеоба).

Ово је битан податак, јер се и Милиновићи помињу међу породицама које потичу од предањског рода Родић-Стојисављевић. Биће дакле да су и Милиновићи Е-FT44630.

Помињао сам их као нетестиране на теми о I-FT386055 аранђеловштацима.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.msg171386;topicseen#msg171386

[Посо]

Поред ове цетинске групе Стојисављевића, друга нимало мање бројна је и група Стојисављевића на простору Зрмање. Од ових зрмањских Стојисављевића потичу сви Стојисављевићи у Лици и Босанској крајини. Исељавања у Босанску крајину су се дешавала највећим дијелом током 19. вијека. Треба рећи да су зрмањски Стојисављевићи тестирани и да је потврђена њихова генетичка веза са цетинским Стојисављевићима.

Досељавање Стојисављевића у Зрмању покривено је сљедећим извором којег је Дабић дао у свом раду о Карловачком генералату:

"Усељавање српског становништва у Лику и Крбаву настављено је и после 1712. године, али због оскудице обрадивог земљишта оно није било обимно. Већ 1713. године насељено је у Великој Попини шест српских породица које су тада ,,ispod Turchina dosle". Биле су то породице Милоша, Пантелије и Станише Стоисављевића, Вукана Марића, Ђуке Грбића и Радивоја Бушевића. За њихово насељавање је одвојен део земљишта које су дотад користили становници Зрмање. Војне власти су, међутим, закључиле да се та земља додели досељеницима, како је написано у њиховом конфирмационом писму, ,,prez velike Zermanchanov skode i kvara, а za hasan gnih cesczrove i kralieve svitlosti“. Како се околно становништво није мирило са одузимањем неких земљишта ради додељивања досељеницима, више од двадесет година вођен је спор око одузете земље."

Заиста ове три задруге Стојсављевића су пописан у попису Лике 1712, као беземљаши.
Popisani Preszemliachi u Zermani i na Popinah
2. Janus Stoisaulich od let 50 brat 1 Milos 45, Sinouacz
[...] 20, mala 3 xenskoga 11

3. Stanisau Stoisaullch od let 70 ima 2 Obrad 50, Vuin
35, Sinouacz Vuk 20, mala 3, xenskoga 7

5. Stoich Stoisaulich od let 70, brat 1 Vuicha 60 Sin
Pantelia 40, Petko 30, Juro 29, Jouan 26, Boxo 24, Nouak
23, Radiuoi 22, SinouchiJanko 27, Marko 20, Vuchen 19,
malih 5, xenskoga 9

Кључни моменат у овим наводима јесте да су поменути досељеници те 1712-1713. године "испод Турчина дошли",а тад су Турци већ били сведени на "Босну". Такође је занимљиво да Стојсављевићи те 1712. године досељавају међу старије зрмањске породице, тј. међу зрмањске аранђеловштаке I-FT386055 са којима у предањима присутним у Босанској крајини наводно дијеле исто поријекло.

Питање је такође кад је и гдје створена прича о заједничком поријеклу генетички разнородних Стојсављевића и Родића. Раније сам помињао да би то могла бити управо Зрмања гдје су се и једни и други нашли заједно почетком 18. вијека. Међутим, из горе наведеног извора евидентно је да су Стојсављевићи дошли касније, да су власти чак одузимале земљу Зрмањаца (међу њима и I-FT386055) и исту давали Стојсављевићима и осталим досељеницима, као и да досељеници и старији Зрмањци нису били у идиличним односима. То ми баш не дјелује као амбијент за стварање предања о заједничком поријеклу.

Можда треба размишљати и у правцу да је предање о заједничком поријеклу рода I-FT386055 (Родићи и др.) и Е-FT44630 (Стојсављевићи и др.) постојало и раније на неком мјесту у Босанској крајини одакле су оба рода потекла. Занимљиво је да и у Цетини постоји породица која припада роду I-FT386055- Преочани, чије презиме такође упућује на Босанску крајину.

Зато је питање, гдје су то Стојсављевићи живјели у 17. вијеку, прије досељавања у Цетинску крајину и Зрмању?

Потврђено је у више случајева да су те беземљашке фамилије из пописа Зрмање и Попине 1712. доспјеле ту из османског дијела Далмације ("из Турске").

У случају Стојсављевића из 1712. године вјерујем да су ово они пописан у Радљевцу 1701. године:
Stanisav sin........?, kuća 1
Janoš sin........?, /ista ligatura kao kod prethodnog imena/, kuća 1
Marko sin....../ista ligatura kao gore/, kuća 1

Треба додати да су Стојсављевићи пописани и у Кистањама 1709. године. Тамо се наводе бар до прве половине 19. вијека.

[drajver]

Потврђено је у више случајева да су те беземљашке фамилије из пописа Зрмање и Попине 1712. доспјеле ту из османског дијела Далмације ("из Турске").

У случају Стојсављевића из 1712. године вјерујем да су ово они пописан у Радљевцу 1701. године:
Stanisav sin........?, kuća 1
Janoš sin........?, /ista ligatura kao kod prethodnog imena/, kuća 1
Marko sin....../ista ligatura kao gore/, kuća 1

Да, ово дјелује логично.

Треба додати да су Стојсављевићи пописани и у Кистањама 1709. године. Тамо се наводе бар до прве половине 19. вијека.

Не знам да ли би од ових кистањских Стојисављевића могли бити Стојисављевићи у Бенковцу? И да ли се уопште зна од када су Стојисављевићи приутни у Бенковцу? У 19. вијеку свакако јесу.

[Посо]

Не знам да ли би од ових кистањских Стојисављевића могли бити Стојисављевићи у Бенковцу? И да ли се уопште зна од када су Стојисављевићи приутни у Бенковцу? У 19. вијеку свакако јесу.

Године 1808. нема их у Бенковцу, а има их у Кистањама.

[Зрно]

Било је попова Стојисављевића, па су тако могли да се шире по другим селима.

[drajver]

Кад се све сабере, везано за најранија мјеста боравка Стојисављевића имамо:

- "Црна Долина у Босни", непозната локација, предање које доноси Милојевић
- "Јanizza"- мјесто на турској територији одакле долазе Стојисављевићи у Цетину, Симић и Шкиљан идентификују са Јањом
- Радљевац (Плавно), турска територија на којој су Стојисављевићи присутни 1701. године и одакле прелазе у Зрмању 1712. године
- Кистање 1709. године, присуство Стојисављевића током 18. и почетком 19. вијека

Овдје бих додао једно предање које је забиљежио Душан Миланов Никић у својој књизи "Гламоч, насеља и становништво",а везано за породицу Масле по којој је село Маслина Страна код Гламоча добила име. Никић наводи сљедећу причу:  "Ime selu potječe od porodice Maslo, koja je ranije živjela u selu i to na mjestu zvanom Selište, a nedaleko od srednjovjekovne nekropole. Prema seoskim pričama, koje se mogu uzeti kao tačne, Masle su se prezivali docnije Stojisavljević, čiji potomci danas žive u Kovačevcima i Glamoču, a nema ih više u ovom selu." Стојисављевићи су заиста присутни на Гламочком пољу кроз њихов огранак Кукавице у Коавачевцима, али ту се ради о каснијој сеоби из цетинског Отишића. Уколико je ово предање о Маслама тачно, ово би се ипак односило на неке претке Стојисављевића под именом Масла који су раније живјели на том подручју. Можда није згорег поменути да ни Преодац по коме су Преочани I-FT386055 добили презиме није далеко од ове локације.

[drajver]

Било је попова Стојисављевића, па су тако могли да се шире по другим селима.

Могуће да је било појединачних "поповских" сеоба.

Не знам да ли је тог типа и присуство четири куће Стојисављевића током 19. вијека у Тушиловићу и Турњу код Карловца. По пописима из 19. вијека Стојисављевићи су заиста били присутни у ова два насеља (Турањ је данас предграђе Карловца), али их касније у 20. вијеку тамо нема. Нема их ни почетком 18. вијека у пописима првих породица Тушиловића. И иначе ови Стојисављевићи код Карловца су тешко објашњиви, јер ни на Кордуну ни на Банији Стојисављевића није било.

[StoDaNe]

Nevest-1604. Antun Stoislavić
Nevest-1610. Radonja Stoislavić
Lagatorovo Selo-1614. Petar Stoslavić
Lagatorović-1611. Stojslavić Nikola (Petar + Lula)

Lagatorovic je Nevest

Izvor Morlaci u spisima šibenskih bilježnika u razdoblju između Ciparskoga i
Kandijskoga rata (1570. – 1645.)

[Зрно]

Nevest-1604. Antun Stoislavić
Nevest-1610. Radonja Stoislavić
Lagatorovo Selo-1614. Petar Stoslavić
Lagatorović-1611. Stojslavić Nikola (Petar + Lula)

Lagatorovic je Nevest

Izvor Morlaci u spisima šibenskih bilježnika u razdoblju između Ciparskoga i
Kandijskoga rata (1570. – 1645.)

Тешко да имају везе са њима. То су била католичка села и под Турцима.

[drajver]

Мислим, али морам да проверим, да се и Ћуге некако везују за Стојсављевиће. Ово је интересантно пошто се помињу и у предању Антонића (иста подграна као и Стојсављевићи). Иако сами Антонићи из Крајине кажу да су се пореклом од неког Антонија Милиновића и да су дошли са Баније (повратна сеоба).

Сад сам у коментарима испод презимена Милиновић видио и сљедећи коментар:
"Milinovic Dusan, ciji sam ja potomak,su iz Dobrog sela,Buzim,Bosna, tu ih je zatekao Drugi rat, odakle su tu dosli nezna se,bar moj otac nezna jer mu nikaka nisu pricali o tome.Zbog stradanja u Drugom ratu 1945 sele u Slavoniju. Krsna slava je Arandjelovdan Deda Milinovic Pavle,zvani Ćuga takodje nije pricao o kraju iz koga su dosli u Dobro selo."

Значи, на основу резултата Антонића можемо претпоставити да су и Милиновићи и Ћуге- Е-FT44630

[drajver]

Вајагићи (тестирани) су презиме скоро у потпуности везано за Поуње. У својим предањима наводе Попину као најстарије мјесто поријекла. С обзиром да у Попини није забиљежено ово презиме, могуће да је оно настало тек по досељавању у Поуње. Све упућује да би се у случају Вајагића могло радити о огранку Стојисављевића из Попине. С обзиром да их нема у мустер листама Лаудоновог рата, вријеме њиховог досељавања у Поуње може се смјестити у период након Лаудоновог рата, вјероватно почетком 19. вијека. Кључна њихова насеља су на Сувој међи (граничном појасу између Баније и Цазинске крајине), а првобитно насељавање је било у села Збориште и Добро Село. Одатле су се током 19. вијека расељавали по околним селима.

Почетком 20. вијека, били су присутни у сљедећим насељима (називи насеља из 1991):

Вајагић, Аранђеловдан, Босанска Бојна/Велика Кладуша
Вајагић, Аранђеловдан, Градина/Велика Кладуша
Вајагић, Аранђеловдан, Збориште/Велика Кладуша
Вајагић, Аранђеловдан, Бањани/Босанска Крупа
Вајагић, Аранђеловдан, Босанска Крупа/Босанска Крупа
Вајагић, Аранђеловдан, Добро Село/Босанска Крупа
Вајагић-Гердијан, Аранђеловдан, Ивањска/Босанска Крупа
Вајагић,Аранђеловдан, Језерски и Менић/Босанска Крупа
Вајагић, Аранђеловдан, Љусина/Босанска Крупа
Вајагић, Аранђеловдан, Отока/Босанска Крупа
Вајагић, Аранђеловдан, Доњи Ракани/Босански Нови

У националној литератури често су се помињала браћа Вајагић из Гере у САД (поријеклом са Суве међе), солунски добровољци из Првог свјетског рата. Њихов примјер се често истицао и поређени су са девет браће Југовића.

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:456385-Zaboravljeni-heroji-Prvog-svetskog-rata-Devet-Vajagica-kao-devet-Jugovica

[drajver]

Антонићи (тестирани) су презиме које је највећим дијелом ограничено на простор око ријеке Сане и Поткозарја. Небојша је навео сљедећи податак: "Иако сами Антонићи из Крајине кажу да су се пореклом од неког Антонија Милиновића и да су дошли са Баније (повратна сеоба)." Антонићи би дакле требали бити огранак Милиновића, још једног рода, који се помиње у списку породица сродних Стојисављевићима (али и Родићима).

Антонићи који славе Аранђеловдан, су почетком 20. вијека били присутни у сљедећим насељима (називи насеља из 1991):

Антонић, Аранђеловдан, Босанска Костајница/Босански Нови
Антонић, Аранђеловдан, Доњи Агићи/Босански Нови
Антонић, Аранђеловдан, Прусци/Босански Нови
Антонић, Аранђеловдан, Соколиште/Босански Нови
Антонић, Аранђеловдан,Клековци/Босанска Дубица
Антонић, Аранђеловдан, Срефлије/Босанска Дубица
Антонић, Аранђеловдан, Велико Двориште/Босанска Дубица
Антонић, Аранђеловдан, Гомјеница/Приједор
Антонић, Аранђеловдан, Марини/Приједор
Антонић, Аранђеловдан, Расавци/Приједор
Антонић, Аранђеловдан, Зецови/Приједор
Антонић, Аранђеловдан, Будимлић Јапра/Сански Мост
Антонић, Аранђеловдан, Хусимовци (Умци)/Сански Мост
Антонић, Аранђеловдан, Мајкић Јапра Доња/Сански Мост
Антонић, Аранђеловдан, Марини/Сански Мост
Антонић, Аранђеловдан, Мркаљи/Сански Мост
Антонић, Аранђеловдан, Оштра Лука/Сански Мост
Антонић, Аранђеловдан, Подлуг/Сански Мост
Антонић, Аранђеловдан, Усорци/Сански Мост

[drajver]

Што се Милиновића тиче, они нису још тестирани- Претпоставка да су Е-FT44630 изведена је на основу резултата Антонића. У сваком случају треба оставити отвореном могућност да Милиновићи нису Е-FT44630. У односу на остале припаднике рода  Е-FT44630 (Стојсављевићи, Вајагићи, Антонићи) чини се да су Милиновићи били присутни на подручју Поуња нешто раније, јер су забиљежени у мустер листама 1780-тих. Додуше, поред Милиновића аранђеловштака у Поуњу су присутни и други несродни Милиновићи, али се у мустер листама помињу Милиновићи у Добрљину и Рујишкој, мјестима која су управо везана за Милиновиће аранђеловштаке. Предања самих Милиновића такође говоре о доласку са Попине, и првобитно насељавање у Рујишку (гдје их више нема) као и касније расељавање по околним селима из Рујишке. Предање о доласку са Попине везује Милиновиће за групу родова Родић-Стојисављевић. У Попини се ово презиме не јавља, тако да је вјероватно настало по досељавању Крајину.

Милиновићи који славе Аранђеловдан, су почетком 20. вијека били присутни у сљедећим насељима (називи насеља из 1991):

Милиновић, Аранђеловдан, Стабанџа/Велика Кладуша
Милиновић, Аранђеловдан, Збориште/Велика Кладуша
Милиновић, Аранђеловдан, Бањани/Босанска Крупа
Милиновић, Аранђеловдан, Добро Село/Босанска Крупа
Милиновић, Аранђеловдан, Мразовац/Босанска Крупа
Милиновић, Аранђеловдан, Блатна (Доњи Бушевић)/Босански Нови
Милиновић, Аранђеловдан, Добрљин/Босански Нови
Милиновић, Аранђеловдан, Мазић/Босански Нови
Милиновић, Аранђеловдан/Пољавнице/Босански Нови
Милиновић, Аранђеловдан, Равнице/Босански Нови

Презиме Ћуга које је почетком 20. вијека било присутно у само једном насељу:Ћуга, Аранђеловдан, Збориште/Велика Кладуша, по свему судећи представља огранак рода Милиновића.

[сɣнце]

Моји Антонићи који су у Омарској имали имање а сада их је остало само јоште у Бањи Луци славише и славе св. Николу, колико ме памет служи.

[drajver]

Моји Антонићи који су у Омарској имали имање а сада их је остало само јоште у Бањи Луци славише и славе св. Николу, колико ме памет служи.

Има у Крајини више несродних Антонића који славе различите славе.

[сɣнце]

Има у Крајини више несродних Антонића који славе различите славе.

Антонићи (тестирани) су презиме које је највећим дијелом ограничено на простор око ријеке Сане и Поткозарја.

Помало сам разумијевао из написанога да сви Антонићи окол Сане и Подкозарја славе архангеловдан, па хтјех додати, да има разних слава.

[drajver]

У Босанској крајини би роду Е-FT44630 могли припадати и сљедећи родови који славе Аранђеловдан: Ступари, Тодићи, Дајићи, Макивићи, Томчићи и Шушкале, али док се не тестирају не може се тврдити сигурно (постоји могућност да припадају и роду I-FT386055.

Генерално се за сав род Е-FT44630 може закључити да је прилично касно, највећим дијелом почетком 19. вијека, доселио из Попине у Лици у Босанску крајину и да се на подручју Поуња током 19. вијека веома добро развијао.

[drajver]

Помало сам разумијевао из написанога да сви Антонићи окол Сане и Подкозарја славе архангеловдан, па хтјех додати, да има разних слава.

Не, овдје само наводим оне који славе Аранђеловдан и за које је претпоставка да припадају роду из наслова.

[drajver]

На подручју Цетинске крајине, неке породице које предањски нису повезане са Стојисављевићима и не славе Аранђеловдан, судећи по генетичким резултатима припадају грани Е-FT44630 и роду Стојисављевића. Ради се о сљедећим родовима:

Мељанци у Отишићу, славе Јовањдан. С обзиром да су присутни у истом насељу као Стојисављевићи и да се у другим насељима не срећу, могуће је да се ради о огранку Стојисављевића или неком прибраћивању, домазетству и сл. Друга опција би била да су нека Стојисављевићима сродна породица досељена из западне Босне. Кроз документе се у Отишићу може пратити од почетка 19. вијека.

Павловићи у Цивљанама(присутни и у Бадњу/Дрниш) славе Ђурђевдан и једина су тестирана породица FT44630 која није присутна у Отишићу и која се ни посредно не може довести у везу са Стојисављевићима. У Цивљанама се биљеже од почетка 18. вијека и били су дио бандерије Вучена Вуковљанина. Вучен је био поријеклом са подручја Вуковског код Купреса. Да ли ово значи да би и Павловићи могли бити досељеници из тог краја, небих знао. У сваком случају било би добро кад би урадили дубински тест. По хаплотипу нема неких великих специфичности у односу на остале припаднике рода Стојисављевића.

Поред ових ту су и породице за које се већ зна или се прилично сигурно може претпоставити да су огранак Стојисављевића:

За тестиране Гајиће, Суботиће и Круниће у Отишићу припадност Е-FT44630 што се и потврдило кроз генетичке тестове. Гајића има и у Сињу и Врлици, а један њихов огранак иселио је директно у Поуње (Жуљевица код Новог Града) што је такође потврђено генетичким тестом. Крунића има и у Подосоју.

Добрице из Прова/Ливно, који су такође тестирани, огранак су отишићких Стојисављевића, тачније њиховог огранка Станојевића из Отишића. Добрице у Прову помињу старије презиме Цвијетић.

У Отишићу су још од Стојисављевића Трифуновићи и Радовани, који нису тестирани.

[Зрно]

Што се тиче Павловића, није их никад било у Бадњу и то је чисто католичко село. Има их у Кадиној Главици, али славе другу славу и немају никакве везе са овима.

[drajver]

Што се тиче Павловића, није их никад било у Бадњу и то је чисто католичко село. Има их у Кадиној Главици, али славе другу славу и немају никакве везе са овима.

Преузех ту информацију са бенковац.рс. Нисам знао да није тачна.

[Зрно]

Преузех ту информацију са бенковац.рс. Нисам знао да није тачна.

Добри су за Равне Котаре и Буковицу, али за источније крајеве имају доста грешака.

[drajver]

Радошевићи који славе Аранђеловдан нису тестирани, али их предања сврставају у род Родић-Стојисављевић. Још уже предање их одређује као огранак Стојисављевића тј. наводи да им је старије презиме било Стојисављевић. Оно што издваја Радошевиће од осталих чланова рода јесте чињеница да су се на подручје Босанске крајине, конкретно Бјелајског поља, доселили доста рано, већ почетком 18. вијека. И они као мјесто поријекла наводе Лику, и још уже одреднице Грачац и Велебит, што вјероватно указује да су огранак Стојисављевића из Попине. По предању, били су присутни на Бјелајском пољу већ у вријеме зидања петровачког града око 1730. године. Тада су наводно умилостивили пашу па им је дао да бирају земљу коју хоће. Они су изабрали Скакавац, а послије су сасељавали у околна бјелајска насеља. Највише их има у Брестовцу и Суваји. У подгрмечка насеља су прелазили махом током 19. вијека, мада судећи по пописним подацима чини се да их је са друге стране Грмеча било већ крајем 18. вијека.

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима (називи насеља из 1991):

Радошевић, Аранђеловдан, Бихаћ/Бихаћ
Радошевић, Аранђеловдан, Бенаковац/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Добро Село/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Дренова Главица/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Јасеница/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Отока/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Поткалиње/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Залин/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Брестовац/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Суваја/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Вођеница/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Врточе/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Доњи Агићи/Босански Нови
Радошевић, Аранђеловдан, Босански Милановац/Сански Мост
Радошевић, Аранђеловдан, Бошњаци/Сански Мост
Радошевић, Аранђеловдан, Лушци Паланка/Сански Мост

[drajver]

Латковићи су још једна нетестирана породица која слави Аранђеловдан, а која има сачувано предање да им је старије презиме било Стојисављевић. Донекле имају сличан распоред и родовску историју као и Радошевићи. Ипак, Латковићи се не помињу у збирним предањима Родића-Стојисављевића које су забиљежили Рађеновић и Карановић. Латковићи такође помињу у Бјелајско поље долазак са југа, свакако још у 18. вијеку. Занимљиво да помињу Врану у Дачлмацији као старо мјесто пориејкла, али и Лапац у Лици. Међу најстаријим су српским породицама у селу Вођеницу, и ту су живјели уз Турке. Слично Радошевићима и они су са Бјеласјог поља прелазили у Поуње и Подгрмеч током 19. вијека, а неки могуће и крајем 18. вијека).

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима (називи насеља из 1991):

Латковић, Аранђеловдан, Лоховска Брда/Бихаћ
Латковић, Аранђеловдан,Језерски и Менић/Босанска Крупа
Латковић, Аранђеловдан, Махмић Село/Босанска Крупа
Латковић, Аранђеловдан, Босански Петровац/Босански Петровац
Латковић, Аранђеловдан, Крњеуша/Босански Петровац
Латковић, Аранђеловдан, Вођеница/Босански Петровац
Латковић, Аранђеловдан, Врточе/ Босански Петровац
Латковић, Аранђеловдан, Блатна (Доњи Бушевић)/Босански Нови
Латковић, Аранђеловдан, Гумњани/Босански Нови
Латковић, Никољдан,Подвидача/Сански Мост

[drajver]

Роду Стојисављевића припада и сликар Живко Стојсављевић. Рођен је у Бенковцу 1900. године,а умро у Београду 1978. године.



Школовао се у Риму и Фиренци. Већ у Риму почео се бавити зидним сликарством. У Београду је оставио трага у живописању већег броја цркава: израдио је нацрте за витраже у саборној цркви, иконописао је жарковачку цркву, урадио икону (мозаик) св. Стефана Дечанског изнад врата цркве у Железнику, иконостас у цркви у Липеновићу, иконостас у цркви у Добром Потоку.

Поглед на "Београд на води" са слике Живка Стојсављевића из 1955. године под називом "Мост на Сави"

[drajver]

Од Стојисављевића из Попине су и брат и сестра Раул и Милева Стојисављевић. Рођени су у  браку Србина и Аустријанке.

Раул Стојисављевић (1887-1930) је био један од водећих пилота аустроугарске ратне авијације у Првом свјетском рату, нагарђиван високим аустријским војним одликовањима. Након рата се опредијелио за аустријско држављанство.
https://en.wikipedia.org/wiki/Raoul_Stojsavljevic


Милева Ролер (дев. Стојисављевић) 1886-1949, аустријска сликарка из покрета бечке сецесије. Била је супруга аустријског сликара Алфреда Ролера. Видим да на википедији помињу неки навод о њој као о "an enthusiastically pro-Hitler Serbian", што и не треба да чуди, јер је било њих још из покрета бечке сецесије који су завршили као пронацисти.
https://en.wikipedia.org/wiki/Mileva_Roller

[Посо]

Роду Стојисављевића припада и сликар Живко Стојсављевић. Рођен је у Бенковцу 1900. године,а умро у Београду 1978. године.



Школовао се у Риму и Фиренци. Већ у Риму почео се бавити зидним сликарством. У Београду је оставио трага у живописању већег броја цркава: израдио је нацрте за витраже у саборној цркви, иконописао је жарковачку цркву, урадио икону (мозаик) св. Стефана Дечанског изнад врата цркве у Железнику, иконостас у цркви у Липеновићу, иконостас у цркви у Добром Потоку.

Поглед на "Београд на води" са слике Живка Стојсављевића из 1955. године под називом "Мост на Сави"

Изгледа да је једини Стојсављевић у Бенковцу, крајем 19. в. био учитељ Филип Стојсављевић. Супруга му је била Катарина Ландауер.

[Посо]

Ево овдје и потврда да су Филип и Катарина Живкови родитељи:
https://www.academia.edu/23741439/Živko_Stojsavljević_život_i_delo_Konstantin_Novaković_Spomen_zbirka_Pavla_Beljanskog_Novi_Sad_2006

[drajver]

Шематски приказ кретања рода Стојсављевића  у посљедњих 400 година.



Кључни напредак би био кад би се у жутој зони на карти појавила нека породица која припада овом роду. Као и нека породица источније (у Херцеговини, Црној Гори, Србији), што такође недостаје.

[drajver]

Ево овдје и потврда да су Филип и Катарина Живкови родитељи:
https://www.academia.edu/23741439/Živko_Stojsavljević_život_i_delo_Konstantin_Novaković_Spomen_zbirka_Pavla_Beljanskog_Novi_Sad_2006

Сад видим да ћу морати преправити ову горе шему. Бенковачки Стојсављевићи су дошли директно из Отишића између 1860. и 1870. године.

[drajver]

Најближе филогенетичке везе рода Стојисављевића су са тестиранима који су позитивни на мутацију FT44630. Старост ове мутације се процејњује на период од 400 г. пне, период гвозденог доба. Поред рода Стојисављевића овој грани припада Канађанин француског поријекла (FTDNA), Американац англо-саксонског поријекла (FTDNA), један непознати са подручја Хрватске (Сплитско-далматинска жупанија).  Свима њима је међусобна старост везе-гвоздено доба. Дакле, постоји одређена разноврсност гране и на нашим просторима, али и у западној Европи. И прва узводна грана Е-Y172786 је присутна код тестираног са подручја Њемачке, али узводније од тога на нивоу E-FT12534 већ налазимо Албанца. И чини се како се иде узводније да претеже балканска разноврсност. Од тестираних са наших подручја (ако не рачунамо тестираног из Хрватске на нивоу FT44630) Стојисављевићима су најближи Бјелопавлићи. Међутим, старост везе са Бјелопавлићима је око 2800 година.

Најкарактеристичнија вриједност хаплотипа рода Стојисављевић је DYS570=23. Изгледа да је то помјерање настало негдје испод нивоа Е-FT44630. Ова вриједност ту и тамо може да се појави и код  других грана E-V13, aли то су прилично ријетки случајеви. У том смислу интересантан је један македонски резултат, који би потенцијално могао бити близак Стојисављевићима.

[Посо]

Сад видим да ћу морати преправити ову горе шему. Бенковачки Стојсављевићи су дошли директно из Отишића између 1860. и 1870. године.

По матичним књигама, Филип јесте рођен 1853. г. у Отишићу и отац му се звао Петар.
Филип је вјероватно завршио у Бенковцу због учитељске службе, послије школовања у Задру.

Што се тиче кистањских Стојсављевића, барем по ономе што се може видјети по матичним књигама, нема их тамо већ око 1825. године. Значи, могуће да су се иселили до тада или нестали (између 1808. и 1825).

[НиколаВук]

Стојсављевићи су сврстани у нижу подграну Y186020 на живом стаблу Yfull-a, заједно са још једним резултатом из Сплитско-далматинске жупаније (YF067871). Поред Y186020, на истом нивоу се тренутно налази још 12 снипова.

https://www.yfull.com/live/tree/E-FT44630/

[Посо]

Не зна се ко је овај други?

Иако се слажем са Зрном да је то мало вјероватно, можда би ово убацило у игру Стоиславиће из Невеста, које је споменуо ШтоДаНе.
Ипак, и Обућине су се преселиле негдје из тог краја у Врлику.

[Imoćanin]

Не зна се ко је овај други?

Иако се слажем са Зрном да је то мало вјероватно, можда би ово убацило у игру Стоиславиће из Невеста, које је споменуо ШтоДаНе.
Ипак, и Обућине су се преселиле негдје из тог краја у Врлику.

Марјановић, средња Босна, ваљда око Витеза, са предањем да су тамо дошли прије пар вијекова из околине Сплита.

[drajver]

Не зна се ко је овај други?

Иако се слажем са Зрном да је то мало вјероватно, можда би ово убацило у игру Стоиславиће из Невеста, које је споменуо ШтоДаНе.
Ипак, и Обућине су се преселиле негдје из тог краја у Врлику.

Без обзира што су формирали млађу грану, веза Стојсављевића и тестираног из сплитско-далматинске жупаније је старости око 1000 година.