Негдје сам прије писао да се данашње православно становништво Црне Горе у складу са резултатима пописа може подијелити у три основне групе:
Србе који говоре српски
Црногорце који говоре црногорски (ове сам назвао Монтенгрини)
Црногорце који говоре српски
Такође сам написао да даља судбина српства у Црној Гори зависи од ове треће групе: Црногораца који говоре српски. С обзиром да је екстремно монтенгринство засновано на антисрпству, очигледно је да код ове групе становништва тај антисрпски наратив није "упалио", па макар се и не изјашњавали као Срби. Класични Монтенегрин негира било какву везу са Србима, а далеко од тога да на попису може изјавити да говори српским језиком. Дакле, за ову трећу групу становништва још има наде да није изгубљена за српство. За Монтенгрине такве наде више нема.
Судећи по попису 2011. године, Монтегрини представљају близу 30% укупног становништва Црне Горе тј. око 40% православног становништва Црне Горе. Заједно са мањинама они чине тијесну већину,која већ годинама представља главни ослонац тренутне црногорске власти.
Територијално гледано, главна упоришта Монтенегрина су општине: Цетиње (преко 80% Монтенгрина), Никшић (47%), Даниловград (46%) гдје се може рећи да Монтенегрини имају превагу и у православном становништву (у Никшићу додуше прилично тијесну). Најмање процентуално присуство Монтенегрина је у крајевима настањеним муслиманским становништвом. Рекао бих да у етничким мјешовитим срединама православно становништво нагиње српској или бар просрпској црногорској опцији.
По попису 2011. године укупно присустве ове три групе у укупном становништву Црне Горе је сљедеће:
Срби који говоре српски 29%
Црногорци који говоре црногорски 29%
Црногорци који говоре српски 14%
Кључно је дакле питање на коју ће страну отићи ових 14%.