Аутор Тема: Савремени развој србскога језика - србски народ ствара, србски народ гласа  (Прочитано 4369 пута)

Мисли побједнице такмичења « Најбоља нова српска реч » o самом такмичењи и о развоји србскога језика:

Subotičke TV
Novu srpsku reč smislila Subotičanka
шумопад 2023


<a href="https://youtube.com/v/dQP2kLWh-CY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/dQP2kLWh-CY</a>


Лијепо и разборито она свој став објасни, па се заговорници те замисли творбена обогаћења домаће словијенско-србске лексике за њу свакако не морају сусрамити, односно осјећати сусрам / сусрамље,— или простите, да преведем на једини правилни облик србскога језика: она неје krindž. Једино шта вели у тренутку 2:30 неје изправно, т.ј. да и за оддавна одомаћене туђице попут  џезва, бојлер, радиатор, јастук, ... не можемо ( или не смијемо ? ) народу накнадно понудити и домаћега избора или оживјети оно све што у раздобљи робства бијаше из језика Србаљ потиснуто, избијено и замијењено осмалијизмом, па да једнога дана опет постане обћепознато и користјено равноправно поред туђиц.

« Последња измена: Новембар 01, 2023, 04:39:43 поподне Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ »
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Одг: Савремени развој србскога језика - србски народ ствара, србски народ гласа
« Одговор #61 послато: Новембар 02, 2023, 05:50:20 пре подне »

Пријеводи њекијех изпод у наредној објави употребљенијех ријечиј:

словијенско-србски  —  osmanlijsko-srbski
старосрбски             —  савремени србски
  • бо, ибо   —   јербо, јер, пошто, будући да
  • даже, даре, аж   —   čak
  • зрјети    —   видјети, гледати
    узрјети   —   угледати, узри — угледа
  • обаче     —   међутијем
  • поње (ијекав.) / поне (екав.)     —   bar, barem
  • сиј, сија, сије —  овај, ова, ово
    сијега — овога, сијему — овому, сијеј — овој
  • сјако     —   овако
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Одг: Савремени развој србскога језика - србски народ ствара, србски народ гласа
« Одговор #62 послато: Новембар 02, 2023, 05:51:20 пре подне »
[...]
Таких до зла бога худо преведених појмова није немал број и ја имам знање и њих распознати као неприродне уљезе у нашем језику и да вам право речем, они су јоште грђи од туђинизама, јербо турцизам је међу нашим ријечима кано турчин са својом ношњом у србском селу, германизам пак као баварац у србском селу, а худо преведена ријеч је као туђин уљез преобукавши се у нашу ношљу, но лијепо преведена ријеч је каконо и новорођено чељаде и обнова свему селу.



О ( НЕПОСТОЈЕЋИЈЕХ ) МЕХАНИЗМИЈЕХ ШИРЕЊА НОВИЈЕХ ДОМАЋИЈЕХ КОВАНИЦ

Разлика међу
  • једним нагрдним или полусмисленим дословним преводом, како ти кажеш «туђин уљез преобукавши се у нашу ношљу» с једне стране и
  • успјешно сазданоју ријечју, доведеноју до савршенства с умијећем, танкоћутним слухом те осјећајем за духа и дисање србскога језика
се из моје тачке зрења не може погодније, упечатљивије и сликовитије описати него на изнад од тебе приобћен начин. Обаче, дозволи да ту мисалну плетенину плетем јоште једну омчу даље. Рекал бих да је само она лијепо преведена ријеч, која се својему народу понуди а он то захвално примивши усвоји, оживи и најзад у свакодневници успјешно користи, каконо новорођено чељаде и обнова свему селу. Лијепо и вјешто преведена ријеч, која пак никада не приспије у средину србскога дружства и стога никада не заживи, из којијех год разлог, је као зачет живот у мајчиној утроби којему срећа да узри свијетло сијега свијета нажалост неје додијељена,— услијед којих год разлог ... па село остаје без новорођенога чељада, премда оно раније бијаше љубављу зачето.

Мени се ваистину чини да голем број Србаљ или никада у животу не чује за нове умјешно сковане домаће ријечи, или иако за њих чује Србље их презире, изсмијава, одбацује, одбија због нашијех устаљенијех, од Караџића у србском уму дубоко усађенијех предразсуд и пристраностиј — да не употријебим јачу ријеч — против свијех старијех и новијех словијенско-србскијех ријечиј,— баш као караџићки узор, прогнавши својевремено славенизме колико год он то умијаше. Можда је боље да се сиј пут не послужимо наше мисалне плетенине; шта се с чедом збива у мајчиној утроби у случаји нетрпељивости и одбијања ... . У својем караџићком бунилу Србље сву домаћу творбу и разговор о њој пренагло те безглаво сведе на околотрбушње панталодржаче, међуножна гонила и зракомлате, не разпознавши оно што заиста ваља од онога наказнога, одбацивши све заједно на исто гнојиште.

На шта ја с овијем уствари желим указати? Одговор: на подпуну одсутност дјелотворнијех механизам ширења вијестиј о постојањи новијех приједлог, новијех кованиц међу људе. Како ће народ об новијех ријечих и њиховој ваљаности или неваљаности размишљати, како ће их ваобће упознати, ако већина за те ријечи никада не слиши? Пружим примјера из књиге  « Речник језичких недоумица », 4. издање, нашега покојна језичара Ивана Клајна. Цитирам:

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

manžetna: bolje manšeta (fr. manchette). Nijedan od predloženih domaćih izraza, kao zavratak, suvratak, orukvica, zarukavlje itd., nije prihvaćen u praksi.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Ако те кованице даже и проф. Клајн наводи у својеј књизи као могуће али наводно неприхваћене домаће равносмислице за галицизам « manšeta », онда он наизглед не могааше сувише лоше о њијех мислити. Питам сада тебе, поштовани читалче који си стигал до овога редка, јеси ли ти икада пређе сијега тренутка чул за домаће словијенско-србске приједлоге завратак, сувратак, оруквица, зарукавље? Е, у случаји де неси, тебе онда никто неје обавијестил ни питал за твој глас или твоје мњење гледе развоја србскога језика, бо механизам ширења вијестиј об новах домаћах кованицах код Србаљ не постоји!!

Ево јоште њеколико, поње по мени, прелијепијех приједлог нашега Сɣнца, које он већ прије њеколико љет његдје на сијем бесједишти с нами подијели, а за које већина Србаљ досада вјеројетно никада неје слишала ни шапат:

Коријен је обћесловијенски / поздан прасловијенски глагол:  *дѣјати / *dějati  ( = чинити, дјелати, дјеловати, радити )
Оживљен облик у србском:  дејати — бити активан, чинити, вршити, обављати, радити, дјелати
Домаће истозначенице на основи глагола  « дејати »  за изведенице из латинскога глагола « agere » у србском језику:
  • акција               —     деја
  • активан             —     дејан
  • активна             —     дејна
  • активно             —     дејно
  • активиста          —     дејац
  • активисткиња    —     дејица
  • активност          —     дејност
  • активизам          —     дејање
  • агент                 —     дејатељ
  • ( агенција          —     дејарна ? )
  • . . .
Видјевши да се њекто усуђује и озбиљно труди својем сународником понудити домаћега ваљанога избора поред светијех латинизам, наш мили Караџић би јамачно бјеснил од гњева, јер ту трпељивост он доживотно не познавааше. Но, немојмо више о њем!

Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Одг: Савремени развој србскога језика - србски народ ствара, србски народ гласа
« Одговор #63 послато: Новембар 02, 2023, 05:53:05 пре подне »

ЗАВРШНО ПИТАЊЕ

Имате ли ви, поштовани читалци, икакве замисли, идеје, како би се овакве вјешто саздане домаће кованице могле ширити међ наш народ, у случаји да се вам сɣнчеви и клајнови приједлози свиђају? Да не тихују вјечно у њеком куту сијега разговаралишта, но оживјевши напокон узрију свијетло свакодневнога говора Србаљ? ( Moје скромно мњење је да такво дјело само један главни мрежни ријечник србскога језика под покровитељством и уредништвом САНУ или Матице Српске може спровести, који прими и приказује и приједлоге србскијех велезналац језика, даже и онијех јоште не ушавшијех у стандарнди језик. )

Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Савремени развој србскога језика - србски народ ствара, србски народ гласа
« Одговор #64 послато: Новембар 02, 2023, 08:59:59 пре подне »

од Караџића у србском уму дубоко усађенијех предразсуд и пристраностиј — да не употријебим јачу ријеч — против свијех старијех и новијех словијенско-србскијех ријечиј,— баш као караџићки узор, прогнавши својевремено славенизме колико год он то умијаше.

Почитовани друже, пређе но почнемо упирати кажипрстом, можеш ли ти овдје дотурити њеки доказ, нпр. извод из кога се црно на бијело види, да Вук распрострања то што тврдиш? Ја благо Вуку, посветитће му се душа, колико добра учини, а сада га разапинају.

Друга ствар поводом твога трагања за ријечју којом би могао изразити "активно", глагол дјети постоји у србском али он не значи чинити него ставити, положити како је и у дријевном словијенском.
задјети - put behind something
одјети - put around
надјети - put on
придјети од кога је придјев
додјети, додијати

Тако да ти то није подобан коријен.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?


Почитовани друже, пређе но почнемо упирати кажипрстом, можеш ли ти овдје дотурити њеки доказ, нпр. извод из кога се црно на бијело види, да Вук распрострања то што тврдиш? Ја благо Вуку, посветитће му се душа, колико добра учини, а сада га разапинају.


Извори и образложења слиједе ускоро. Треба за то јоште једном пројдти и прочитати њеколико схрањенијех чланак и пдф-датотек, пошто цитате и све потанкости наравно не вјем напамет. И само да то унапријед издвојим, чланци које читаах гледе тога предмета су углавном са јавнијех страниц sanu, не са њекога деретићки настројена бесједишта. Разумије се да и то наравно не значи да су чланци са јавнијех сану-страниц безгрјешни, али принајмање показује да и унутар србистике чврста једноумља што се тиче Вуковијех дијел и посљедиц његова дјеловања, нема.

Цујеним и почитујем ја Вука за његово дјело, ту гдје оно заиста бијаше благотворно и подесно по нас и наш језик: он се напокон избори за народни но изкључиво херцеговачски говор Србаљ против русскословијенскога и разнијех језичнијех русско-бугарско-србскијех смјес. Но, у својеј одбојности, да не кажем мржњи, према црквенословијенским језиком, тај чловијек нажалост изгуби сваку здраву мјеру и осјећај за то, како би уравнотежен даљи развој србскога језика могал изгледати па му посљедично свако несловијенско лексичско рјешење бијаше драже но посрбљавајући позајмити из братскијех нам језик. Чловијек по том питањи бијаше крајње нетрпељив и узкогрудан, на њеки начин као радикалан чистунац само у обрнутом смјеру,- прави ревњак. Њемци и Англосаксонци би ту рекли, држећи се својијех народнијех изрек, да Караџић, заједно с водоју за мивање, и дојенче избаци из окна. Изворе што се тога тиче, како рекох, слиједе ускоро.
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"



Друга ствар поводом твога трагања за ријечју којом би могао изразити "активно", глагол дјети постоји у србском али он не значи чинити него ставити, положити како је и у дријевном словијенском.
задјети - put behind something
одјети - put around
надјети - put on
придјети од кога је придјев
додјети, додијати

Тако да ти то није подобан коријен.


Узобновљене (реконструисане) ријечи, означене свијездицеју *,  у сљедећем из личне склоности не пишем латиницеју. Уколико сам упућен, глагол *дѣти и његова изведеница  *дѣти + *-јати > *дѣјати  у средњем обћесловијенском (6. / 7. стољетје) већ имаашете благо различита значења, што се касније у старословијенском (9. - 11. стољетје) још јасније разбистривааше и изкристализовааше, као што је уобичајено када се једна ријеч из њеке ине изведе, или када се створи алтернативан облик једне ријечи, баш и како је случај са *дѣти и изведенице *дѣјати: значења се постепено могу благо промијенити. На то принајмање садржаји wiktionary- ријечника и тамо наведенијех врел ( Olander, Thomas (2001); Snoj, Marko (2016) ) корјенословнијех додатнијех ријечник упућују, наиме:


*дѣти ( <-- несврш., свршен вид: *дѣнѫти, *дѣвати) у средњем обћесловијенском значааше:
  • 1.  (transitive - пријелазни глагол )   to do
          —  учиниити / чинити,  урадити / радити
  • 2.  (ditransitive - непријелазни глагол ) to put, to place 
         —  ставити ( / стављати ),  метнути  ( / метати ), положити ( / полагати ),
              смјестити ( / смјештати ), дјенути ( = уметнути )
         →  to put on (clothes)
           — обући (се) ( / облачити (се) ),  одјенути (се), заодјенути (се), заодјети (се)
              [ једна изведеница је и наша ријеч «одјећа». ]
  • 3.  (transitive)
          to thread — провући / провлачити, нанизати / низати (нпр. бисере на огрлицу)
          to hitch — везати / везивати, прикачити, упрегнути / упрезати
          to process  —  обрадити / обрађивати, спремити / спремати, припремити / припремати (јело)
  • 4.  (reflexive) to happen  —  десити (се) / дешавати (се), догодити (се) / догађати (се), збити (се) / збивати (се)
 
Види напримјер сдје:
 https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/děti



*дѣјати

Алтернативни облик *дѣјати у средњем обћесловијенском раздобљи углавном јоште имааше приближно исто значење као и свој старији рођак *дѣти, но једна потанкост је велма упадљива: све и једна обћесловијенска унутар славистике узобновљена изведеница која се у својем језгру састоји из тачнога слиједа гласак 
       д - ѣ -ј   вамјесто   д - ѣ - т 
се одликује кроз јасну везу са значењем чинити, радити, дјелати а баш не са осталијеми значењи сроднога глагола *дѣти, попут и од тебе наведенога ставити, положити. Примјери изведени из глагола *дѣјати = чинити, радити (а не *дѣсти):
  • Наше, из средњега обћесловијенскога *дѣјати изведено те наслијеђено име Дејан. Онај носећи то име је њекто кто по вољи својијех родитељ деја ( а баш не кто дједе [ дѣсти > онъ дедјеть ] ! ), дакле чини и ради, кто је вриједан, а не њекто добро стављајући или полажећи (ствари) или онај који је одјевен, т.ј. не наг (*дѣти, *дѣнѫти). Постоји међутијем и предпоставка да би  « Дејан »  могло бити скраћени облик старијих и дужих имен као Десимир или Десислав, што је у вези с основоју дес- у значењи десити се, а у старословијенском добу дес- / десити се јоште имааше повезаност са срећеју. Али даже у уторој ( другој ) иначици тумачења то не би имало никакве везе са стављањем / полагањем.
  • *дѣјь(инъ), *дѣјателјь [ agent = агент, doer = чловијек од акције ],
  • *чародѣјь (чаробњак, онај кто изводи чаролију),
  • *лиходѣјь / *зълодѣјь (злочинац),
  • *болгодѣјь (добротвор),
  • *дѣјьство / *дѣјьствьје (акција, дјеловање, учинак),
  • *дѣјьствати / *дѣјьствовати ( to tako action = предузети њешто;  to act, to operate = урадити / радити, поступити / поступати, дјеловати;   to function, to work = идти / ићи, работати, функционисати;  to have an effect, to affect = дјеловати на њешто, имати утицај на њешто )
  • *дѣјаньје ( аction, deed = акција, дјело)
  • итд.

Зри наприклад сдје:
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/dějati
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"


Друга ствар поводом твога трагања за ријечју којом би могао изразити "активно", глагол дјети постоји у србском али он не значи чинити него ставити, положити како је и у дријевном словијенском.
задјети - put behind something
одјети - put around
надјети - put on
придјети од кога је придјев
додјети, додијати

Тако да ти то није подобан коријен.


дѣјати у старословијенском језику

Ако се усредсриједимо на вријеме Ћирила и Методија у 9. вијeку, дакле јоште два до трије стољетиј касније но оно горе провјерено, глагол дѣјати ваобће више немааше везе са значењем стављати, положити, метнути, одјенути. Једино ини глагол, дѣти, тијем значењем оста вијеран. Разилажење односно довршени разилазак тоју двоју глаголу дѣсти и дѣјати приједходно посве једнака значења је у старословијенском језику јасно уочљив.

 дѣјати
  • 1.  to do, to act, to perform, commit — учинити / чинити,  урадити / радити, дјелати
  • 2.  to say, speak — рећи, вељети, говорити

Провјери напримјер у сљедећијех старословијенскијех ријечницијех:

 —  http://gorazd.org/gulliver/?recordId=3646

 —  https://en.wiktionary.org/wiki/дѣꙗти#Old_Church_Slavonic

 
Тако да ти то није подобан коријен.

На основи свега горе показанога, ја се нажалост не могу с тобоју сагласити око једнозначности двоју глаголу дѣти и дѣјати, нити у старословијенском а камоли у србском. Стога закључујем да су јутрос објављени приједлози  акција = деја, активан = дејан, ... итд., које и ти објави на сијем бесједишти прије њеколико годин, сасвијем умјестна, смислена, складна и штовише милозвучна ријешења за наш језик. До сада не видјех ишта погодивши сућину латинске ријечи agere и свијех њенијех изведениц у србском језику боље но глагол дејати и његове изведенице.

Ако његдје ипак погријеших или њеке податке погрешно протумачих услијед моје недовољне виједе, упућености или немара, ти ме свободно упути ка правилнијему схватању изпитанијех ријечиј. Васда сам рад и захвалан ако ми се понуди прилика да учим из својијех грјешак на безграничној стази виједе.

Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Ја ни не читам ове постове написане овим чудним језиком из постова изнад (који дефинитивно није српски) и шта год је исписано сматрам да је потпуно субјективно и нимало објективно.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ја ни не читам ове постове написане овим чудним језиком из постова изнад (који дефинитивно није српски) и шта год је исписано сматрам да је потпуно субјективно и нимало објективно.

Истинита објективност ван математике и ван саздатеља, сведржитеља свега што јест, не постоји. Она уствари само представља један теоретични идеал унутар областиј природнијех наук и мудрословља ( грч. фолософије ). Кто мисли да објективност постоји унутар људиј, њиховијех нутрашњијех кретањ, осјећај, мислиј или разсуђивањ, сам себе вара ( или се не познаје довољно ). Људи по својеј природи и својем бићу васда су субјективни, не могу бивствовати инако. А очекивати објективност, нарочито по толико личнијех питањих попут језика је одприлике толико смислено као кад захтјевате објективност дјеце, или било којега узраста, при одабиру омиљене масти ( турски: боја ).


Ја ни не читам ове постове написане овим чудним језиком из постова изнад (који дефинитивно није српски) [ ... ]

То доиста правилно и оштроумно уочисте. Језик којим се ја овдје служим неје српски, нити он то стреми бити. Знам да Вас то нимало не занима, али у невјеројетном случаји да се једнога дана желите упознати изворнијем, неосиромашенијем падежнијем уређењем србскога, или ако хоћете српскога, језика, што одговора стању прије 11. / 12. вијека, можете лагано с овијем као уводом почети:


Упутство к бољем разумевању других словенских језика

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2493.0

А послије тога се полако упуштате у старословијенску граматику, ако осјетите да Вам оно прво постаје присно и лагко. С мало вјештбе и стрпљењем се мозак брзо научи како да споји изворне падежне облике са савременијем србскијем, силно поједностављенијем језиком. Само морате најдти односно изабрати трезвен степен изворности, илити архаичности, јер ако је превисок, други ће Вас само с големоју мукоју разумијети.

Моју овдашњу објаву свободно можете игнорисати и не морате на ово даље одговорити. Вјем да Вам је све ово што написаах досадно или аж ( тур. чак ) одвратно, али ето, поње ( тур. барем ) једном Вам то хтједох повиједати.

Све добро и срдачан посдрав.

Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Ја ни не читам ове постове написане овим чудним језиком из постова изнад (који дефинитивно није српски) и шта год је исписано сматрам да је потпуно субјективно и нимало објективно.

Да, то свакако нѣйе Баксов "срПски" йезик. Односно йезик койему много више приличи назив "срПско-английски".  ;D
Тршићска наказа с мањком падежев и мањком глаголских врѣмен.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Да, то свакако нѣйе Баксов "срПски" йезик. Односно йезик койему много више приличи назив "срПско-английски".  ;D
Тршићска наказа с мањком падежев и мањком глаголских врѣмен.

Не разумем шта пише.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Савремени развој србскога језика - србски народ ствара, србски народ гласа
« Одговор #72 послато: Новембар 03, 2023, 12:55:07 пре подне »
Колико је старо значење дјети, дјести, дјенути у смислу турити, метнути свједочи и то да у литавском dėti и летском dēt па и санскриту dadhati и грчком ⲧⲓⲑⲉⲙⲓ значе исто то.

А има ријеч дјело која у старом словинском одговара грчкому ⲉⲣⲅⲟⲛ или ⲡⲣⲁⲅⲙⲁ а лат. opus. И како из ријечи лопата учиниш радњу лопатати, тако из ријечи дјело учиниш радњу дјелати;
Глагол дјети у дријевњем словинском звучао је dēti, именовица дјело пак dailo. А послије су се слили у исти звук, но значење је разно. У литавском пак има ријеч dailė која значи "продукт, ремесло, бављење). Тако је и - дјеља у ријечи дрводјеља, а литавски rata-dailė свезано управо с ријечју дјело а не с глаголом дјети. А даље је од дјеља постало у србском дрводјељати или дјељати дрво. Све то не смије се бркати само ради сличности.

Имаше још једна ријеч истога коријена као дјело. То је -дјеј али она је већ у старословијенско доба била непродуктивна и тек се јављала у споју чародјеј ( ко се занима чарима ); од те ријечи дјеј постао је глагол дјејати; у србском огранку ни дјелати ни дјејати нису продуктивни, али су могући; дјејати се јавља у два мени знана облика додијати и задијати; додијати је довести до границе трпљења, а задијати дијете значи направити дијете; углавном значење старога коријена dai* > дје који је дао ријечи дјеј и дјело из којих су доцније постали дјејати и дјелати односе се на занимање, окупацију, посао, ремесло како говоре чародјеј, дјело, дрводјеља а тако и литавски dailė.

Вратимо се к ријечи активно!
Иако потиче од латн. agere, данашње значење новога је доба и бити активан не значи сасвим чинити колико бити ангажован;  Такво значење има и проактивно, активист. У пољу природних наука паке (радио)активан има мало другу нијансу као и у актер, акт. У пољу технике активно се односи на стање вршења функције уређаја, као активација; У пољу граматике modus activus је опет друга ствар.

Сада знамо шта је смисао дјејати и дјелати и коју конотацију носе. Погледајмо друге кандидате:
- чинити значи вршити радњу с фокусом на чин, начин, посупак или с циљем измјењења објекта (учинити, причинити, начинити); тому одговара енг. to act; Обрати пажњу на чини (магија);
-радити је настало од рад и првобитно значило улагати напор и труд; исто коријен има и глагол родити; труди се на њиви, а жена је трудна, ради се на њиви а жена рађа;
- вршити и обављати фокусира процес; коријен је исти као њем. werken; вршишити, свршити; има везе са функцијом, задаћом.
Сви су ти глаголи настали из именовица дјеј, дјело, чин, рад итд.

Обраћам ти још пажњу на то да је име Браја настало од Братислав. Истим начином је и Влаја од Владислав а Деја од Десислав. А од Браја и Деја су опет Брајан и Дејан. С дјети или дијати нема везе.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Тршићска наказа с мањком падежев и мањком глаголских врѣмен.

На страну измишљени правопис, али да ли је примерен овакав речник нормалној дискусији? Да ли се ово наказа односи на језик или на самог Вука, у најмању руку је недружељубиво према огромној већини не само живих носилаца српског језика, већ и према нашим очевима и мајкама који су на њему говорили.
То је дакле наказни језик, а прави је овај где свака глава има свој правопис, у усменом говору га сигурно не користите већ само на форумима, а укупно вас има 4 на цео српски народ.
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5314
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
... у усменом говору га сигурно не користите већ само на форумима...

Изненадио би се :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 711
Да, то свакако нѣйе Баксов "срПски" йезик. Односно йезик койему много више приличи назив "срПско-английски".  ;D
Тршићска наказа с мањком падежев и мањком глаголских врѣмен.
Covek lepo napisa. Izvinjavam se na latinici.  ;D

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Изненадио би се :)

Могуће, ја бих волео да чујем такав говор у некој свакодневној ситуацији, нпр. продавница, разговор са саобраћајном полицијом итд. :)
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 909
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Тешко, по Београду су ме заустављали само Лесковчани. Аман, које си видеја ако ниси видеја знак? Ови из 6. века су на вишим функцијама/задачама, не заустављају више.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 965
  • R1b-U152>FTA27217
Могу да посведочим да Невски и у свакодневном животу говори исто онако као што пише и овде на форуму :)

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
На страну измишљени правопис, али да ли је примерен овакав речник нормалној дискусији? Да ли се ово наказа односи на језик или на самог Вука, у најмању руку је недружељубиво према огромној већини не само живих носилаца српског језика, већ и према нашим очевима и мајкама који су на њему говорили.
То је дакле наказни језик, а прави је овај где свака глава има свој правопис, у усменом говору га сигурно не користите већ само на форумима, а укупно вас има 4 на цео српски народ.

Сасвим си управу. Ја користим у свакодневном говору ријечи попут тисућа, ножице, гаће и слично али признајем да је тежко не користити интернационализме и старије падежне облике са свим људима, јер желим да ме разумију и ме желим их увриједити или поставити у непријатан положај. Моји савјети старања више су намјењени за писмо и науку, а циљ сачувати ријечи које изумиру.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?