Аутор Тема: Аврамијевштаци  (Прочитано 115600 пута)

mladjo

  • Гост
Аврамијевштаци
« послато: Јун 15, 2013, 09:04:54 поподне »
Свети Преподобни Аврамије Затворник



Још као дете, са великом љубављу је посећивао цркву, слушавши реч Божју и поучавајући се у њој. Родитељи му беху веома побожни и благочестиви људи, те у најбољој намери пожелеше да ожене свог сина и нађоше му девојку. Он се у почетку противио вољи својих родитеља, али не могавши да их ражалости, он пристаде.
Седми дан, после свадбе, руковођен Богом, он оде из града, удаљи се у самоћу и предаде се подвигу, прослављавши Бога. Његови сродници се јако ражалостише, али прихватише његову одлуку и оставише га да живи у молитвеном самовању и тиховању, не узнемиравајући га. Пронесе се глас по околини о његовој мудрости, разуму, великом уздржању, смирености и целомудрености. Родитељи му умреше, те он све своје имање подели сиромашнима, не оставивши себи ништа, јер се плашио да се његов ум не прилепи за неку овоземаљску ствар.
Подвизавао се пуних 50 година и за то време је изашао међу људе само два пута. Први пут да обрати Богу једно село у ком су били сви незнабожци. Епископ је желео да га постави баш у то село за свештеника, али се Аврамије успротиви тој одлуци. Међутим, морао је прихватити и остати неко време у селу, као свештеник, где је саградио лепу цркву и у њој је узносио молитве Богу свакодневно да сабере расејани народ и уведе га у цркву. Незнабошци га оковаше, протераше из села и затрпаше камењем, али он се поново врати.
Мучен, гоњен, вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан и жедан, он се не разгневи на њих и не клону духом, већ трпећи све, он се не предаде очајању, него још више разгореваше љубављу према Богу и сажаљењем према заблуделима. Молио је и поучавао старце као родитеље, млађе као браћу, децу као чеда, а истовремено је био злостављан и ружен од њих. Својом вером, молитвом и уздржањем, успео је да их преобрати и уведе у цркву и очисти их од идолске нечистоте. Крстио их је све у име Оца и Сина и Светога Духа. Када је завршио свој посао, он се повуче да настави свој подвиг.
Други његов излазак међу људе беше да спасе своју заблуделу нећаку Марију. Врати је на прави пут и поново настави свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад не изађе међу свет.
Аврамије је рођен у Малој Азији око 290. године а упокојио се мирно 360 године у 70 години живота на земљи.

Извор: http://www.spc.rs/sr/sveti_avramije_zatvornik
            http://www.crkvabatinac.com/slave.htm

Свети Преподобни Аврамије Затворник (11. новембар), слови за једну од ријетих крсних слава код Срба. Осамдесетих година 19. вијека је на цијелокупној територији Дабробосанске митрополије (цијелокупна Босна без Зворничко – Тузланске епархије на сјевероистоку) св. Аврамија славило само 38 породица. Чак 35 од овог броја (92%) живјело је у околини Сребренице (област Осат) и Власенице, у источној Босни. Несумњиво је баш то подручје матица, из које се већина породица које славе св. Аврамија ширила по Босни и по другим областима.

Извор: г. Александар Бачко, Београд
Бави се истраживањима на пољима: етнографије, генеалогије и генетичке генеалогије.
http://www.srpski-despot.com/


____________________________________________________________________________

Верски календар:
<a href="https://www.youtube.com/v/iMn6VuzxQNU&amp;spfreload=10" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/iMn6VuzxQNU&amp;spfreload=10</a>
Извор: РТС-YouTube
« Последња измена: Фебруар 08, 2015, 01:14:18 пре подне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #1 послато: Јун 15, 2013, 09:08:14 поподне »
Резултати од 14-6-2013 тестираних породица које славе Аврамијевдан:


Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/


За сада смо открили три различите хаплогрупе одређених породица које светкују св.Аврамија, у питању су:

- R1a Z280 L1280 (ПЛАВО)
- I2a1 (ЗЕЛЕНО)
- G2a (ЦРВЕНО)
« Последња измена: Март 09, 2015, 12:48:56 поподне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #2 послато: Јун 15, 2013, 09:19:26 поподне »
Немам још довољно поузданих информација помоћу којих би било могуће са сигурношћу ”раздвојити” породице које су родом из околине Ливна и оне које су поријеклом из околине Невесиња.

У прилог Херцеговини:

ЈОЦКОВИЋ-и из Дубља (Богатић) су тестирани и припадају хаплогрупа ”R1a Z280 L1280”.
За њих се у стручној литератури каже следеће:

Цитат:

Јоцковићи у Дубљу у Мачви славе Аврамијевдан. Њихови преци су се доселили током 19. века (тачније између 1829. и 1863. године) из Херцеговине. У другој половини 20. века ова фамилија је бројала 13 домова у Дубљу, као и 2 исељена домаћинства. Огранак ових Јоцковића су њихови презимењаци у Скрађанима, којих је крајем 20. века било укупно 15 домаћинстава. У Скрађане су им преци прешли крајем 19, или почетком 20. века.

Извор: Миливоје Васиљевић, Мачва, Богатић 1996, стр. 168, 195
« Последња измена: Октобар 26, 2013, 06:53:20 поподне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #3 послато: Јун 15, 2013, 09:21:37 поподне »
Цитат:

Са друге стране Дрине, у Соколској Нахији (Азбуковици) у западној Србији, такође живе две бројне групе међусобно сродних породица, које славе св. Аврамија. Једна од њих су Маринковићи и Павловићи у азбуковичком Читлуку, са огранцима по другим насељима.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Соколска Нахија, С.К.А, Српски етнографски зборник 46, Насеља и порекло становништва 26, Београд 1930, стр. 471-472

Цитат:

Друга бројна породица са славом св. Аврамије у западној Србији су Владићи у Брасини (Соколска Нахија), којих је око 1930. године било 55 домаћинстава. Као и Маринковићи – Павловићи, чланови ове фамилије су још у првој половини 20. века говорили икавским дијалектом. Владићи су се такође бавили рударством.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Соколска Нахија, С.К.А, Српски етнографски зборник 46, Насеља и порекло становништва 26, Београд 1930, стр. 505


Из ових пар рјеченица произилази да су Маринковићи-Павловићи из Читлука (Љубовија) и Владићи из Брасине (Мали Зворник) заправо један род, што још треба наравно и генетски утрдити, за сада је ово само хипотеза.
« Последња измена: Август 18, 2013, 11:29:50 поподне admin »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #4 послато: Јун 15, 2013, 09:25:58 поподне »
Недавно смо добили и резултате тестираног ЈЕРОТИЋ-а, иначе потомка хрaброг Јеротија Максимовића из Читлука, који су огранак поменутих МАРИНКОВИЋ-а из Читлука:

У прилог западним областима (можда Ливно?):
Маринковићи су говорили ”икавицом”, бавили су се рударством; прво у Осату (област Сребренице-Власенице) а затим и по падинама Читлука.

Цитат:

Из породице Маринковић био је и храбри Јеротије Максимовић из азбуковичког Читлука. Он је 1834. године, у време сукоба Срба са Турцима, препливао „Дрину на коњу и не гледајући на плотуне пушака из турске карауле, растера(о) стражаре све, запали(о) караулу и врати(о) се натраг, као да је био у шетњи“.

За ове Маринковиће, не зато што говоре западним дајалектом, не и зато што их има и гушавих и притупих, него што славе Аврамија, сељаци држе да нису били наше вере и да су нашу веру примили овде.

Извор: Милан Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, стр. 555; Павловић, Соколска Нахија, стр. 472


Тестирани ЈЕРОТИЋ припада хаплогрупи: ”G2a” на карти ”ЦРВЕНО”.
Обзиром да су исти род, хаплогрупи "G2a" припадају такође и:

ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија) и њихови огранци:
3     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
4     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
6     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
7     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
« Последња измена: Септембар 05, 2013, 10:35:03 поподне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #5 послато: Јун 15, 2013, 09:52:42 поподне »
”Résumé” I...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
11 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
13 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)


________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1   ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1   ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2   МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3      - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4      - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5      - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6      - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7      - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8      - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
« Последња измена: Октобар 07, 2014, 06:01:47 поподне млађо »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #6 послато: Јун 15, 2013, 11:00:08 поподне »
Млађо, свака част. Ово је, верујем, тек почетак великог подухвата. Аврамијештаци, јавите се.
« Последња измена: Август 18, 2013, 11:31:31 поподне admin »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #7 послато: Јун 16, 2013, 04:00:10 пре подне »
Породична веза неколико тестираних ("R1a Z280 L1280") који славе Аврамијевдан у мјесту Јасеница (Зворник):

- ВИДОВИЋ
- ЛАЗАРЕВИЋ-и 1
- МИЛОШЕВИЋ

Наведена 3 презимена настају од браће: Вида, Лазара и Милоша / СТЕВИЋ-а, њихов отац се звао: Стево ЛАЗАРЕВИЋ

- ВАСИЋ
- ГАЈИЋ

Наведена 2 презимена настају од браће: Гаје и Васе / ВИДОВИЋ-а, њихов отац се звао: Вид ЛАЗАРЕВИЋ

Стево ЛАЗАРЕВИЋ и Вид ЛАЗАРЕВИЋ су браћа, њихов отац се звао: Лазар који се родио 1739.г., поменути Лазар је 1772 купио имање у Јасеници (Зворник) и основао засеок ЛАЗАРЕВИЋ-и.







По свему судећи горе поменути Лазар, није сам дошао у Јасеницу (Зворник), на то указују и резултати тестираног РАКАНОВИЋ-а из Јасенице који је такође припадник хаплогрупе ”R1a Z280 L1280” као и Лазареви потомци (он на 12 маркера се поклапа на 11, док на 1 маркеру се разликује на само 1 алелу), можемо предпоставити да је Лазар у Јасеницу дошао са неком веома сродном особом.
« Последња измена: Јун 09, 2014, 01:18:27 пре подне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #8 послато: Јун 16, 2013, 05:49:37 поподне »
ХЕРАЛДИЧКИ БЕЏ



Ово је новосмишљени хералдички беџ за породице које имају за свог заштитника св.Аврамија Затворника.

Аутор: проф. Љубoдраг Грујић

- Херолд Краљевског Дома Карађорђевић
- Хералдички Умјетник Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма (под Високим Покровитељством Њ.К.В. Кнеза Александра Павловога Карађорђевића)
- Хералдички Умјетник Краљевског Дома Багратион-Мухранели од Грузије
- Придружени члан Међународнога удружења хералдичара аматера



Аутор о беџу:

Симболика хералдичког беџа породица који славе св. Аврамија.

Хералдика се, између осталог, бави и комбиновањем симболичких представа да дочара квалитете и особине теме коју обрађује. У случају представљања светаца је питање доста деликатно јер се православна амблематика не поклапа увек са доста апстрактним хералдичким шаржама, сем у случајевима да се свеци директно представљају ликом негде у хералдичкој композицији или користе представе објеката који алудирају на делове хагиографије светаца у питању. Свети Аврамије је мања слава код нас и нема пуно икона са његовим ликом тако да се за потребе хералдичког представљања породица који славе ову славу могу узети скице из живота, преточити у хералдичке симболе и онда их склопити у смислену целину.
За основу оваквог симбола, тј. хералдичког беџа, узели смо хералдички симбол шеврон, који је једна од главних ординарија у хералдици. Он има пуно значења које може а не мора понети а за наше потребе је довољно споменути да може да буде симбол за кућу јер подсећа на две кровне равни као и да је симбол за одлучност, чврстину, истрајност. Треба додати и речиту компоненту симболике да овај симбол највише личи на слово А и на слово Л. Свети Аврамије је живео у испосништву код Лампсакоса у Малој Азији. Само два пута је изашао међу људе, једном да покрсти једно село у ком је саградио и цркву. Тако смо на теме шеврона спојили једнакокраки крст да покажемо ове хришћанске подвиге као и да опишемо да се исправно морално понашање заснива на раду и истрајности. Као и сваки раденик и св. Аврамије је због своје преданости страдао, незнабошци су га оковали и протерали из села али он се вратио. Зато су на крст прикачени покидани ланци да покажу победу над тамним силама.

Аутор: проф. Љубодраг Грујић
http://www.ljubodraggrujic.com/
« Последња измена: Јун 07, 2014, 03:18:06 поподне млађо »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #9 послато: Јун 17, 2013, 08:52:47 пре подне »
Свака част, Млађо. Захваљујући теби ово је засада најдетаљније гентски обрађена група породица и ово што си ти урадио са породицама које славе св. Аврамија може да послужи и као модел за све остале породице.

Што се тиче три групе породица, ја бих ту био опрезан, јер засад имаш само по једног тестираног Г2а и И2а, зато још увијек се не може говорити о групи већ о појединцима, што није случај са Р1а. Односно не зна се још да ли су Г2а и И2а међу Аврамијештацима шире заступљене.

Добро би било да овдје поставиш она стабла која си ми слао и оно које сам ти ја слао.
« Последња измена: Август 18, 2013, 11:32:39 поподне admin »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #10 послато: Јун 17, 2013, 03:18:47 поподне »
Свака част, Млађо. Захваљујући теби ово је засада најдетаљније гентски обрађена група породица и ово што си ти урадио са породицама које славе св. Аврамија може да послужи и као модел за све остале породице.

Што се тиче три групе породица, ја бих ту био опрезан, јер засад имаш само по једног тестираног Г2а и И2а, зато још увијек се не може говорити о групи већ о појединцима, што није случај са Р1а. Односно не зна се још да ли су Г2а и И2а међу Аврамијештацима шире заступљене.

Добро би било да овдје поставиш она стабла која си ми слао и оно које сам ти ја слао.



Хвала,
трудимо се колико је могуће.

Када сам спомињао ”три рода који славе Аврамијевдан” мислио сам на 3 различите до сада откривене хаплогрупе, наравно да није довољно тестирати појединца и тврдити било шта по питању бројности и заступљености истих. Видјећемо да прикупимо што више могуће информација како би одредили заступљеност наведених хаплогрупа.
« Последња измена: Август 18, 2013, 11:32:55 поподне admin »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #11 послато: Јун 17, 2013, 04:20:38 поподне »
ФИЛОГЕНЕТСКО СТАБЛО ""

Тестирани на 37 маркера: ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи), ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник), МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина), МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник),  ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)


Аутор: Синиша ЈЕРКОВИЋ

Од Гужвића се рачвају двије гране: Видовићи и Гајићи на једну страну, а Митровићи и Милићи на другу.
ГУЖВИЋ је иначе старо презиме у мјесту Врело (Шековићи), они се у селу распознају и као: ЈЕВТИЋ-и (од Јевте), СТАНКОВИЋ-и (од Станке) и ЈОВАНОВИЋ-и (од Јована).

ГАЈИЋ-и, Главичорак (Бијељина)
Занимљивио је такође поменути и ГАЈИЋ-е из Главичорка (Бијељина), који су иначе сродни тестираним МИТРОВИЋ-има из истог села, МИТРОВИЋ-е називају ”Ђокини”, док ГАЈИЋ-и у селу имају надимак ”ГУЖВИЋ-и”, предпостављамо да они као и њима сродни МИТРОВИЋ-и чине огранак поменутих Гужвића из Врела (Шековићи), на такав закључак нас наводи и ”Филогенетско стабло”.
« Последња измена: Јануар 23, 2015, 11:57:21 пре подне млађо »

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #12 послато: Јун 17, 2013, 05:24:13 поподне »
И ја да се придружим честиткама за ово што је Млађо до сада одрадио. Не само да је ово сјајан посао за наше подручје, већ слободно могу рећи, један од најбоље обрађених генетичко-генеаолошких пројеката за одређену скупину становништва коју сам имао прилике да видим на интернету. Само тако радити и даље и бићеш запамћен као први човек на нашим просторима који је успео да реконструише историјске заврзламе уз помоћ генетике :)
« Последња измена: Август 18, 2013, 11:33:30 поподне admin »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #13 послато: Јун 17, 2013, 06:02:32 поподне »
И ја да се придружим честиткама за ово што је Млађо до сада одрадио. Не само да је ово сјајан посао за наше подручје, већ слободно могу рећи, један од најбоље обрађених генетичко-генеаолошких пројеката за одређену скупину становништва коју сам имао прилике да видим на интернету. Само тако радити и даље и бићеш запамћен као први човек на нашим просторима који је успео да реконструише историјске заврзламе уз помоћ генетике :)


Хвала,
ово није само моја заслуга, имам потребу да се јавно захвалим људима са којима уско сарађујем, а ту су:

Славко ВИДОВИЋ
Славиша ПАЛАНГЕТИЋ
Данијел ГУЖВИЋ
Драган Н. ЋОСИЋ
Драган ЛАЗАРЕВИЋ
Горан ЈОЦКОВИЋ
Владан ЈАНОШЕВИЋ
Светозар МАКСИМОВИЋ


Наравно, не заборављам и:

Јовица КРТИНИЋ
Александар БАЧКО
Небојша НОВАКОВИЋ
Александар МАРИНКОВИЋ
Синиша ЈЕРКОВИЋ
Игор РУЖИЋ

портал: порекло.рс

Ово је та екипа која је у доброј мјери допринијела да се истраживање породица које славе Аврамијевдан доведе до овога степена. ХВАЛА!
« Последња измена: Август 18, 2013, 11:33:47 поподне admin »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #14 послато: Јун 17, 2013, 09:29:17 поподне »
И я се придружуйем честиткам нашему Млађу, за велику работу њиме одрађену. :)  Али, мислим да йе стабло Р1а Аврамийештаковаца њиме направљено само врх ледена брѣга. Главни посао йе ту истраживање по књигах и прѣдањих, тражење људий славећих исту славу, њихово "йурење" по селах и градовах, обяшњавање им о чем се ту ради, и убѣђивање да се генетски испитайу. И, захваљуйући личному искуству, вѣруйем и честому плаћању испитиваний других из сопственога новчаника.
Велика и мала открића и нова сазнања се не могу постићи без људий истрайних, упорних, ревностних и жељних сазнаний. Као што су наш Млађо, али и Небойша, Синиша, Кор и други. Само тако се стиже до исходов.
Штета йе што наше лозе Е1б1б, али и Р1б, И1 и йош неке немайу таквих прѣгалаца као што су они, да се мало дубље њими позабаве.
« Последња измена: Август 18, 2013, 11:34:01 поподне admin »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #15 послато: Јун 18, 2013, 12:05:26 пре подне »
И ја бих се придружио честиткама упућеним Млађи за сјајно одрађен посао, који ће, сигуран сам, још сјајније обављати и у будућности. Пратим Српски ДНК пројекат од самог његовог почетка и одмах сам укапирао да је Млађо тај који је веома успешно анимирао своју ближу и даљу фамилију да се тестирају. Вероватно је то разлог (мада можда не и једини) што је тренутно појачана концентрација R1a1a1 Z280 L1280 кластер В у Подрињу. Оно што је мени смешно је то да је нама добро познати Ахил71 од тога направио неку себи својствену теорију, не знам тачно какву, јер су све његове теорије у облацима, нејасне и њему самом, а камо ли другима.
« Последња измена: Август 18, 2013, 11:34:16 поподне admin »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #16 послато: Јун 18, 2013, 12:54:09 пре подне »
Хвала свима,
ваши коментари ми знатно охрабрују у намјери да истраживање породица које славе Аврамијевдан приведем успијешно крају. Истина, до сада није било лако, трновит пут...сва срећа па сам скоро увијек наилазио на особе које су имале разумијевање за моје намјере и наравно са великим ентузијазмо су прилазиле овом подухвату, било је и сигурно биће такође и потешкоћа у то сам пак свјестан.

Познате су ми теорије ”Ахил71”, не усуђујем се да му контрирам  ;D, истина концетрација R1a Z280 L1280 у подрињу макар за сада јесте узрок тестирања породица које славе Аврамијевдан.
Покушавам да утврдим одакле су преци породица које славе св.Аврамија дошле у подриње, ми у Јасеници (Зворник) живимо већ неких 260 година, а што се тиче даљег поријекла имамо два могућа сценарија:

- околина Ливна (западне области)
- околина Невесиња (Херцеговина)


Породице из западних области (или околина Ливна у правцу ка Далмацији) су препознатљиве првенствено по:
- рударству
- икавици
- као и по специфичној крсној слави: св.Аврамије

П.С.
Сигуран сам да има људи који су спремни да покрену истраживање и осталих хаплогрупа, треба им дати само мало времена и да ДНК тестирање не буде синоним за нешто лоше, него да постане дио опште праксе о тражењу породичних коријена.  ;)
« Последња измена: Октобар 26, 2013, 06:50:35 поподне млађо »

Ван мреже PaSlaw

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #17 послато: Јун 18, 2013, 10:29:09 пре подне »
Пошто се први пут јављам овдје на Форуму не знам да ли да хвалим или да поставим једно од "милион питања"
које имам. Овај пут ћу ово писање искористити само да похвалим  и подржим Млађу у овоме што ради за све
нас Аврамијештаке.

Похвале заслужује не само због овог великог пројекта (за нас Аврамијештаке) него и због упорности и
истрајности да то "изгура" до краја упркос свих тих проблема са којима се досад суочавао, од оних баналних
као што је анимирање и проналажење људи за давање узорака до оних организационих, финансијских...

Само напријед Млађо и од мене имаш пуну подршку а наравно и сваку помоћ која ти евентуално буде требала.
« Последња измена: Август 18, 2013, 11:34:44 поподне admin »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #18 послато: Јун 18, 2013, 02:33:01 поподне »
Постоји шанса да је матица овог рода у источној Херцеговини, иако неки памте да су "од Ливна".

Кроз Ливањско Поље пролази један од путева којим су Срби из Херцеговине и Црне Горе ишли ка Крајинама.

Треба напоменути да велики број становништва западне Херцеговине води порекло управо из источнијих крајева Старе Херцеговине. Наравно, има досељеника и из других крајева, пре свега Далмације.

Занимљиво је и да неки од Аврамијештака (Р1а) памте да су из Херцеговине, тако да није искључено да је једна струја дошла прво до Ливна, па се одатле померала у источну Босну (онако како је Љ. Павловић описао), а да је друга струја ишла баш низ Дрину и тако стигла у крајеве где и данас има највише Аврамијештака (Подриње).

Примећујем да су ови Р1а сконцентрисани са леве стране Дрине, док се Г2а налазе махом у западној Србији.

Мислим да су ови Г2а "ушли" накнадно у овај род.

Према казивању Љубе Павловића, у Ливну су се презивали Владић. Ово је занимљиво зато што се заиста у западној Херцеговини вековима помиње ово презиме. Постоји чак и доста топонима са овим именом.

Чекамо да се појави у Херцеговини неко са овом ХГ, па ћемо моћи лакше да повезујемо.

Занимљива је и слава, која се углавном јавља само у тим крајевима (источна Босна), а врло је ретка у Херцеговини, стога је вероватно дошло до промене исте.

« Последња измена: Август 18, 2013, 11:34:57 поподне admin »

mladjo

  • Гост
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #19 послато: Јун 18, 2013, 09:15:31 поподне »
Пошто се први пут јављам овдје на Форуму не знам да ли да хвалим или да поставим једно од "милион питања"
које имам. Овај пут ћу ово писање искористити само да похвалим  и подржим Млађу у овоме што ради за све
нас Аврамијештаке.

Похвале заслужује не само због овог великог пројекта (за нас Аврамијештаке) него и због упорности и
истрајности да то "изгура" до краја упркос свих тих проблема са којима се досад суочавао, од оних баналних
као што је анимирање и проналажење људи за давање узорака до оних организационих, финансијских...

Само напријед Млађо и од мене имаш пуну подршку а наравно и сваку помоћ која ти евентуално буде требала.



Хвала ”PaSlaw”-е,
надам се и твом активном учешћу овде на форуму  ;).



ПАЛАНГА, ПАЛАНГЕТА, ПАЛАНГЕТИЋ

R1a Z280 L1280


Паланга у старом серпско поборском ријечнику значи: мотка, летва, шипка, ћускија.
Паланга је и реза за закључавање на старим кућама.
Паланга је и неки термин који се користи у производњи маслиновог уља.
Паланга је исто што и пријевор.

Ђорђе Јањатовић у попису Дабробосанске епархије помиње двије парохије: Стрмница I и Стрмница II.
Стрмница I су села око Шековића, а Стрмница II је парохија Олово гдје се помиње презиме Палангета у селу Радачићи.

До краја Првог свјетског рата наведени род Палангета, презивали су се Јовановић (па и у вријеме пописа)…након рата Јовановићи се опрејдељују за ову старију варијанту презимена ”Палангета” и додају на крају ”-ић”, презиме које данас гласи: ПАЛАНГЕТИЋ.

Палангетић јесте једно специфично и уникатно презиме, слично презиме налазимо у Црној Гори, гдје се помиње један род из Бара: ПАЛАНГИЋ-и који су исламске вјероисповијести.
« Последња измена: Август 18, 2013, 11:35:20 поподне admin »