Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: mladjo Јун 15, 2013, 09:04:54 поподне

Наслов: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 15, 2013, 09:04:54 поподне
Свети Преподобни Аврамије Затворник

(http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2014/01/jhs.png)

Још као дете, са великом љубављу је посећивао цркву, слушавши реч Божју и поучавајући се у њој. Родитељи му беху веома побожни и благочестиви људи, те у најбољој намери пожелеше да ожене свог сина и нађоше му девојку. Он се у почетку противио вољи својих родитеља, али не могавши да их ражалости, он пристаде.
Седми дан, после свадбе, руковођен Богом, он оде из града, удаљи се у самоћу и предаде се подвигу, прослављавши Бога. Његови сродници се јако ражалостише, али прихватише његову одлуку и оставише га да живи у молитвеном самовању и тиховању, не узнемиравајући га. Пронесе се глас по околини о његовој мудрости, разуму, великом уздржању, смирености и целомудрености. Родитељи му умреше, те он све своје имање подели сиромашнима, не оставивши себи ништа, јер се плашио да се његов ум не прилепи за неку овоземаљску ствар.
Подвизавао се пуних 50 година и за то време је изашао међу људе само два пута. Први пут да обрати Богу једно село у ком су били сви незнабожци. Епископ је желео да га постави баш у то село за свештеника, али се Аврамије успротиви тој одлуци. Међутим, морао је прихватити и остати неко време у селу, као свештеник, где је саградио лепу цркву и у њој је узносио молитве Богу свакодневно да сабере расејани народ и уведе га у цркву. Незнабошци га оковаше, протераше из села и затрпаше камењем, али он се поново врати.
Мучен, гоњен, вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан и жедан, он се не разгневи на њих и не клону духом, већ трпећи све, он се не предаде очајању, него још више разгореваше љубављу према Богу и сажаљењем према заблуделима. Молио је и поучавао старце као родитеље, млађе као браћу, децу као чеда, а истовремено је био злостављан и ружен од њих. Својом вером, молитвом и уздржањем, успео је да их преобрати и уведе у цркву и очисти их од идолске нечистоте. Крстио их је све у име Оца и Сина и Светога Духа. Када је завршио свој посао, он се повуче да настави свој подвиг.
Други његов излазак међу људе беше да спасе своју заблуделу нећаку Марију. Врати је на прави пут и поново настави свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад не изађе међу свет.
Аврамије је рођен у Малој Азији око 290. године а упокојио се мирно 360 године у 70 години живота на земљи.

Извор: http://www.spc.rs/sr/sveti_avramije_zatvornik
            http://www.crkvabatinac.com/slave.htm

Свети Преподобни Аврамије Затворник (11. новембар), слови за једну од ријетих крсних слава код Срба. Осамдесетих година 19. вијека је на цијелокупној територији Дабробосанске митрополије (цијелокупна Босна без Зворничко – Тузланске епархије на сјевероистоку) св. Аврамија славило само 38 породица. Чак 35 од овог броја (92%) живјело је у околини Сребренице (област Осат) и Власенице, у источној Босни. Несумњиво је баш то подручје матица, из које се већина породица које славе св. Аврамија ширила по Босни и по другим областима.

Извор: г. Александар Бачко, Београд
Бави се истраживањима на пољима: етнографије, генеалогије и генетичке генеалогије.
http://www.srpski-despot.com/


____________________________________________________________________________

Верски календар:
https://www.youtube.com/v/iMn6VuzxQNU&spfreload=10
Извор: РТС-YouTube
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 15, 2013, 09:08:14 поподне
Резултати од 14-6-2013 тестираних породица које славе Аврамијевдан:

(http://i.imgur.com/ee43SUt.png)
Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/


За сада смо открили три различите хаплогрупе одређених породица које светкују св.Аврамија, у питању су:

- R1a Z280 L1280 (ПЛАВО)
- I2a1 (ЗЕЛЕНО)
- G2a (ЦРВЕНО)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 15, 2013, 09:19:26 поподне
Немам још довољно поузданих информација помоћу којих би било могуће са сигурношћу ”раздвојити” породице које су родом из околине Ливна и оне које су поријеклом из околине Невесиња.

У прилог Херцеговини:

ЈОЦКОВИЋ-и из Дубља (Богатић) су тестирани и припадају хаплогрупа ”R1a Z280 L1280”.
За њих се у стручној литератури каже следеће:

Цитат:

Јоцковићи у Дубљу у Мачви славе Аврамијевдан. Њихови преци су се доселили током 19. века (тачније између 1829. и 1863. године) из Херцеговине. У другој половини 20. века ова фамилија је бројала 13 домова у Дубљу, као и 2 исељена домаћинства. Огранак ових Јоцковића су њихови презимењаци у Скрађанима, којих је крајем 20. века било укупно 15 домаћинстава. У Скрађане су им преци прешли крајем 19, или почетком 20. века.

Извор: Миливоје Васиљевић, Мачва, Богатић 1996, стр. 168, 195
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 15, 2013, 09:21:37 поподне
Цитат:

Са друге стране Дрине, у Соколској Нахији (Азбуковици) у западној Србији, такође живе две бројне групе међусобно сродних породица, које славе св. Аврамија. Једна од њих су Маринковићи и Павловићи у азбуковичком Читлуку, са огранцима по другим насељима.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Соколска Нахија, С.К.А, Српски етнографски зборник 46, Насеља и порекло становништва 26, Београд 1930, стр. 471-472

Цитат:

Друга бројна породица са славом св. Аврамије у западној Србији су Владићи у Брасини (Соколска Нахија), којих је око 1930. године било 55 домаћинстава. Као и Маринковићи – Павловићи, чланови ове фамилије су још у првој половини 20. века говорили икавским дијалектом. Владићи су се такође бавили рударством.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Соколска Нахија, С.К.А, Српски етнографски зборник 46, Насеља и порекло становништва 26, Београд 1930, стр. 505


Из ових пар рјеченица произилази да су Маринковићи-Павловићи из Читлука (Љубовија) и Владићи из Брасине (Мали Зворник) заправо један род, што још треба наравно и генетски утрдити, за сада је ово само хипотеза.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 15, 2013, 09:25:58 поподне
Недавно смо добили и резултате тестираног ЈЕРОТИЋ-а, иначе потомка хрaброг Јеротија Максимовића из Читлука, који су огранак поменутих МАРИНКОВИЋ-а из Читлука:

У прилог западним областима (можда Ливно?):
Маринковићи су говорили ”икавицом”, бавили су се рударством; прво у Осату (област Сребренице-Власенице) а затим и по падинама Читлука.

Цитат:

Из породице Маринковић био је и храбри Јеротије Максимовић из азбуковичког Читлука. Он је 1834. године, у време сукоба Срба са Турцима, препливао „Дрину на коњу и не гледајући на плотуне пушака из турске карауле, растера(о) стражаре све, запали(о) караулу и врати(о) се натраг, као да је био у шетњи“.

За ове Маринковиће, не зато што говоре западним дајалектом, не и зато што их има и гушавих и притупих, него што славе Аврамија, сељаци држе да нису били наше вере и да су нашу веру примили овде.

Извор: Милан Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, стр. 555; Павловић, Соколска Нахија, стр. 472


Тестирани ЈЕРОТИЋ припада хаплогрупи: ”G2a” на карти ”ЦРВЕНО”.
Обзиром да су исти род, хаплогрупи "G2a" припадају такође и:

ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија) и њихови огранци:
3     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
4     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
6     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
7     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 15, 2013, 09:52:42 поподне
”Résumé” I...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
11 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
13 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)


________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1   ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1   ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2   МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3      - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4      - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5      - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6      - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7      - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8      - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Јовица Кртинић Јун 15, 2013, 11:00:08 поподне
Млађо, свака част. Ово је, верујем, тек почетак великог подухвата. Аврамијештаци, јавите се.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 16, 2013, 04:00:10 пре подне
Породична веза неколико тестираних ("R1a Z280 L1280") који славе Аврамијевдан у мјесту Јасеница (Зворник):

- ВИДОВИЋ
- ЛАЗАРЕВИЋ-и 1
- МИЛОШЕВИЋ

Наведена 3 презимена настају од браће: Вида, Лазара и Милоша / СТЕВИЋ-а, њихов отац се звао: Стево ЛАЗАРЕВИЋ

- ВАСИЋ
- ГАЈИЋ

Наведена 2 презимена настају од браће: Гаје и Васе / ВИДОВИЋ-а, њихов отац се звао: Вид ЛАЗАРЕВИЋ

Стево ЛАЗАРЕВИЋ и Вид ЛАЗАРЕВИЋ су браћа, њихов отац се звао: Лазар који се родио 1739.г., поменути Лазар је 1772 купио имање у Јасеници (Зворник) и основао засеок ЛАЗАРЕВИЋ-и.


(http://i.imgur.com/1iFboL2.png)




По свему судећи горе поменути Лазар, није сам дошао у Јасеницу (Зворник), на то указују и резултати тестираног РАКАНОВИЋ-а из Јасенице који је такође припадник хаплогрупе ”R1a Z280 L1280” као и Лазареви потомци (он на 12 маркера се поклапа на 11, док на 1 маркеру се разликује на само 1 алелу), можемо предпоставити да је Лазар у Јасеницу дошао са неком веома сродном особом.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 16, 2013, 05:49:37 поподне
ХЕРАЛДИЧКИ БЕЏ

(http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2014/01/Беџ-св.Аврамија-Затворника.jpg)

Ово је новосмишљени хералдички беџ за породице које имају за свог заштитника св.Аврамија Затворника.

Аутор: проф. Љубoдраг Грујић

- Херолд Краљевског Дома Карађорђевић
- Хералдички Умјетник Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма (под Високим Покровитељством Њ.К.В. Кнеза Александра Павловога Карађорђевића)
- Хералдички Умјетник Краљевског Дома Багратион-Мухранели од Грузије
- Придружени члан Међународнога удружења хералдичара аматера



Аутор о беџу:

Симболика хералдичког беџа породица који славе св. Аврамија.

Хералдика се, између осталог, бави и комбиновањем симболичких представа да дочара квалитете и особине теме коју обрађује. У случају представљања светаца је питање доста деликатно јер се православна амблематика не поклапа увек са доста апстрактним хералдичким шаржама, сем у случајевима да се свеци директно представљају ликом негде у хералдичкој композицији или користе представе објеката који алудирају на делове хагиографије светаца у питању. Свети Аврамије је мања слава код нас и нема пуно икона са његовим ликом тако да се за потребе хералдичког представљања породица који славе ову славу могу узети скице из живота, преточити у хералдичке симболе и онда их склопити у смислену целину.
За основу оваквог симбола, тј. хералдичког беџа, узели смо хералдички симбол шеврон, који је једна од главних ординарија у хералдици. Он има пуно значења које може а не мора понети а за наше потребе је довољно споменути да може да буде симбол за кућу јер подсећа на две кровне равни као и да је симбол за одлучност, чврстину, истрајност. Треба додати и речиту компоненту симболике да овај симбол највише личи на слово А и на слово Л. Свети Аврамије је живео у испосништву код Лампсакоса у Малој Азији. Само два пута је изашао међу људе, једном да покрсти једно село у ком је саградио и цркву. Тако смо на теме шеврона спојили једнакокраки крст да покажемо ове хришћанске подвиге као и да опишемо да се исправно морално понашање заснива на раду и истрајности. Као и сваки раденик и св. Аврамије је због своје преданости страдао, незнабошци су га оковали и протерали из села али он се вратио. Зато су на крст прикачени покидани ланци да покажу победу над тамним силама.

Аутор: проф. Љубодраг Грујић
http://www.ljubodraggrujic.com/
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јун 17, 2013, 08:52:47 пре подне
Свака част, Млађо. Захваљујући теби ово је засада најдетаљније гентски обрађена група породица и ово што си ти урадио са породицама које славе св. Аврамија може да послужи и као модел за све остале породице.

Што се тиче три групе породица, ја бих ту био опрезан, јер засад имаш само по једног тестираног Г2а и И2а, зато још увијек се не може говорити о групи већ о појединцима, што није случај са Р1а. Односно не зна се још да ли су Г2а и И2а међу Аврамијештацима шире заступљене.

Добро би било да овдје поставиш она стабла која си ми слао и оно које сам ти ја слао.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 17, 2013, 03:18:47 поподне
Свака част, Млађо. Захваљујући теби ово је засада најдетаљније гентски обрађена група породица и ово што си ти урадио са породицама које славе св. Аврамија може да послужи и као модел за све остале породице.

Што се тиче три групе породица, ја бих ту био опрезан, јер засад имаш само по једног тестираног Г2а и И2а, зато још увијек се не може говорити о групи већ о појединцима, што није случај са Р1а. Односно не зна се још да ли су Г2а и И2а међу Аврамијештацима шире заступљене.

Добро би било да овдје поставиш она стабла која си ми слао и оно које сам ти ја слао.



Хвала,
трудимо се колико је могуће.

Када сам спомињао ”три рода који славе Аврамијевдан” мислио сам на 3 различите до сада откривене хаплогрупе, наравно да није довољно тестирати појединца и тврдити било шта по питању бројности и заступљености истих. Видјећемо да прикупимо што више могуће информација како би одредили заступљеност наведених хаплогрупа.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 17, 2013, 04:20:38 поподне
ФИЛОГЕНЕТСКО СТАБЛО ""

Тестирани на 37 маркера: ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи), ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник), МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина), МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник),  ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)

(http://i.imgur.com/T3T77xx.jpg)
Аутор: Синиша ЈЕРКОВИЋ

Од Гужвића се рачвају двије гране: Видовићи и Гајићи на једну страну, а Митровићи и Милићи на другу.
ГУЖВИЋ је иначе старо презиме у мјесту Врело (Шековићи), они се у селу распознају и као: ЈЕВТИЋ-и (од Јевте), СТАНКОВИЋ-и (од Станке) и ЈОВАНОВИЋ-и (од Јована).

ГАЈИЋ-и, Главичорак (Бијељина)
Занимљивио је такође поменути и ГАЈИЋ-е из Главичорка (Бијељина), који су иначе сродни тестираним МИТРОВИЋ-има из истог села, МИТРОВИЋ-е називају ”Ђокини”, док ГАЈИЋ-и у селу имају надимак ”ГУЖВИЋ-и”, предпостављамо да они као и њима сродни МИТРОВИЋ-и чине огранак поменутих Гужвића из Врела (Шековићи), на такав закључак нас наводи и ”Филогенетско стабло”.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Kor Јун 17, 2013, 05:24:13 поподне
И ја да се придружим честиткама за ово што је Млађо до сада одрадио. Не само да је ово сјајан посао за наше подручје, већ слободно могу рећи, један од најбоље обрађених генетичко-генеаолошких пројеката за одређену скупину становништва коју сам имао прилике да видим на интернету. Само тако радити и даље и бићеш запамћен као први човек на нашим просторима који је успео да реконструише историјске заврзламе уз помоћ генетике :)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 17, 2013, 06:02:32 поподне
И ја да се придружим честиткама за ово што је Млађо до сада одрадио. Не само да је ово сјајан посао за наше подручје, већ слободно могу рећи, један од најбоље обрађених генетичко-генеаолошких пројеката за одређену скупину становништва коју сам имао прилике да видим на интернету. Само тако радити и даље и бићеш запамћен као први човек на нашим просторима који је успео да реконструише историјске заврзламе уз помоћ генетике :)


Хвала,
ово није само моја заслуга, имам потребу да се јавно захвалим људима са којима уско сарађујем, а ту су:

Славко ВИДОВИЋ
Славиша ПАЛАНГЕТИЋ
Данијел ГУЖВИЋ
Драган Н. ЋОСИЋ
Драган ЛАЗАРЕВИЋ
Горан ЈОЦКОВИЋ
Владан ЈАНОШЕВИЋ
Светозар МАКСИМОВИЋ


Наравно, не заборављам и:

Јовица КРТИНИЋ
Александар БАЧКО
Небојша НОВАКОВИЋ
Александар МАРИНКОВИЋ
Синиша ЈЕРКОВИЋ
Игор РУЖИЋ

портал: порекло.рс

Ово је та екипа која је у доброј мјери допринијела да се истраживање породица које славе Аврамијевдан доведе до овога степена. ХВАЛА!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Александар Невски Јун 17, 2013, 09:29:17 поподне
И я се придружуйем честиткам нашему Млађу, за велику работу њиме одрађену. :)  Али, мислим да йе стабло Р1а Аврамийештаковаца њиме направљено само врх ледена брѣга. Главни посао йе ту истраживање по књигах и прѣдањих, тражење људий славећих исту славу, њихово "йурење" по селах и градовах, обяшњавање им о чем се ту ради, и убѣђивање да се генетски испитайу. И, захваљуйући личному искуству, вѣруйем и честому плаћању испитиваний других из сопственога новчаника.
Велика и мала открића и нова сазнања се не могу постићи без људий истрайних, упорних, ревностних и жељних сазнаний. Као што су наш Млађо, али и Небойша, Синиша, Кор и други. Само тако се стиже до исходов.
Штета йе што наше лозе Е1б1б, али и Р1б, И1 и йош неке немайу таквих прѣгалаца као што су они, да се мало дубље њими позабаве.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Kyrios Јун 18, 2013, 12:05:26 пре подне
И ја бих се придружио честиткама упућеним Млађи за сјајно одрађен посао, који ће, сигуран сам, још сјајније обављати и у будућности. Пратим Српски ДНК пројекат од самог његовог почетка и одмах сам укапирао да је Млађо тај који је веома успешно анимирао своју ближу и даљу фамилију да се тестирају. Вероватно је то разлог (мада можда не и једини) што је тренутно појачана концентрација R1a1a1 Z280 L1280 кластер В у Подрињу. Оно што је мени смешно је то да је нама добро познати Ахил71 од тога направио неку себи својствену теорију, не знам тачно какву, јер су све његове теорије у облацима, нејасне и њему самом, а камо ли другима.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 18, 2013, 12:54:09 пре подне
Хвала свима,
ваши коментари ми знатно охрабрују у намјери да истраживање породица које славе Аврамијевдан приведем успијешно крају. Истина, до сада није било лако, трновит пут...сва срећа па сам скоро увијек наилазио на особе које су имале разумијевање за моје намјере и наравно са великим ентузијазмо су прилазиле овом подухвату, било је и сигурно биће такође и потешкоћа у то сам пак свјестан.

Познате су ми теорије ”Ахил71”, не усуђујем се да му контрирам  ;D, истина концетрација R1a Z280 L1280 у подрињу макар за сада јесте узрок тестирања породица које славе Аврамијевдан.
Покушавам да утврдим одакле су преци породица које славе св.Аврамија дошле у подриње, ми у Јасеници (Зворник) живимо већ неких 260 година, а што се тиче даљег поријекла имамо два могућа сценарија:

- околина Ливна (западне области)
- околина Невесиња (Херцеговина)


Породице из западних области (или околина Ливна у правцу ка Далмацији) су препознатљиве првенствено по:
- рударству
- икавици
- као и по специфичној крсној слави: св.Аврамије

П.С.
Сигуран сам да има људи који су спремни да покрену истраживање и осталих хаплогрупа, треба им дати само мало времена и да ДНК тестирање не буде синоним за нешто лоше, него да постане дио опште праксе о тражењу породичних коријена.  ;)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: PaSlaw Јун 18, 2013, 10:29:09 пре подне
Пошто се први пут јављам овдје на Форуму не знам да ли да хвалим или да поставим једно од "милион питања"
које имам. Овај пут ћу ово писање искористити само да похвалим  и подржим Млађу у овоме што ради за све
нас Аврамијештаке.

Похвале заслужује не само због овог великог пројекта (за нас Аврамијештаке) него и због упорности и
истрајности да то "изгура" до краја упркос свих тих проблема са којима се досад суочавао, од оних баналних
као што је анимирање и проналажење људи за давање узорака до оних организационих, финансијских...

Само напријед Млађо и од мене имаш пуну подршку а наравно и сваку помоћ која ти евентуално буде требала.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јун 18, 2013, 02:33:01 поподне
Постоји шанса да је матица овог рода у источној Херцеговини, иако неки памте да су "од Ливна".

Кроз Ливањско Поље пролази један од путева којим су Срби из Херцеговине и Црне Горе ишли ка Крајинама.

Треба напоменути да велики број становништва западне Херцеговине води порекло управо из источнијих крајева Старе Херцеговине. Наравно, има досељеника и из других крајева, пре свега Далмације.

Занимљиво је и да неки од Аврамијештака (Р1а) памте да су из Херцеговине, тако да није искључено да је једна струја дошла прво до Ливна, па се одатле померала у источну Босну (онако како је Љ. Павловић описао), а да је друга струја ишла баш низ Дрину и тако стигла у крајеве где и данас има највише Аврамијештака (Подриње).

Примећујем да су ови Р1а сконцентрисани са леве стране Дрине, док се Г2а налазе махом у западној Србији.

Мислим да су ови Г2а "ушли" накнадно у овај род.

Према казивању Љубе Павловића, у Ливну су се презивали Владић. Ово је занимљиво зато што се заиста у западној Херцеговини вековима помиње ово презиме. Постоји чак и доста топонима са овим именом.

Чекамо да се појави у Херцеговини неко са овом ХГ, па ћемо моћи лакше да повезујемо.

Занимљива је и слава, која се углавном јавља само у тим крајевима (источна Босна), а врло је ретка у Херцеговини, стога је вероватно дошло до промене исте.

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 18, 2013, 09:15:31 поподне
Пошто се први пут јављам овдје на Форуму не знам да ли да хвалим или да поставим једно од "милион питања"
које имам. Овај пут ћу ово писање искористити само да похвалим  и подржим Млађу у овоме што ради за све
нас Аврамијештаке.

Похвале заслужује не само због овог великог пројекта (за нас Аврамијештаке) него и због упорности и
истрајности да то "изгура" до краја упркос свих тих проблема са којима се досад суочавао, од оних баналних
као што је анимирање и проналажење људи за давање узорака до оних организационих, финансијских...

Само напријед Млађо и од мене имаш пуну подршку а наравно и сваку помоћ која ти евентуално буде требала.



Хвала ”PaSlaw”-е,
надам се и твом активном учешћу овде на форуму  ;).



ПАЛАНГА, ПАЛАНГЕТА, ПАЛАНГЕТИЋ

R1a Z280 L1280


Паланга у старом серпско поборском ријечнику значи: мотка, летва, шипка, ћускија.
Паланга је и реза за закључавање на старим кућама.
Паланга је и неки термин који се користи у производњи маслиновог уља.
Паланга је исто што и пријевор.

Ђорђе Јањатовић у попису Дабробосанске епархије помиње двије парохије: Стрмница I и Стрмница II.
Стрмница I су села око Шековића, а Стрмница II је парохија Олово гдје се помиње презиме Палангета у селу Радачићи.

До краја Првог свјетског рата наведени род Палангета, презивали су се Јовановић (па и у вријеме пописа)…након рата Јовановићи се опрејдељују за ову старију варијанту презимена ”Палангета” и додају на крају ”-ић”, презиме које данас гласи: ПАЛАНГЕТИЋ.

Палангетић јесте једно специфично и уникатно презиме, слично презиме налазимо у Црној Гори, гдје се помиње један род из Бара: ПАЛАНГИЋ-и који су исламске вјероисповијести.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 19, 2013, 07:35:04 пре подне
Мало историјског контекста  ;D



Порекло данашњег становништва

Соколска села стварно немају старинаца. Али кад се пустимо у анализу старих родова, који су били и за које се зна шта је с њима било, не сме се рећи да нема старинаца. Имало их је кроз сва времена, имаће их и данас, али су се погубили утапањем у досељенике и примањем ислама. У области су била стална кретања и православних и муслимана, па су ове миграције највећа сметња сазнавању стариначких родова обеју вера. Кад разгледамо који су најстарији родови данас, онда можемо закључити, да су прво примили ислам они родови, који су се бавили рударством, а узгред сточарством и земљорадњом. Старинци су ушли у млађе рударе и у њима се лако губили, пошто су и сами били рударског порекла. Стари родови Максимовићи у Бабину, Филиповићи у Узовници и Црнчи, Ћеловци у Рујевцу, Влахиновићи у Вујиновићима у Постењу имају и данас старинаца у себи, али су толико ушли у ове родове да их нико не може издвојити.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 345


Први досељеници из прве половине XVII века су из западних крајева Босне и Херцеговине, па чак и из Далмације и њених острва. Дошли су прво у Осат, па су се тек преко Осата подигли у обласна рударска села, ушли у старе рударе и с њима се измешали. Они су спремнији и организованији рудари, те су их стари рудари лепо дочекали. Стари су се или удаљавали или исељавали или асимиловали, а појединачно и ислам примали. Ови родови знају да су од далеког запада, да су од мора и да немају ничега заједничког с онима испод себе. И по пословима и по месту живљења одвајали су се од позније досељених; ови су их из непознавања и разлика у говору увек сматрали да нису што су они. Ретки су родови са запада који знају тачно одакле су или како су се при досељењу звали. Васићи из Горње Буковице знају, да су из села Цапарића с реке Крке, да су се овде звали Цапарићима, да су један део села назвали Цапарићем и да је њихов предак Стипан, кад се одселио у Славонију, тамо засновао род Цапарића. Бобићи у Драгодолу знају да су из околине Сплита, да су били православни, да су се и тамо звали Бобићима, да их има тамо православних и католика и да су задржали презиме Бобић.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 346


Васићи у Горњој Буковици броје само у том селу 108 кућа, Бобићи у Драгодолу 130, Пепељци у Пилици 67 кућа. Сви гoвope чистим западним дијалектом. Они изговарају: Теодор = Тиодор, Степан = Стипан, Тешан = Тишан, Стеван = Стиван, Постење = Постиње, Звезда = Звизда, Пресека = Присека (Присјека), Плесково = Плисково, Оклетац = Оклитац, Трешњица = Тришњица, Преседао= Приседо, Река = Рика, Осредак = Осридак, Сијерач = Сирач итд. Овај се дијалекат упорно одржава, а одржавају га што су ови родови на крајевима села и што између њих и познијих још постоји нешто што их не може да измири. Пепељци у Пилици говоре западним дијалектом, под Пониквама су и стари рудари, данас ни појма о рударству; опет нешто су друго од других Пиличана. Код ових су они од далека запада, нечисти и друге вере, па и ако су се покрстили опет се никада не могу с њима изједначити. У Пилици су Камбери или Пачаџије опет из Далмације, али нису тако омрзнути као Пепељци само што нису били друге вере. Ћеранићи и Наранџићи су из околине Требиња; само зато што говоре западним дијалектом нису радо гледани од других млађих досељеника. Исто тако Пуљези, Бубачићи, Марчетићи, Раосављевићи и Лелеци у Царини и Гуњацима, Бобаћи у Драгодолу и Лопатњу, Марчетићи и Сарићи у Леовићу нису исто што су и они око њих, неки што су били католици, неки што су били далеко од досељених, а сви што говоре западним дијалектом. Само зато што су стари Жарковићи били вређани од нових Радаљаца они су се и одселили, мада нису баш то били најглавнији разлози. За неке од ових родова се мисли да су били католици. Тако се мисли, да су били осим Пуљеза у Царини и Гуњацима, Ћеловци у Рујевцу, Мићићи у Селанцу и Лукаши у Вољевцима.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 347-348


Рударство у овим крајевима било је врло активно и рентабилно, докле су крупањски рудници били у државним рукама. Чим су рудници прешли у приватне руке, неки се рудници затворише, други се не отворише, тражња рудара преста и они се првих година растурише no Србији и почеше тамо тражити посла. Ни тамо се није нашло оно што је било у Крупњу, те се рудари нагло почеше враћати, чекић остављати и прихватати се земљорадње. Вредни и на овом другом послу, као и на првом, постигли су добре резултате и данас по Селанцу, Рујевцу и Постењу имамо најимућније домове у овим рударским породицама.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 349


Осат или Мала Србија, како га зову сељани овог краја, сав, са дна до врха, је насељен чистим херцеговачко-црногорским, око Сребрнице и далматинским породицама и верна копија Соколске Нахије, давао је овој области такве породице, које су се најлакше прилагођавале херцеговачким породицама, као да су с једног истог места. Истина је, да су оне слабије од првих само зато што их није долазило тако много одједанпут као оних, чија се организација и данас осећа.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 351


У селима Селанцу, Рујевцу, Постењу, Црнчи и Будишићу од 1860. до 1914. год. су се копале руде, а пред рат од 1912. год. отворени су велики рудници у Горњој и Доњој Ораховици. У ранија времена руде су се копале у Пилици под Пониквама, у Својдругу, Зарожју, Леовићу и Доњој Буковици, Драгодолу, Царини, Горњој Љубовиђи, Доњој Трешњици, Борини и Брасини. Кад год рудари нису имали посла у својим рудницима, слазили су Крупњу и Лозници и тамо радили, прелазили у Сребрницу и око ње радили, ишли дубље у Босну, затим одлазили у све србијанске руднике, па чак прелазили и у стране. Рудари лако приме друга странца, спријатеље се с њиме и с њиме отумарају у свет, па се изгубе и ретко који да се врати.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 359
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Đorđo Јун 19, 2013, 10:17:34 пре подне


ПАЛАНГА, ПАЛАНГЕТА, ПАЛАНГЕТИЋ

R1a Z280 L1280


Паланга у старом серпско поборском ријечнику значи: мотка, летва, шипка, ћускија.
Паланга је и реза за закључавање на старим кућама.
Паланга је и неки термин који се користи у производњи маслиновог уља.
Паланга је исто што и пријевор.

Mene ova reč "Palanga" podseća na naše "falanga" ili eng "Phalanx" reč je sa starogrčkim korenom, u starogrčkom je imala i značenje za štap ili motku

http://en.wiktionary.org/wiki/φάλαγξ

kao i značenje za vojne formacije naoružane sa kopljima

http://en.wikipedia.org/wiki/Phalanx_formation
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јун 19, 2013, 10:55:55 пре подне


Извор: Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 345


Први досељеници из прве половине XVII века су из западних крајева Босне и Херцеговине, па чак и из Далмације и и њених острва. Дошли су прво у Осат, па су се тек преко Осата подигли у обласна рударска села, ушли у старе рударе и с њима се измешали. Они су спремнији и организованији рудари, те су их стари рудари лепо дочекали. Стари су се или удаљавали или исељавали или асимиловали, а појединачно и ислам примали. Ови родови знају да су од далеког запада, да су од мора и да немају ничега заједничког с онима испод себе.




Раније сам опширније писао о Србима Икавцима на теми http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=135.0

Оно што мене буни у цијелој овој причи о досељавању рударских родова са запада, чак из Далмације, јесте чињеница да нити Далмација, нити Херцеговина нису биле области у којима је рударство било развијено. Ја чак не знам нити за један средњевјековни рудник на тлу Далмације.

Међутим говор (идентичан западнохерцеговачко-далматинском штокавском), презимена (од којих многа постоје и данас у Далмацији и западној Херцеговини) као и јасно народно предање говори да су ови родови заиста дошли са те стране.

За Аврамијевштаке који су Р1а Л1280 веома је у свјетлу ових горе навода Павловића интересантна чињеница да постоји и једна хрватска породица која је Р1а Л1280, а то је католичка породица Граховац из Рамљана у Лици. Ова породица спада у ред оних породица које у пописима Лике нису биле означене као влашке, већ су се водиле као Приморци, јер су биле досељене из Приморје (дио од Ријеке до Сења).

Поред њих постоји још једна католичка породица, а то су Мијатовићи из Брчког, која је такође Л1280.

У Беранама, Црној Гори , Р1а Л1280 је породица Бјелић, о којој и немамо баш пуно податка.

И сљедећи близак хаплотип Аврамијевштацима је трансилванијски Мађар Келемен.

Е ту сад треба наћи даљу везу.

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Kyrios Јун 19, 2013, 11:09:15 пре подне

Раније сам опширније писао о Србима Икавцима на теми http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=135.0

Оно што мене буни у цијелој овој причи о досељавању рударских родова са запада, чак из Далмације, јесте чињеница да нити Далмација, нити Херцеговина нису биле области у којима је рударство било развијено. Ја чак не знам нити за један средњевјековни рудник на тлу Далмације.

Међутим говор (идентичан западнохерцеговачко-далматинском штокавском), презимена (од којих многа постоје и данас у Далмацији и западној Херцеговини) као и јасно народно предање говори да су ови родови заиста дошли са те стране.

За Аврамијевштаке који су Р1а Л1280 веома је у свјетлу ових горе навода Павловића интересантна чињеница да постоји и једна хрватска породица која је Р1а Л1280, а то је католичка породица Граховац из Рамљана у Лици. Ова породица спада у ред оних породица које у пописима Лике нису биле означене као влашке, већ су се водиле као Приморци, јер су биле досељене из Приморје (дио од Ријеке до Сења).

Поред њих постоји још једна католичка породица, а то су Мијатовићи из Брчког, која је такође Л1280.

У Беранама, Црној Гори , Р1а Л1280 је породица Бјелић, о којој и немамо баш пуно податка.

И сљедећи близак хаплотип Аврамијевштацима је трансилванијски Мађар Келемен.

Е ту сад треба наћи даљу везу.

Мени је занимљиво и ово презиме Келемен. Има доста познатих Мађара са тим презименом, али ја знам и Словаке који се тако презивају.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 19, 2013, 11:18:11 пре подне

Раније сам опширније писао о Србима Икавцима на теми http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=135.0

Оно што мене буни у цијелој овој причи о досељавању рударских родова са запада, чак из Далмације, јесте чињеница да нити Далмација, нити Херцеговина нису биле области у којима је рударство било развијено. Ја чак не знам нити за један средњевјековни рудник на тлу Далмације.

Међутим говор (идентичан западнохерцеговачко-далматинском штокавском), презимена (од којих многа постоје и данас у Далмацији и западној Херцеговини) као и јасно народно предање говори да су ови родови заиста дошли са те стране.

За Аврамијевштаке који су Р1а Л1280 веома је у свјетлу ових горе навода Павловића интересантна чињеница да постоји и једна хрватска породица која је Р1а Л1280, а то је католичка породица Граховац из Рамљана у Лици. Ова породица спада у ред оних породица које у пописима Лике нису биле означене као влашке, већ су се водиле као Приморци, јер су биле досељене из Приморје (дио од Ријеке до Сења).

Поред њих постоји још једна католичка породица, а то су Мијатовићи из Брчког, која је такође Л1280.

У Беранама, Црној Гори , Р1а Л1280 је породица Бјелић, о којој и немамо баш пуно податка.

И сљедећи близак хаплотип Аврамијевштацима је трансилванијски Мађар Келемен.

Е ту сад треба наћи даљу везу.




Нисам мислио да се презиме Граховац може везати за тако сјеверне области, помињеш регион између ”Ријеке и Сења”...обзиром да је топономастично презиме, више сам га везивао или за Грахово у БиХ или за Грахово у Црној Гори.
Ако се не варам, Граховац-а има такође и у Шипову...ту су доселили у XVIII° вијеку из Црне Горе.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: PaSlaw Јун 19, 2013, 11:49:43 пре подне
Ријеч "Паланга" је и мене првобитно асоцирала на "фаланге" а ни сада не искључујем  могућност
да је ово презиме потекло од те ријечи, али у Сербско-Поборском ријечнику аутохтонијех ријечи
ријеч "паланга" значи ћускија,мотка,летва. Зашто бих користили енглески или старогрчки ако та
ријеч већ постоји у нашем ријечнику. Е сада чија је старија, то је већ нека друга тема. Такође у
неким књигама сам пронашао да се и реза на старим кућама (сад незнам да ли онај кључ или
она нарезана летва) звала паланга. И у једној књизи о Паштровићима сам пронашао да се помиње
термин "паланга" приликом производње маслиновог уља (вјероватно је опет нека летва,мотка).
Прилично сам убијеђен да се ради о неком топониму, али га досада нисам нигдје пронашао.
Толико ја знам о поријеклу ријечи "паланга" и наравно да бих био захвалан свакоме ко се укључи
у расправу о овоме и бар мало допринесе рјешењу поријекла ове ријечи.


Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јун 19, 2013, 12:04:02 поподне



Нисам мислио да се презиме Граховац може везати за тако сјеверне области, помињеш регион између ”Ријеке и Сења”...обзиром да је топономастично презиме, више сам га везивао или за Грахово у БиХ или за Грахово у Црној Гори.
Ако се не варам, Граховаца има у Шипову...ту су доселили у XVIII° вијеку из Црне Горе.

Да, али провјерио сам ове Граховце у Рамљанима, они су Хрвати католици досељени са Приморја. Када се вршио попис Лике 1712. веома јасно су биле дефинисане неколике групе становника:

Православни Власи штокавци ијекавци
Католички Власи (од претходних се разликују само по вјери) штокавци икавци
Хрвати (чакавци старосједиоци)
Крањци (кајкавци досељени из Покупља) кајкавци
Покрштени Турци

Стјепан Павичић о Граховцима каже сљедеће:

"Primorci su na zemljište od Gvozda do Zrmanje došli ili sa kopna
od Novoga do Kastva i po koja porodica iz istočnoga dijela Istre ili
sa otoka Krka, Raba i Paga. Među njima valja razlikovati one što
su uselili na brinjsko i otočko područje i ponešto u Udbinu, Mutilić,
Podlapaču, Čanak i u novo naselje pod Plješevicom, i u one koji su
ušli u Podgorje i tamo su se stopili s Bunjevcima. U prvoj od tih
skupina ima danas tridesetak porodica. Oni su doselili u malim
domaćinstvima, te im je prema tome bio i razvitak. Bolje su razvijeni
jedino Grahovci, Javori, Tominci, Trtnji i Žubrinići."


"Novo stanovništvo dobilo je to zemljište oko 1690. kada su nastanjeni
i Sinac i Lešće. Spominje ga biskup Brajko vic 1700. navodeći
da Ravnjani, Duboko i Janjce imaju pedeset hrvatskih kuća koje
su odskora doselile. Naseljenici su bili uglavnom iz susjednih sela
Lešća i Sinca. Otuda su doselili Brajkovići, Dubravčići, Jankovići,
Jergovići, Ladišići, Tonkovići i Vujići, s primorskom strujom došli
su Grahovci, od Ogulina Jerbići, a od gornjega Pokuplja Petrlići i
Pleše. Većina tih rodova razvijali su se dobro a osobito Pleše i
Grahovci."


Што се топонима тиче, постојао је и утврђени град Граховац .
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јун 19, 2013, 12:06:10 поподне
Мени је занимљиво и ово презиме Келемен. Има доста познатих Мађара са тим презименом, али ја знам и Словаке који се тако презивају.

Келемен је мађарска форма мушког имена Климент.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јун 19, 2013, 01:05:20 поподне
Како год окренемо, чини ми се да нека веза између Саса, рударства и родова који припадају Р1а Л1280 постоји.

Љуба Павловић такву везу и сам спомиње за Аврамијештаке у Подрињу.

Бјелић није далеко од великог рударског средишта у Црној Гори Брскова, гдје је саска колонија била посебно бројна.

Палангетићи у Олову, великом рударском средњевјековном центру.

Келемен у Трансилванији, одакле су и дошли Саси на наше просторе и која је сама по себи велика рударска област још од средњег вијека.

И Граховци у Лици који такође показују једну могућу рударску везу. Већ сам рекао да су они досељени у Лику 1690. са подручја сењског приморја. Међутим само њихово име говори о њиховом поријеклу са подручја данашњег босанског Грахова на којем се налазило утврђење Граховац (ово нема везе са црногорским Граховом) још у пред турско вријеме. Господари Граховца у то вријеме су били кнезови Курјаковићи који су тада господарили добрим дијелом Крбаве и граничног појаса Лике према Босни и Далмацији. Курјаковићи су имали рудник жељезне руде у Рудопољу Брувањском у данашњој општини Грачац. И управо су ту радили Саси рудари.
Тако се каже:
"Rudopolje Bruvanjsko naselje je u općini Gračac s oko 35 stanovnika. Ima samostalnu rimokatoličku župu Svetog Petra i Pavla. Ime je dobilo po rudniku željezne rude iz srednjeg vijeka, kad su za hrvatske velikaše Kurjakoviće još vadili rudu stari Saski rudari."
Дакле, могуће је да су ови Граховци заиста потомци саских рудара из области Курјаковића који су се пред Турцима повукли према Приморју, а затим опет вратили У лику након одласка Турака.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 19, 2013, 04:11:29 поподне
Како год окренемо, чини ми се да нека веза између Саса, рударства и родова који припадају Р1а Л1280 постоји.

Љуба Павловић такву везу и сам спомиње за Аврамијештаке у Подрињу.

Бјелић није далеко од великог рударског средишта у Црној Гори Брскова, гдје је саска колонија била посебно бројна.

Палангетићи у Олову, великом рударском средњевјековном центру.

Келемен у Трансилванији, одакле су и дошли Саси на наше просторе и која је сама по себи велика рударска област још од средњег вијека.

И Граховци у Лици који такође показују једну могућу рударску везу. Већ сам рекао да су они досељени у Лику 1690. са подручја сењског приморја. Међутим само њихово име говори о њиховом поријеклу са подручја данашњег босанског Грахова на којем се налазило утврђење Граховац (ово нема везе са црногорским Граховом) још у пред турско вријеме. Господари Граховца у то вријеме су били кнезови Курјаковићи који су тада господарили добрим дијелом Крбаве и граничног појаса Лике према Босни и Далмацији. Курјаковићи су имали рудник жељезне руде у Рудопољу Брувањском у данашњој општини Грачац. И управо су ту радили Саси рудари.
Тако се каже:
"Rudopolje Bruvanjsko naselje je u općini Gračac s oko 35 stanovnika. Ima samostalnu rimokatoličku župu Svetog Petra i Pavla. Ime je dobilo po rudniku željezne rude iz srednjeg vijeka, kad su za hrvatske velikaše Kurjakoviće još vadili rudu stari Saski rudari."
Дакле, могуће је да су ови Граховци заиста потомци саских рудара из области Курјаковића који су се пред Турцима повукли према Приморју, а затим опет вратили У лику након одласка Турака.




Да, можда веза и постоји, макар по занимању...за сада породице које су тестиране у Азбуковици припадају хаплогрупама I2a1 и G2a које се могу везати за западне области. Мало ми је климава веза рудара Саса и хаплогруе ”R1a Z280 L1280”, за Сасе прије бих очекивао да су R1b, I1, I2а или G2a, него R1a.

Ако су Саси стварно толико били присутни на овим нашим просторима, зар није логично да су морали оставити барем неки упечатљивији генетски траг?
Ослањати се само на хаплогрупу R1a Z280 L1280 као могућу везу са њима, не дјелује ми логично...макар када је у питању бројчаност.

Љуба Павловић говори конкретно о родовима који се баве рударством, занимање што није специфицкум само ”Аврамијевштака” у Азбуковици, него и осталих пристиглих родова из западних области.
Ево конретног примјера:

Гачићи и Чобићи. Ово је стари западнобосански рударски род, дошао пре 180 година у Сребреницу да копа руде. Дошла су три брата Чобића, од којих се најстарији звао Гача. Уместо да се у Сребрници населе да копају руде, неки од богатих бегова, чији су чифлуци били у овом селу, посаветују Гачу да дође у ово село и да се насели. Бег је имао према данашњем Братунцу своју скелу и он је и то Гачи предочио, да ће га узети за свога скелеџију. Гача је на све то пристао, дошао у село и први се населио уз данашњу цркву. Примио се да буде скелеџија и то звање је прешло на све његове потомке до ослобођења. Гачу су оба брата напустила и отишли од њега, али је Гача, како је имао више синова, два запопио, једног послао у Босну да попује, другом обновио цркву у селу и ту га оставио, а друге упутио да о земљи раде. Сви се његови потомци земљорадници зову Гачићи и Чобићи, а попови се наследници зову Глиго- рићи и Мићановићи и чине на Локви три велике махале (28 к.; Св. Игњатије).

Извор: Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 472



Данашњи су стари рударски родови Ристићи и Ћеловци. Ристићи су од пре 200 година у селу и предиспонирани рудари. Овде су доведени из Олова у Босни да ваде олово, а у Олово су дошли однекуда од запада. И данас у Олову имају сродника и знају се, јер су се у турско доба мешали. Они су око Вуковог Врела, много су се селили, растурали и као рудари и као земљорадници (38 к.; Св. Јован).
Ћеловци, растурени испод Ћувера и по преседли, под разним прези- менима су увек предиспонирани рудари, којима је рударство увек било прво занимање па и данас. Они су сиромашан и стари род однекуда са запада. Стално се губе по рударским крајевима, а данас их има у селу и по ваљевским селима (12 к.; Св. Лазар)*.

*Оба ова рода говоре западним дијалектом. И Ћеловци само зато што говоре овим дијалектом, на питање зашто говоре тако веле: "Ми смо из далека отуда'', пружајући руку западу.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 479



Рударство у овим крајевима било је врло активно и рентабилно, докле су крупањски рудници били у државним рукама. Чим су рудници прешли у приватне руке, неки се рудници затворише, други се не отворише, тражња рудара преста и они се првих година растурише no Србији и почеше тамо тражити посла. Ни тамо се ннје нашло оно што је било у Крупњу, те се рудари нагло почеше враћати, чекић остављати и прихватати се земљорадње. Вредни и на овом другом послу, као и на првом, постигли су добре резул- тате и данас по Селанцу, Рујевцу и Постењу имамо најимућније домове у овим рударским породицама.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 349



Са Граховцем као и Мијатовићем, треба још утврдити колико су сродни тестирани из хаплогрупе R1a Z280 L1280...јер на 12 маркера није могуће урадити добру процијену.
Са Бјелићем на 12 маркера појединци имају 12 истих, мада да смо закључили да са њим неке од породица имају заједничког предака који је живјео прије 1100 година, Бјелићи су ”дошљаци” у Васојевиће, није нам познато коју славу славе и није нам познато одакле су старином.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Kyrios Јун 19, 2013, 04:41:43 поподне
Како год окренемо, чини ми се да нека веза између Саса, рударства и родова који припадају Р1а Л1280 постоји.

Љуба Павловић такву везу и сам спомиње за Аврамијештаке у Подрињу.

Бјелић није далеко од великог рударског средишта у Црној Гори Брскова, гдје је саска колонија била посебно бројна.

Палангетићи у Олову, великом рударском средњевјековном центру.

Келемен у Трансилванији, одакле су и дошли Саси на наше просторе и која је сама по себи велика рударска област још од средњег вијека.

И Граховци у Лици који такође показују једну могућу рударску везу. Већ сам рекао да су они досељени у Лику 1690. са подручја сењског приморја. Међутим само њихово име говори о њиховом поријеклу са подручја данашњег босанског Грахова на којем се налазило утврђење Граховац (ово нема везе са црногорским Граховом) још у пред турско вријеме. Господари Граховца у то вријеме су били кнезови Курјаковићи који су тада господарили добрим дијелом Крбаве и граничног појаса Лике према Босни и Далмацији. Курјаковићи су имали рудник жељезне руде у Рудопољу Брувањском у данашњој општини Грачац. И управо су ту радили Саси рудари.
Тако се каже:
"Rudopolje Bruvanjsko naselje je u općini Gračac s oko 35 stanovnika. Ima samostalnu rimokatoličku župu Svetog Petra i Pavla. Ime je dobilo po rudniku željezne rude iz srednjeg vijeka, kad su za hrvatske velikaše Kurjakoviće još vadili rudu stari Saski rudari."
Дакле, могуће је да су ови Граховци заиста потомци саских рудара из области Курјаковића који су се пред Турцима повукли према Приморју, а затим опет вратили У лику након одласка Турака.

Свака част, баш си га убоо. Док не будем нашао боље изворе, ево шта о Сасима каже Википедија

Цитат: Саси
Саси или Саксонци су германско племе чија је прапостојбина била на подручју данашње северне Немачке. Под притиском Франака Саси се шире са простора данашње Немачке према западној Европи између 3. и 5 века. Део Саса (у енг. Језику називани Saxons) што са Англима и Јутима из северне Немачке, Данске и Холандије прелазе на Британско острво у 5 и 6. веку, претопиће се у Енглезе. Њихово име данас се тамо очувало у називима Essex и Sussex.

Саси су били познати као врсни рудари, те су их српски владари унајмљивали у већини старих рудника на подручју Србије и Босне. Стефан Урош Први Немањић (1243-1276) дозвољава (пре 1254. године) да се на подручју Брскова (у данашњој Црној Гори) населе рудари, Саси. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике , почели експлоатацију руде сребра и од краља имали одређену аутономију (свог кнеза, цркву и своје судије за међусобне спорове). Рударско-трговачко насеље, трг , за време свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око 1280. године, да би по наводима Дубровчана из 1433. године, Брсково било напуштено. По Сасима се зову и неки крајеви код рудника Љубија код Приједора (Саски до, Саски поток, Сасина). На македонској планини Осогово такође постоји рудник „Сасе“. На то подручје су дошли на позив бугарског цара Ивана Шишмана.

Саски рудници из 13. века се могу видети на терену Ђавоље вароши, недалеко од Куршумлије.


И још

Цитат: Саси у средњовековним српским земљама
У Србији и Босни средином 13. века долази до развоја рударства — основног извора богатства средњовековне Србије — и то захваљујући немачким рударима који су донели развијену технологију рударске производње. Они се у српским изворима називају Саси, док се у дубровачким јављају под именом Алемани, Аламани, Теотоници, Тедеши. Распрострањено је мишљење да су дошли из Словачке и Трансилваније.

Угарски краљ Геза II позвао је у своју земљу рударе Фламанце и Сасе, дао им велике привилегије и населио их у Спишкој жупанији и Трансилванији. А Андрија I је 1224. издао повељу Андреану, којом је потврдио самоуправне повластице Саса у јужној Трансилванији. Биле су одређене границе земље Саса и извршена је њихова подела на столице.

Један део Саса населио се и у Србију и Босну средином 13. века. Не зна се зашто су дошли овде. Тврдило се да је монголска најезда из 1241. могући разлог. Веровало се да их је он навео да побегну овде, али позив од стране српског краља Стефана Уроша I (1243-1276) да се населе у Србији може бити да је такође одиграо своју улогу. Константин Јиричек сматра да су Саси дошли из Спишке жупаније у Словачкој, а Никоара Белдикеану (рум. Nicoara Beldiceanu) придодао је и Банску Штјавницу и Кремницу као могућа места.[1]

Први поуздани податак о Сасима датира из 23. августа 1254. Реч је о заклетви краља Уроша I дубровачком кнезу и општини, којом им дозвољава да слободно иду у Брсково. Саси се помињу и у Урошевој повељи манастиру Свете Богородице у Стону.

Први рудник у средњовековној Србији било је Брсково код Мојковца. Најстарији слој Саса био је етнички чист, али већ у првој половини 14. века етноним „Сас“ који је првобитно био показатељ порекла прераста у лично име.


С обзиром на то да Саси јесу Германи, ако претпоставимо да постоји веза између Саса и родова који припадају Р1а Л1280, онда се природно намеће питање: Одакле Р1а Л1280 међу Сасима? Први могући одговор који ми се намеће је да су можда у Словачкој или Трансилванији, одакле се сматра да су дошли, покупили Словене који припадају Р1а Л1280. А другио је да су можда са Сасима још из Саксоније дошли и неки који су словенског/српског порекла, они чији су преци остали тамо када се један део Срба преселио на Балкан.

Иначе, мало сам проучавао генеалогију Готфрида Лајбница, чији преци су несумњиво били словенског порекла, а ја бих се усудио да кажем и српског порекла. Оригинално презиме његове фамилије је Љубенић - Leubenicz - Любенич. Његово порекло сам пратио неких 150 година уназад од времена када је он живео, и установио сам да су му преци живели у више градова у области између Лабе и Сале, а они најстарији за које знам су живели у Ролицу (Rochlitz) на Мулди (баш онде где је био центар области коју су раније насељавали "прави Срби").

Е сада, Готфридов отац, Фридрих Лајбниц, је рођен у Алтенбергу, једном од најпознатијих рударских градова у Саксонији, на самој данашњој граници са Чешком, у Саксонским Рудним Горама. Можда ме је то навело на ничим другим засновану помисао да је међу Сасима-рударима у средњовековној Србији можда могло бити и неких који су били српског порекла.

У сваком случају, уколико је међу Сасима било о оних који су били словенског порекла (било из Словачке и Трансилваније, било из Саксоније), то би могло да објасни ону "климаву везу" о којој Млађо говори.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 19, 2013, 05:32:26 поподне
Свака част, баш си га убоо. Док не будем нашао боље изворе, ево шта о Сасима каже Википедија

И још

С обзиром на то да Саси јесу Германи, ако претпоставимо да постоји веза између Саса и родова који припадају Р1а Л1280, онда се природно намеће питање: Одакле Р1а Л1280 међу Сасима? Први могући одговор који ми се намеће је да су можда у Словачкој или Трансилванији, одакле се сматра да су дошли, покупили Словене који припадају Р1а Л1280. А другио је да су можда са Сасима још из Саксоније дошли и неки који су словенског/српског порекла, они чији су преци остали тамо када се један део Срба преселио на Балкан.

Иначе, мало сам проучавао генеалогију Готфрида Лајбница, чији преци су несумњиво били словенског порекла, а ја бих се усудио да кажем и српског порекла. Оригинално презиме његове фамилије је Љубенић - Leubenicz - Любенич. Његово порекло сам пратио неких 150 година уназад од времена када је он живео, и установио сам да су му преци живели у више градова у области између Лабе и Сале, а они најстарији за које знам су живели у Ролицу (Rochlitz) на Мулди (баш онде где је био центар области коју су раније насељавали "прави Срби").

Е сада, Готфридов отац, Фридрих Лајбниц, је рођен у Алтенбергу, једном од најпознатијих рударских градова у Саксонији, на самој данашњој граници са Чешком, у Саксонским Рудним Горама. Можда ме је то навело на ничим другим засновану помисао да је међу Сасима-рударима у средњовековној Србији можда могло бити и неких који су били српског порекла.

У сваком случају, уколико је међу Сасима било о оних који су били словенског порекла (било из Словачке и Трансилваније, било из Саксоније), то би могло да објасни ону "климаву везу" о којој Млађо говори.


Ја ништа не искључујем, за сада чекам да се још пар великих породица из Азбуковице тестира, првенствено алудирам на Владиће из Брасине.

Тестирани ГУЖВИЋ "R1a Z280 L1280" из мјеста Врело (Шековићи), потврдио ми је да је некада давно изнад села постојало рудиште које су мађари својевремено ”користили”, а да су га након учесталих ратова на том поднебљу напусили и повукли се у Мађарску...може лако бити да је заправо тестирани Kelemen из Трансилваније поријеклом из ових крајева, није немогуће да се један његов предак повукао ка Мађарској заједно са поменутим рударима/мађарима који су копали руду надомак села Врело.
Ово је наравно моја хипотеза.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јун 19, 2013, 06:13:28 поподне
Када сам говорио о Сасима мислио сам на специфичну групу средњевјековног рударског становништва у коме је могло заиста бити оригиналних досељеника из Њемачке, али и других разнородних елемената.

Што се Саса у средњевјековној Србији и Босни тиче, ту ствар није до краја разјашњена. Зна се само да су ти Саси дошли из правца Трансилваније након 1241. и монголске најезде. Да би се схватило кос у били ти Саси мора се знати и шта се дешавало у Трансилванији неколико деценија прије и одакле Саси тамо.

Угарски краљеви су почетком 13. вијека населили у том дијелу двије групе њемачког становништва, једни су махом били рудари и доселили су из области Луксембурга, Рајнске области, Француске и суштински нису имали везе ни са Сасима и Саксонијом.

Други дио су били витезови Тевтонци и по свој прилици њима блиско становништво које је управо долазило из Саксоније, Тирингије и источне Баварске, а то јесте био простор насељен густо словенским, да не кажем српским становиштвом све до 10. вијека. и Први велики Мајстор Херман вон Салза био је из тих крајева.

Није зато чудно што се називи за њемачке насељенике код нас појављују и као Саси, али и као Тедески, Теутони и сл.
Дакле је међу тим Сасима заиста могло бити германизованог словенског становништва, јер ако су у 13. вијеку дошли из Саксоније, а у 10. вијеку Саксонија је била словенска, тог словенског становништва је могло бити и међу Трансилванијским Саксонцима бар у неком проценту. Не треба заборавити да је Тевтонски ред основан од стране трговаца Либека и Бремена у којима се све до 15. вијека говорио и словенски језик.

Сад сам провјерио на бази семаргл.ме који су најближи хаплотипи нашим Р1а Л1280. Провјеравао сам на 67 маркера и Бјелићев и Гајићев хаплотип, који иначе од 67 маркера имају истих 60 маркера што је прилично велика генетска блискост, најближи Гајићевом хаплотипу је хаплотип неког Њемца из Берлина (нису навели име) који има заједничких 59 од 67 маркера, ту је и Келемен са 57 од 67.

Интересантно је да су Тевтонци, протјерани из Трансилваније од угара, у коалицији са Пољацима поразили још увијек паганске Прусе и заузели њихову територију на којој ће вршити инвазије и на Русију. Управо ту на граничном појасу Пољске и старе Прусије (област Калињинграда) данас је и највећа концентрација Р1а Л1280.  Тевтонци јесу били монашка дружина, али су их пратили и сродници из њихових матичних области.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 19, 2013, 06:27:11 поподне
Када сам говорио о Сасима мислио сам на специфичну групу средњевјековног рударског становништва у коме је могло заиста бити оригиналних досељеника из Њемачке, али и других разнородних елемената.

Што се Саса у средњевјековној Србији и Босни тиче, ту ствар није до краја разјашњена. Зна се само да су ти Саси дошли из правца Трансилваније након 1241. и монголске најезде. Да би се схватило кос у били ти Саси мора се знати и шта се дешавало у Трансилванији неколико деценија прије и одакле Саси тамо.

Угарски краљеви су почетком 13. вијека населили у том дијелу двије групе њемачког становништва, једни су махом били рудари и доселили су из области Луксембурга, Рајнске области, Француске и суштински нису имали везе ни са Сасима и Саксонијом.

Други дио су били витезови Тевтонци и по свој прилици њима блиско становништво које је управо долазило из Саксоније, Тирингије и источне Баварске, а то јесте био простор насељен густо словенским, да не кажем српским становиштвом све до 10. вијека. и Први велики Мајстор Херман вон Салза био је из тих крајева.

Није зато чудно што се називи за њемачке насељенике код нас појављују и као Саси, али и као Тедески, Теутони и сл.
Дакле је међу тим Сасима заиста могло бити германизованог словенског становништва, јер ако су у 13. вијеку дошли из Саксоније, а у 10. вијеку Саксонија је била словенска, тог словенског становништва је могло бити и међу Трансилванијским Саксонцима бар у неком проценту. Не треба заборавити да је Тевтонски ред основан од стране трговаца Либека и Бремена у којима се све до 15. вијека говорио и словенски језик.

Сад сам провјерио на бази семаргл.ме који су најближи хаплотипи нашим Р1а Л1280. Провјеравао сам на 67 маркера и Бјелићев и Гајићев хаплотип, који иначе од 67 маркера имају истих 60 маркера што је прилично велика генетска блискост, најближи Гајићевом хаплотипу је хаплотип неког Њемца из Берлина (нису навели име) који има заједничких 59 од 67 маркера, ту је и Келемен са 57 од 67.

Интересантно је да су Тевтонци, протјерани из Трансилваније од угара, у коалицији са Пољацима поразили још увијек паганске Прусе и заузели њихову територију на којој ће вршити инвазије и на Русију. Управо ту на граничном појасу Пољске и старе Прусије (област Калињинграда) данас је и највећа концентрација Р1а Л1280.  Тевтонци јесу били монашка дружина, али су их пратили и сродници из њихових матичних области.




Да ли можеш да поставиш ”линк” или резултате тестиране особе из Берлина?


Ово је карта распрострањености хаплогрупе R1a Z280 L1280:
(http://i.imgur.com/AznSEsz.jpg)
Извор: http://www.familytreedna.com/public/r1a/default.aspx?section=results
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јун 19, 2013, 07:18:32 поподне



Да ли можеш да поставиш ”линк” или резултате тестиране особе из Берлина?



Нашао сам га на http://www.familytreedna.com/public/R1a,R1a,R1a/default.aspx?section=ymap

На семарглу је лоциран у Берлину, али заправо није Берлин у питању већ http://de.wikipedia.org/wiki/Worms-Rheindürkheim

Значи поријеклом је из Рајнске области, што се још више поклапа са саским досељеницима јер су они главнином углавном одатле и долазили " A second phase of German settlement came during the early 13th century consisting of settlers primarily from the Rhineland, Southern Low Countries, and the Moselle region, with others from Thuringia, Bavaria, and even from France"

Иако је на пројекту сврстан у други кластер Л1280, ипак је то поред Бјелића најближи засад хаплотип Аврамијештацима. Разлика од 8 у 67 маркера је прилична генетска блискост.

Да, заборавих шифру и податке, ради се о Seybell,ftdna šifra 123156, klaster B2m1 na projektu
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јун 19, 2013, 08:24:08 поподне
Погледах сад на y searchu и провјерих Сејбла и нађох још једног Сејбла (ово је аорист због Невског). Тај други Сејбл има исто поријекло, kao и овај први, обојица потичу од извјесног Јацоба Конрада Сејбла који је рођен 1715.
Други Сејбл из Палатинат Пфалза је још ближи хаплотипу Аврамијештака, на 25 маркера разликују се у два маркера, али с обзиром да се ради о 389 1 и 2 ова се мутација рачуна као једна. То не оставља ни најмање сумње о релативно скоро заједничко поријекло. Ево табеле са хаплотиповима Милића, Бјелића и двојице Сејблова.

http://www.ysearch.org/research_comparative.asp?uid=96ZQY&vallist=96ZQY%2C+UAR43%2C+DKD8S%2C+8H3X5&recaptcha_challenge_field=03AHJ_VutcU7humP7xHpoM5DpXWPFZiVVCIOYdxbCOS5HUWI5ApYFZLXZYQmU1klzdglHEkLCMqLqhqTZly5wLvQiRABfJGMxOWhZH4SPinWhbJ4LFfx53-gIT2R8xAfnzwwXWJygspNOXI4l8hvIO8y8mh4DxnRjSLCfjO4fMySgFtEfFYfcbwiw&recaptcha_response_field=vomini+the

Ови Сејблови који су се тестирали имају веома добро урађен сајт поријекла своје породице. Млађо, погледај мало галерију, можда нађеш и неке који личе на тебе :)
http://www.seiplefamily.com/
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 19, 2013, 09:06:59 поподне
Погледах сад на y searchu и провјерих Сејбла и нађох још једног Сејбла (ово је аорист због Невског). Тај други Сејбл има исто поријекло, kao и овај први, обојица потичу од извјесног Јацоба Конрада Сејбла који је рођен 1715.
Други Сејбл из Палатинат Пфалза је још ближи хаплотипу Аврамијештака, на 25 маркера разликују се у два маркера, али с обзиром да се ради о 389 1 и 2 ова се мутација рачуна као једна. То не оставља ни најмање сумње о релативно скоро заједничко поријекло. Ево табеле са хаплотиповима Милића, Бјелића и двојице Сејблова.

http://www.ysearch.org/research_comparative.asp?uid=96ZQY&vallist=96ZQY%2C+UAR43%2C+DKD8S%2C+8H3X5&recaptcha_challenge_field=03AHJ_VutcU7humP7xHpoM5DpXWPFZiVVCIOYdxbCOS5HUWI5ApYFZLXZYQmU1klzdglHEkLCMqLqhqTZly5wLvQiRABfJGMxOWhZH4SPinWhbJ4LFfx53-gIT2R8xAfnzwwXWJygspNOXI4l8hvIO8y8mh4DxnRjSLCfjO4fMySgFtEfFYfcbwiw&recaptcha_response_field=vomini+the

Ови Сејблови који су се тестирали имају веома добро урађен сајт поријекла своје породице. Млађо, погледај мало галерију, можда нађеш и неке који личе на тебе :)
http://www.seiplefamily.com/





Хвала на информацијама...их што би било фино када би човек могао да пронађе самога себе  ;D.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 19, 2013, 09:28:56 поподне
Чисто да се прича на заврши само на једној могућој теорији, у ”игру” бих убацио и мишљење професора Кљосова.
Ово је његов одговор на моје питање везано за СНП: L1280.



Dear Mladen,
A haplotype tree of L1280 is attached. The numbering is in the same order as it was in your file. You can find there your number and see who are your closest relatives.
 
The base (ancestral) haplotype of L1280 is as follows:
 
13 25 17 11 11 13 12 12 11 13 11 17 -- 15 9 10 11 11 14 24 20 33 13 15 15 16 -- 11 12 19 23 16 16 17 19 35 38 14 11 -- 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 23 20 12 12 11 13 11 11 12 13 -- 33 15 9 15 13 27 27 19 12 12 12 12 10 9 12 11 10 11 11 30 12 14 25 13 9 10 19 15 20 11 23 15 12 15 25 12 23 19 9 15 17 9 12 11 
 
All the 27 haplotypes in your list collectively have 263 mutations from the above base haplotype in the 67 marker format, which give 263/27/0.12 = 81 --> 89 generations, or 2225+/-230 years from the common ancestor. All 9 haplotypes in the 111-marker format have 142 mutations, which gives 142/9/0.198 = 80 --> 87 generations, or 2175+/-280 years from the common ancestor. As you see, these numbers are the same within the margin of error.
 
The subclade with SNP Z280-L1280 forms a family with Z280-North Carpathian (2150+/-300 years) and Z280-North European (2600+/-350 years) branches. They all have characteristic 13 15 15 16  and  14 11 fragments (see above), and similar timespans to their common ancestors. They all migrated at the end of the 1st millennium BC from the Russian Plain to the west, and some of them turn south to the Balkans. This is history of your ancestors.
 
Regards,

(http://i.imgur.com/MuopOm0.png)

Везе тестираних из гране L1280, мој хаплотип је број 5:
(http://i.imgur.com/WNhtYLd.jpg)
Извoр: prof. Anatole Klyosov
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јун 19, 2013, 10:01:27 поподне
Фино теби Кљосов одговори. Дао је отприлике временске распоне за цијелу групу Л1280.

Његова прича није у супротности са оним што смо досад написали. Човјек лијепо рече: They all migrated at the end of the 1st millennium BC from the Russian Plain to the west, and some of them turn south to the Balkans. This is history of your ancestors.

Једино што баш не може из просте анализе маркера и мутација, кад су они то кренули према западу.

Скоро сам слушао оног пуковника Радишића, који је спомињао Кљосова који му је приликом задње посјете Београду доказао да су Срби од памтивјека на овим просторима, бар од Винче и Лепенског Вира.

Ако је Кљосов то рекао Радишићу, а теби написао ово, значи да те Кљосов не сматра Србином.

Шали на страну, Кљосов је овдје у Београду на скупу српских аутохтониста отприлике отпјевао оно што су они хтјели да чују. Кад дође кући често говори нешто сасвим супротно.

У том смислу доста личи Приморцу, који је са својом тезом о прастарим И2а на Динари нанио немјерљиву штету генетици која се неће испеглати још за 20 година.

Некидан слушам и Рамба Амадеуса који каже како су сви народи екс-Југославије потомци Илира, а да Словена нема ни у траговима и притом се позива на генетичка истраживања.

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 20, 2013, 11:48:12 пре подне
Село Врело (Шековићи), родбинске везе неколико породица које славе Аврамијевдан:

(http://i.imgur.com/KloWVOX.png)
Извор: Данијел ГУЖВИЋ
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Kor Јун 20, 2013, 03:59:53 поподне
Некидан слушам и Рамба Амадеуса који каже како су сви народи екс-Југославије потомци Илира, а да Словена нема ни у траговима и притом се позива на генетичка истраживања.

Рамбо је добронамеран човек и алтруиста. Међутим, треба му опростити зато што је поверовао некоме које очигледно индоктринисан Приморчевом дубиозом. Ја разумем шта то значи за Рамба- сви смо истог порекла и не би требало да се мрзимо и убијамо. Проблем је са паћеницима типа Приморца који има мисију да усташлук замота у обланде науке.  Како је само напалио хрватске националисте од којих се није могло остати по разноразним форумима да би дана били готово неприметни. Навукао их је на врло танак лед.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јун 20, 2013, 05:28:12 поподне
Слажем се са тобом у вези Рамба, и ја мислим да је човјек на мјесту. Ово горе сам написао само да покажем како се сто пута поновљена лаж претвара у истину.

На овом примјеру се види како је тешко оповргнути медијски бомбастично представљене неистине.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јул 11, 2013, 07:34:25 поподне
Ево и ја да дам свој скромни допринос списку оних који славе Светога Аврамија. У питању је породица Ковачевић из Коцељева, за нас Љуба Павловић каже следеће:

Прва половина 18. века, Лијевно, Св. Аврамије.

*Ковачевићи су велика лијевањска породица, досељена прво у Мали Бошњак, па се после растурили по Коцељеви и свима суседним селима.

Колико ја знам из породичне историје никакве везе са рударством немамо, сматрају нас у том крају староседеоцима, такође колико знам не спомиње се било каква икавица али све је то са обзиром на неколико стотина година временске разлике релативна категорија.

Још сам две ствари, прво поводом оног што је рекао Рамбо Амадеус о Србима и Илирима. Заиста не сумњам у његову добронамерност али ми се чини да се о датој материји информисао из дневне штампе и да је усвојио здраво за готово оно што је прочитао. Хаплогрупа И2 коју често зову и илирска тј динарска хаплогрупа је по до сада објављеним истраживањима заиста најзаступљенија у српском народу али бих ја пре поводом тога рекао да су Илири Срби а не обрнуто то јест да је то једно од имена којим смо називани у прошлости јер је практично немогуће да цео један народ буквално нестане а да не остави за собом апсолутно никаквог трага, као ни да историја не зна за макар једну једину битку у којој би се Илири борили као староседеоци против Словена који им заузимају вековне територије. Као друго апропо помињања Кљосова, наиме колико сам ја упознат у његова истраживања оно што је он одговорио Млађи се савршено поклапа са оним о чему је говорио Радишићу на конгресу аутохтониста. Кљосов јасно каже да се по његовим истраживањима Р1А1 у Европи најраније јавља на простору данашње Србије, Македоније и Босне и то негде у периоду од 7000-10000 године пре нове ере да би онда у периоду од неких пар хиљада година пре Христа они из неког разлога ( катастрофа, рат и слично ) отишли на Карпате и у Русију а да би се тек потом један њихов крак преко Урала и Аркаима спустио у Иран и Индију о чему сведоче Веде док се други крак тог племена после неког времена вратио поново у своју постојбину у Подунавље тј на Балкан и то је управо оно што је Кљосов одговорио Млађи.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 12, 2013, 12:14:23 пре подне
Ево и ја да дам свој скромни допринос списку оних који славе Светога Аврамија. У питању је породица Ковачевић из Коцељева, за нас Љуба Павловић каже следеће:

Прва половина 18. века, Лијевно, Св. Аврамије.

*Ковачевићи су велика лијевањска породица, досељена прво у Мали Бошњак, па се после растурили по Коцељеви и свима суседним селима.

Колико ја знам из породичне историје никакве везе са рударством немамо, сматрају нас у том крају староседеоцима, такође колико знам не спомиње се било каква икавица али све је то са обзиром на неколико стотина година временске разлике релативна категорија.

Још сам две ствари, прво поводом оног што је рекао Рамбо Амадеус о Србима и Илирима. Заиста не сумњам у његову добронамерност али ми се чини да се о датој материји информисао из дневне штампе и да је усвојио здраво за готово оно што је прочитао. Хаплогрупа И2 коју често зову и илирска тј динарска хаплогрупа је по до сада објављеним истраживањима заиста најзаступљенија у српском народу али бих ја пре поводом тога рекао да су Илири Срби а не обрнуто то јест да је то једно од имена којим смо називани у прошлости јер је практично немогуће да цео један народ буквално нестане а да не остави за собом апсолутно никаквог трага, као ни да историја не зна за макар једну једину битку у којој би се Илири борили као староседеоци против Словена који им заузимају вековне територије. Као друго апропо помињања Кљосова, наиме колико сам ја упознат у његова истраживања оно што је он одговорио Млађи се савршено поклапа са оним о чему је говорио Радишићу на конгресу аутохтониста. Кљосов јасно каже да се по његовим истраживањима Р1А1 у Европи најраније јавља на простору данашње Србије, Македоније и Босне и то негде у периоду од 7000-10000 године пре нове ере да би онда у периоду од неких пар хиљада година пре Христа они из неког разлога ( катастрофа, рат и слично ) отишли на Карпате и у Русију а да би се тек потом један њихов крак преко Урала и Аркаима спустио у Иран и Индију о чему сведоче Веде док се други крак тог племена после неког времена вратио поново у своју постојбину у Подунавље тј на Балкан и то је управо оно што је Кљосов одговорио Млађи.





Хвала Драгораде,
веома ме радује што међу форумашима имамо и Ковачевића из Коцељева.

За вас Павловић каже следеће:

КОВАЧЕВИЋ-и у Коцељеви у Ваљевској Тамнави такође славе св. Аврамија. Било их је 11 домаћинстава у овом месту око 1900. године. Преци су им се доселили, како се сматра, у првој половини 18. века, из околине Ливна у Босни. Још у време досељавања били су велика породица. Прво су се настанили у недалеком Малом Бошњаку, па су се одатле раселили по Коцељеви и другим насељима Ваљевске Тамнаве. Остале етапе у насељавању овог рода, о којима је било речи, нису упамтили. Чланови ове породице „за себе мисле, да су били увек богати и да им је то записано у књизи судбине. И по свим селима, и данас, зна се да су богатством измакли од осталих својих суседа“.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, стр. 552-554


Што се тиче икавице, Љубомир Љуба Павловић наводи да су Владићи из Брасине говорили тим нагласком све до прве половине XX° вијека и да су били рудари, а даљим поријеклом су из околине Ливна...за Ковачевиће међутим се не наводи да ли си говорили тим нагласком и да ли су били у прошлости рудари.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 12, 2013, 12:28:25 пре подне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
МАКСИМОВИЋ-и и ПАВЛОВИЋ-и из Букора, општина Шабац, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/cdsTwnm.png)
Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/


Љубомир Љуба Павловић у ”Антропогеографији Ваљевске Тамнаве” помиње ЋОСИЋ-е у Букору, који су се ту деселили из Ликодре у Рађевини, у првој половином XVIII° вијека, он каже следеће:

ЋОСИЋ-е су населили Селенић-и при извору Грешаве, где су и данас, а зову се још: МАКСИМОВИЋ-и и ПАВЛОВИЋ-и.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, стр. 607


У табели ”српског ДНК пројекта” имамо тестираног ЋОСИЋ-а из Бановог Поља (Богатић), који припада хаплогрупи R1a Z280 L1280 ”ПЛАВО” (они су у Богатић дошли из Семберије), питање јесте утврдити да ли су заправо МАКСИМОВИЋ-и и ПАВЛОВИЋ-и из Букора (старије презиме Ћосић), заправо огранак Ћосић из Бановог Поља (Богатић) или је само у питању случајност истог презимена...да ли су поменути МАКСИМОВИЋ-и и ПАВЛОВИЋ-и у Букору прешли из Осата у Ликодру или су у Ликодру дошли из Бановог Поља а затим се преселили у Букор (Шабац)...или је могућ и неки трећи сценаријо.

На карту уз поменута два презимена су додати такође и ПЕНИЋ-и из мјеста Дубље (Богатић, Мачва), који припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО), а огранак су ЋОСИЋ-а из Бановог Поља (Богатић).
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 12, 2013, 01:00:09 пре подне
Родови који припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (на карти у ПЛАВО), за сада су најбројнији:

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
11 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
13     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић, Мачва)
14 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
16 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јул 12, 2013, 01:19:49 поподне

Хвала Драгораде,
веома ме радује што међу форумашима имамо и Ковачевића из Ликодре.

За вас Павловић каже следеће:

КОВАЧЕВИЋ-и у Коцељеви у Ваљевској Тамнави такође славе св. Аврамија. Било их је 11 домаћинстава у овом месту око 1900. године. Преци су им се доселили, како се сматра, у првој половини 18. века, из околине Ливна у Босни. Још у време досељавања били су велика породица. Прво су се настанили у недалеком Малом Бошњаку, па су се одатле раселили по Коцељеви и другим насељима Ваљевске Тамнаве. Остале етапе у насељавању овог рода, о којима је било речи, нису упамтили. Чланови ове породице „за себе мисле, да су били увек богати и да им је то записано у књизи судбине. И по свима селима, и данас, зна се да су богатством измакли од осталих својих суседа“.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, стр. 552-554


Што се тиче икавице, Љубомир Љуба Павловић наводи да су Владићи из Брасине говорили тим нагласком све до прве половине XX° вијека и да су били рудари, а даљим поријеклом су из околине Ливна...за Ковачевиће међутим се не наводи да ли си говорили тим нагласком и да ли су били у прошлости рудари.

Хвала првенствено теби Млађо јер у тој потрази за нашим породичним коренима која траје већ деценијама у решавању тог ребуса, који је са мог оца прешао на мене да га решим, сам пре неколико дана у претрази интернета наишао на твоја прошлогодишња питања овде на овом сајту око Светог Аврамија, па су се неке ствари после дугогодишњег стагнирања покренуле са мртве тачке. Да ли смо ми у вези са Милићевићима из Малог Бошњака који су опет из Ликодре заиста не знам, оно што знам је да су по причи коју су мом оцу причали старији сам Мали Бошњак управо по нама назвали јер смо се ту у давнини прво населили и практично основали то село и то смо колико ја знам по тој причи ту дошли управо из подручја Сребренице а за Ливно је сазнао мој отац из књиге Љубе Павловића. У самој околини Ливна постоји чак село Ковачевићи па смо доста дуго година мислили да имамо везе са њима, односно евентуално са Ковачевићима из околине Сребренице али нико од њих није славио Светог Аврамија што је целу потрагу одвело да тавори и тапка у месту буквално до пре месец и нешто дана када си заиста невероватном коинциденцијом и ти поставио ову тему око наше крсне славе.
У сваком случају у неком догледном периоду ћу урадити ДНК анализу јер је ова цела прича о нашем роду захваљујући теби добила сасвим нов обрт. Нисам сигуран да смо у некој вези са Владићима али гушасти колико ја знам, као што се помиње за њих, сигурно нисмо већ високи плави са плавим очима, што мени онако на прву више личи на Р1А1 него на Г2 али нисам компетентан да о томе причам док то сам тест црно на бело не буде потврдио. Ово око икавице бих се могао заклети да код нас није случај, отац памти старије који су рођени крајем 19 века и колико ја знам ништа томе слично се никада није споменуло мада опет ко зна. Били смо као што Љуба Павловић поприлично имућна и бројна породица са доста земље и ово за рударство ме је признајем изненадило јер у самом том коцељевачком крају нема неких рудника, нити је било шта од онога чиме су се бавили моји преци на било који начин повезано са тим занимањем али ко то уосталом са ове временске дистанце може са сигурношћу да тврди.


Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 19, 2013, 04:42:53 поподне
Хвала првенствено теби Млађо јер у тој потрази за нашим породичним коренима која траје већ деценијама у решавању тог ребуса, који је са мог оца прешао на мене да га решим, сам пре неколико дана у претрази интернета наишао на твоја прошлогодишња питања овде на овом сајту око Светог Аврамија, па су се неке ствари после дугогодишњег стагнирања покренуле са мртве тачке. Да ли смо ми у вези са Милићевићима из Малог Бошњака који су опет из Ликодре заиста не знам, оно што знам је да су по причи коју су мом оцу причали старији сам Мали Бошњак управо по нама назвали јер смо се ту у давнини прво населили и практично основали то село и то смо колико ја знам по тој причи ту дошли управо из подручја Сребренице а за Ливно је сазнао мој отац из књиге Љубе Павловића. У самој околини Ливна постоји чак село Ковачевићи па смо доста дуго година мислили да имамо везе са њима, односно евентуално са Ковачевићима из околине Сребренице али нико од њих није славио Светог Аврамија што је целу потрагу одвело да тавори и тапка у месту буквално до пре месец и нешто дана када си заиста невероватном коинциденцијом и ти поставио ову тему око наше крсне славе.
У сваком случају у неком догледном периоду ћу урадити ДНК анализу јер је ова цела прича о нашем роду захваљујући теби добила сасвим нов обрт. Нисам сигуран да смо у некој вези са Владићима али гушасти колико ја знам, као што се помиње за њих, сигурно нисмо већ високи плави са плавим очима, што мени онако на прву више личи на Р1А1 него на Г2 али нисам компетентан да о томе причам док то сам тест црно на бело не буде потврдио. Ово око икавице бих се могао заклети да код нас није случај, отац памти старије који су рођени крајем 19 века и колико ја знам ништа томе слично се никада није споменуло мада опет ко зна. Били смо као што Љуба Павловић поприлично имућна и бројна породица са доста земље и ово за рударство ме је признајем изненадило јер у самом том коцељевачком крају нема неких рудника, нити је било шта од онога чиме су се бавили моји преци на било који начин повезано са тим занимањем али ко то уосталом са ове временске дистанце може са сигурношћу да тврди.






Драго ми је што је новоотворена дискусија о ”Аврамијевштaцима”, била од помоћи…истина има овде још доста посла да се учини, пак мислим да смо урадили добар корак ка рајсвијетљавању енигме о породицама које славе св. Аврамија и утврђивање наше прапостојбине.

Изглед не мора нарочито да буде пресудан у генетици, тако да одређивање хаплогрупе зависи искључиво од ДНК анализе…имати генетске податке о Ковачевићима би било заиста пожељно, ако си вољан у вези овога, позивам те да се чујемо путем и-мејла…на: [email protected]
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 19, 2013, 04:56:15 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
СТАНОЈЕВИЋ-и из Залазја, општина Сребреница, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).
МИЛИЋЕВИЋ-и из Малог Бошњака, општина Коцељева, припадају хаплогрупи: " I2a1" (ЗЕЛЕНО).

(http://i.imgur.com/hbQ6J8O.png)
Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/


За МИЛИЋЕВИЋ-е из Малог Бошњака (Коцељева), каже се следеће:

”У Малом Бошњаку, у Ваљевској Тамнави, живе Милићевићи, који славе св. Аврамија. Почетком 20. века их је било 11 домаћинстава у том месту. Преци су им се доселили у првој половини 18. века, из Ликодре у Рађевини. Према породичном предању, њихов родоначелник Милић досељен је из Ликодре, а даљом старином је ова породица из Босне. Огранци Милића носе још два новија презимена, која се у литератури не наводе.”

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, стр. 556-572

МИЛИЋЕВИЋ-и имају породично предање да су старином из Билеће (Херцеговина).

Међутим, вриједи поменути и тестираног КОВАЧЕВИЋ-а из Вилуса (слава Никољдан) који са тестираним МИЛИЋЕВИЋ-ем (слава Аврамијевдан), на 17 маркера поклапа се на 16...што указује на могућу блиску сродност наведене двије породице.


ЈАНОШЕВИЋ-и из Узовнице, општина Љубовија, такође припадају хаплогрупи " I2a1" (ЗЕЛЕНО).
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јул 25, 2013, 05:57:33 поподне
Додао бих и једну информацију која може да има везе са овом групом родова која слави Св. Аврамија.

Наиме, како је познато (према сачуваном предању) Аврамијештаци су пореклом од рода Владића из Ливна и "западних крајева".

Конкретно, у Ливну нисам пронашао Владиће, међутим у тим "западним крајевима" постоји разгранат род Владића. Има их у околини Прозора (Раме), али су се неки од њих исељавали и у околину Груде (западна Херцеговина).

За ово "племе" се тврди да је пореклом из Херцеговине, а као њихова матица помињу се Миљковићи, крај Мостара.

Ово су подаци из студије Миленка Филиповића, "Рама у Босни".

Знамо да неке од породица које славе Св. Аврамија имају предање да су из Ливна, док друге тврде да су из околине Невесиња.

Мостар је већ ближе Невесињу, па цела ова прича можда има неког смисла, али видећемо још шта ће показати даља тестирања.

Битно је напоменути да су се ови Владићи раније презивали Чарапина и да су даљим пореклом из Броћна. Са овим презименом (Чарапина) их и даље има у околини Мостара и у Дриновцима (Груде).
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 25, 2013, 06:04:54 поподне

Наиме, како је познато (према сачуваном предању) Аврамијештаци су пореклом од рода Владића из Ливна и "западних крајева".



Само мала исправка, Аврамијевштаци нису поријеклом од рода Владића, него род Владића из Брасине, као један у низу братстава у подрињу, за које се зна да су у Азбуковицу дошли из околине Ливна, слави Аврамијевдан.
Надам се да ћемо наћи спону и утврдити одакле или од којих породица је ”потекао” Аврамијевдан као крсна слава.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јул 25, 2013, 06:19:35 поподне

Само мала исправка, Аврамијештаци нису поријеклом од рода Владића, него род Владића из Брасине, као један у низу братстава у подрињу, за које се зна да су у Азбуковицу дошли из околине Ливна, слави Аврамијевдан.
Надам се да ћемо наћи спону и утврдити одакле или од којих породица је ”потекао” Аврамијевдан као крсна слава.

Моја грешка. У сваком случају, ово су једини (мени познати) Владићи из Херцеговине и тих крајева генерално.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јул 25, 2013, 07:12:10 поподне
Додао бих и једну информацију која може да има везе са овом групом родова која слави Св. Аврамија.

Наиме, како је познато (према сачуваном предању) Аврамијештаци су пореклом од рода Владића из Ливна и "западних крајева".

Конкретно, у Ливну нисам пронашао Владиће, међутим у тим "западним крајевима" постоји разгранат род Владића. Има их у околини Прозора (Раме), али су се неки од њих исељавали и у околину Груде (западна Херцеговина).

За ово "племе" се тврди да је пореклом из Херцеговине, а као њихова матица помињу се Миљковићи, крај Мостара.

Ово су подаци из студије Миленка Филиповића, "Рама у Босни".

Знамо да неке од породица које славе Св. Аврамија имају предање да су из Ливна, док друге тврде да су из околине Невесиња.

Мостар је већ ближе Невесињу, па цела ова прича можда има неког смисла, али видећемо још шта ће показати даља тестирања.

Битно је напоменути да су се ови Владићи раније презивали Чарапина и да су даљим пореклом из Броћна. Са овим презименом (Чарапина) их и даље има у околини Мостара и у Дриновцима (Груде).

Интересантно је да сам скоро видио на И2а пројекту да су Чарапине тестиране и да припадају И2а хаплогрупи. Ако је тачно ово предање за Владиће, онда би то значило да су и херцеговачки Владићи И2а. Додуше, не знамо још ништа за Владиће из Брасине.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 25, 2013, 11:27:06 поподне
Интересантно је да сам скоро видио на И2а пројекту да су Чарапине тестиране и да припадају И2а хаплогрупи. Ако је тачно ово предање за Владиће, онда би то значило да су и херцеговачки Владићи И2а. Додуше, не знамо још ништа за Владиће из Брасине.



Добро је што су и Чарапине тестирани, надам се да ћемо покренути у што скорије вријеме тестирање Владића из Брасине, чисто да се види да ли постоји или не генетска спона.

Друга веома важна породица која слави Аврамијевдан у Мачви, а тренутно је у фази теста, јесу Вујичић-и из Скрађана (Шабац)...иначе огранак Вујичића из Белотића, има их и у сусједном Змињаку, знају да су два брата Вујица и Дамњан дошли почетком XVIII° вијека из Невесињског краја у Мачву, од њих су настала три презимена: Вујичићи, Дамњановићи а од Дамњановића и Поповићи.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 27, 2013, 02:29:11 пре подне
Село Дворска (Крупањ), родбинске везе неколико породица које славе Аврамијевдан:


Приредио: Љубиша МИТРОВИЋ

За почетак испричаћу вам једну малу причицу коју сам чуо у селу Дворска од старине Милана Вукашиновића. Причу преносим дословно онако како сам је чуо:

''Вукашин је био Херцеговац. Живео је код Ивановог бунара(1) а чувао овце у цикоћском пољу. Пошто је из пушке шешаре(2) убио Турчина јер није хтео да 'вода опанак', он избегне од Ивановог бунара у Крајеве(3). Кад га потера ту стигне он убије још једног Турчина из исте пушке шешаре па избегне у Дворску, у шуметину звану Вајатине. Вукашин је имао девет синова:

Веселина – од њега су Вукашиновићи
Митра – од њега су Митровићи
Јовицу – од њега су Јовичићи
Јакова – од њега су Јаковљевићи
Аксентија – од њега су Аксентијевићи
Тадију – од њега су Тадићи
Обрада – од њега су Обрадовићи
Један је био капетан - од њега су Капетановићи
Један је погинуо - није оставио порода

Старина Милан зна имена свих својих предака до Вукашина и ако се узме да је једно колено у просеку 20-25 година, Вукашин би могао бити рођен негде пре 1760. г.

Све ове горе поменуте породице још увек постоје у Дворској, зову једни друге рођацима, славе Св. Аврамија и преслављају Спасовдан. Мој ђед Павле Митровић се зауставио у Цикотама а доста Митровића од Вукашиновог Митра су расути свуда по Србији и даље.


Иванов бунар(1) то је место на путу Лозница – Ваљево између Брезјака и Цикота а где је одвајкада постојао бунар. Бунар је вероватно некад давно ископао неки Иван

Пушка шешара(2) у Вујаклијином речнику страних речи и израза стоји:
šešana (pere. Seghane, tur. §e?hane) vrsta stare puške koja se punila spreda; ši-šana.

Крајеви(3) Крајеви су део Цикота где се брда из цикоћског залеђа додирују са Јадарском долином. Поље испод Крајева се зове Сувопоља.




Вукашинови потомци, Дворска (Крупањ):
(http://i.imgur.com/QWrIJlW.jpg)
Извор: Љубиша МИТРОВИЋ
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 29, 2013, 05:21:58 поподне
Породице које славе Аврамијевдан у Сребреничком протопрезвитерату:

Дубравица:
БОЖИЋ
ЈОВАНОВИЋ
МАРКОВИЋ
МАТИЋ
МИТРОВИЋ
ПАНТИЋ

Карина:
ГОГОЉИЋ
ТАЧКОВИЋ

Сасе:
ДРАГИЋЕВИЋ
ЈЕВТИЋ
РАКИЋ
СТАНОЈЕВИЋ

Кравица:
ЈЕРЕМИЋ

Слапашница:
ЋИРКОВИЋ




Породице које славе Аврамијевдан у Власеничком протопрезвитерату:

Цикоте:
БОШКОВИЋ
МИГИЋ
ОГЊЕНОВИЋ
ГУЖИЋ

Стрмица 1:
ПОПОВИЋ

Стрмица 2:
ПАЛАНГЕТА/ПАЛАНГЕТИЋ

Власеница:
ТИКВИЦА
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 30, 2013, 01:06:20 пре подне
Село Јасеница, Зворник
ВАСИЋ-и (Л)
ВИДОВИЋ-и (Л)
ГАЈИЋ-и (Л)
ЈОВАНОВИЋ-и ”прислављају Аврамијевдан”
ЛАЗАРЕВИЋ
ЛАЗАРЕВИЋ-и (Л)
МИЛОШЕВИЋ-и (Л)
ПЕТРОВИЋ
РАКАНОВИЋ
ФИЛИПОВИЋ

Витинички Кисељак, Зворник
БИРЧАКОВИЋ-и ”прислављају Аврамијевдан”
ВАСИЋ-и (Л)
ГАЈИЋ-и (Л)
ЈОВАНОВИЋ-и ”прислављају Аврамијевдан”


Село Роћевић, Зворник
ИВАНОВИЋ
ЈОВАНОВИЋ
ЛАЗАРЕВИЋ
ЛУКИЋ
МИТРОВИЋ
САВИЋ
РАКИЋ-и (Болићи)


Село Шепак, Зворник
ЂОРЂИЋ
ИВАНОВИЋ
ОБРАДОВИЋ
СЕКУЛИЋ


Село Тршић/Табанци, Зворник
МИЛИЋ
РАДИЋ


Село Врело, Шековићи
ГУЖВИЋ
ЂОКИЋ
ЂУРИЋ
МАКСИМОВИЋ
МАРЈАНОВИЋ
МАТИЋ
ТЕШАНОВИЋ
ТРИШИЋ


Село Јардан, Зворник
СТОЈИЋ


Село Малешић, Зворник
ФИЛИПОВИЋ


Село Шетићи, Зворник
РАКИЋ


Село Главичорак, Бијељина
МИТРОВИЋ
ГАЈИЋ
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Август 01, 2013, 10:18:42 пре подне
Када сам говорио о Сасима мислио сам на специфичну групу средњевјековног рударског становништва у коме је могло заиста бити оригиналних досељеника из Њемачке, али и других разнородних елемената.

Што се Саса у средњевјековној Србији и Босни тиче, ту ствар није до краја разјашњена. Зна се само да су ти Саси дошли из правца Трансилваније након 1241. и монголске најезде. Да би се схватило кос у били ти Саси мора се знати и шта се дешавало у Трансилванији неколико деценија прије и одакле Саси тамо.

Угарски краљеви су почетком 13. вијека населили у том дијелу двије групе њемачког становништва, једни су махом били рудари и доселили су из области Луксембурга, Рајнске области, Француске и суштински нису имали везе ни са Сасима и Саксонијом.

Други дио су били витезови Тевтонци и по свој прилици њима блиско становништво које је управо долазило из Саксоније, Тирингије и источне Баварске, а то јесте био простор насељен густо словенским, да не кажем српским становиштвом све до 10. вијека. и Први велики Мајстор Херман вон Салза био је из тих крајева.

Није зато чудно што се називи за њемачке насељенике код нас појављују и као Саси, али и као Тедески, Теутони и сл.
Дакле је међу тим Сасима заиста могло бити германизованог словенског становништва, јер ако су у 13. вијеку дошли из Саксоније, а у 10. вијеку Саксонија је била словенска, тог словенског становништва је могло бити и међу Трансилванијским Саксонцима бар у неком проценту. Не треба заборавити да је Тевтонски ред основан од стране трговаца Либека и Бремена у којима се све до 15. вијека говорио и словенски језик.

Сад сам провјерио на бази семаргл.ме који су најближи хаплотипи нашим Р1а Л1280. Провјеравао сам на 67 маркера и Бјелићев и Гајићев хаплотип, који иначе од 67 маркера имају истих 60 маркера што је прилично велика генетска блискост, најближи Гајићевом хаплотипу је хаплотип неког Њемца из Берлина (нису навели име) који има заједничких 59 од 67 маркера, ту је и Келемен са 57 од 67.

Интересантно је да су Тевтонци, протјерани из Трансилваније од угара, у коалицији са Пољацима поразили још увијек паганске Прусе и заузели њихову територију на којој ће вршити инвазије и на Русију. Управо ту на граничном појасу Пољске и старе Прусије (област Калињинграда) данас је и највећа концентрација Р1а Л1280.  Тевтонци јесу били монашка дружина, али су их пратили и сродници из њихових матичних области.

Са малим закашњењем бих само прокементарисао ову причу око Р1а Л1280 и Саса рудара. Наиме по мом скромном мишљењу она делује помало невероватно, јер као што Млађа рече да их је баш толико било онда би оставили неког генетског трага који сигурно не би био Р1а хаплогрупа. Мени ипак као много логичније решење овог проблема порекла Р1а Л1280 односно далеких Млађиних предака изгледа да су они дошли из Беле Србије или Бојке која је географски лоцирана управо ту где је и данас највећа концентрација Р1а Л1280, односно управо тамо где се у 7. веку налазила Дерванова Србија. Као што уосталом Порфирогенит каже у DE ADMINISTRANDO IMPERIO:
Треба знати да су Срби потомци некрштених Срба, који се још зову и Бели, који живе са оне стране Турске (Мађарске) на месту које се код њих назива Бојки (Бојка), где им је суседна Франачка.
Кога занима та тема покојни професор Др Реља Новаковић је провео пола живота проучавајући је у покушају да докаже да су неки од наших предака управо са тог подручја у давнини дошли на просторе на којима и данас живе Срби као народ. Да ли су дошли у некој сеоби или ипак у помоћ и на позив своје браће одавде је неко већ сасвим друго питање и чини ми се не баш толико битно за ову расправу.
Но лако ћемо ми за Белу Србију и то време дај да видимо да ли су моји Ковачевићи настали од Владића из Брасине који дођоше од Ливна, односно да ли су и Гајићи из Јасенице одатле дошли или из Невесиња и одакле то да нам је Свети Аврамије свима крсна слава.

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Август 28, 2013, 03:32:04 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ВУЈИЧИЋ-и из Скрађана, општина Шабац, ДАМЊАНОВИЋ-и и ПОПОВИЋ-и из Змињака, општина Шабац, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/cxBxoNb.png)
Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/

ВУЈИЧИЋ-и (св.Аврамије, 5-4 к), досељени од Невесиња, у Херцеговини. Доселила се два брата: Вујица и Дамњан. Од Вујице су ВУЈИЧИЋ-и а од Дамњана су ДАМЊАНОВИЋ-и (огранак Дамњановића у Змињаку су ПОПОВИЋ-и). Вујичића такође има у Змињаку и Белотићу (Шабац), и један су род. Краће вријеме су боравили у Семберији, а затим се настанили у Китогу, у Мачви.


Ово приликом се захваљујем породици Вујичић из Скрађана (Шабац), нарочито господину Добрици Вујичићу на изузетно успјешној сарадњи. Хвала!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Август 28, 2013, 09:23:50 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
МАРЈАНОВИЋ-и, МАТИЋ-и, ЂУРИЋ-и и МАКСИМОВИЋ-и из Врела, општина Шековићи, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/YpjbSDX.png)
Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/


Село Врело (Шековићи), родбинске везе неколико породица које славе Аврамијевдан:

(http://i.imgur.com/KloWVOX.png)
Извор: Данијел ГУЖВИЋ
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Август 28, 2013, 09:46:22 поподне
”Résumé” II...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Септембар 04, 2013, 05:58:48 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ПАВЛОВИЋ-и, из Оћевља, општина Вареш и њихов огранак МАРКОВИЋ-и, из Крижевића, општина Олово, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/Kn3uyhM.png)
Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Септембар 04, 2013, 07:24:15 поподне
”Résumé” III...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Септембар 04, 2013, 08:29:37 поподне
Млађо, не знам хоће ли ово што користити, али овдје има ријечи о неким од Аврамијештака сјеверно од Зворника. 

http://www.mediafire.com/download/5zcfdlbopi10tqx/245.pdf


Хвала ПИБ,
да, ово је мој крај, а приложени ПДФ је за мене од великог значаја, јер просто потврђује неке тезе и породична предања која су се до данашњег дана одржали.
Да ли си можда негдје наилазио и на Јасеницу и Витинички-Кисељак?
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Октобар 12, 2013, 07:42:31 пре подне
Земље ”Аврамијевштака”!  ;D
Ова карта приказује свеукупну географску распротрањеност породица које славе Аврамијевдан по насељеним мјестима (невезано за активности око ДНК тестирања)...недостаје ми још да ”претресем” област звану Осат (регион Сребреница-Власеница) као и регију унутар ”обима” -Љубовија-Ужице-Ариље-Чачак-Ваљево-Љубовија-.

(http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2014/01/Земље-Аврамијевтшака.jpg)

Извор: Порекло.рс / г. Александар Бачко ”Родови који славе св. Аврамија”
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Октобар 12, 2013, 06:16:02 поподне
Земље ”Аврамијевштака”!  ;D
Ова карта илуструје свеукупну географску распротрањеност породица које славе Аврамијевдан по насељеним мјестима (невезано за активности око ДНК тестирања)...недостаје ми још да ”претресем” област звану Осат (регион Сребреница-Власеница) као и регију унутар ”обима” -Љубовија-Ужице-Ариље-Чачак-Ваљево-Љубовија-.

(http://imageshack.us/a/img32/809/yofh.png)
Извор: Порекло.рс / г. Александар Бачко ”Родови који славе св. Аврамија”

Гледајући ову карту чини ми се да би Аврамијевштаци могли да направе своју Мачванско-Подрињску републику , или монархију, зависи како се гледа.

А Млађу наравно за краља...
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Октобар 12, 2013, 06:33:03 поподне
Гледајући ову карту чини ми се да би Аврамијевштаци могли да направе своју Мачванско-Подрињску републику , или монархију, зависи како се гледа.

А Млађу наравно за краља...


Хехе,
имаш право Синиша, покушавамо обновити ”Сријемску Краљевину, Стефана Драгутина”, додуше у нешто мањем обиму!  ;D
Међутим, више сам наклоњен републиканским идеалима него монархистичким виђењима, без обзира што смо више концетрисани на простору данашње Мачве, предложићемо назив ”Сријемска Република” као нека врста континуитета са коригованим државим уређењем и именом на односу оног из средњег вијека.
Зезање на страну...;D

У сваком случају, поменута карта јесте резултат напредовања у истраживању родова који славе св.Аврамија, додатне информације које сам приложио јесу црпљене из књиге коју пише г. Александар Бачко о ”Аврамијевштацима”.
Мислим да цртеж/графика говори више од 1000 ријечи, ако ништа макар приказује стање ствари на терену.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Октобар 18, 2013, 08:08:59 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ПЕТРОВИЋ-и и њима сродни ЛАЗАРЕВИЋ-и (Илијини), из Јасенице, општина Зворник, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/tkQfEMu.png)
Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Октобар 18, 2013, 08:11:42 поподне
Породична веза неколико тестираних ("R1a Z280 L1280") који славе Аврамијевдан у мјесној заједници Јасеница (Зворник):

- ВИДОВИЋ
- ЛАЗАРЕВИЋ-и 1
- МИЛОШЕВИЋ

Наведена 3 презимена настају од браће: Вида, Лазара и Милоша / СТЕВИЋ-а, њихов отац се звао: Стево ЛАЗАРЕВИЋ

- ВАСИЋ
- ГАЈИЋ

Наведена 2 презимена настају од браће: Гаје и Васе / ВИДОВИЋ-а, њихов отац се звао: Вид ЛАЗАРЕВИЋ

Стево ЛАЗАРЕВИЋ и Вид ЛАЗАРЕВИЋ су браћа, њихов отац се звао: Лазар који се могао родити између 1730-50, поменути Лазар је 1772 купио имање у Јасеници (Зворник) и основао засеок ЛАЗАРЕВИЋ-и.


(http://i.imgur.com/1iFboL2.png)





По свему судећи горе поменути Лазар, није сам дошао у Јасеницу (Зворник), на то указују и резултати тестираног РАКАНОВИЋ-а из Јасенице који је такође припадник хаплогрупе ”R1a Z280 L1280” као и Лазареви потомци (он на 12 маркера се поклапа на 11, док на 1 маркеру се разликује на само 1 алелу), можемо предпоставити да је Лазар у Јасеницу дошао са неком веома сродном особом.




Освежено стабло јасеничких породица које славе св.Аврамија према последњим сазнањима:
(http://i.imgur.com/Pt6UyQJ.png)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 10, 2013, 03:08:22 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ВЛАДИЋ-и из Брасине, општина Мали Зворник, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/Y5ZqmA8.png)
Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/


Порекло становништва села Брасина, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године.
Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића.

Најстарији су родови, од пре 200 година:
Владићи. Дошли су из некаквог села блиског Лијевну у Босни, у правцу ка Далмацији. Дошао је један старац са пет синова и више од 30 чељади, с много стоке и алата (били рудари), у намери да се овде наместе и да копају руде. Старцу се особито допало село и Гучево и он је још за живота копао руде и с децом се наместио. По смрти старчевој један му се унук запопи и оде да попује у шабачку Каону, па после кратког времена преведе два стрица и оца и насели у Малом Бошњаку и Коцељеви. Како су их овде звали Бошњацима, они их и тамо назову истим именима, од чијег надимка и села добију имена Велики и Мали Бошњак. Они су се и овде и тамо знатно намножили; овде се зову: Гајићи, Ристићи, Веселиновићи, Павловићи, Томићи, Мишићи и Пантелићи али сви су Владићи изван села Владићи. Они су се стално селили по Ковиљачи, Лозници и доњим селима по занату и трговини, а селе се и данас и селиће се и у будућности, пошто се знатно множе. Говоре западним дијалектом. (55 к.; Св. Аврамије).
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 10, 2013, 03:11:44 поподне
”Résumé” IV...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 10, 2013, 09:30:37 поподне
Свим Аврамијевштаци желим сретан сутрашњи празник-крсну славу св. Аврамија Затворника!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 11, 2013, 08:23:20 пре подне
Свим Аврамијевштаци желим сретан сутрашњи празник-крсну славу св. Аврамија Затворника!

Хвала Синиша!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 16, 2013, 04:31:22 поподне
Соколска Нахија са десне а Осат са лијеве стране Дрине:

(http://i.imgur.com/wRXFOXd.png)
Извор: Љубомир Љуба Павловић ”Соколска Нахија”
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 22, 2013, 02:04:58 пре подне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
КОВАЧЕВИЋ-и из Коцељева, општина Коцељева, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/71u1Ogt.png)
Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/


У западној Србији у месту Брасина (Соколска Нахија), забиљежена је једна бројна породица са славом св. Аврамије, којих је око 1930. године било 55 домаћинстава, у питању су Владићи. Чланови ове фамилије су још у првој половини 20. века говорили икавским дијалектом. Владићи су се бавили рударством.

Ова породица води порекло из западнијих области. Чланови овог брасинског братства су упамтили област свог даљег порекла. У питању је „некакво село блиско Лијевну (Ливну) у Босни, у правцу ка Далмацији“. Сматра се, да су Владићи досељени у првој половини 18. века, али се њихов долазак могао одиграти и нешто раније. У Брасину се населио њихов предак као старац, заједно са пет својих синова „и више од 30 чељади“. Са собом су они довели много стоке и донели доста рударског алата. Убрзо по насељавању почели су копати руду по атару Брасине.

По области порекла добили су породични надимак Бошњаци. Међу собом се чланови овог рода називају секундарним презименима: Гајић, Ристић, Веселиновић, Павловић, Томић, Мишић и Пантелић. Изван села Брасине они углавном користе старо, заједничко презиме – Владић.

Један од унука досељеног родоначелника Владића постао је свештеник и добио је парохију у шабачкој Каони. Тамо је убрзо довео и свог оца и два стрица. Они су се населили у Малом Бошњаку и Коцељеви. У каснијем периоду су се поједини огранци Владића исељавали из Брасине у Ковиљачу, Лозницу и друга околна насеља, као занатлије и трговци.

КОВАЧЕВИЋ-и у Коцељеви у Ваљевској Тамнави такође славе св. Аврамија. Било их је 11 домаћинстава у овом месту око 1900. године. Преци су им се доселили, како се сматра, у првој половини 18. века, из околине Ливна у Босни. Још у време досељавања били су велика породица. Прво су се настанили у недалеком Малом Бошњаку, па су се одатле раселили по Коцељеви и другим насељима Ваљевске Тамнаве. Остале етапе у насељавању овог рода, о којима је било речи, нису упамтили. Чланови ове породице „за себе мисле, да су били увек богати и да им је то записано у књизи судбине. И по свима селима, и данас, зна се да су богатством измакли од осталих својих суседа“.

ТЕШИЋ-и из Новака, општина Уб, огранак су Ковачевића из Коцељева.

Извор: г. Александар Бачко, Елаборат о родовима који славе св.Аврамија, г. 2011
            http://www.srpski-despot.com/
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 22, 2013, 02:10:24 пре подне
”Résumé” V...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Новембар 22, 2013, 06:54:19 пре подне
Прво да се захвалим Млађи за све ово што ради и што је већ урадио, као и за несебичну помоћ и савете приликом тестирања, како у своје име тако и у име породице Ковачевић из Коцељева  :)
У суштини резултати Милићевића из Бошњака са којима моји Ковачевићи имају већ сто година одличне односе су нас мало збунили док се мој тест чекао јер наиме Милићевићи су као и Јаношевићи I2a1 па сам најискреније мислио да је она теорија о два рода један из Ливна а други из Невесиња она права а да моји Ковачевићи коренима вуку од те друге ливањске гране. У то се све умешало и сазнање да се мој отац сећа неких необичних израза ( чак је помињао и икавицу ) које је његов деда користио као што су бадањ ( буре, каца ) већ помињана паланга ( мотка ) или вареника ( млеко ) што је све у комплету са тестом Милићевића и тиме да су се и Јаношевићи сећали икавице потврђивало теорију о два различита рода. Оно што је дефинитивно био највећи ребус за нас је када се испоставило да и Владићи, по предању родоначелници који су и дошли из Ливна, имају R1a Z280 L1280 хаплогруп. На крају је све практично легло на своје место и мислим да су све неке недоумице сада отклоњене, јер са резултатима моје породице се јасно види да смо ми Аврамијештаци један једини род са Милићевићима и Јаношевићима односно Павловићима и Маринковићима као придошлицима у њега, а Млађа има добру теорију да су вероватно била у питању нека посињења што ми има савршено везе са обзиром на добре односе Ковачевића и Милићевића који сежу у далеку прошлост са све истом крсном славом.
Иначе оно што је још бирно истаћи је да сам сазнао да је цело предање око доласка из Ливна лично Љуби Павловићу испричао рођени брат мог прадеде који је тада био председник коцељевачке општине при томе га вероватно и упутивши на Брасину и Владиће где је Љуба Павловић сазнао други део приче о старцу са пет синова и тридесет чељади који је у тај крај стигао из Ливна, да би после преко свештеника из Каоне који је превео два стрица и оца прво у Мали Бошњак па онда у Коцељеву. Такође по мом скромном суду решење прве загонетке са R1a нас неминовно води оној другој око управо доласка нашег рода из Ливна, које ми сада са овим хаплогрупом и у складу са предањем Гајића о далеком пореклу из Херцеговине тј Невесиња изгледа само као успутна станица у коме се наш род преселио вероватно негде у 15 веку када се и помиње да се православно становништво насељавало у доње Ливањско поље да би тек онда одатле после пар стотина година прешли у Осат. Млађина страна је по томе онда само задржала у памћењу стару постојбину и Невесиње а ова моја страна се сећала само Ливна и доласка из тих крајева.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 24, 2013, 08:56:12 поподне
Прво да се захвалим Млађи за све ово што ради и што је већ урадио, као и за несебичну помоћ и савете приликом тестирања, како у своје име тако и у име породице Ковачевић из Коцељева  :)
У суштини резултати Милићевића из Бошњака са којима моји Ковачевићи имају већ сто година одличне односе су нас мало збунили док се мој тест чекао јер наиме Милићевићи су као и Јаношевићи I2a1 па сам најискреније мислио да је она теорија о два рода један из Ливна а други из Невесиња она права а да моји Ковачевићи коренима вуку од те друге ливањске гране. У то се све умешало и сазнање да се мој отац сећа неких необичних израза ( чак је помињао и икавицу ) које је његов деда користио као што су бадањ ( буре, каца ) већ помињана паланга ( мотка ) или вареника ( млеко ) што је све у комплету са тестом Милићевића и тиме да су се и Јаношевићи сећали икавице потврђивало теорију о два различита рода. Оно што је дефинитивно био највећи ребус за нас је када се испоставило да и Владићи, по предању родоначелници који су и дошли из Ливна, имају R1a Z280 L1280 хаплогруп. На крају је све практично легло на своје место и мислим да су све неке недоумице сада отклоњене, јер са резултатима моје породице се јасно види да смо ми Аврамијештаци један једини род са Милићевићима и Јаношевићима односно Павловићима и Маринковићима као придошлицима у њега, а Млађа има добру теорију да су вероватно била у питању нека посињења што ми има савршено везе са обзиром на добре односе Ковачевића и Милићевића који сежу у далеку прошлост са све истом крсном славом.
Иначе оно што је још бирно истаћи је да сам сазнао да је цело предање око доласка из Ливна лично Љуби Павловићу испричао рођени брат мог прадеде који је тада био председник коцељевачке општине при томе га вероватно и упутивши на Брасину и Владиће где је Љуба Павловић сазнао други део приче о старцу са пет синова и тридесет чељади који је у тај крај стигао из Ливна, да би после преко свештеника из Каоне који је превео два стрица и оца прво у Мали Бошњак па онда у Коцељеву. Такође по мом скромном суду решење прве загонетке са R1a нас неминовно води оној другој око управо доласка нашег рода из Ливна, које ми сада са овим хаплогрупом и у складу са предањем Гајића о далеком пореклу из Херцеговине тј Невесиња изгледа само као успутна станица у коме се наш род преселио вероватно негде у 15 веку када се и помиње да се православно становништво насељавало у доње Ливањско поље да би тек онда одатле после пар стотина година прешли у Осат. Млађина страна је по томе онда само задржала у памћењу стару постојбину и Невесиње а ова моја страна се сећала само Ливна и доласка из тих крајева.



Нема на чему ;).

Да су R1a L1280 ”главни” род који слави Аврамијевдан, мислим да више није потребно доказивати.

Клупко се почео одмотавати…и неке ствари су сада јасније по питању одређених веза подрињских породица које славе св.Аврамија Затворника.
Следећа дилема јесте и та да се утврди одакле је ко дошао, и чије је предање ”исправније” о прапостојбини. Помињу се двије локације: околина Ливна и околина Невесиња.

А додатно питање јесте енигма око ријетке и специфичне крсне славе: св.Аврамије Затворник, која се према попису Дабробосанске митрополије из осамдесетих година 19. вијека, јавља на подручју Осата (регион Сребренице-Власенице).
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Новембар 25, 2013, 12:48:25 поподне


Нема на чему ;).

Да су R1a L1280 ”главни” род који слави Аврамијевдан, мислим да више није потребно доказивати.

Клупко се почео одмотавати…и неке ствари су сада јасније по питању одређених веза подрињских породица које славе св.Аврамија Затворника.
Следећа дилема јесте и та да се утврди одакле је ко дошао, и чије је предање ”исправније” о прапостојбини. Помињу се двије локације: околина Ливна и околина Невесиња.

А додатно питање јесте енигма око ријетке и специфичне крсне славе: св.Аврамије Затворник, која се према попису Дабробосанске митрополије из осамдесетих година 19. вијека, јавља на подручју Осата (регион Сребренице-Власенице).

Интезивно ових дана размишљам о овој нашој слагалици коју покушавамо да сложимо односно о томе зашто се један део рода сећа Ливна а други део рода опет Невесиња. Очигледно је гледано историјски да су миграције становништва ишле у смеру од Невесиња ка доњем Ливањском пољу и Ливну то јест и даље у правцу Лике и Крајине а не у обрнутом смеру. Чини ми се при томе да она моја теорија од пре неки дан о томе да се из неког разлога једни сећају само Невесиња а били су и у Ливну некако слабо пије воду и искрено речено што више размишљам о њој некако ми је све мање вероватна. Такође Владићи односно Ковачевићи причају о Ливну из кога долазе у Брасину са источне стране реке Дрине а други део рода опет говори о Невесињу и доласку из Херцеговине у Осат са западне стране реке Дрине. Хоћу рећи као да је гледајући све те податке које до сада имамо она оригинална локација нашег рода била у Невесињу, па се прво један део одвојио и отишао ка Ливну негде тамо у 15 веку а да је други део рода нешто касније кренуо ка Осату да би се негде оквирно у 17 веку нашли ту негде одмах практично једни до других само са две различите стране реке Дрине. Тек онда један део рода од Владића из Брасине креће преко попа из Каоне у правцу Мачве и Тамнаве где се и данас налази, а други део опет остаје негде ту у тим крајевима где се и доселио из Невесиња.

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Новембар 25, 2013, 01:40:39 поподне
Шта би са оним Бјелићима пореклом из Куча? Како се ону уклапају у ову причу? Такође Ваш Р1а.

Ово предање Аврамијештака о пореклу из Ливна је прилично свеже чини ми се. Према томе, није искључено да су даљом старином из источних крајева Херцеговине.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 25, 2013, 02:47:33 поподне
Интезивно ових дана размишљам о овој нашој слагалици коју покушавамо да сложимо односно о томе зашто се један део рода сећа Ливна а други део рода опет Невесиња. Очигледно је гледано историјски да су миграције становништва ишле у смеру од Невесиња ка доњем Ливањском пољу и Ливну то јест и даље у правцу Лике и Крајине а не у обрнутом смеру. Чини ми се при томе да она моја теорија од пре неки дан о томе да се из неког разлога једни сећају само Невесиња а били су и у Ливну некако слабо пије воду и искрено речено што више размишљам о њој некако ми је све мање вероватна. Такође Владићи односно Ковачевићи причају о Ливну из кога долазе у Брасину са источне стране реке Дрине а други део рода опет говори о Невесињу и доласку из Херцеговине у Осат са западне стране реке Дрине. Хоћу рећи као да је гледајући све те податке које до сада имамо она оригинална локација нашег рода била у Невесињу, па се прво један део одвојио и отишао ка Ливну негде тамо у 15 веку а да је други део рода нешто касније кренуо ка Осату да би се негде оквирно у 17 веку нашли ту негде одмах практично једни до других само са две различите стране реке Дрине. Тек онда један део рода од Владића из Брасине креће преко попа из Каоне у правцу Мачве и Тамнаве где се и данас налази, а други део опет остаје негде ту у тим крајевима где се и доселио из Невесиња.



Специфичност родова који имају предање да су од Ливна, јесте: икавица и рударство...за Владиће се каже да су говорили икавицом све до прве половине ХХ° вијека.
Породице које су из Херцеговине/Невесиња, нису упамтиле да су икада говориле икавицом, или да су се бавиле рударством (од двадесетак испитаних породица, нисам нашао ни једну која би потврдно одговорила да је старином из Ливна, да је у прошлости говорила икавицом или да се бавила рударство): да ли је могуће да су од толико бројних родова само њих пар запамтило неке детаље своје прошлости а да су сви остали то заборавили?
Да ли је могуће да су се баш у Невесињу или на некој трећој локацији раздвојиле; једни отишли ка Далмацији а други упутили ка подрињу, и да су се игром случаја среле опет у "Осату".
Међутим, св.Аврамије није познат као крсно име у Херцеговини, данас породица које га светкују у Херцеговини нема...па се намеће и питање специфичности славе.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 25, 2013, 02:49:23 поподне
Шта би са оним Бјелићима пореклом из Куча? Како се ону уклапају у ову причу? Такође Ваш Р1а.

Ово предање Аврамијештака о пореклу из Ливна је прилично свеже чини ми се. Према томе, није искључено да су даљом старином из источних крајева Херцеговине.

Бјелићи јесу из исте гране R1a L1280 (старија лоза), имали смо заједничког претка тамо негдје у срењем вијеку, тренутно нам не могу бити од помоћи...макар не још, чекамо резултате на 37 маркера неколико већ тестираних "Аврамијевштака" на 12 маркера, можда дубља анализа (тест на 37 маркера) појединих укаже на неку ближу везу са тестираним Бјелићем...а можда искочи и нешто треће, прве резултате добијамо половином или крајем децембра.

А велика енигма јесте и прапостојбина...Невесиње или Ливно или нешто треће.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Новембар 25, 2013, 03:20:17 поподне
Искрено, не верујем да су се баш "игром случаја" срели у Осату. Мислим да је то била организована сеоба, е сад, да ли је ишла од Невесиња преко Ливна, или обрнуто, то је већ дискутабилно.

Не бих се освртао на ту икавицу, она сама по себи ништа не значи. Многи Црногорци некад звуче као икавци. Предање о рударима исто може бити индивидуално, дакле та породица која је пренела предање се рецимо бавила рударством, остале не. Не мора да значи да су сви Аврамијештаци-Р1а рудари. :)

Како се Ливно тако често помиње, може бити да је то најдаља старина овог рода, а да су се касније неки огранци преко Херцеговине населили у Подриње, па зато и памте Невесиње као етапну станицу. Овде је све отворено, зато сам и покушао да убацим Бјелиће у причу, не би ли решили дилему.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 25, 2013, 03:47:38 поподне
Искрено, не верујем да су се баш "игром случаја" срели у Осату. Мислим да је то била организована сеоба, е сад, да ли је ишла од Невесиња преко Ливна, или обрнуто, то је већ дискутабилно.

Не бих се освртао на ту икавицу, она сама по себи ништа не значи. Многи Црногорци некад звуче као икавци. Предање о рударима исто може бити индивидуално, дакле та породица која је пренела предање се рецимо бавила рударством, остале не. Не мора да значи да су сви Аврамијештаци-Р1а рудари. :)

Како се Ливно тако често помиње, може бити да је то најдаља старина овог рода, а да су се касније неки огранци преко Херцеговине населили у Подриње, па зато и памте Невесиње као етапну станицу. Овде је све отворено, зато сам и покушао да убацим Бјелиће у причу, не би ли решили дилему.


За сада само Владићи и Владићи-Ковачевићи говоре конкретно о Ливну...за западне области се вежу такође и Маринковићи-Павловићи из Љубовије баш због икавице, па се предпоставља да су и они могли бити из тих крајева, наравно икавица не мора много да значи, ипак то је један битан детаљ у овој причи.
Нисам стручњак, и не знам тачно како су се кретале сеобе...да ли је било сеоба од Ливна ка Невесињу и даље ка Осату и доњем подрињу, јесте питање, једно у низу тренутно отворених. ;)

Рударство свакако може бити спецификум једне породице или више њих...да су се неке од породица које славе Аврамијевдан бавиле тим послом, јесте тренутно чињеница, за остале родове то још није потврђено.

Не можемо рећи да се Ливно баш тако често помиње, за сада се конретно веже за једну породицу: Владиће и Владиће-Ковачевиће као и њихове огранке.
Ништа не искључујем као могућност, како Ливно тако и Невесиње су потенцијална подручја која могу бити старина родова који славе Аврамијевдан.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Новембар 25, 2013, 06:47:52 поподне
Колико ја знам две гране нашег рода се нису среле у Осату већ само у једном тренутку вероватно негде у 17 веку били ту близу једни око Малог Зворника а други у Осату око Сребренице, јер моји Владићи-Ковачевићи говоре Љуби Павловићу пре 100 година искључиво о околини Ливна а сами Владићи потом потврђују исто то Ливно али нити једни нити други не помињу Осат или Сребреницу у свом породичном предању.

За Владиће из Брасине Љуба Павловић каже следеће:

Дошли су из некаквог села блиског Лијевну у Босни, у правцу ка Далмацији. Дошао је један старац са пет синова и више од 30 чељади, с много стоке и алата (били рудари), у намери да се овде наместе и да копају руде. Старцу се особито допало село и Гучево и он је још за живота копао руде и с децом се наместио. По смрти старчевој један му се унук запопи и оде да попује у шабачку Каону, па после кратког времена преведе два стрица и оца и насели у Малом Бошњаку и Коцељеви.

Односно за моје Ковачевиће-Владиће:

Преци су им се доселили, како се сматра, у првој половини 18. века, из околине Ливна у Босни. Још у време досељавања били су велика породица. Прво су се настанили у недалеком Малом Бошњаку, па су се одатле раселили по Коцељеви и другим насељима Ваљевске Тамнаве

То јест она грана нашег рода у којој су Владићи-Ковачевићи из Невесиња крећу ка Ливну за које се управо помиње појачано насељавање православног становништва у 15. веку и то у подручју доњег Ливањског поља, а опет Млађина грана вероватно нешто после или можда чак и у исто време креће из Невесиња ка Осату из кога се касније насељава ту по ближој или даљој околини. Дакле Ливно би било успутна станица из кога стиже ова страна од Шапца до Коцељева односно Владићи из Брасине где су Маринковићи-Павловићи из Читлука код Љубовије односно Милићевићи ( Мали Бошњак ) и Јаношевићи ( Узовница ) ушли неким посињењем или некако већ слично код нас у род.
Односно по фамилијама та подела би изгледала некако овако

R1a Z280 L1280

Правац кретања
Невесиње-Осат

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10  ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
14 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
15 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
16 ЂУРИЋ-и ((Врело, Шековићи))
17 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
18 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
19 МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
20 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
21 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)

Правац кретања

Невесиње-Ливно-Брасина-Тамнава

1 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Ботатић)
2 ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
3 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
4 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
5 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
6 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
7 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
8 ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
9 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
10 ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
11 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)

+

I2a1

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)

и

G2a

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 25, 2013, 07:51:14 поподне
Кључна ствар за поријекло Аврамијевштака је прије свега њихов језик.

Икавски говор Азбуковице анализирали су многи лингвисти и они закључују да је то западни новоштокавски икавски говор који се говори највише међу католицима западне Херцеговине и Далмације, муслимани у Босанској Крајини и мањи број аутохтоних Срба на подручју Купреса и Ливна. Ту значи нема пуно дилеме: икавци у Подрињу су дошли са тог подручја гдје се говори тај језик, а то потврђују и њихова предања. То је потпуно исти тип народа какав су Буњевци у сјеверној Бачкој и могуће чак да су дио исте сеобе.

Подручје икавског новоштокавског на карти је приказано браон бојом.

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a2/Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg)

Оно што мене буни је њихова рударска активност. На подручју западне Херцеговине и Далмације није у средњем вијеку било рудника. Међутим било их је у средњој Босни (Олово, Вареш, Краљева Сутјеска, Крешево, Фојница) као и у области Осата (Сасе, Сребреница). Старији слој рудара је свакако био саски, али су се те католичке енклаве, вјероватно женидбаеним везама, досељавањима попуњавале махом од католичког живља из западне Херцеговине. Ти досељеници Херцеговци ће тако постати доминантан елеменат у околини Травника, Лашванској долини. По свој прилици стари рудари ће досељеницима предавати занат, а они ће им дати неопходно попуњавање одумирућег католичког живља.

У подручју Подриња и са једне и друге стране Дрине, послије 1689. више није било католика, а познато је да је Сребреница била прва фрањевачка провинција у Босни и Херцеговини. Преостали католици, били они потомци Саса или католика из Западне Херцеговине могли су се утопити у православну средину, која ће дуго на њих гледати неповјерљиво, не заборављајући им некадашње поријекло. Љуба Павловић опширно пише о томе. Сем тога, све те породице одавао је језик којим су говорили.

Мислим да број ових породица у Западној Србији уопште није мали, исто тако мислим да су они махом били етнички Срби који су у неком историјском периоду припадали католичкој цркви или још увијек недовољно дефинисаној Цркви босанској. Долазили су из крајева гдје православна црква није била јака (Западна Херцеговина). Када су послије из Црне Горе и источне Херцеговине долазили православни родови, ови икавци су им били другачији, јер су кохабитирали и са старим рударима и са Турцима.

Владићи су иначе познат католички род из Раме. Још раније сам Млађи рекао да провјери ови везу.

По мени Невесиње отпада као мјесто поријекла јер се тамо говори ијекавски источнохерцеговачки говор. Није искључено да су ово предање донијели неки родови који су се призетили у праве Аврамијевштаке.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 25, 2013, 08:04:28 поподне
И да не заборавим, вјерујем и да је породица св.владике Николаја Велимировића била поријеклом од ових породица. Велимировићи су поријеклом били из Осата, живјели су у крају који се звао Бошњаци у Лелићу. По предању даљим поријеклом су били из Западне Босне.
Значи у потпуности се уклапају у профил подрињских икаваца.

О Србима икавцима писао сам и у свом тексту о поријеклу Николе Тесле, који је оригинално такође потицао од једне такве српске икавске породице са Купреса. Тај дио текста ћу пренијети овдје:

ДОДАТАК: СТАРИ СРБИ ИКАВЦИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Подручје западне Босне познато у средњем вијеку као Доњи Краји и Западне Стране, обухвата сливове ријека Врбаса, Сане, Пливе те крашка поља: Ливањско, Гламочко, Купрешко, Бјелајско. Још од раног средњег вијека насељено је српским племенима и као такво налазило се у саставу прве српске државе Властимировића у 9. и 10. вијеку, што спомиње и византијски цар Константин Порфирогенит у свом дјелу De Administrando Imperio када каже да је Хрватска сусјед Србији у подручју Цетине и Ливна.

Још је Јован Ердељановић у својој студији  „О пореклу Буњеваца“  јасно уочио етничке карактеристике овог стариначког становништва западне Босне и Херцеговине. Тако Ердељановић на концу своје студије закључује:

„Укратко можемо рећи да су наша истраживања о пореклу Буњеваца показала:

Да су преци свих Буњеваца били највећим дијелом исељеници из западне Босне и западне Херцеговине и из сусједних крајева Средње Босне и  Доње Херцеговине, који су се као огранци од тамошњих родова нашег народа обе вере пресељавали у Далмацију почевши још од 13. века, али поглавито од времена турског освојења Далмације (1511-1533).

Да се у свим историјским изворима и код свих писаца из прошлих векова Буњевци сматрају и називају Србима (односно именима којима се називају или означавају и православни Срби)“.

Потпуно исти етнички слој уочио је и Милан Карановић описујући православне Србе старинце Босанске Крајине:

„Старинци-дао сам овај назив целој групи родова за које сам стекао уверење на основу свестраног испитивања да су их Турци затекли у Босни. Чини се да им је матица средња Босна, око Травника и Зенице, а најсеверније границе Козица и Томина код Санског Моста, Кљевци изнад Кључа и Санице до Бјелаја у Бјелајском Пољу. Од средине су Босне кретали на све стране кад су Турци Босну освојили уколико се нису исламизовали. Изгледа као да су православни старинци и расно и етнички исто са исламизованим делом старинаца и са католицима старинцима у средњој Босни. Судећи по многим икавским речима код православног становништва у околини Јајца, чини се да су и ови православни старинци говорили икавски па су их надјачали досељеници из Херцеговине и Рашке, који су преко сјеверне Далмације и Змијања доспјели у Поуње.“

Слично пише и Др Милан Васић у својој студији „Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. вијеку“

„Наведени моменти говоре да становници Змијања, који су пописани у најстаријим турским регистрима и који су се у временском континуитету ту одржали до данас, нису насељени тек послије успостављања турске власти. За нас и даље остаје отворено питање: ради ли се ту о досељеницима из турског периода, или, можда, о старосједиоцима“

О језику Срба икаваца на Купресу пише Никола Рамић у студији „О икавском говору Срба у југозападној Босни“:

„Говор Срба у Вуковском и Равном пољу, по свим својим битним карактеристикама спада у круг новијих икавских говора, односно припада млађем икавском дијалекту штокавскога нарјечја …

Икавизам у говору Срба на овом терену више није споран, али ваља му јасно утврдити ареал, и, што је, чини се, још важније недвосмислено му опредијелити природу. Чињеница је да су његови носиоци Срби, аутохтони становници овога подручја на којем су већинско становништво, а у многим насељима и једино, али је истина и да у сусједству живе Хрвати икавци, који су на ливањско-дувањској територији апсолутно већинско становништво, као и Бошњаци икавци. На подручју Вуковскога и Равног (Равањског) поља, барем према географској лоцираности, треба имати у виду и значајну издвојеност Срба на овом, источном дијелу Купрешке висоравни. Ипак, то је икавски говор, а није ни мјешовити – нити је мијешани. „

Србе икавце налазимо и у више мјеста Ливањског поља. Икавизам је присутан и код Срба ијекаваца у већој или мањој мјери, али је у говору купрешких Срба он цјеловит и аутохтон, како то и Рамић тврди. Не може се дакле код њих говорити о некаквој врсти контактне икавице под утицајем икавског говора околног католичког становништва.  Да је икавица доста стара и присутна међу Србима ових крајева доказују и многа имена и презимена Срба из тог периода која углавном имају икавску варијанту. Тако се још 1530. године помиње гламочки војвода Стипковић. Видјели смо на примјеру презимена Свитлица, да је икавски облик Свитлица старији од ијекавског  облика  Свјетлица, слично је и са презименима Иванић-Јованић. Ијекавизација старосједилачког икавског становништва је извршена углавном под утицајем експанзивних и бројних српских родова са истока, из правца источне Херцеговине, Зете и Рашке. Ови родови су како то и Карановић запажа били доминантнији и борбенији од старосједилаца, и већина војвода и хајдука је управо од њих долазила. На тај начин је и икавица старосједилаца уступала пред ијекавицом досељеника. Одржала се, као што видимо, у чистом, аутохтоном и неисквареном облику једино код Срба на Вуковском и Равном пољу у Купресу (понајвише због физичке изолације и што је поменута област била скрајнута са главних миграционих рута).

То старо, српско становништво Паганије, Хума, Раме, Доњих Краја и Западних страна, веома рано издвојено од масе српског становиштва на истоку, у Немањићкој Србији, очувало је кроз цијели средњи вијек  народно православље познато у изворима као Црква Босанска, хијерарјиски недовољно устројено, али суштински не пуно другачије од православља у Немањићкој Србији (потребно је рећи да су тезе о тзв. богумилству цркве босанске новијим научним радовима из ове области оповргнути и да се у научним круговима више не узимају за озбиљно). Прозелитизам и крсташки ратови које су Угри, а преко њих католичка црква водили кроз читав Средњи вијек, резултирали су пред сами пад ових крајева под Турке чињеницом да је један дио овог народа прешао на католичку вјеру. Најизраженије је то било у западној Херцеговини и Макарском Приморју у 15. вијеку  гдје се српска племићка породица Јурјевића Радивојевића приклонила католицизму, а преко ње и остали народ. Тек током 15. вијека имамо подизање фрањевачких самостана у Рами, Доњим Крајима, западној Херцеговини и отворену акцију овог католичког реда, која је до тада углавном била ограничена на мисију у средњој и источној Босни међу колонијама саских рудара (Провинција Босна Сребрена у Сребреници-прва фрањевачка провинција у Босни). Већ крајем 15. и почетком 16. вијека,  велики број Срба и Влаха из средњевјековне Србије долази на просторе Босанске крајине и даље Лике и Далмације. Домаћи Срби старосједиоци стапају се са њима као јединовјерни  и једнокрвни, учествују у свим даљим сеобама на запад. Све до последњих ратова ови стариначки Срби сачињавали су знатан дио српске популације у Крајини, Лици, Далмацији и Кордуну. Никола Тесла је био њихов најпознатији изданак.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Новембар 25, 2013, 10:28:18 поподне
Исто тако мислим да су они махом били етнички Срби који су у неком историјском периоду припадали католичкој цркви или још увијек недовољно дефинисаној Цркви босанској. Долазили су из крајева гдје православна црква није била јака (Западна Херцеговина).

Ово је јако битно што си рекао Синиша јер у суштини по свим етничким особинама, народној ношњи, карактеристичном певању са ојкањем кога у Ливну зову ганга, археолошким ископинама гробова из претхришћанског периода се јасно види да у подручју горе од Нина изнад Задра преко практично целе Далмације па до западне Херцеговине или Ливна и Дувна, никада није било другог становништва сем Срба. Иначе практично прво помињање Срба као народа у савременој историји је оно за годину 822 у такозваним Франачким аналима где се цитирам каже да: Срби држе под својом контролом већи део Далмације, где под појмом Далмације не подразумевамо данашњу Далмацију већ римску покрајину са границама од Истре до Драча, односно од Јадранског мора до Саве и Дунава. После шизме између католичке и православне цркве се одржава чувени црквени сабор у граду Спљету ( Сплиту ) у коме се одлукама сабора забрањује литургија на словенском (српском) језику и прописује искључиво латински као црквени језик. После тога се један те исти народ а да најчешће није ни имао могућност да се одлучи за шта је тачно дели по шавовима вероисповести ( укључујући ту и већ наслеђени проблем са богумилима ) и после неколико генерација се већина од њих уместо као Срби католичке веросиповести изјашњавају као Хрвати. Конкретно управо за град Ливно се прво помињање Хрвата третира тако да се помиње попис у коме постоји толики и толики број католика и они се онда по аутоматизму пребацују у Хрвате. То се јасно види и из границе штокавског дијалекта кога одувек говоре Срби у икавском, екавском или ијекавском као најстаријем тј изворном наречју односно чакавског говора коме припадају Хрвати и која иде управо ту изнад већ помињаног града Нина укључујући још Истру острва и мали део копна ту око Сплита. Уколико некоме није јасно о чему се ту ради нека као мала илустрација послужи типична народна ношња данашњих ” Хрвата ” из околине Ливна тамо ка Сињу на слици доле
(http://cro-eu.com/galerija-fotografija/albums/userpics/10001/Vrlika-narodna_nosnja.jpg)
односно само Ливно са карактеристичним црвеним шалом око главе
(http://kudkamesnica.webs.com/mala.jpg)
Свако ко ово види ће се прво сетити чувених стихова из Горског вијенца када Његош кроз уста Кнез Рогана описује погинулог Батрића па каже:

Кад се шћаше ођест куд да иде,                                 
па обуци оне пусте токе,
шал црвени свези око главе,
а пани му перчин низ рамена,
двије пушке метни за појасом,

Ово је мало скретање са теме али чисто ради појашњења да се не би Ливно избегавало као могућа постојбина из већ познатих разлога.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Децембар 24, 2013, 06:13:46 поподне
Филогенетско стабло "II°" неколико тестираних породица ”Аврамијевштака” R1a-L1280 на 37 маркера:

(http://i.imgur.com/nLmLpPN.jpg)
Извор: Синиша Јерковић, администратор српског ДНК пројекта (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Децембар 24, 2013, 07:33:15 поподне
Филогенетско стабло неколико тестираних породица ”Аврамијевштака” на 37 маркера:

(http://imageshack.us/a/img6/8598/d3ut.png)

Извор: Синиша Јерковић

Млађо ( или Синиша свеједно ) који програм се користи за прављење овакве једне табеле ?
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Децембар 24, 2013, 09:37:22 поподне
Драгораде, постоји више програма за прављење филогенетских стабала на основу маркера. Ја користим програм network који може бесплатно да се скине. Међутим, ниједан програм не може до краја да ријеши стабло, тј. увијек буде посла који се мора ријешити пјешице, што би се рекло. Ја сам послије више покушаја успио да пронађем неки "свој" метод. Мислим да за сад функционише.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Децембар 26, 2013, 05:37:14 пре подне
Као прво, желим да се захвалим Синиши на приложеном!
Ово је први покушају, лично мислим и успијешан, да се графички помоћу генетике и тумачења добијених DNK резултата, преставе споне које вежу одређене родове тестираних Аврамијевштака у Подрињу.

Пробаћу са великим опрезом дати нека лична виђења и субјективну интерпретацију тренутних резултата.

Прва ствар коју уочавамо јесте позиција тестираних Гужвића из мјеста Врело на односу свих осталих тестираних Аврамијевштака…њихов хаплотип јесте заправо најближи тренутно тестирани ”коријену” или (модалу).
Гужвићи су настањени у мјесту Врело (Шековићи)…у наведеном крају ово презиме и род су прилично разгранати и заједно са Ђокићима чине најстарије и најбројније породице у том крају.

Слиједјећи просту логику, да се предпоставити да су Гајићи, Петровићи, Ракановићи, из Јасенице и Палангетићи из Радачића (Олово) као и Станојевићи из Залазја (Сребреница), заправо огранци Видовића из Јасенице…што наравно не одговара истини.
У Јасеници, Видовићи, Петровићи и Гајићи су породице/потомци уз још четири презимена (Лазаревићи 1, Лазаревићи 2, Милошевићи и Васићи) која су имали заједничког оца по имену ”Лазар”, рођеног 1739 г.

За тестиране Ракановиће нисмо успијели утврдити помоћу црквених матичних књига као за остале родове, у каквом су односу на спрем наведених седам породица у Јасеници, међутим посматрајући филогенетско стабло, можемо закључити да су прилично блиски.

У Јасеници деветнаестога вијека, живјело је још неколико породица Аврамијешвтака, које су у међувремену изумрле.

Данас, Јасеница броји укупно 9 породица које светкују као своју главну славу св.Аврамија Затворника, плус 1 породица женске лозе Гајића који преслављају Аврамијевдан а главна им је слава Ђурђевдан, и једну призећену која такође преславља Аврамијевдан а њихова главна слава је Јовањдан.

Миторвићи из Главичорка (Бијељина) у том селу имају надимак ”Ђокини”, док њима сродни Гајићи (које нисмо тестирали) из истог села имају породични надимак ”Гужвићи”, мислим да није потребно објашњавати зашто је то тако.
Милићи из Табанаца/Тршића (Зворник) чине или огранак Митровића или су једна њихова паралелна лоза, што је вјероватније.

За Палангетиће из Радачића и Станојевиће из Залзаја тренутно немамо прецизнијих података о међусобним односима…али можемо констатовати да су блиски и да су такође блиски јасеничким Аврамијевштацима.

Блискост као и географска расподијела огранака Вујичића, Јоцковића и Ћосића не чуде, али оно што ме је мало изненадило јесу заправо Ковачевићи, јер у стручној литератури они се помињу као огранак Владића из Брасине, па сам очекивао да будум макар у истој ”грани” са Владићима, што није случај.

Међутим, не изненађује што су Владићи и Максимовићи блиски, ово само потврђује талас ”сеоба Аврамијевштака” који је ишао од Дрине преко Ликодре у Рађевини у правцу Коцељеве и даље источније.

Очекивао сам такође да ће Марковићи из Крижевића (Олово) бити блиски Палангетићима из Радачића (Олово), првенствено због непосредне близине Крижевића и Радачића…што опет није случај.

Оно што је битно јесте да генетика ипак указује и ефикасно доказује интеракције тестираних породица…нова испитивања су у току.

Можда су ова моја површна тумачења мало неспретно изнешена…надам се да ће, како Синиша тако и остали форумаши, својим знањем или сугестијама додатно помоћи да се неке за мене невидљиве чињенице изнесу на видјело.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Децембар 26, 2013, 10:01:45 пре подне
Млађо,

хтио бих само да напишем пар напомена о тумачењу филогенетског стабла.

Иако на стаблу тако изгледа, није нужан закључак да су Гајићи, Петровићи, Палангетићи настали од Видовића, већ то само значи да су сви ови родови заједно са Видовићима имали једног заједничког претка и да су међусобно ближи у односу на остале гране Аврамијевштака. То што се Видовић налази на врху, значи само да је његов хаплотип најближи модалном, тј. да није развио велик број мутација у односу на коријенски.

Провјерио сам за Ковачевићe и они заиста нису блиски Владићима иако како кажеш предање каже другачије.

Владићи и Максимовићи дјелују мало удаљеније од осталих, али то је само због тога што на једном маркеру имају доста промјена вриједности, а и све мутације су им на брзомутирајућим маркерима, а ја сам хтио да то све прикажем на стаблу. Тако да они генерално нису толико далеко од осталих.

Тек сад видим да код Марковића нисам добро уписао мутације. Исправићу то па ћу ти послати.

Неки општи утисак је да је област Бирча ипак центар поријекла родова, тј. мјесто одакле су почели експанзију у разним правцима. Није то само због Гужвића, већ што је Бирач некако у средини између: Зворника, Осата и Олова.
Јасно је да се мачванско-сремска грана одвојила од те опште групе.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Децембар 26, 2013, 02:00:48 поподне
Млађо,

хтио бих само да напишем пар напомена о тумачењу филогенетског стабла.

Иако на стаблу тако изгледа, није нужан закључак да су Гајићи, Петровићи, Палангетићи настали од Видовића, већ то само значи да су сви ови родови заједно са Видовићима имали једног заједничког претка и да су међусобно ближи у односу на остале гране Аврамијевштака. То што се Видовић налази на врху, значи само да је његов хаплотип најближи модалном, тј. да није развио велик број мутација у односу на коријенски.

Провјерио сам за Ковачевићe и они заиста нису блиски Владићима иако како кажеш предање каже другачије.

Владићи и Максимовићи дјелују мало удаљеније од осталих, али то је само због тога што на једном маркеру имају доста промјена вриједности, а и све мутације су им на брзомутирајућим маркерима, а ја сам хтио да то све прикажем на стаблу. Тако да они генерално нису толико далеко од осталих.

Тек сад видим да код Марковића нисам добро уписао мутације. Исправићу то па ћу ти послати.

Неки општи утисак је да је област Бирча ипак центар поријекла родова, тј. мјесто одакле су почели експанзију у разним правцима. Није то само због Гужвића, већ што је Бирач некако у средини између: Зворника, Осата и Олова.
Јасно је да се мачванско-сремска грана одвојила од те опште групе.

Хвала на појашњењу Синиша.

Можда се и нисам баш добро изразио, желио сам само нагласити да оно што се види илустровано на филогенетском стаблу по питању међуродбинских односа тестираних аврамијевштака, не мора нужно да одговара истини…па сам због тога навео примјер Видовића и родова који живе у Јасеници.

Покушавамо помоћу генетике утврдити везу Ракановића, Филиповића са осталим породицама у селу, јер тренутно нисмо у стању да их лоцирамо и повежемо са било којим родом конкретно, у матичним књигама нисмо нашли никакве одговарајуће податке, надам се да ће нам ту мало генетика притећи у помоћ.

Што се тиче и самих Ковачевића, њих сам очекивао да буду у грани заједно са Владићима и Максимовића или поред њих, јер као што смо навели за Ковачевиће у стручној литератури се каже да су огранак Владића из Брасине.

Наравно, све ове породице се релативно блиске.

Бирач је свакако епицентар, једино треба утврдити да ли су преци горе наведених породица дошли већ као разгранат и велики род у подриње, селивши се касније по подрињу, или су у Бирачу имали свој епицентар гдје су доживјели демографску експанзију.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: PaSlaw Децембар 30, 2013, 05:29:56 поподне
Пошто се ближи период израде завршних рачуна, покушат ћу да изнесем и нека своја закључна мишљења за ову годину за презимена која славе Аврамије.
С једне стране, мало је родова, односно групе родова, која су за претходну годину-двије толико напредовала у сазнањима о свом поријеклу као што је то група родова која слави Аврамије, а томе највише морамо да захвалимо Млађи и његовој идеји и пројекту који је сам изнио на својим плећима (нећу више да га хвалим, квари се). С друге стране, ни за један род,као за родове који славе Аврамије, не важи толико она крилатица са портала: ''Што више сазнајемо, мање знамо''. На свако ново сазнање отвори се читав низ нових питања и дилема.Покушат ћу да укратко наведем само нека питања која се намећу у вези са овим родовима.

Прво, ко смо ми у ствари? За неке родове који славе Аврамије се у неким писаним документима тврди да су раније били католици па су у Осату примили православље, за друге да су рударски родови па аналогно томе повезују их са Сасама, а и једни и други да су дошли из Ливна. Ми, већина, имамо породична предања да смо ''однекуд из Црне Горе или Херцеговине''. Осим тврдње да смо Саси (мислим да је ту тврдњу ДНК анализа дефинитивно оповргла) све остале тврдње су у оптицају. Промјена вјере у она времена није била риједак случај. Што се рударства тиче, и онда као и данас,треба ти мало алата и сирова снага. Сељаку, и онда и данас, није била потребна посебна обука да би постао рудар. Разлика је само да ли копа ''на'' земљи или ''у'' земљи. Или смо ми можда Срби ''старинци'' из Босне? Ни ово није за одбацити, посебно због тог сталног повезивања са Ливном и икавицом. Да ли се Ливно помиње због икавице или због нечег другог, не знам. Границе икавског говорног подручја, онда и сада, сигурно нису исте. М.Филиповић у својој  ''Височкој нахији'' каже да су ''Срби,католици и муслимани у Височкој нахији говорили икавицом''. Књигу је Филиповић писао почетком XX вијека. Ако смо Срби ''старинци'', откуд онда колективна амнезија и оно породично предање код већине родова о поријеклу ''однекуд из Црне Горе или Херцеговине''? Да ли, можда, зато што су сви други углавном били из Црне Горе или Херцеговине, па по оној народној: ''Куд сви Турци, ту и мали Мујица''или је нешто друго.
Друго, које је то мјесто одакле смо се касније раселили? Ја претпостављам да је то Осат. Да је Бирач, вјероватно би у Милићима било презимена која славе Аврамије. А ако се ради о роду које је од нечег бјежало, Осат и Сребреница су идеално мјесто за скривање. Ко мало боље познаје тај крај зна да се ту може сакрити читава једна армија и да нико не зна за њу.Промијениш Славу и презиме и Бог да те види.
Треће, када смо се раселили из Осата? Рачунајући по пасовима уназад, ја сам дошао до закључка да су Палангетићи у Олово дошли у периоду од 1820-1830 године. Дакле, немало после Првог српског устанака и навале муслимана из Србије на подрињска мјеста. Вјероватно је било продаје, размјене а ко зна, можда и расељавања под притиском.
Четврто, зашто баш Аврамије? Те Славе нигдје више нема и славе је само родови који су у Осату или су се отуд раселили. Моје је мишљење да то има неке везе са Мратинданом. Да СПЦ данас прихвати григоријански календар Св.Мрата би био 11. Новембра. Овдје на порталу смо читали о великом роду Кулизе који су поријеклом из Осата и славе Св.Мрату.Коинциденција или нешто друго.
И пето, како је могуће да су већина родова заборавила да су у једном периоду свог живота заборавили да су живјели у Осату? Код нас Палангетића никад Осат и Сререница ни у каквој причи нису помињани и зато је било немало моје изненађење овим сазнањем. Ја сам рођен само сто и нешто година од досељења у Олово. Зар тако мало треба да се неке ствари забораве? Код Млађе у Јасеници има девет родова који славе Аврамије и само се за неке знало да су истог поријекла.

Е сад, за истраживање даљег поријекла ових родова посебан проблем представља што  већина родова има патронимско презиме. Колико је мени познато само Палангетићи и Гужвићи нису патронимско презиме. За Гужвиће не знам, али знам да постоји муслиманско презиме Палангић (Бар,Бока Корска). Да ли они имају неке везе са нама, не знам. Зато вас, све са портала, молим да ако имате било какво сазнање или можда некога из тог дијела Црне Горе ко би могао да помогне, да се укључи. Свака информација је драгоцјена. Навикли смо ми да кривудамо на овом путу, тако да још једна евентуална странпутица ништа не значи.Такође молим Синишу да мало шире објасни ово филогенетско стабло, јер се ја у овој области осјећам као лош ђак: Научио сам рјешење напамет али поступак не знам. 

   
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јануар 06, 2014, 10:03:34 поподне

Прво, ко смо ми у ствари? За неке родове који славе Аврамије се у неким писаним документима тврди да су раније били католици па су у Осату примили православље, за друге да су рударски родови па аналогно томе повезују их са Сасама, а и једни и други да су дошли из Ливна. Ми, већина, имамо породична предања да смо ''однекуд из Црне Горе или Херцеговине''. Осим тврдње да смо Саси (мислим да је ту тврдњу ДНК анализа дефинитивно оповргла) све остале тврдње су у оптицају. Промјена вјере у она времена није била риједак случај. Што се рударства тиче, и онда као и данас,треба ти мало алата и сирова снага. Сељаку, и онда и данас, није била потребна посебна обука да би постао рудар. Разлика је само да ли копа ''на'' земљи или ''у'' земљи. Или смо ми можда Срби ''старинци'' из Босне? Ни ово није за одбацити, посебно због тог сталног повезивања са Ливном и икавицом. Да ли се Ливно помиње због икавице или због нечег другог, не знам. Границе икавског говорног подручја, онда и сада, сигурно нису исте. М.Филиповић у својој  ''Височкој нахији'' каже да су ''Срби,католици и муслимани у Височкој нахији говорили икавицом''. Књигу је Филиповић писао почетком XX вијека. Ако смо Срби ''старинци'', откуд онда колективна амнезија и оно породично предање код већине родова о поријеклу ''однекуд из Црне Горе или Херцеговине''? Да ли, можда, зато што су сви други углавном били из Црне Горе или Херцеговине, па по оној народној: ''Куд сви Турци, ту и мали Мујица''или је нешто друго.
Друго, које је то мјесто одакле смо се касније раселили? Ја претпостављам да је то Осат. Да је Бирач, вјероватно би у Милићима било презимена која славе Аврамије. А ако се ради о роду које је од нечег бјежало, Осат и Сребреница су идеално мјесто за скривање. Ко мало боље познаје тај крај зна да се ту може сакрити читава једна армија и да нико не зна за њу.Промијениш Славу и презиме и Бог да те види.
Треће, када смо се раселили из Осата? Рачунајући по пасовима уназад, ја сам дошао до закључка да су Палангетићи у Олово дошли у периоду од 1820-1830 године. Дакле, немало после Првог српског устанака и навале муслимана из Србије на подрињска мјеста. Вјероватно је било продаје, размјене а ко зна, можда и расељавања под притиском.
Четврто, зашто баш Аврамије? Те Славе нигдје више нема и славе је само родови који су у Осату или су се отуд раселили. Моје је мишљење да то има неке везе са Мратинданом. Да СПЦ данас прихвати григоријански календар Св.Мрата би био 11. Новембра. Овдје на порталу смо читали о великом роду Кулизе који су поријеклом из Осата и славе Св.Мрату.Коинциденција или нешто друго.
И пето, како је могуће да су већина родова заборавила да су у једном периоду свог живота заборавили да су живјели у Осату? Код нас Палангетића никад Осат и Сререница ни у каквој причи нису помињани и зато је било немало моје изненађење овим сазнањем. Ја сам рођен само сто и нешто година од досељења у Олово. Зар тако мало треба да се неке ствари забораве? Код Млађе у Јасеници има девет родова који славе Аврамије и само се за неке знало да су истог поријекла.
Е сад, за истраживање даљег поријекла ових родова посебан проблем представља што  већина родова има патронимско презиме. Колико је мени познато само Палангетићи и Гужвићи нису патронимско презиме. За Гужвиће не знам, али знам да постоји муслиманско презиме Палангић (Бар,Бока Корска). Да ли они имају неке везе са нама, не знам. Зато вас, све са портала, молим да ако имате било какво сазнање или можда некога из тог дијела Црне Горе ко би могао да помогне, да се укључи. Свака информација је драгоцјена. Навикли смо ми да кривудамо на овом путу, тако да још једна евентуална странпутица ништа не значи.Такође молим Синишу да мало шире објасни ово филогенетско стабло, јер се ја у овој области осјећам као лош ђак: Научио сам рјешење напамет али поступак не знам. 

Ни Ковачевићи нису патронимско презиме али ја не бих због тога тражио своје порекло међу свим осталим породицама које имају исто презиме, јер је тај пут доказана и проверена странпутица. Чини ми се такође да ово наше породично стабло има пар нејасноћа као што је она коју су већ сви поменули тј да су Владићи и Ковачевићи доста далеко повезани и поред предања које каже сасвим супротно. Не знам Млађа је између осталог чуо приликом истраживања да су Владићи мало шири појам, тако да су можда моји Ковачевићи ближи тој некој другој грани Владића чији узорак немамо или је опет кључ у нечем сасвим десетом што ми сада не видимо. Што се тиче Осата или Бирача као центра рода и то је на климавим ногама јер као што сам то више пута напомињао наше предање документовано пре сто година из два различита извора прича причу о досељавању директно из Ливањског поља тј Ливна у Брасину са десне стране реке Дрине и ниједном једином речју нити било чијим накнадним сећањем не инкорпорира околину Сребренице као сталну или макар привремену локацију где су Владићи тј Ковачевићи живели. Што се тиче икавице и католицизма то по мени нису ствари на које треба обраћати пажњу јер на пример мало људи уопште зна за податак како се средином 19 века на попису у Далмацији и њеном залеђу 88.9% њих изјаснило као Срби и то великом већином као Срби католици и нешто мало као православни. Ијекавица и штокавски су оригинални језик Срба а од ијекавице симплификацијом су настале икавица и екавица, нажалост подручје где се прича икавица је као што рекох је већином било католичко јер је ту утицај Ватикана био много јачи, па је потпуно погрешно то наречје приписано Хрватима који су чакавци и чији је оригинални језик практично нестао реформом Људевита Гаја тј усвајањем српског штокавског као онога што се данас сматра хрватским језиком.
Право питање је када су се наши родови раздвојили на оне у Ливну и оне у Невесињу, односно да ли из Ливна у Невесиње или вероватније обратно. Што се тиче старинаца Срба из Босне тј Саса по мени нити једно нити друго није тачно и то јасно показује карта распрострањености L1280 на familytreeDNA која показује област Балтика као ону локацију где је највероватније и настала та подгрупа којој је уосталом и име Јужно Балтичка. Ту су у давнини живели искључиво и једино Словени које су Германи касније што побили, што протерали што покатоличили тј германизовали их. Већина од нас зна за Лужичке Србе али на том подручју су изнад њих били и Љутићи или Љутице до саме Елбе, Бодрићи или Бодрице у средини и Поморјани до Источне Пруске. На острву Ригену тј Рујну је био град по имену Аркона и у њему огромна статуа бога Световида од кога нам је после преласка у хришћанство остао Видовдан. Такође вреди напоменути и да су Љутиће који су били познати по својој физичкој снази звали још и Вилци или Велци тј људи вукови што се може повезати са светом животињом у Срба вуком. односно толиким бројем имена и презимена која су од вука настала.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: PaSlaw Јануар 07, 2014, 11:35:17 пре подне
Мир Божји, Христос се роди!

Велики поздрав Драгораде. Мој циљ и јесте био да о овој теми размјенимо своја размишљања, па што не и да полемишемо. Ја немам намјеру да полемишем, поготову не данас, али хоћу само неке ствари да разјасним.

Знам ја за твоје Ковачевиће и у предходном тексту их нисам поменуо као непатронимско презиме само зато што
су врло често презиме и што може, као и ти што кажеш, да нас одведе на странпутицу.Палангетиће и Гужвиће сам поменуо само зато што имају специфична и јединстена презимена која би нас могла упутити на даље поријекло свих родова који салаве Аврамије И мене је такође помало изненадило ово филогенетско стабло, али добро... Виђећемо још.Што се тиче католика и Саса, њих сам поменуо само зато што су већ помињани у неки радовима као могуће даље поријекло, али то нема везе са Србима "старинцима" из Босне. Кад помињем Србе "старинце" мислим на Србе који су од времена Немањића (а можда и од раније)  основали своју босанску Цркву а то, опет, нема никакве везе са некаквим богумилима који се све чешће помињу као старински народ у Босни.А сви знамо чија је то "наука" То су Срби. То је набоље илустровао Н.З.Бјеловучић "Полуострво Рат" када изједначава "Србе правосалвне" и прпаднике "босанске Цркве", а католике одваја и од једних и других. Икавицу сам поменуо само у контексту граница говорног подручја онда и сада и због тога што је помињано да неки наши родови говоре икавицом.Можда  је то зато везано за Ливно. Али добро, ти кажеш да од прије сто година постоји породично предање Ковачевића о Ливну као ранијем поријеклу, као и да не постоји никаво предање о Осату или Бирчу. Е то мене збуњује. Прво, како је могуће да се неки родови тако сконцентрисано населе низ Дрину ако су дошли или из Невесиња или из Ливна или и из Невесиња и Ливна. Друго, како је могуће да наше Славе нигдје више нема осим овдје око Дрине. Обично у мјестима гдје су раније били остане бар по нека глава, тако да би нас требало бити и око Невесиња и око Ливна а можда и шире. И Палангетићи ни у једном свом породичном предању не помињу Осат или Сребреницу, али ја у породична предања све мање вјерујем. Могуће је да смо се ми мало стидили од комшија који углавном имају даље поријекло из јуначке Црне Горе и Херцеговине и што нисмо побили бар 100 Турака прије досељавања па су онда намјерно заборављали своје поријекло. :)
Све ово су нека моја размишљања али прије свега и дилеме без икаквих претензија у смислу закључивања и прије свега жеља да о овоме разговарамо.







 
 
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Славко Видовић Јануар 07, 2014, 02:34:18 поподне
Мир Божји и Христос се Роди

Моје мишљење о сеоби Аврамијевштака је да су једни отишли из Херцеговине према Ливну а други према Осату највероватније бежећи од нечега (од турака највероватније)и да су у тој сеоби и узели Св. Аврамија за славу ,што баш ту то је већ мало теже утврдити. Већ дуже време пратим Млађин рад и у почетку нисам се баш много слагао са нјим али се временом то променило.
Неки повезују Св.Мрату  са Аврамијем пошто по старом календару он је 11 новембра али и Св Аврамије по старом је 29 октобра , чак је Млађо и тестирао особу са подручја Подриња који слави Мратиндан и није Р1а тако да та тврдња за  мене за сад отпада,наравно док се не докаже друкчије.
Желео бих да се захвалим свим форумашима, свака част на великом залагању
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Славко Видовић Јануар 07, 2014, 09:54:39 поподне
Ja mislim da se mi testirani trebamo ipak drzati Bjelica on nam je za sad najstariji
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јануар 08, 2014, 09:21:26 пре подне
Није искључено да је матица ове групе родова Р1а негде у источној Босни. Некако ми Р1а и "иде" уз те крајеве. Предања нису поуздан доказ, мада их не треба занемарити. Једина веза Аврамијевштака са јужним крајевима је управо тај Бјелић пореклом из Куча.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Завала Јануар 08, 2014, 02:25:43 поподне
Христос се роди!

Мада је до раздвајања R1a-L1280 и R1a-L366, дошло још прије 3.000 до 3.500 година, велика је вјероватноћа да су преци од данашњих R1a-L1280 и R1a-L366 са наших простора, дошли заједно овамо, у склопу миграција послије пада Западног Римског Царства, између 5. и 7. вијека.

Ако је тако, онда нам је "локална" прапостојбина иста - источна Херцеговина.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јануар 08, 2014, 11:03:04 поподне
Виђећемо још.Што се тиче католика и Саса, њих сам поменуо само зато што су већ помињани у неки радовима као могуће даље поријекло, али то нема везе са Србима "старинцима" из Босне. Кад помињем Србе "старинце" мислим на Србе који су од времена Немањића (а можда и од раније)  основали своју босанску Цркву а то, опет, нема никакве везе са некаквим богумилима који се све чешће помињу као старински народ у Босни.А сви знамо чија је то "наука" То су Срби. То је набоље илустровао Н.З.Бјеловучић "Полуострво Рат" када изједначава "Србе правосалвне" и прпаднике "босанске Цркве", а католике одваја и од једних и других. Икавицу сам поменуо само у контексту граница говорног подручја онда и сада и због тога што је помињано да неки наши родови говоре икавицом.Можда  је то зато везано за Ливно. Али добро, ти кажеш да од прије сто година постоји породично предање Ковачевића о Ливну као ранијем поријеклу, као и да не постоји никаво предање о Осату или Бирчу. Е то мене збуњује. Прво, како је могуће да се неки родови тако сконцентрисано населе низ Дрину ако су дошли или из Невесиња или из Ливна или и из Невесиња и Ливна. Друго, како је могуће да наше Славе нигдје више нема осим овдје око Дрине. Обично у мјестима гдје су раније били остане бар по нека глава, тако да би нас требало бити и око Невесиња и око Ливна а можда и шире. И Палангетићи ни у једном свом породичном предању не помињу Осат или Сребреницу, али ја у породична предања све мање вјерујем. Могуће је да смо се ми мало стидили од комшија који углавном имају даље поријекло из јуначке Црне Горе и Херцеговине и што нисмо побили бар 100 Турака прије досељавања па су онда намјерно заборављали своје поријекло. :)

Нема никакве разлике међу нама у смислу неког, не дао Бог, неразумевања, ми смо овде сви на истом задатку а свака размена мишљења и претресање сваке могућности само нам може користити. Моја теорија је да смо дошли ту негде са севера данашње Немачке у Босну, највероватније подручје данашње источне Херцеговине. У Босни се ма шта рекле те те новокомпоноване квазиисторије што причају о богумилима тих дана могло бити само и једино Србин, па смо тако гледано Срби заиста старинци из Босне ( извињавам се нисмо се разумели шта се под тим појмом подразумева конкретно ) Одатле из неког разлога или због турске најезде један крак рода, онај Ковачевића-Владића, одлази за Ливно и почетком 18 века долази у Брасину а одатле се интерно расељава на подручје Мачве и Тамнаве. Други део рода Гужвићи- Гајићи - Видовићи - Палангетићи и остали се из Невесиња досељава у Осат, Бирач или можда чак неки одмах ту око Олова или Шековића што да не није ни то искључено јер на пример моји памте Ливно али занимљиво не и Брасину. Чини ми се онако лаички мада би то Синиша Јерковић понајпре требао знати да се такав развој ситуације да назрети из наших резултата мада можда и грешим.  Има ту много још недоумица али ми се чини да полако али сигурно напредујемо, мада се заиста уме учинити да смо се тек сад запетљали.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јануар 08, 2014, 11:19:44 поподне
Није искључено да је матица ове групе родова Р1а негде у источној Босни. Некако ми Р1а и "иде" уз те крајеве. Предања нису поуздан доказ, мада их не треба занемарити. Једина веза Аврамијевштака са јужним крајевима је управо тај Бјелић пореклом из Куча.

Сребреница и Осат су били центар средњевековног рударства, професорка Десанка Ковачевић - Којић као и Михаило Динић су написали пар књига на ту тему додуше колико мене сећање служи тамо нема ништа што би нама могло помоћи, али проверићу поново уосталом можда ми је нешто промакло.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јануар 08, 2014, 11:33:19 поподне
Христос се роди!

Мада је до раздвајања R1a-L1280 и R1a-L366, дошло још прије 3.000 до 3.500 година, велика је вјероватноћа да су преци од данашњих R1a-L1280 и R1a-L366 са наших простора, дошли заједно овамо, у склопу миграција послије пада Западног Римског Царства, између 5. и 7. вијека.

Ако је тако, онда нам је "локална" прапостојбина иста - источна Херцеговина.

Највероватније тада у V-VI веку се ова наша грана онога што су данас Срби и појавила на подручју тадашњег Хума, Травуније или Паганије тј данашње Херцеговине и Далмације са залеђем. Оно што се на пример слабо зна да је приликом једног од првог помињања Словена-Срба приликом опсаде римског града Салоне данашњег Солина један од кључева успеха био и тај што су и тадашњи староседеоци на тим подручјима причали истим језиком као и дошљаци са севера па су се и удружили.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јануар 09, 2014, 09:58:32 поподне
Прво, како је могуће да се неки родови тако сконцентрисано населе низ Дрину ако су дошли или из Невесиња или из Ливна или и из Невесиња и Ливна. Друго, како је могуће да наше Славе нигдје више нема осим овдје око Дрине. Обично у мјестима гдје су раније били остане бар по нека глава, тако да би нас требало бити и око Невесиња и око Ливна а можда и шире. И Палангетићи ни у једном свом породичном предању не помињу Осат или Сребреницу, али ја у породична предања све мање вјерујем. Могуће је да смо се ми мало стидили од комшија који углавном имају даље поријекло из јуначке Црне Горе и Херцеговине и што нисмо побили бар 100 Турака прије досељавања па су онда намјерно заборављали своје поријекло. :)
Чисто још само ово. Наиме данас верска подела и етничка подела прате једна другу у 99.99% случајева али у тренутку појављивања оног дела Словена који је дошао на Балкан та подела није важила првенствено јер су сви они пре свега били пагани. Приликом узимања хришћанства свештеници су на пример конкретно дошли из Рима а црква је била једна једина без икаквих подела. Након раскола огроман број Срба првенствено у данашњој Далмацији је сам по себи доспео под католичку цркву а да их нико никада није питао желе ли то или не. тако да ми се чини како прича да су католици били увек нешто друго од Срба православаца и оних који су припадали Босанској цркви није баш тачна јер су се тада верске и етничке границе поприлично разликовале.
Што се тиче предања моје породице не видим да би неко пре сто година имао разлог да измишља Ливно јер се том причом ништа није могло добити на сопственој важности, чак на против због те приче око промене вере, плус што Љуба Павловић каже и за Владиће и за Ковачевиће да причају јако специфичну икавицу јер ју је сам својим ушима чуо и о томе оставио писани траг. Предања се временом заборављају и на пример да Љуба Павловић то није чуо од мог претка и записао нико у нашој породици то данас не би ни знао јер се прича о Ливну и икавици у потпуности изгубила и заборавила у протеклих сто година и данас је знају само они који су читали ту књигу. Све у свему да је Љуба Павловић којим случајем прешао са друге стране Дрине тада када је радио своја истраживања порекла породица ми би данас сигуран сам имали много више података о нашем роду јер је тада за разлику од данас било битно ко си, шта си, чији си и одакле си па су се такве ствари знале по породицама и брижљиво преносиле са колена на колено.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јануар 10, 2014, 09:33:35 пре подне
Не треба заборавити ни Порфирогенитов податак о Захумљанима

"Племе проконзула и патриција Михајла, сина Вишетиног, архонта Захумљана потиче од некрштених који су становали на реци Висли и који су се звали Литцики, они су се населили на реци званој Захлума."

Исти етноним налазимо и у Пољској и то у вријеме владања Мјешка, у саксонској хроници

"Misacam regem, cuius potestatis erant Sclavi qui dicuntur Licicaviki, duabus vicibus superavit fratremque ipsius interfecit, predam magnam ab eo extorsit"
Widukind z Korbei: Res gestae saxonicae (Dzieje Saskie), księga III, rozdział 66

Постоје разне торије о томе ко су ови Лицикавики, чланак о њима постоји само на пољском, али доста тога може да се разумије.

http://pl.wikipedia.org/wiki/Licikaviki
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 11, 2014, 08:07:58 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ТЕЈИЋ-и и њима сродни ЛАКИЋ-и из Доњег Локања, општина Зворник, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/AzewNMA.png)

- R1a Z280 L1280 (ПЛАВО)
- I2a1 (ЗЕЛЕНО)
- G2a (ЦРВЕНО)


За породице у Доњем Локању као и оне у сусједном Роћевићу и Доњем Шепку се зна да су настале од три брата: Тејо, Саво и Лука.
Тејо се населио у Доњи Локањ, Лука у Доњи Шепак (http://www.poreklo.rs/2013/09/18/poreklo-prezimena-selo-donji-šepak-zvornik/) а Саво у Роћевић (http://www.poreklo.rs/2013/09/18/poreklo-prezimena-selo-roćević-zvornik/), ова три брата су родом/старином из Јасенице (Зворник).
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 11, 2014, 08:15:53 поподне
”Résumé” VI...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Славко Видовић Јануар 12, 2014, 05:13:41 поподне
Морам и ово нагласити, мој дјед Петар рођен (1923) је причао како је њему његов дјед Лазо (1853) а поживио 90 година, причао да су се доселили из Хецеговине. Такође велика већина у мом селу каже да су доселили из Херцеговине, а пошто постоји и тај род што му предање говори о Ливну, што мене сад наводи да верујем у то да су се они у тој сеоби из Херцеговине раздвојили. Та предања не треба занемарти нимало.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јануар 12, 2014, 05:26:11 поподне
Морам и ово нагласити, мој дјед Петар рођен (1923) је причао како је њему његов дјед Лазо (1853) а поживио 90 година, причао да су се доселили из Хецеговине. Такође велика већина у мом селу каже да су доселили из Херцеговине, а пошто постоји и тај род што му предање говори о Ливну, што мене сад наводи да верујем у то да су се они у тој сеоби из Херцеговине раздвојили. Та предања не треба занемарти нимало.

Ливно се такође налази у Херцеговини.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Славко Видовић Јануар 12, 2014, 05:38:15 поподне
Ливно се такође налази у Херцеговини.

Можда и јесте, ја сам негде и прочитао то, али неки и наводе да Ливно никада није ни било у Херцеговини.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јануар 12, 2014, 05:43:10 поподне
Изгледа да је ту негде и била западна граница Старе Херцеговине. Иначе, мислим да се предање о пореклу из Ливна и оно о пореклу из Херцеговине не косе толико.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Окир СРБ Јануар 12, 2014, 05:46:10 поподне
Ако се држимо тога да је Херцеговина добила име по херцегу Стефану Вукчићу Косачи, Ливно никада није било у његовом посједу, тако да не улази у Херцеговину.

То наравно не мора имати никакве везе, то је погранични крај.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Славко Видовић Јануар 12, 2014, 05:51:09 поподне
Ако се држимо тога да је Херцеговина добила име по херцегу Стефану Вукчићу Косачи, Ливно никада није било у његовом посједу, тако да не улази у Херцеговину.

То наравно не мора имати никакве везе, то је погранични крај.

И ја тако мислим али нисам баш стручан за те ствари.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јануар 12, 2014, 05:55:37 поподне
Ова група родова је вероватно на путу од Ливна до источне Босне прошла и кроз добар део Херцеговине. Зато једни памте Ливно као место порекла, а други неке етапне станице у Херцеговини.

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 12, 2014, 05:57:18 поподне
Миленко Филиповић у свом раду ”Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба” на страни 36, наводи следећи податак везан за појам ”Херцеговина” а осврће се такође и на ”Ливно”:

(http://i.imgur.com/hlX9HBR.png)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јануар 12, 2014, 06:00:55 поподне
Миленко Филиповић у свом раду ”Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба” на страни 36, наводи следећи податак везан за појам ”Херцеговина” а осврће се такође и на ”Ливно”:

(https://imagizer.imageshack.us/v2/591x296q90/42/x4sv.png)

Баш сам на то мислио. Наши стари су Херцеговином сматрали цео крај од Колашина до Ливна.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Славко Видовић Јануар 12, 2014, 06:54:13 поподне
Неки јесу а неки вероватно и нису. Мало пре сам поменуо мог предка Лазу(1853) који је помињао Херцеговину као подручје са кога су се доселили и никада није спомињао Ливно и вероватно то није измишљао јер вероватно је и он то чуо од свог деде или прадеде,ја имам податке о свом пореклу до Лазара(1739)наравно писане,
Хтео бих овом приликом да изнесем један незваничан податак, дуже време радим на откривању истине и тачности па можда и неко са форума и помогне, ради се о мом предку Лазару (1739) то јес његовом оцу Јосипу нека предања кажу да се доселио или населио у Подриње око 1721 да је дошао из правца Руда (Рудо),наравно све су то предања, ја о Лазара имам писане податке и то сам досад идавао за јавност,ето сад мало и предања.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 12, 2014, 07:23:07 поподне
Неки јесу а неки вероватно и нису. Мало пре сам поменуо мог предка Лазу(1853) који је помињао Херцеговину као подручје са кога су се доселили и никада није спомињао Ливно и вероватно то није измишљао јер вероватно је и он то чуо од свог деде или прадеде,ја имам податке о свом пореклу до Лазара(1739)наравно писане,
Хтео бих овом приликом да изнесем један незваничан податак, дуже време радим на откривању истине и тачности па можда и неко са форума и помогне, ради се о мом предку Лазару (1739) то јес његовом оцу Јосипу нека предања кажу да се доселио или населио у Подриње око 1721 да је дошао из правца Руда (Рудо),наравно све су то предања, ја о Лазара имам писане податке и то сам досад идавао за јавност,ето сад мало и предања.


Интензивно трагам за том књигом, надам се да ћемо је убрзо и наћи...
Јосип (Лазарев отац) за сада је само дио предања...док не нађемо у стручној литератури тај податак, узимам све са резервом.  ;D
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Славко Видовић Јануар 12, 2014, 07:45:34 поподне

Интензивно трагам за том књигом, надам се да ћемо је убрзо и наћи...
Јосип (Лазарев отац) за сада је само дио предања...док не нађемо у стручној литератури тај податак, узимам све са резервом.  ;D

Велика већина су предања скоро да у ништа и неверујем ,нажалост.И та књига Г. Филиповића већином су предања.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јануар 13, 2014, 03:09:49 поподне
Не треба заборавити ни Порфирогенитов податак о Захумљанима

"Племе проконзула и патриција Михајла, сина Вишетиног, архонта Захумљана потиче од некрштених који су становали на реци Висли и који су се звали Литцики, они су се населили на реци званој Захлума."

Исти етноним налазимо и у Пољској и то у вријеме владања Мјешка, у саксонској хроници

"Misacam regem, cuius potestatis erant Sclavi qui dicuntur Licicaviki, duabus vicibus superavit fratremque ipsius interfecit, predam magnam ab eo extorsit"
Widukind z Korbei: Res gestae saxonicae (Dzieje Saskie), księga III, rozdział 66

Постоје разне торије о томе ко су ови Лицикавики, чланак о њима постоји само на пољском, али доста тога може да се разумије.

http://pl.wikipedia.org/wiki/Licikaviki

Да то за Лицике је и мени пало на памет морам признати, мада ми се ако смем да приметим пре чини да су у нашем случају у питању са обзиром на карту распрострањености L1280 Љутићи, Бодрићи или Поморјани ( Поморци ) под које се наш субклад оквирно и и води на familytreeDNA R1A пројекту. У тим подручјима севера Немачке је култ Световида био изражен, па су на пример највећи словенски град Аркону на коме је иначе и био велики храм посвећен управо том богу на острву Ригену ( Рујну ) Данци и њихов краљ Валдемар, односно Саси са краљем Хенриком срушили смишљено управо на Видовдан 1168 године знајући јако добро шта тај датум представља. Иначе доста занимљива је и чињеница да је сам датум Светог Аврамија 11 новембар у претхришћанској тј паганској вери био крај тзв вучјих дана и звао се Дажбогов дан. Оно што треба такође истаћи је да се појава паганског бога Дажбога ( Дајбога - Дабога ) везује за српску сакралну животињу вука, па по предању које је Веселин Чајкановић забележио постоји веровање да су сви Срби потекли од хромог сивог вука кога наш народ зна под именом Хроми Даба ( Дабог ) тј не треба заборавити да су Љутиће опет звали Вилци тј људи вуци.
Што се тиче расправе око Ливна и Херцеговине, наш Млађа и ја у некој преписци већ имали размену мишљења на ту тему па ћу поновити и овде што и њему а то је да се природном географском границом између Херцеговине и Босне сматрају Купрешка врата, као и да сами становници Ливна о себи мисле као о Херцеговцима, такође разлике између обичаја, ношњи и специфичног певања са ојкањем практично да и нема.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Kyrios Јануар 13, 2014, 10:56:50 поподне
Да то за Лицике је и мени пало на памет морам признати, мада ми се ако смем да приметим пре чини да су у нашем случају у питању са обзиром на карту распрострањености L1280 Љутићи, Бодрићи или Поморјани ( Поморци ) под које се наш субклад оквирно и и води на familytreeDNA R1A пројекту. У тим подручјима севера Немачке је култ Световида био изражен, па су на пример највећи словенски град Аркону на коме је иначе и био велики храм посвећен управо том богу на острву Ригену ( Рујну ) Данци и њихов краљ Валдемар, односно Саси са краљем Хенриком срушили смишљено управо на Видовдан 1168 године знајући јако добро шта тај датум представља. Иначе доста занимљива је и чињеница да је сам датум Светог Аврамија 11 новембар у претхришћанској тј паганској вери био крај тзв вучјих дана и звао се Дажбогов дан. Оно што треба такође истаћи је да се појава паганског бога Дажбога ( Дајбога - Дабога ) везује за српску сакралну животињу вука, па по предању које је Веселин Чајкановић забележио постоји веровање да су сви Срби потекли од хромог сивог вука кога наш народ зна под именом Хроми Даба ( Дабог ) тј не треба заборавити да су Љутиће опет звали Вилци тј људи вуци.
Што се тиче расправе око Ливна и Херцеговине, наш Млађа и ја у некој преписци већ имали размену мишљења на ту тему па ћу поновити и овде што и њему а то је да се природном географском границом између Херцеговине и Босне сматрају Купрешка врата, као и да сами становници Ливна о себи мисле као о Херцеговцима, такође разлике између обичаја, ношњи и специфичног певања са ојкањем практично да и нема.

Мислим да треба имати у виду да су Бодрићи можда припадали другој словенској групацији у односу на Љутиће и Поморјане. Ево шта је пре скоро једног ипо века писао H. H. Howorth у
H. H. Howorth, The Spread of the Slaves. Part III. The Northern Serbs or Sorabians and the Obodriti. The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland, Vol. 9(1880), pp. 181-232.

"They are all classed together by Schafarik under tne name of Polabian Slaves, a name derived from their living on the Elbe. Po meaning on, while Labe is the Slavic name for the Elbe, a name which is constructed in the same manner as Pomoranian which similarly means those living on the sea. This is not a bad generic name for them, except for the fact that one of the tribes is known specifically as Polabi, so that we have to use the term both in a generic and specific sense. Schafarik also includes in the name tribes which I believe belonged to two distinct divisions of the Slaves, and which we shall attempt to discriminate. These divisions were the two grand sections of Eastern and Western Slaves. The Serbs and Russians are typical examples of the former, while the Poles and Bohemians are similar examples of the latter. This second class we are not now dealing with, consequently we shall separate those tribes which, in our view, belong to it. I would say in limine that the main reason for holding the view here urged is the consistent notice which the Frank annalists give of the alliances and policy of these tribes. While they mention the Wiltzi as the persistent enemies of the Franks, and as the allies of the Saxons, the Obodriti and their associated tribes are found constantly in alliance with the Franks, and at issue with their rivals the Saxons. This is so constant that I cannot doubt that the two tribes belonged to different divisions of the race, a view which is largely confirmed when we find that the Wiltzi are actually mentioned by Ptolemy, and placed by him on the Oder, while the other tribes, their rivals, are not named by him, but their country is made the home of a series of German tribes. When we come to discriminate between the two in detail, the matter becomes very difficult; our best guide, language, is only partially available, for the difference which so easily marks off the dialects of the Eastern and Western Slaves has largely disappeared in consequence of the adoption of German as the mother-tongue of all the tribes. Schafarik, as I have said, classes them all together. Much of what follows is necessarily tentative, and in some cases must always remain so; but it is the best result which seeins to me at present available after weighing the evidence. The old indigenous stock of Slaves of the Oder and its neighbourhood belonged to the Western Slavic division, of which the Poles and Bohemians are the chief factors. The intruding, Slaves perhaps belonged to the Eastern section, of which the Russians and Serbs are the most typical specimens. It is with the intruders we have at present to deal.

I believe they may be roughly divided into three sections: the Obodriti and Wagrians in Mecklenburgh; the Sorabians or Serbians Proper, living in the district called Sorabia, in Spruner's map, number 31, and including also large colonies west of the Elbe, and a strip of territory along that river, joining them to the Obodriti. These, I believe, were the White Serbians of Constantine Porphyrogenitus; and thirdly, the people of Upper and Lower Lusatia and of Silesia who were, as I believe, the White Croats of the same author (vide infra). We will now examine these three divisions in detail beginning with the Obodriti."

Howorth даље говори о Ободритима и тражи аргументе да су дошли са стране. Међутим, руски археолог Валентин Седов у књизи Словени у раном средњем веку (књига је скоро преведена на српски, у издању Академске књиге) Ободрите, Велете и Поморјане, као и Лужичане и Милчане, смешта у исту археолошку културу - Суковско-Дзиедзицку, док Северне Србе види као русенску групу прашко-корчаковске археолошке културе (што се слаже са Howorth-овим intruders-има).
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јануар 14, 2014, 03:42:31 поподне
Мислим да треба имати у виду да су Бодрићи можда припадали другој словенској групацији у односу на Љутиће и Поморјане. Ево шта је пре скоро једног ипо века писао H. H. Howorth у
H. H. Howorth, The Spread of the Slaves. Part III. The Northern Serbs or Sorabians and the Obodriti. The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland, Vol. 9(1880), pp. 181-232.

"They are all classed together by Schafarik under tne name of Polabian Slaves, a name derived from their living on the Elbe. Po meaning on, while Labe is the Slavic name for the Elbe, a name which is constructed in the same manner as Pomoranian which similarly means those living on the sea. This is not a bad generic name for them, except for the fact that one of the tribes is known specifically as Polabi, so that we have to use the term both in a generic and specific sense. Schafarik also includes in the name tribes which I believe belonged to two distinct divisions of the Slaves, and which we shall attempt to discriminate. These divisions were the two grand sections of Eastern and Western Slaves. The Serbs and Russians are typical examples of the former, while the Poles and Bohemians are similar examples of the latter. This second class we are not now dealing with, consequently we shall separate those tribes which, in our view, belong to it. I would say in limine that the main reason for holding the view here urged is the consistent notice which the Frank annalists give of the alliances and policy of these tribes. While they mention the Wiltzi as the persistent enemies of the Franks, and as the allies of the Saxons, the Obodriti and their associated tribes are found constantly in alliance with the Franks, and at issue with their rivals the Saxons. This is so constant that I cannot doubt that the two tribes belonged to different divisions of the race, a view which is largely confirmed when we find that the Wiltzi are actually mentioned by Ptolemy, and placed by him on the Oder, while the other tribes, their rivals, are not named by him, but their country is made the home of a series of German tribes. When we come to discriminate between the two in detail, the matter becomes very difficult; our best guide, language, is only partially available, for the difference which so easily marks off the dialects of the Eastern and Western Slaves has largely disappeared in consequence of the adoption of German as the mother-tongue of all the tribes. Schafarik, as I have said, classes them all together. Much of what follows is necessarily tentative, and in some cases must always remain so; but it is the best result which seeins to me at present available after weighing the evidence. The old indigenous stock of Slaves of the Oder and its neighbourhood belonged to the Western Slavic division, of which the Poles and Bohemians are the chief factors. The intruding, Slaves perhaps belonged to the Eastern section, of which the Russians and Serbs are the most typical specimens. It is with the intruders we have at present to deal.

I believe they may be roughly divided into three sections: the Obodriti and Wagrians in Mecklenburgh; the Sorabians or Serbians Proper, living in the district called Sorabia, in Spruner's map, number 31, and including also large colonies west of the Elbe, and a strip of territory along that river, joining them to the Obodriti. These, I believe, were the White Serbians of Constantine Porphyrogenitus; and thirdly, the people of Upper and Lower Lusatia and of Silesia who were, as I believe, the White Croats of the same author (vide infra). We will now examine these three divisions in detail beginning with the Obodriti."

Howorth даље говори о Ободритима и тражи аргументе да су дошли са стране. Међутим, руски археолог Валентин Седов у књизи Словени у раном средњем веку (књига је скоро преведена на српски, у издању Академске књиге) Ободрите, Велете и Поморјане, као и Лужичане и Милчане, смешта у исту археолошку културу - Суковско-Дзиедзицку, док Северне Србе види као русенску групу прашко-корчаковске археолошке културе (што се слаже са Howorth-овим intruders-има).

Занимљива теорија морам признати, мада ако се не варам H. H. Howorth се у свом делу позива на Ајнхарда и његов Vita Caroli Magni ( Живот Карла Великог ) када помиње те савезе Ободрита ( Бодрића ) са Францима, али ми се ипак чини да селективно цитира свој извор јер Ајнхард такође каже нпр

Deinde omnes barbaras ac feras nationes, quae inter Rhenum ac Visulam fluvios oceanumque ac Danubium positae, lingua quidem poene similes, moribus vero atque habitu valde dissimiles, Germaniam incolunt, ita perdomuit, ut eas tributarias efficeret; inter quas fere praecipuae sunt Welatabi, Sorabi, Abodriti, Boemani - cum his namque bello conflixit -; ceteras, quarum multo maior est numerus, in deditionem suscepit.

Односно да између река Висле, Дунава и Рајне живе варварски народи који говоре истим језиком али се разликују по карактеру или ношњама и да су то Љутићи ( Weletabi ), Срби, Бодрићи и Бојки ( Bohemia = Чешка )

Такође Ајнахард у својим Annales regni Francorum orientalis ( Франачки анали или Ајнхардове хронике ) у 789 години каже и ово:

Fuerunt etiam Sclavi cum eo, quorum vocabula sunt Suurbi, nec non et Abotriti, quorum princeps fuit Witzan.

Односно да су се ту појавили Словени, од којих су неки били Срби а неки Бодрићи ( Abotriti )

Такође када смо код тих савеза са Францима и заваде између Бодрића и  Љутића други хроничар монах по имену Aimonus ( Аимон ) каже прво да у Германији живе ратоборни Словени Weletabi тј Вилци или Вулци ( Љутићи ) а после каже да када су Словени склопили мир са Францима и Карлом Великим да су се одмах окренули рату са Данцима и њиховим краљем Годфридом те да би Данци лоше прошли у сукобу са Бодрићима да се на њиховој страни нису умешали Љутићи ( Вилци ) који су са Бодрићима били у вечној завади ( што знајући нашу пословичну сложност ни најмање не чуди )

Томе треба придодати да су неки од владара Бодрића на пример носили следећа имена

Вишеслав
Драшко
Славомир
Прибислав

Што се тиче Седова он је заиста врхунски ауторитет са те две своје књиге Словени у далекој прошлости и Словени у раном средњем веку које никако да стигнем да ишчитам али оно што знам из других археолошких истраживања да су на тим неким локацијама североистока данашње Немачке нађене карактеристичне гробнице за сахрањивање управо Срба претхришћанског периода које су се делимично разликовале од онога како су се сахрањивали остали Словени.
Иначе из тог цитата Шафарика око западних и источних Словена потиче моје размишљање да што се нас тиче нисмо Лицики ( барем не они прави ) са Висле од чијег имена и потиче име Вишета кога Порфирогенит помиње, тј презиме Вишевић или топоним Вишева Жупа у Херцеговини јер су Лицики, Лугизи, Лужички како Нидерле каже Пољаци, јер је име Лицики изведено од Licicaviki што је најзападније пољско племе а Пољаци и Лужички Срби деле тај М458 субклад што код нас са L1280 није случај.
Код порекла L1280 се управо помиње као једна од могућих теорија да је то огранак руског племена Вјатићи који су живели око реке Об тј у регији данашње Москве који се од главнине племена одвојио доста рано и кренуо ка западу и Балтику.
Видећемо постаје занимљиво у сваком случају и хвала како теби Kyriosе, тако и Синиши на добрим сугестијама, односно изузетно корисним предлозима за размишљање.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Антониje Јануар 30, 2014, 05:45:33 поподне
Здраво!

Привет из России!

Скажите пожалуйста, не видите ли Вы связь сербских, словацких, русинских (лемки) R1a-L1280 с этим племенем?

http://en.wikipedia.org/wiki/White_Croats
http://ru.wikipedia.org/wiki/%C1%E5%EB%FB%E5_%F5%EE%F0%E2%E0%F2%FB
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Јануар 30, 2014, 07:31:20 поподне
Привет, Антоније.

Почему именно R1a-L1280? Если  посмотрим на карту распределения L1280 мы увидим, что oн более распространён среди Сербов, чем среди Хорватов. Также, на севере, R1a-L1280 является более распространённым в северной и центральной Польше, чем вокруг Кракова, где в периоду раннего средневековья, упомянутся Белые Хорваты.

http://www.semargl.me/ru/dna/ydna/map-snp/1582/

Но есть  другие кластеры гаплогруппы R1A, который намного лучше, совпадают с Белыми Хорватами.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јануар 31, 2014, 07:25:23 поподне
Здраво!

Привет из России!

Скажите пожалуйста, не видите ли Вы связь сербских, словацких, русинских (лемки) R1a-L1280 с этим племенем?

http://en.wikipedia.org/wiki/White_Croats
http://ru.wikipedia.org/wiki/%C1%E5%EB%FB%E5_%F5%EE%F0%E2%E0%F2%FB

My dear friend thats far from the true because if you look on the map from familytreeDNA website
(http://i1127.photobucket.com/albums/l625/ft-d/6M.jpg)
you can clearly see that members of L1280 haplogroup are located more north, near the Baltic see and so called White Croatia was way down south at Carpathian mountains ( clear etymology connection Croatian or Hrvat-Carpath-Hrbat means a mountain on old church slavonic ). So according to history and location of L1280 members possible answers could be Prussians or more probably one of three Baltic serbs tribes Obodrites or Бодрићи, Pomeranians or Поморци and Wieleten, Vielzi or Ljutići. Last but definitely not least if you look at top left of this familytreeDNA map ( Hamburg-Lübeck region ) you can see exact location of famous Wagri ( Obodrites sub-tribe ) , and people in Russia are more familiar with other name of this Wagri tribe and that is Varyag or Варя́г. Rurik or Riurik, old church slavonic Рюрик was member of that tribe !?
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Фебруар 01, 2014, 11:00:49 пре подне
Чисто појашњења ради око потенцијалне локације одакле је наш род дошао у Херцеговину или Ливно свеједно.
(http://img174.imageshack.us/img174/6165/4e767a90istonanemakahb5.jpg)
Ова карта је објављена у једном зборнику Чешке академије наука пре више од пола века и показује оригиналне називе места у земљи Полабских Сораба, Бодрића, Љутића и Поморјана. Негде на средини леве ивице је Хамбург који се не види јер је нешто мало лево од краја мапе, доле десно је Берлин чије је име уписано а нека од осталих имена места и предела ће вам бити зачуђујуће позната ако се мало удубите у саму карту. Када ми буде ускоро стигла оригинална књига приложићу наравно истог часа исту ову карту у много већем и лакше читљивијем формату. Иначе десно од подручја које покрива ова мапа је подручје реке Висле на коме постоји можда и најизраженија концентрација припадника L1280 субклада што се види из мапе са familytreeDNA карте, тако да уколико идемо у том правцу долазимо до онога што је Синиша већ поменуо алудирајући на оно што је Порфирогенит написао у De administrando imperio то јест:
Породица племића Михајла Вишевића, сина Вишете, кнеза Захумљана, потиче од некрштених Срба који су живели на реци Висли и звали се Лицики
Очигледно са обзиром да не припадамо стандардном субкладу Пољана тј Пољака М458, да се у том случају појам Лицики није односио на припадност племену Леха, Лицицавика о којима прича Нидерле.
Такође наишао сам на расправу на фејсбук страници припадника L1280 ( где је и наш Млађа члан ) у којој је изнета исто тако занимљива теорија која има историјску подлогу а то је прича о Прусима. Мада колико сам ја схватио, а Млађа нек ме исправи пошто је вероватно као члан групе много више упућен и самим тиме све то боље зна, да је ваљда испитивањем пруских племићких породица установљено да припадају или источно словенском ( племе Анта ) Z92 или за неке од њих оном нашем Z280, мада је остало барем мени нејасно чему тачно јер је Z280 доста широк појам.
У сваком случају надам се да није на одмет мало теоретисања о овом делу приче, док наш Млађа не сазна нешто више о вероватно свима нама битнијој теми а то је како повезати Невесиње или Ливно једно са другим, односно са подручјем око Сребренице, Зворника или Брасине.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Kyrios Фебруар 01, 2014, 12:13:05 поподне
То да је M458 "стандардна подгрупа" Пољака је мишљење које се често среће, али је погрешно. Један од оних ко се највише бавио Y-DNA генетиком Пољака је Петер Гвозд (http://www.gwozdz.org/). Према подацима које је он сакупио, а који су последњи пут ажурирани пре два месеца, Пољаци имају 47,7% хаплогрупе R1a, од чега 18.2% отпада на М458, 24.6% на Z280, а 5.6% на остало (највећим делом Z93). Погледај на http://www.gwozdz.org/Results.html. Према томе, код Пољака има више Z280 него М458. Можда је за Лехе карактеристичан управо Z280.
Алексеев каже да је постојбина Ленђана - Леха територија око Буга. Колико сам га ја разумео (тај део нисам читао тако детаљно као неке друге), они су били на западној обали Буга, а са источне су живели Дулеби. Алексеев каже и да су Ленђани били ти који су са Аварима упадали на подручје западног Балкана, и после похода су ту и остајали, тако да он њих види као прве словенске насељенике тог простора, све до Скадра. Мени је то најлогичнији извор вашег L1280, мада је он могао да дође и са било којим словенским племеном које се населило на Балкану, мислим да га има скоро код свих данашњих словенских народа.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Фебруар 01, 2014, 03:45:55 поподне
То да је M458 "стандардна подгрупа" Пољака је мишљење које се често среће, али је погрешно. Један од оних ко се највише бавио Y-DNA генетиком Пољака је Петер Гвозд (http://www.gwozdz.org/). Према подацима које је он сакупио, а који су последњи пут ажурирани пре два месеца, Пољаци имају 47,7% хаплогрупе R1a, од чега 18.2% отпада на М458, 24.6% на Z280, а 5.6% на остало (највећим делом Z93). Погледај на http://www.gwozdz.org/Results.html. Према томе, код Пољака има више Z280 него М458. Можда је за Лехе карактеристичан управо Z280.
Алексеев каже да је постојбина Ленђана - Леха територија око Буга. Колико сам га ја разумео (тај део нисам читао тако детаљно као неке друге), они су били на западној обали Буга, а са источне су живели Дулеби. Алексеев каже и да су Ленђани били ти који су са Аварима упадали на подручје западног Балкана, и после похода су ту и остајали, тако да он њих види као прве словенске насељенике тог простора, све до Скадра. Мени је то најлогичнији извор вашег L1280, мада је он могао да дође и са било којим словенским племеном које се населило на Балкану, мислим да га има скоро код свих данашњих словенских народа.

Ако су Z280 Лехи онда се само од себе одмах поставља питање а шта су онда M458 ? Јер као што и сам знаш M458 типична управо за то подручје на коме су данас Пољаци, док опет Z280 иде од Балтика и дела Карпата па све до типично источно словенске Z280-Z92. Пољаци су данас једна компактна нација али очигледно према генетичким подацима састављена из два различита племена од којих је једно претежно и лоцирано ту где је данас пољска држава и на подручјима где се причају пољско-словенски тј западнословенски језици који су на супротној страни језичког спектра од онога што је српски. Ако мене питаш једно од та два племена М458 су Лехи а тај други Z280-CTS3402 су Венди јер има једна јако занимљива теорија коју је својевремено Константин Николајевић поставио на основу управо неких података управо о Аварима и њиховом вођи Бајану тј његовом сину које је записао Теофилакт Симоката пре свих. Сама та целокупна прича око Авара то јест псеудо Авара и њиховог односа са Словенима је много комплекснија и има више поглавља са својим узрочно последичним везама али се из неког разлога увек сви хватају за Хаканов поход на Солун односно Цариград у коме из својих разлога који се не би баш могли назвати добровољним учествују и словенска племена. Иначе по тој причи Константина Николајевића на Балкан долазе три словенска племена Венди, Срби и Словјани од којих су Венди данашњи Хрвати и Словенци, Срби су Срби а Словјани по којима су сви Словени добили стицајем околности своје име су данашњи Бугари. Венди долазе преко Мађарске са Карпата, Срби долазе преко Норика односно данашње Аустрије и Баварске  са североистока Немачке. Ми смо по томе дошли одатле а на наше место су се онда само померили и раширили први до данас тј Лехи-Пољаци-Лужички Срби односно Чеси.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Фебруар 02, 2014, 12:46:58 пре подне
Обавјештење:
Тема о Аврамијевштацима ће бити подијељена на следећи начин:

                  - Аврамијевштаци
                  - Аврамијевштаци - претпоставке о поријеклу

Ово је неопходно како би растеретили главну тему која је базирана на конкретном истраживању са терена и тестирању људи који славе св.Аврамија Затворника на просторима РС, СРБ и нешто шире, од оне ”апстрактне” која има за циљ дати неко опширније објашњење и везе поменутих породица са осталим племени/народима широм Европе који дијеле сличну или исту генетику.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Фебруар 28, 2014, 12:28:59 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ФИЛИПОВИЋ-и из Јасенице, општина Зворник, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280".

Са Филиповићима се завршава тестирање породица у Јасеници (Зворник) које славе св.Аврамија Затворника, укупно 9 презимена међусобно сродних по мушкој линији.

Од Стеве:
ВИДОВИЋ
МИЛОШЕВИЋ
ЛАЗАРЕВИЋ

Од Вида:
ГАЈИЋ
ВАСИЋ

Од Илије:
ПЕТРОВИЋ
ЛАЗАРЕВИЋ

Непознато:
РАКАНОВИЋ

Непознато:
ФИЛИПОВИЋ

Вриједи такође поменути и ЈОВАНОВИЋ-е (од женске гране Гајић-а) из Јасенице, који такође славе св.Аврамија Затворника, међутим главна слава ове породице јесте Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Март 02, 2014, 01:42:32 поподне
”Résumé” VII...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: draganporeklo Март 05, 2014, 02:15:17 поподне
Млађо,
Ако дозволиш полако ћу и ја да се прикључујем овој страници. Пре тога ћу да прочитам све преписке до сада, наравно.

Поздрав од Ћосића!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Март 05, 2014, 07:50:13 поподне
Млађо,
Ако дозволиш полако ћу и ја да се прикључујем овој страници. Пре тога ћу да прочитам све преписке до сада, наравно.

Поздрав од Ћосића!


Здраво Драгане,
ништа против, само изволи!  ;D
Хвала на јављању.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: draganporeklo Март 06, 2014, 08:52:37 пре подне
Добро јутро рођаци!

Једна информација која се тиче Ћосића ( Дубље и Баново Поље, Мачва ) и од њих Пенићи ( Дубље, Мачва ).
Истраживањем нашег братства, и на основу доступних микрофилмова у Архиву Србије установио сам следећи податак : У тефтеру пореских глава кнежине мачванске из 1829.год. за село Дубље појављује се Маринко Ћосић ( укупно 2 пореске главе ). Већ следећи попис главнице мукаде Мачва-преглед хране из 1829.-1830.год. за село Дубље појављује се Маринко Пенић ( проверио сам и његове суседе и подудара се ). Следећи пописи показују да се понекад појави Маринко са браћом, синовима и синовцима у фамилији Ћосић, а некад као Пенић.
Треба ослушнути народна предања и установити зашто су Маринка уписивали двојако. Не делује ми да је отишао на женино имање ( исти суседи ), могуће је да се неко у фамилији звао Пено ( м ) или Пена ( ж ). То ми делује као могућ одговор за презиме ( настало или по имену или по надимку ).
Закључак : Маринко Ћосић је први који се помиње као Пенић.
Овде је драгоцена помоћ самих Пенића у сваком смислу ( због старинских прича, и бившег и тренутног пребивалишта фамилија ).

Поздрав!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Тимар Март 06, 2014, 02:35:19 поподне


18. децембра 1833, ... пише Суд Народни Србски Кнезу Милошу... списак одсељених глава пореских из Капетаније Темнићке... Из Шанца (куда?) 31. Миљко Пенић 1.... Из Варварина 36.Коста Ћосић 1. у Н. Ражањску... стр 204 (222)

26 јуна 1839, бр 52: - Марко Петковић, житељ великоизворски предложио је (црноречком) окружном суду, да кад се је прије 32 године у бнутреност Србије, село Дубље, Окр. Ћупријском, одселио...  стр 435 (453)

23 априла 1837,бр 227, пише из Чачка дивизиони генерал Јован Обреновић Кнезу Милошу... Назначеније кметова Среза Рачанског... 15. Из Дуба: Гаврило Петковић, кмет  ... стр 470 (488)

Препис из књиге НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ, др Тих. Р. Ђорђевић - Архивска грађа за насеља у Србији, Београд-Земун 1926
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: draganporeklo Март 08, 2014, 10:52:33 пре подне
Добро јутро,

Нешто сам јутрос размишљао а што је везано за миграције наших предака, тј. наше досељавање у Мачву. Не знам да ли је случајно али знате да постоје места Богатићи и Метковић у БиХ, и исто тако Богатић и Метковић у Мачви. Такође знамо да су наши преци насељавањем нових станишта чували успомене и називе на стара места обитавања.
Истраживањем села Дубља и Бановог Поља и читајући турске тефтере, увек сам се питао како су имена Пано, Паво, Тешо, Симо,Ђуро,Гајо итд. била толико популарна. То би могло да се повеже са претходним излагањем о успоменама.

Кад сам поменуо Пениће из Дубља, увидео сам са сигурношћу да је од Маринка Ћосића настало то презиме у Дубљу. За друге крајеве и на који начине је настало ( уједно одговор и за Тимара ), нисам размишљао. Мада делује јако занимљиво ( али ме скреће са пута дринског региона ) па ћу да прочитам.

Уздравље!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Март 08, 2014, 11:39:32 пре подне
Ћосићи су пореклом из Босне. Генерално, велики број Мачвана води порекло из Босне (често из Семберије). У те крајеве Срби су углавном долазили из Херцеговине.

(https://lh4.googleusercontent.com/-vr1Hq0yKNIo/UxryY1yinPI/AAAAAAAACK8/jadzZ5aiNNc/s512/mig.jpg)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Март 13, 2014, 09:28:32 поподне
Освежено филогенетско стабло "III°" ”Аврамијевштака” R1a-L1280, постављени нови резултати на 37 маркера тестираних:

- МАРЈАНОВИЋ-и, Врело (Шековићи)
- ТЕЈИЋ-и, Доњи Локањ (Зворник)
- ФИЛИПОВИЋ-и, Јасеница (Зворник)

Марјановићи дијеле истих 37 маркера са тестираним Гужвићима, Марјановићи знају да су се некада и они презивали Гужвићи.


(http://i.imgur.com/sLDegJM.jpg)
Извор: Синиша Јерковић, администратор српског ДНК пројекта (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Мај 09, 2014, 07:35:53 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
СТОЈИЋ-и из Јардана, општина Зворник, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/UeM51OP.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Мај 09, 2014, 07:38:28 поподне
”Résumé” VIII...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 04, 2014, 09:52:51 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ОЗИМКОВИЋИ-и из Малешића, општина Илијаш, припадају хаплогрупи: "I2a" (ЗЕЛЕНО).

(http://i.imgur.com/gzh9yBt.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)

Из стручне литературе:

Вогошћа и Биоча (околина Илијаша)
У области Вогошћа и Биоча (околина Илијаша) је у периоду након Првог светског рата, забележена само 1 породица са 1 домаћинством, која слави Светог Аврамија. Њени преци су се доселили из суседне области, Височке Нахије.159
Озимковића је било 1 домаћинство у селу Малешићима код Илијаша. Они су упамтили, да им је старије презиме било Милићевић, али нису запамтили и то, одакле су се доселили. За време епидемије колере, умро је старешина ове породице. Његову децу су прозвали Озимковићима, „јер су дуго дојили“. Једно време су чланови ове породице живели у Кралупима, Рибарићима (у суседној области Височка Нахија) и другим местима. Пре Првог светског рата се огранак ове породице иселио у Луку.160

Извор:
159 Филиповић, Вогошћа и Биоча, 650
160 Филиповић, Вогошћа и Биоча, 690; Јањатовић, 271, 334


Височка Нахија
Озимкић је презиме српске породице, која живи у месту Лука у Височкој Нахији (околина Високог). Њени чланови славе Аврамијевдан. Према подацима прикупљеним у периоду између два светска рата, Озимкића је било 1 домаћинство у том месту.163
Предак фамилије Озимкић је прешао из села Малешићи (суседна област Вогошћа и Биоча) у Луке. Његово пресељење одиграло се „пред Светски рат“ (Први светски рат). С обзиром на чињеницу, да су тамо били досељени управо из Височке Нахије, у питању је била повратна (инверсна) сеоба.164
Озимкићи у насељу Лука очували су предање, да им је старије презиме било Милићевић, што се у потпуности слаже са предањем њихових сродника Озимковића, који живе у Малешићима код Илијаша. Озимкићи, као ни њихови наведени сродници, нису очували традицију о свом даљем пореклу. Иначе, презиме Озимкић представља варијацију презимена Озимковић.165

Извор:
163 Миленко С. Филиповић, Височка Нахија, С.К.А, Српски етнографски зборник 43, Насеља и порекло становништва 25, Београд 1928. (у даљем тексту: Филиповић, Височка Нахија), 355
163 Филиповић, Височка Нахија, 355; Филиповић, Вогошћа и Биоча, 690
165 Филиповић, Височка Нахија, 355


Према породичном предању, тестираног Озимковића, ова породица је старином из околине Бруса код Копаоника.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 04, 2014, 09:54:43 поподне
”Résumé” IX...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 30, 2014, 09:38:21 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ФИЛИПОВИЋ-и из Узовнице, општина Љубовија, припадају хаплогрупи: "I2a" (ЗЕЛЕНО).

(http://i.imgur.com/9WXi1tL.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)

Из стручне литературе (текст саставио господин: Александар Бачко (http://www.srpski-despot.com//)):

Соколска Нахија
Филиповићи су род који живи у селу Узовница у Соколској Нахији. Чланови овог рода славе Светог Аврамија Затворника. Према подацима прикупљеним у периоду између два светска рата, Филиповићи броје 16 домаћинстава у овом месту. То је једини род са овом специфичном крсном славом, који је након Првог светског рата живео у Узовници.194

Ово је стари род, који је још у турско време живео у Узовници. Филиповићи су били „одвојени од муслимана“ у време турске владавине. Они имају свој засебан атар, а нису имали удела у тамошњем Пољу. Лоцирани су „у присоју Ободињака и према реци“.195

Филиповићи су рудари од старине. Није познато, да су им се преци однекуд доселили. Још првих деценија 20. века говорили су икавским, односно „западнимдијалектом. Турци су их „запостављали, а тако је и данас“, забележио је истраживач овог села, Љубомир - Љуба Павловић, двадесетих година 20. века. 196

Чланови ове породице исељавали су се из Узовнице „по целом свету“ – и по Босни и по Србији. Ишли су за својим рударским послом, у места у којима је било рудника. Њихових исељеника има и у околини Крупња.197

Породица Јаношевић (односно Јаношевић - Филиповић) у Узовници, чији чланови такође славе Светог Аврамија Затворника, представља огранак тамошњег рода Филиповића. На њиховом имању живе и Антићи, који им нису род.198

Поред Филиповића и Јаношевића, у Узовници данас Аврамијевдан славе и носиоци следећих презимена: Андрић, Илић, Лукић, Мићић, Ђорђић и Вучетић. До данас се очувала традиција о сродству Филиповића са Лукићима. Нема, дакле, сумње да су Лукићи огранак рода Филиповића. Остале наведене породице вероватно такође представљају огранке Филиповића, уколико се не ради о досељеницима из најновијег периода, односно из средине или друге половине 20. века.199

Извор:
194 Павловић, Соколска Нахија, 481
195 Павловић, Соколска Нахија, 481
196 Павловић, Соколска Нахија, 481
197 Павловић, Соколска Нахија, 481
198 Павловић, Соколска Нахија, 481 - 482
199 По саопштењу господина Јовице Филиповића из Узовнице, општина Љубовија; Павловић, Соколска Нахија, 481 - 482.

Генетика је потврдила везу и предање о сродству Јаношевића са родом Филиповића из Узовнице.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 30, 2014, 09:43:15 поподне
”Résumé” X...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32   - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Август 18, 2014, 08:05:42 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
РАКИЋ-и из Роћевића, општина Зворник, припадају хаплогрупи: "E1b" (ЖУТО).

(http://i.imgur.com/0AC0Bk1.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)

Тестирани Ракићи у Роћевићу према породичном предању су старином из Малешића (општина Зворник).

Из стручне литературе:

Према истраживању Салиха Куленовића ”Насеља и поријекло становништва у дијелу зворничког подриња”, у мјесту Роћевић спроведеном у периоду 1972-1982. година Ракићи, звани Болићи (Аврамијевдан) су прије другог свјетског рата дошли из Шетића (општина Зворник).

Шетићи и Малешић су два сусједна села...па је велика вјероватноћа да се ради о једној те истој породици.
Данас у Малешићу Аврамијевдан славе Филиповићи.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Август 18, 2014, 08:09:32 поподне
”Résumé” XI...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Август 24, 2014, 10:34:34 поподне
Освежено филогенетско стабло "IV°" тестираних Аврамијевштака R1a Z280 L1280...приредио Синиша Јерковић, администратор српског ДНК пројекта (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//).

Процијене рађене према Dr. Ken Nordtverdt калкулатору:
 
(http://i.imgur.com/iOfLv31.jpg)

Заједнички предак тестираних родова хаплогрупе R1a рођен је прије 950 година, то јесте око 1064 г.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Септембар 07, 2014, 01:03:53 пре подне
Авраамий Затворник, прп.; Балканы. Сербия. Дечаны; XIV в.; местонахождение: Сербия. Косово. Монастырь Высокие Дечаны. Нартекс (притвор)

(http://i.imgur.com/rSkP6qR.jpg
Извор: http://www.ruicon.ru/arts-new/fresco/1x1-dtl/dechany/muchenichestvo_zinoviya_ep_egejskogo_i_sestry_ego_zinovii/?page_19=2310&p_f_12_63=1&ref-cat=)
Извор: Русская Икона (http://www.ruicon.ru/arts-new/fresco/1x1-dtl/dechany/muchenichestvo_zinoviya_ep_egejskogo_i_sestry_ego_zinovii/?page_19=2310&p_f_12_63=1&ref-cat=/)

_____________________________________________________________________________________________

Преподобные Варлаам и Иоасаф, царевич Индийский. Преподобный Авраамий Затворник (?). Фреска XIV века в церкви Святых Апостолов в Пече, Косово, Сербия.

(http://i.imgur.com/6MpAN5t.png)
Извор: Яхдекс.фотки (http://fotki.yandex.ru/next/users/diomedes2/album/221758/view/885919?page=9/)

_____________________________________________________________________________________________

Преподобни Аврамије у цркви „Света Богородица“ Перивлепта, Охрид.

(http://www.pravoslavnacrkva.ch/images/dogadjaj/1693.jpg)
Извор: Св.Аврамије у цркви „Света Богородица“ Перивлепта, Охрид / www.pravoslavnacrkva.ch (http://www.pravoslavnacrkva.ch/images/dogadjaj/1693.jpg/)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Септембар 24, 2014, 12:35:52 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ЛУКИЋ-и из Доњег Шепка, општина Зворник, припадају хаплогрупи: "R1a".

Из стручне литературе:
Према испитивању Салиха Куленовића "Насеља и поријекло становништва у дијелу зворничког подриња”, спроведеном у периоду 1972-1982. године за Лукиће у Доњем Шепку се каже следеће:

Лукићи (Аврамијевдан; 1к, 1к, 5к) су поријеклом из Роћевића, у Доњи Шепак су се доселили за вријеме аустроугарске управе.
Породица Обрадовић из Горњег Роћевића а данас насељена у Доњем Шепку је у сродству са Лукићима.

Лукићи су старином из Херцеговине.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Септембар 24, 2014, 12:38:37 поподне
”Résumé” XII...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Октобар 17, 2014, 03:10:39 поподне
Прилично (не)сређено и хаотично стање у СПЦ по питању изображења иконе св.Аврамија Затворника:

(http://i.imgur.com/ItqDfhS.jpg)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Октобар 17, 2014, 03:27:52 поподне
Прилично (не)сређено и хаотично стање у СПЦ по питању изображења иконе св.Аврамија Затворника:


Ех, да је само то.

Ево једне, чини ми се грчке иконе св. Аврамија Затворника.

(http://3.bp.blogspot.com/_qpE5hNwi618/TMp9wMC-V6I/AAAAAAAAKxY/Tf1bGRQPEaE/s1600/Abramios01.jpg)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Октобар 17, 2014, 03:33:19 поподне
Не знам да ли је већ неко поменуо то, али овај дан је у руском народном календару био дан овчара, па је стога у Руса Аврамије Затворник називан "Аврамије Овчар". R1a - Руси - Аврамије, као да постоји нека веза. :)

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Октобар 17, 2014, 03:36:58 поподне
Ех, да је само то.

Ево једне, чини ми се грчке иконе св. Аврамија Затворника.


Да баш тако...но, горе постављене иконе јесу оне које се налазе "у продаји" СПЦ (изузев прве коју више скоро није могуће наћи, иначе махом сви Аврамијевштаци имају ту икону...док остале три "савремене" посједује незнатан број породица...на те савременије пак велика већина Аврамијевштака не гледа са претјераном "симпатијом" јер их не сматрамо за "праве" иконе, ако се тако могу да изразим)...касније ћу поставити и друге примјере икона осталих православних Цркава.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Октобар 17, 2014, 03:38:45 поподне
Не знам да ли је већ неко поменуо то, али овај дан је у руском народном календару био дан овчара, па је стога у Руса Аврамије Затворник називан "Аврамије Овчар". R1a - Руси - Аврамије, као да постоји нека веза. :)


У Руској Цркви св.Аврамије јесте заштитник ситне стоке...додуше код њих имају два свеца са истим именом, св. Аврамије о коме ми причамо је живјео од 290 до 360 г., док се у Руској Цркви помиње паралелно још један Аврамије Затворник који је живјео у раздобљу од XIII° и XIV° вијека.

Мислим да овде генетика нема баш неку нарочиту улогу. ;D
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 12, 2014, 07:27:13 пре подне
Свим Аврамијевштацима, а посебно Млађи честитам крсну славу св. Аврамија Затворника! (са даном закашњења, додуше)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 12, 2014, 09:22:13 пре подне
Свим Аврамијевштацима, а посебно Млађи честитам крсну славу св. Аврамија Затворника! (са даном закашњења, додуше)

Хвала Синиша!  :)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: dolinalima Новембар 12, 2014, 08:47:35 поподне
Добро јутро,
Нешто сам јутрос размишљао а што је везано за миграције наших предака, тј. наше досељавање у Мачву. Не знам да ли је случајно али знате да постоје места Богатићи и Метковић у БиХ, и исто тако Богатић и Метковић у Мачви.
Уздравље!

Постоје и Глушци у оба краја. Веома занимљиво.

(http://s3.postimg.org/y4jjnm0mn/image.jpg) (http://postimg.org/image/y4jjnm0mn/)

(http://s3.postimg.org/s4vsjyfu7/image.jpg) (http://postimg.org/image/s4vsjyfu7/)

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Новембар 12, 2014, 09:12:16 поподне
Богатић је у 18. веку населила јака херцеговачка струја досељеника.

Из Херцеговине су дошли: Берићи и од њих Синђелићи и Муњићи.

Кевићи су, по предању, дошли из околине Требиња.

Малетићи из Богатића славе Св. Игњатија (Малешевци?).

Дукићи (Лазаревдан, стара слава: Аранђеловдан, 71 к), од Камених Корита (Билећа); од њих су Дукићи (Поповићи) у Клењу, и Дукићи (Стојићи) у Салашу Црнобарском.

Пузићи (Алимпије, 107 к), старо име: Бутрић, од њих су Вукомановићи и Мањићи - а од њих Вулетићи; Бутрићи су насељени у Метковићу.

Јокићи (Јовањдан, 18к), из околине Невесиња, од рода Станчића.

Видимо да велики број топонима из овог краја упућује на Херцеговину.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 09, 2015, 11:27:29 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ЛАЗАРЕВИЋ-и из Роћевића, општина Зворник су огранак ЛАЗАРЕВИЋ-а (Стевини) из Јасенице, општина Зворник, који припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280".


(http://i.imgur.com/Pt6UyQJ.png)


Старина Марко Лазаревић (рођен 1892. г.), по свему судећи је између два рата из Јасеница прешао у Роћевић и ту се скућио.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 09, 2015, 11:28:58 поподне
”Résumé” XIII...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 23, 2015, 11:16:49 пре подне
Освежено филогенетско стабло "" тестираних Аврамијевштака R1a Z280 L1280...приредио Синиша Јерковић, администратор српског ДНК пројекта (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//).

Процијене рађене према Dr. Ken Nordtverdt калкулатору:
 
(http://i.imgur.com/Ntu5RTg.jpg)

Заједнички предак тестираних родова хаплогрупе R1a рођен је прије 950 година, почетком друге половине XI° вијека.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Александар Невски Јануар 23, 2015, 07:17:10 поподне
Ево шта дайе мой рачунач вѣроватноћа старости зайедничкога прѣдка, рачунайући на 107 од 111 ознака (без ДЫСа 464), користећи 21 дугачак узорак (све на 111 ознака).
Добиям да йе 50% вѣроватноће на 30.48 колѣн, што помножено са 30 дайе около 914 годин. За хапловрсту прѣдка користиях

13 25 17 11 11-13 12 12 11 13 11 30 15 9-10 11 11 24 14 21 34 13-15-15-16 10 11 19-23 16 16 16 19 35-38 13 11 11 8 17-17 8 12 10 8 12 10 12 22-22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 12 12 11 13 11 11 12 13 32 15 9 16 13 26 27 19 13 12 11 12 10 9 12 11 10 11 11 30 12 13 25 13 9 10 19 15 20 11 23 15 12 15 25 12 23 19 9 15 17 9 12 11

(http://s11.postimg.org/dzxqzkp2b/Mlagjo_21.png)

Напомињем да користим исте вѣроватноће промѣн као Кенет Нордтвед (по његовом савѣту), од Марка Хеиниле. Мой прорачун йе рађен и са двострукими ознаками.

Ево и добийених вѣроватноћ по колѣнах:

Колѣн=1    вѣров = 7.84554e-164%    збирна вѣров = 7.84554e-164%
Колѣн=2    вѣров = 2.59527e-119%    збирна вѣров = 2.59527e-119%
Колѣн=3    вѣров = 3.30994e-094%    збирна вѣров = 3.30994e-094%
Колѣн=4    вѣров = 4.67395e-077%    збирна вѣров = 4.67395e-077%
Колѣн=5    вѣров = 2.8724e-064%    збирна вѣров = 2.8724e-064%
Колѣн=6    вѣров = 3.0753e-054%    збирна вѣров = 3.0753e-054%
Колѣн=7    вѣров = 4.11139e-046%    збирна вѣров = 4.11139e-046%
Колѣн=8    вѣров = 2.22567e-039%    збирна вѣров = 2.22567e-039%
Колѣн=9    вѣров = 1.04244e-033%    збирна вѣров = 1.04244e-033%
Колѣн=10    вѣров = 7.0963e-029%    збирна вѣров = 7.0964e-029%
Колѣн=11    вѣров = 1.01665e-024%    збирна вѣров = 1.01672e-024%
Колѣн=12    вѣров = 4.02929e-021%    збирна вѣров = 4.03031e-021%
Колѣн=13    вѣров = 5.43793e-018%    збирна вѣров = 5.44196e-018%
Колѣн=14    вѣров = 2.93734e-015%    збирна вѣров = 2.94278e-015%
Колѣн=15    вѣров = 7.21839e-013%    збирна вѣров = 7.24782e-013%
Колѣн=16    вѣров = 8.94894e-011%    збирна вѣров = 9.02141e-011%
Колѣн=17    вѣров = 6.09075e-009%    збирна вѣров = 6.18097e-009%
Колѣн=18    вѣров = 2.44102e-007%    збирна вѣров = 2.50283e-007%
Колѣн=19    вѣров = 6.1091e-006%    збирна вѣров = 6.35938e-006%
Колѣн=20    вѣров = 0.000100339%    збирна вѣров = 0.000106698%
Колѣн=21    вѣров = 0.00112844%    збирна вѣров = 0.00123514%
Колѣн=22    вѣров = 0.00901301%    збирна вѣров = 0.0102482%
Колѣн=23    вѣров = 0.0527703%    збирна вѣров = 0.0630184%
Колѣн=24    вѣров = 0.232829%    збирна вѣров = 0.295847%
Колѣн=25    вѣров = 0.793131%    збирна вѣров = 1.08898%
Колѣн=26    вѣров = 2.13112%    збирна вѣров = 3.2201%
Колѣн=27    вѣров = 4.60334%    збирна вѣров = 7.82345%
Колѣн=28    вѣров = 8.12992%    збирна вѣров = 15.9534%
Колѣн=29    вѣров = 11.9185%    збирна вѣров = 27.8719%
Колѣн=30    вѣров = 14.7025%    збирна вѣров = 42.5743%
Колѣн=31    вѣров = 15.4496%    збирна вѣров = 58.0239%
Колѣн=32    вѣров = 13.9837%    збирна вѣров = 72.0076%
Колѣн=33    вѣров = 11.0124%    збирна вѣров = 83.02%
Колѣн=34    вѣров = 7.61524%    збирна вѣров = 90.6352%
Колѣн=35    вѣров = 4.66296%    збирна вѣров = 95.2982%
Колѣн=36    вѣров = 2.54769%    збирна вѣров = 97.8459%
Колѣн=37    вѣров = 1.25082%    збирна вѣров = 99.0967%
Колѣн=38    вѣров = 0.555416%    збирна вѣров = 99.6521%
Колѣн=39    вѣров = 0.224392%    збирна вѣров = 99.8765%
Колѣн=40    вѣров = 0.0829381%    збирна вѣров = 99.9594%
Колѣн=41    вѣров = 0.0281887%    збирна вѣров = 99.9876%
Колѣн=42    вѣров = 0.00885169%    збирна вѣров = 99.9965%
Колѣн=43    вѣров = 0.00257937%    збирна вѣров = 99.9991%
Колѣн=44    вѣров = 0.000700349%    збирна вѣров = 99.9998%
Колѣн=45    вѣров = 0.000177861%    збирна вѣров = 99.9999%
Колѣн=46    вѣров = 4.23995e-005%    збирна вѣров = 100%

Ако из прорачуна избацим двоструке ознаке и рачунам само на йедноструких, 50% вѣроватноће добиям на 30.8368 колѣн.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 27, 2015, 09:54:49 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ЋИРКОВИЋ-и из Слапашнице, општина Братунац, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/ab9gHd0.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 27, 2015, 09:56:24 поподне
”Résumé” XIV...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Фебруар 10, 2015, 06:53:17 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
МИШИЋ-и из Брасине, општина Мали Зворник, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (на карти ПЛАВО).

Тестирани Мишић зна да је у ближем сродству са Владићима из Брасине, општина Мали Зворник...породично предање Мишића говори о браћи Влади и Миши (родоначелници Владића и Мишића) који су у Брасину доселили са Цетиња.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Фебруар 10, 2015, 06:55:16 поподне
”Résumé” XV...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Фебруар 14, 2015, 08:49:59 пре подне
Недавно сам упознао једног Павловића Аврамијевштака. Одмах ми је било занимљиво што слави ту славу, па га питах за порекло. Човек је из Ликодре родом, а стицајем околности урадили су му днк анализу још док је био беба. Не треба два пута погађати којој хаплогрупи припада  - R1a. :)

Павловићи (Св. Аврамије) из Ликодре спадају у старе досељенике, непознатог порекла.

Тој групи родова припадају Чајићи, Ђокићи, Нешковићи, Гајићи, Живановићи и Павловићи. Старо презиме Колџићи. Сви славе Аврамијевдан.

У днк пројекту већ имамо два Павловића Аврамијевштака R1a. Једни су из Букора (Шабац), а једни из Очевље (Вареш). 
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Март 18, 2015, 07:53:51 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ПАНТЕЛИЋ-и из Брасине, општина Мали Зворник, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (на карти ПЛАВО).

Тестираног Пантелић прандјед је био трговац и нешто прије Првог свјетског рата долази у Брасину (Пантелићи немају предање о сродству или даљем сродству са Владићима из Брасине), купује земљу а затим гине при пробоју Солунског фронта.

По породичном предању Пантелићи су у Брасину дошли ”од Ужица” или ”из Херцеговине”.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Март 18, 2015, 07:54:32 поподне
”Résumé” XVI...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ”ВАСИЋ-и”/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Април 15, 2015, 07:13:29 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ЧАЈИЋ-и из Горњих Недељица, општина Лозница, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).
ВУЈИЋ-и из Доњих Недељица, општина Лозница, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/MrVgpBY.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)

ЛИКОДРА

Чајићи у Горњим Недељицама општина Лозница, су заправо од Чајића из Ликодре општина Крупањ.
У Ликодри један род чине следеће породице:

- Чајић
- Ђокић
- Нешковић
- Гајић
- Живановић
- Павловић

Старо заједничког презиме КОЛЏИЋ.

У Мачванском Прњавору се помињу Ликодрићи, који по неким казивањима представљају огранак Чајића из Ликодре (податак који још треба провјерити)...но, Ликодрићи у Мачванском Прњавору славе Ђурђевдан.

Тестираним Чајићима су веома блиски Максимовићи из Букора, општина Шабац као и Ћирковићи из Слапашнице, општина Братунац.



ДОЊЕ НЕДЕЉИЦЕ

У Недељицама у Јадру Светог Аврамија славе: Вујићи (староседеоци), Станојевићи и Петковићи (досељени у првој половини 19. века из Подгора преко Корените), као и Петровићи (из Кривајице у првој половини 19. века). 1

Генетски гледано, Вујићи су изузетно блиски роду Владићи из Брасине, општина Мали Зворник.

1Милојевић, 768
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Април 15, 2015, 07:19:04 поподне
”Résumé” XVII...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ”ВАСИЋ-и”/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
--  КОЛЏИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
42    - ЧАЈИЋ-и (Горње Недељице, Лозница / Ликодра, Крупањ)
43    - ЂОКИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
44    - НЕШКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
45    - ГАЈИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
46    - ЖИВКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
47    - ПАВЛОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Април 25, 2015, 03:49:13 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
РАКИЋ-и из Залазја, општина Сребреница, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/AjsDQtk.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)


Тестираним Ракићима су блиски Станојевићи из истог села, затим Палангетићи из Радачића као и род јасеничких Аврамијевштака.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Април 25, 2015, 03:50:42 поподне
”Résumé” XVIII...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ”ВАСИЋ-и”/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
--  КОЛЏИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
42    - ЧАЈИЋ-и (Горње Недељице, Лозница / Ликодра, Крупањ)
43    - ЂОКИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
44    - НЕШКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
45    - ГАЈИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
46    - ЖИВКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
47    - ПАВЛОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
48 РАКИЋ-и (Залазје, Сребреница)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: astefanovic Мај 21, 2015, 01:25:49 поподне
Брате Млађо, Не спадам у "Аврамијевштаце", али колико сам уочио једини сам ДС са Текићима из Трновице. То ме је иницирало да мало више прочитам о томе, тачније прочитао сам рад Салиха Куленовића о поријеклу становништва Подриња. Аутора сам иначе лично упознао 1987. године. Дакле у Горњој и Доњој Трновици сам примијетио породице са презименом Стевановић, дакле са мојим презименом и истом славом "Никољданом". Господин Салих је ту мало недоследан јер за Стевановиће из Горње Трновице наводи да су старином из Црне Горе,  а за Стевановиће из Доње да су у роду са оним из Горње, али да су старинци. У сваком случају у том насељу преовладава слава Никољдан (Тадићи, Текићи и сл.)
Пошто живим у Бијељини, а мој прадеда је из Загона, логичан правац миграције ми је Црна Гора или Херцеговина, Романијски плато, Подриње, Семберија (иначе чисто географски гледано Загони нису у Семберији и припадали су у "турско вријеме"нахији Корај). У монографији браће Матић о Загонима наводи се да је дио становништва дошао из Локања, дакле садашње Општине Зворник, као и што се дио села Модран назива Козлучани јер су дошли из Козлука. То је по мени један логичан слијед миграција у процесу цијепања великих сеоских задруга.
Под условом да моја породица није мијењала славу, а немам тих сазнања, можда не би било лоше када би се неко од Стевановића тестирао и тиме на неки начин размрсио тај комликовани "чвор" породичних веза. Колико сам упознат, Ти имаш велику моћ "убјеђивања".

Поздрав од Аце ДС-а из Бијељине
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јун 16, 2015, 12:53:55 поподне
Аврамијевштаци, поклапање на YHRD

(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/avr_zpsofevaoed.jpg)


У раду "Genetic population study of 11 Y chromosome STR loci in Greece" постоји хаплотип, који би могао бити близак хаплотипу наших Аврамијевштака.

Распоред: 391, 389I, 439, 389II, 438, 437, 19, 392, 393, 390, 385ab

Грк: 10, 13, 11, 29, 11, 14, 16, 11, 13, 25, 11-13

Аврамијевштаци:

- 10, 13, 11, 29, 11, 14, 17, 11, 13, 25, 11-13
- 10, 13, 11, 30, 11, 14, 16, 11, 13, 25, 11-13
- 10, 13, 11, 30, 11, 14, 17, 11, 13, 25, 11-13


Ако се не варам, кластер Аврамијевштака већ постоји на Пелопонезу. Тестирани Грк је са Атике, па може бити да постоји нека веза.



Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Φ Јун 21, 2015, 08:16:25 поподне
Још је грчки морепловац из 15 века Ласкарис Кананос путујући по Балтику написао да је у посети Либеку наишао на идентичан дијалект којим су говорили такозвани Zygiotai (Ζυγιῶται) са Пелепонеза. Како је према до сада објављеним резултатима највећа концентрација Аврамијевштака управо на подручју севера Немачке и Пољске може се претпоставити да је и тај Грк са Атике вероватно пореклом Ζυγιῶται са Пелопонеза, односно остатак неке давне миграције са подручја Балтика.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 03, 2015, 06:37:46 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
КОНДИЋ-и из Љубовије, општина Љубовија, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

Из стручне литературе:

Кондићи у насељу Петловача у Мачви такође воде порекло из села Брадића у Јадру. Они славе Светог Аврамија Затворника. Преци су им се ту доселили у 18. веку. Ова породица се формирала од браће Ранка и Миће Исића из Брадића, које је посинио Мата Кондић. У Петловачи је крајем 20. века ова фамилија бројала 9 домова, док је 5 њихових домаћинстава исељено.

Извор: Васиљевић, стр. 182.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јул 03, 2015, 06:46:05 поподне
”Résumé” XIX...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ВАСИЋ/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
--  КОЛЏИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
42    - ЧАЈИЋ-и (Горње Недељице, Лозница / Ликодра, Крупањ)
43    - ЂОКИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
44    - НЕШКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
45    - ГАЈИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
46    - ЖИВКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
47    - ПАВЛОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
48 РАКИЋ-и (Залазје, Сребреница)
49 КОНДИЋ-и / ИСИЋ-и (Љубовија / раније Петловача / старином из Брадића, општина Лозница)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Септембар 09, 2015, 01:03:38 пре подне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ФИЛИПОВИЋ-и из Јасенице, општина Зворник, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280".

Са Филиповићима се завршава тестирање породица у Јасеници (Зворник) које славе св.Аврамија Затворника, укупно 9 презимена међусобно сродних по мушкој линији.

Од Стеве:
ВИДОВИЋ
МИЛОШЕВИЋ
ЛАЗАРЕВИЋ

Од Вида:
ГАЈИЋ
ВАСИЋ

Од Илије:
ПЕТРОВИЋ
ЛАЗАРЕВИЋ

Непознато:
РАКАНОВИЋ

Непознато:
ФИЛИПОВИЋ

Вриједи такође поменути и ЈОВАНОВИЋ-е (од женске гране Гајић-а) из Јасенице, који такође славе св.Аврамија Затворника, међутим главна слава ове породице јесте Ђурђевдан.


Допуна и коначни родослов јасеничких Аврамијевштака:
(http://i.imgur.com/lu0iJy4.png)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Славко Видовић Октобар 02, 2015, 11:34:01 поподне

Допуна и коначни родослов јасеничких Аврамијевштака:
(http://i.imgur.com/lu0iJy4.png)

овде млађо мораш урадити једну малу исправку а то је Видово презиме које си ставио у загради а то је Лазаревић уместо Стевић
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Октобар 03, 2015, 02:06:06 поподне
овде млађо мораш урадити једну малу исправку а то је Видово презиме које си ставио у загради а то је Лазаревић уместо Стевић


Хвала Славко,
ево исправих и додадох прецизније податке, као што наведено у црквеној књизи:


(http://i.imgur.com/2A57VdA.png)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Октобар 22, 2015, 12:21:38 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ПАВЛОВИЋ-и из Читлука, општина Љубовија, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280".

Стари су родови:

Маринковићи и Павловићи. Маринковићи су род с Павловићима; обоји су у Бабину, једни до других; једни су гушави и мало тупљи, а други оштрији. Они су одавна у Бабину, много су се селили; добро знају да их има данас у једном селу код Вуковара, и да им је један сродник пре 80 година дошао отуда и овде међу њима умро. Сада се растурају и мешају, а у турско доба били су много привезани за свој Бабин. Не знају одакле су дошли, само се прича, да су копали руде по Бабину, да су копали и по Осату и да су морали доћи из далеке западне Босне, пошто и данас говоре најчистијим западним дијалектом. Никад се нису измицали испред Турака, били су увек добри војници, као што сведочи пример њиховог храброг потомка Јеротија Максимовића из 1834. године, који је од Маринковића (33 к.; Св. Аврамије).

Извор: страна 472, Соколска нахија, Љубомир Љуба Павловић

Павловићи припадају хаплогрупи R1a, Јеротићи (који по наводима из стручне литературе су од Максимовића, то јесте Маринковића) припадају хаплогрупи G2a, што значи да нису у сродству по мушкој линији са Павловићима.

Маринковићи (G2a? / R1а?) / (...?)

_______________________________________________

РАДИВОЈЕВИЋ-и из Доње Буковице општина Љубовија, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280".
Радивојевићи и Срећковићи су од Максимовића из Бабина, Љубовија.

Извор: страна 469, Соколска нахија, Љубомир Љуба Павловић

_______________________________________________

ЈЕРОТИЋ-и из Читлука, општина Љубовија, припадају хаплогрупи: "G2a".

ТОМИЋ-и из Лоњина, општина Љубовија, припадају хаплогрупи: "G2a".
Томићи су из Бабина, Љубовија.

Извор: страна 474, Соколска нахија, Љубомир Љуба Павловић
_______________________________________________

Мања прекомпозиција родова G2a из којега су издвојени Павловићи и Радивојевићи јер припадају хаплогрупи R1a, до даљњега "родослов" је следећи:

Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија) G2a потврђено
3     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
4     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија) G2a потврђено
5     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Октобар 22, 2015, 12:24:33 поподне
”Résumé” XX...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ВАСИЋ/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
--  КОЛЏИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
42    - ЧАЈИЋ-и (Горње Недељице, Лозница / Ликодра, Крупањ)
43    - ЂОКИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
44    - НЕШКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
45    - ГАЈИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
46    - ЖИВКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
47    - ПАВЛОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
48 РАКИЋ-и (Залазје, Сребреница)
49 КОНДИЋ-и / ИСИЋ-и (Љубовија / раније Петловача / старином из Брадића, општина Лозница)
50 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
51 РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
52 СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
4     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
5     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Đorđo Новембар 11, 2015, 07:55:23 поподне
Срећна слава свима који данас славе светог Аврамија!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 11, 2015, 09:34:58 поподне
Срећна слава свима који данас славе светог Аврамија!



Хвала Ђорђо!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Тимар Новембар 11, 2015, 11:57:29 поподне
Срећна слава свима који данас славе светог Аврамија!
Свим нашим  посјетиоцима који славе светога Аврамија, желим вам сретну славу.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 12, 2015, 12:57:41 пре подне
Свим нашим  посјетиоцима који славе светога Аврамија, желим вам сретну славу.



Хвала Тимар-е.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 28, 2015, 06:54:17 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ЦВЕТАНОВИЋ-и из Свилеуве, општина Коцељева, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

У стручној литератури у Свилеуви се помиње род Маленића који слави св.Аврамија:

Маленићи у Свилеуви, Веселиновићи у Новацима и други њихови сродници, пореклом су из Колашина, за које свилеушани држе, да су по црнопурастој боји, општем спољнем изгледу, по малом расту, тешкој окретности, приличној тупавости, ромског порекла, мада нико не уме да потврди по чему закључују. Лако може бити да су Маленићи Кричкови, који се уопште тешко прилагођавају околини, те се отуда и код њихових суседа створило такво мишљење о њима.

-Маленићи*, прва половина 18. века, Херцеговина, Аврамијевдан.

*Маленићи су из брдских крајева Новопазарског Санџака, насељени у западном делу села. Сељаци мисле да су влашког или ромског порекла и да су се такви доселили. Њима су сродни Веселиновићи из Новака.

Извор: Љубомир Љубa Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, последње издање 2011. године, Едиција „Корени“ у издању ЈП Службени гласник Србије и САНУ.


Није познато да ли су Цветановићи из Свилеуве, заправо огранак Маленића из истога села...за сада то можемо само предпоставити.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 28, 2015, 07:02:25 поподне
”Résumé” XXI...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ВАСИЋ/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
--  КОЛЏИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
42    - ЧАЈИЋ-и (Горње Недељице, Лозница / Ликодра, Крупањ)
43    - ЂОКИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
44    - НЕШКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
45    - ГАЈИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
46    - ЖИВКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
47    - ПАВЛОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
48 РАКИЋ-и (Залазје, Сребреница)
49 КОНДИЋ-и / ИСИЋ-и (Љубовија / раније Петловача / старином из Брадића, општина Лозница)
50 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
51 РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
52 СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
53 ЦВЕТАНОВИЋ-и (Свилеува, Коцељева)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
4     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
5     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Новембар 28, 2015, 07:04:15 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ЦВЕТАНОВИЋ-и из Свилеуве, општина Коцељева, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

У стручној литератури у Свилеуви се помиње род Маленића који слави св.Аврамија:

Маленићи у Свилеуви, Веселиновићи у Новацима и други њихови сродници, пореклом су из Колашина, за које свилеушани држе, да су по црнопурастој боји, општем спољнем изгледу, по малом расту, тешкој окретности, приличној тупавости, ромског порекла, мада нико не уме да потврди по чему закључују. Лако може бити да су Маленићи Кричкови, који се уопште тешко прилагођавају околини, те се отуда и код њихових суседа створило такво мишљење о њима.

-Маленићи*, прва половина 18. века, Херцеговина, Аврамијевдан.

*Маленићи су из брдских крајева Новопазарског Санџака, насељени у западном делу села. Сељаци мисле да су влашког или ромског порекла и да су се такви доселили. Њима су сродни Веселиновићи из Новака.

Извор: Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, последње издање 2011. године, Едиција „Корени“ у издању ЈП Службени гласник Србије и САНУ.


Није познато да ли су Цветановићи из Свилеуве, заправо огранак Маленића из истога села...за сада то можемо само предпоставити.

Значи и Аврамијевштаци улазе у ужи избор за Кричке. :)

Занимљиво запажање аутора. Познајем Кричке из Далмације (Дрниш) и заиста су ниски и црнпурасти. Делује чудно, с обзиром да је немогуће да се нису мешали 400 година ни са ким, да су се преносиле само те особине.

Постаје све занимљивије и треба што пре тестирати неке Кричке/Кричковиће.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: vojinenad Новембар 28, 2015, 08:06:48 поподне
Значи и Аврамијевштаци улазе у ужи избор за Кричке. :)

Занимљиво запажање аутора. Познајем Кричке из Далмације (Дрниш) и заиста су ниски и црнпурасти. Делује чудно, с обзиром да је немогуће да се нису мешали 400 година ни са ким, да су се преносиле само те особине.

Постаје све занимљивије и треба што пре тестирати неке Кричке/Кричковиће.
Чешће мешање је можда присутно у новије време у задњих две-три генерације, али у ранијим временима те породице су обично биле принуђене да се орођују са породицама сличног порекла и статуса, а није искључено да је из тог разлога можда неко од њихових предака оженио неку Циганку, па отуда можда та црнпураста нијанса коју помиње стручна литература.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Новембар 28, 2015, 08:26:00 поподне
Чешће мешање је можда присутно у новије време у задњих две-три генерације, али у ранијим временима те породице су обично биле принуђене да се орођују са породицама сличног порекла и статуса, а није искључено да је из тог разлога можда неко од њихових предака оженио неку Циганку, па отуда можда та црнпураста нијанса коју помиње стручна литература.

Када аутори у овим ситуацијама помињу "црнпурасте" људе, мислим да се то пре свега односи на неки медитерански изглед (староседеоце), пре него на Цигане (пошто су ови други лако препознатљиви).

Слични описи могу се видети код неких аутора који су обрадили Бањане (опис Парежана: ниски, црномрњасти, итд), па чак и Лубурић тако описује Крике у свом делу "Дробњаци".

Конкретно, ови из Далмације (Кричке) више личе на неке Грке.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Новембар 28, 2015, 11:51:40 поподне
Нађох три Цинцара "Аврамијевштака" у раду Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns.

Сва тројица су из Штипа (БЈРМ).
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Децембар 20, 2015, 12:09:56 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ПОПОВИЋ-и из Чанића, општина Шековићи, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

Поповићи су познати по проти Матији Поповићу, осуђеном на смрт на бањалучком велеиздајничком процесу 1917 (http://www.gimnazijabanjaluka.org/publikacije/pub11.pdf).
Породично предање о поријеклу има неколико верзија: једна је да смо однекле из Црмнице, првобитно Огњеновићи; друго је да смо из Мостара; треће, негдје из околине Гацка, или Невесиња.

Извор: Јелина Поповић-Ђурковић



(http://jadovno.com/wp-content/uploads/2015/11/Veleizdajnicka.jpg)
Извор: www.jadovno.com (http://jadovno.com/wp-content/uploads/2015/11/Veleizdajnicka.jpg)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Децембар 20, 2015, 12:11:44 поподне
”Résumé” XXII...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ВАСИЋ/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
--  КОЛЏИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
42    - ЧАЈИЋ-и (Горње Недељице, Лозница / Ликодра, Крупањ)
43    - ЂОКИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
44    - НЕШКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
45    - ГАЈИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
46    - ЖИВКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
47    - ПАВЛОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
48 РАКИЋ-и (Залазје, Сребреница)
49 КОНДИЋ-и / ИСИЋ-и (Љубовија / раније Петловача / старином из Брадића, општина Лозница)
50 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
51 РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
52 СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
53 ЦВЕТАНОВИЋ-и (Свилеува, Коцељева)
54 ПОПОВИЋ-и (Чанићи, Шековићи)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
4     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
5     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јануар 15, 2016, 07:53:29 пре подне
Evaluation of Y-STR variation in Bosnian and Herzegovinian population (2005)

Укупно тестираних - 181. По свему судећи, обрађена је Федерација БиХ

Institute for Anthropological Research, Amrusˇeva 8, 10000 Zagreb, Croatia
Medical Faculty, University of Tuzla, Tuzla, Bosnia and Herzegovina
University Hospital Center, Bijeli Brijeg, Mostar, Bosnia and Herzegovina



Аврамијевштаци(?)

13 25 17 11 11-13 ? ? ? 13 11 30 (x3)
13 25 17 11 11-13 ? ? ? 13 10 30

4 од 181, 2.21%. Занимљиво је да су и на оном истраживању на 23 маркера (100 људи) за БиХ, Аврамијевштаци на 2%.

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јануар 15, 2016, 09:00:04 поподне
13 25 17 11 11-13 ? ? ? 13 10 30

Мала исправка. Овај са 392=10 не упада у род Аврмијевштака, или упада, али је даљи рођак пошто је DYS392 споромутирајући маркер.

Дакле, 3 од 181, Аврамијевштаци у БиХ - 1.66%
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 16, 2016, 12:14:50 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ВЕСЕЛИНОВИЋ-и из Црнче, општина Љубовија, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/AjsDQtk.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)


У стручној литератури се наводи следеће:
Веселиновићи на Вршчићу и Коларици, радници на турским имањима, су од Маринковића из Читлука (15 к.; Св. Аврамије).

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 16, 2016, 12:16:55 поподне
”Résumé” XXIII...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ВАСИЋ/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
--  КОЛЏИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
42    - ЧАЈИЋ-и (Горње Недељице, Лозница / Ликодра, Крупањ)
43    - ЂОКИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
44    - НЕШКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
45    - ГАЈИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
46    - ЖИВКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
47    - ПАВЛОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
48 РАКИЋ-и (Залазје, Сребреница)
49 КОНДИЋ-и / ИСИЋ-и (Љубовија / раније Петловача / старином из Брадића, општина Лозница)
50 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
51 РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
52 СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
53 ЦВЕТАНОВИЋ-и (Свилеува, Коцељева)
54 ПОПОВИЋ-и (Чанићи, Шековићи)
55 ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
4     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Јануар 16, 2016, 04:00:37 поподне
Значи Маринковићи из Читлука су ипак G2a. Изгледа да ће ови Веселиновићи пре бити повезани са онима из Брасине ("огранак" Владића R1a L1280), који су населили и околна места (лознички крај). 
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јануар 16, 2016, 04:05:37 поподне
Значи Маринковићи из Читлука су ипак G2a. Изгледа да ће ови Веселиновићи пре бити повезани са онима из Брасине ("огранак" Владића R1a L1280), који су населили и околна места (лознички крај).


За сада то није могуће потврдити што се Маринковића тиче: Јеротићи и Томићи су G2a потврђено...поменуте породице, стручна литература третира као "огранке Маринковића”...Маринковићи могу бити G2a, R1a или нешто треће...то ћемо утврдити само када будемо њих тестирали.

Према стручној литератури, један род чине:

1   ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2   МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3      - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4      - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5      - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6      - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7      - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8      - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)


Генетички гледано, стање је следеће:

1   ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија) (R1a)
2   МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија) ( ? )
3      - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија) (G2a)
4      - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија) (R1a)
5      - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија) (R1a)
6      - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија) ( ? )
7      - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија) (G2a)
8      - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија) (R1a)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Nebo Март 17, 2016, 12:13:42 поподне
Питање:
један наш човек, који живи у Њу Јорку, хтео би да се тестира. По оцу је из околине Љубовије, славе Светог Аврамија. Презимема им нема на овом последњем Млађовом "резимеу" Аврамијевштака.

Може ли неко да препоручи неки ДНК центар у Њу Јорку где би то могао да одради, наравно не нешто претерано обимно ни скупо - основне маркере на основу којих би се утврдила ХГ.

Унапред хвала! 
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Март 17, 2016, 12:25:21 поподне
Питање:
један наш човек, који живи у Њу Јорку, хтео би да се тестира. По оцу је из околине Љубовије, славе Светог Аврамија. Презимема им нема на овом последњем Млађовом "резимеу" Аврамијевштака.

Може ли неко да препоручи неки ДНК центар у Њу Јорку где би то могао да одради, наравно не нешто претерано обимно ни скупо - основне маркере на основу којих би се утврдила ХГ.

Унапред хвала!


Здраво Небо,
у резимеу су убачене само оне породице које смо тестирали и њихови утврђени ближи рођаци...што је само мањи дио у односу до сада прикупљених података породица Аврамијевштака у подрињу а и шире.

Реални списак родова је много већи, исти ће бити уписани у књигу коју спремамо.

Ако није тајна, о којој породици из околине Љубовије је ријеч?
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Nebo Март 17, 2016, 07:11:28 поподне
Млађо, послао сам ти ПП.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Април 11, 2016, 10:15:24 поподне
Фреска...пропорције...икона:

(http://i.imgur.com/soFRjbd.png)

Рад оца Серапиона Тимшића, Високи Дечани.

Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Мај 19, 2016, 01:54:24 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ЈАКОВЉЕВИЋ-и из Дворске, општина Крупањ, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/AjsDQtk.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)


У стручној литератури се наводи следеће:
"Вукашиновићи (Грујичићи, Ковачевићи и Обрадовићи): Зна се сигурно да се Вукашин са своја четири брата доселио из Херцеговине и да се прво настани у Ступници, па му се ту не допадне, због тога се пресели у Цикоте, где му полипсају овце с’тога оде у Дворску где је брдовитије.

Вукашин се подели са браћом: Јаковом, Јовицом, Мићом и Петрашином.

Грујучићи: Од Вукашина остану синови или унуци (не зна се тачно) Грујица и Обрад. Грујица је имао два сина, Пана и Илију. Од Пане остане Иван. Од Ивана Ђурађ, који је жив. Од Илије остану: Никола, Митар и Ристо. Никола остави сина Саву, Митар Василија а Ристо Срећка, сви се презивају Грујучићи.

Обрадовићи: Обрад је имао сина Ђурђа од кога остану: Марко, Станко и Димитрије. Марко је жив. Станко остави синове: Живка, Максима, Богосава, Спасоја и Цветка, који су живи и сви се по Обраду презивају Обрадовићи.

Ковачевићи: Димитрије нија имао мушке деце, већ само једну ћерку. Ћерку уда за неког Ковачевића, кога доведе у кућу (уљез) и он слави Алимпијевдан.

Грујучићи и Обрадовићи се зову и Вукашиновићи.

Јаковљевићи (Тадићи, Капетановићи): Од Јакова остану синови Мићо и Панто. Мићо је имао сина Цвију а Цвија Срећка и Панта и они се презивају Јаковљевићи.

Тадићи: Панто, син Јаковљев има је синове Тадију и Ђурђа; Тадија је имао синове Живка и Милоша. Живко је имао синове Стојадина и Јована а Милош Љубу, Игњата и Арсена, који су живи и презивају се по деди Тадији – Тадићи.

Капетановићи: Ђурађ, Пантин син, био је капетан. Од њега остане син Обрен а од Обрена синови: Велимир, Спасоје, Јован и Мићо, и они се презивају Капетановићи.

Јовичићи (Стевановићи и Митровићи): Од Јовице остану синови или унуци (не зна се тачно) Стеван, Митар, Андрија и Јован. Јован се одсели у Цикоте (мала Кривајица), па се његови потомци по прадеди (или деди) Јовици презивају сада Јовичићи. По Стевану се његови унуци презивају Стевановићи. Митар и Андреја остану у заједници и њихови потомци се презивају Митровићи.

Мићићи (Аксентијевићи): Од Мића, који је отишао у Удовичића малу на своје имање остане син Аксентије. Он се по оцу презивао Мићић. Његов садашњи унук се презива по њему, Аксентијевић.

Ковачевићи: Од Петрашина остане једна ћерка и њу уда за једног ковача, који се настани као уљез и по њему се његови потомци презивају Ковачевићи, који славе Пантелијевдан.

Вукашиновићи, Јаковљевићи, Јовичићи и Аксентијевићи и све остале наведене фамилије, изузев две Ковачевића, славе Аврамијевдан.


____________________________



Село Дворска (Крупањ), родбинске везе неколико породица које славе Аврамијевдан:


Приредио: Љубиша МИТРОВИЋ

За почетак испричаћу вам једну малу причицу коју сам чуо у селу Дворска од старине Милана Вукашиновића. Причу преносим дословно онако како сам је чуо:

''Вукашин је био Херцеговац. Живео је код Ивановог бунара(1) а чувао овце у цикоћском пољу. Пошто је из пушке шешаре(2) убио Турчина јер није хтео да 'вода опанак', он избегне од Ивановог бунара у Крајеве(3). Кад га потера ту стигне он убије још једног Турчина из исте пушке шешаре па избегне у Дворску, у шуметину звану Вајатине. Вукашин је имао девет синова:

Веселина – од њега су Вукашиновићи
Митра – од њега су Митровићи
Јовицу – од њега су Јовичићи
Јакова – од њега су Јаковљевићи
Аксентија – од њега су Аксентијевићи
Тадију – од њега су Тадићи
Обрада – од њега су Обрадовићи
Један је био капетан - од њега су Капетановићи
Један је погинуо - није оставио порода

Старина Милан зна имена свих својих предака до Вукашина и ако се узме да је једно колено у просеку 20-25 година, Вукашин би могао бити рођен негде пре 1760. г.

Све ове горе поменуте породице још увек постоје у Дворској, зову једни друге рођацима, славе Св. Аврамија и преслављају Спасовдан. Мој ђед Павле Митровић се зауставио у Цикотама а доста Митровића од Вукашиновог Митра су расути свуда по Србији и даље.


Иванов бунар(1) то је место на путу Лозница – Ваљево између Брезјака и Цикота а где је одвајкада постојао бунар. Бунар је вероватно некад давно ископао неки Иван

Пушка шешара(2) у Вујаклијином речнику страних речи и израза стоји:
šešana (pere. Seghane, tur. §e?hane) vrsta stare puške koja se punila spreda; ši-šana.

Крајеви(3) Крајеви су део Цикота где се брда из цикоћског залеђа додирују са Јадарском долином. Поље испод Крајева се зове Сувопоља.

Вукашинови потомци, Дворска (Крупањ):
(http://i.imgur.com/QWrIJlW.jpg)
Извор: Љубиша МИТРОВИЋ
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Мај 19, 2016, 01:57:54 поподне
”Résumé” XXIV...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ВАСИЋ/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
--  КОЛЏИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
42    - ЧАЈИЋ-и (Горње Недељице, Лозница / Ликодра, Крупањ)
43          - ЛИКОДРИЋ-и (Прњавор, Шабац)
44    - ЂОКИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
45    - НЕШКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
46    - ГАЈИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
47    - ЖИВКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
48    - ПАВЛОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
49 РАКИЋ-и (Залазје, Сребреница)
50 КОНДИЋ-и / ИСИЋ-и (Љубовија / раније Петловача / старином из Брадића, општина Лозница)
51 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
52 РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
53 СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
54 ЦВЕТАНОВИЋ-и (Свилеува, Коцељева)
55 ПОПОВИЋ-и (Чанићи, Шековићи)
56 ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
57 ЈАКОВЉЕВИЋ-и (Дворска, Крупањ)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
4     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 11, 2016, 06:52:32 пре подне
Сретна слава Млађи, и свим Аврамијевштацима!

Сад видим да на теми о Аврамијевштацима дуго времена ништа није написано.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Новембар 11, 2016, 07:32:44 пре подне
Придружујем се честиткама! Срећна слава, Аврамијевштаци!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 11, 2016, 09:14:06 пре подне
Сретна слава Млађи, и свим Аврамијевштацима!

Сад видим да на теми о Аврамијевштацима дуго времена ништа није написано.

Хвала Синиша!
Да, тема је постала више информативног карактера као што на почетку замишљенo...за сада смо у застоју, имамо још неколицину породицу које би жељели тестирати, но не успијевамо пронаћи "добровољце" за ДНК тестирање.
Надамо се да ћемо имати користи од резултата тестираних херцеговаца...за наше даље испитивање.

Придружујем се честиткама! Срећна слава, Аврамијевштаци!

Хвала Небојша!
Живјели!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Nebo Новембар 11, 2016, 05:08:48 поподне
На здравље и радост слава свим Аврамијештацима!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Новембар 11, 2016, 06:14:32 поподне
На здравље и радост слава свим Аврамијештацима!


Хвала Небо!
Живјели!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Славко Видовић Новембар 13, 2016, 10:47:24 пре подне
Хвала на честиткама и ја се такође прикључујем честиткама СРЕТНА СЛАВА!!!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Небојша Новембар 14, 2017, 09:28:34 поподне
Ако су само црвено поклапања, онда на самом Балкану Аврамијештаци немају превише поклапња.

Треба узети у обзир да се у YHRD бази не налазе сви хаплотипови из региона, али и без обзира на то није превише заступљена за разлику од неких других подграна R1a. Највише би је могло бити управо на простору Босне. Муслимани из Тузле око 5% и истраживање из 2013. (3%).
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Мај 31, 2018, 04:02:26 поподне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
КОВАЧЕВИЋ-и из Змињака, општина Шабац, припадају хаплогрупи: "I2a" (ЗЕЛЕНО).

(http://i.imgur.com/AjsDQtk.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)


У стручној литератури се наводи следеће:

КОВАЧЕВИЋИ II (Аврамије, 5- 1 к), из Брадића, у Јадру; исти су род са Ковачевићима у Ноћају.

-----------------------
-----------------------

Тестирани Ковачевић, поред генетски блиских узовничких Аврамијевштака (I2a), по предању јесте у сродству са Негићима и Јањићима у Брадићу (славе Аврамијевдан такође), општина Лозница.

Негићи са својим сродницима Јањићима, досељени су почетком 19. вијека „из Неготине“ у Херцеговини. Насеље са оваквим или сличним именом није ми познато да постоји на простору Херцеговине...ако неко случајно од вас познаје ово мјесто, био бих му захвалан да каже гдје се налази.

Истоимени огранак Ковачевића из Змињака, представљају Ковачевићи у мачванском селу Ноћају. Ова породица је бројала 4 домаћинства према подацима с краја 20. вијека. У Ноћај су се преселили крајем 19 или почетком 20 вијека.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Мај 31, 2018, 04:06:22 поподне
”Résumé” XXV...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ВАСИЋ/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
--  КОЛЏИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
42    - ЧАЈИЋ-и (Горње Недељице, Лозница / Ликодра, Крупањ)
43          - ЛИКОДРИЋ-и (Прњавор, Шабац)
44    - ЂОКИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
45    - НЕШКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
46    - ГАЈИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
47    - ЖИВКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
48    - ПАВЛОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
49 РАКИЋ-и (Залазје, Сребреница)
50 КОНДИЋ-и (Љубовија / раније Петловача / старином из Брадића, општина Лозница)
51 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
52 РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
53 СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
54 ЦВЕТАНОВИЋ-и (Свилеува, Коцељева)
55 ПОПОВИЋ-и (Чанићи, Шековићи)
56 ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
57 ЈАКОВЉЕВИЋ-и (Дворска, Крупањ)

________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
5 КОВАЧЕВИЋ-и (Змињак, Шабац)


________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
4     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 13, 2018, 11:56:31 пре подне
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ВУКАШИНОВИЋ-и из Клења, општина Богатић, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).

(http://i.imgur.com/AjsDQtk.jpg)
Извор: српски ДНК пројекат (http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat//)


У стручној литератури се наводи следеће:

Преци Вукашиновића, прешли су у мачванско село Клење из Ноћаја, почетком 19. века, односно између 1804. и 1829. године. Ових Вукашиновића су у другој половини 20. века биле 4 куће у Клењу. У Клењу живи и друга породица са презименом Вукашиновић која слави Св. Петку, али нису у сродству са Вукашиновићима Аврамијевштацима.
(Извор Васиљевић: стр 174)

Један огранак породице Вукашиновић са славом Свети Аврамије преселио се у недалеко Дуваниште, где их данас укупно има 6 домаћинстава. Предак Гаја Вукашиновић им је дошао крајем 19. или почетком 20. века, као „уљез“ у породицу Беговић која слави Ђурђевдан, али је задржао своју стару славу и презиме.
(Извор Васиљевић: стр 169)


Вукашиновићи у Клењу представљају огранак Огњеновића из Ноћаја (Сремска Митровица).

Огњеновићи:
Ова породица је бројала 6 домаћинстава у другој половини 20. века. Њени преци су се доселили из Босне, у периоду „од Првог српског устанка до 1829. године“. Њихов огранак представља породица Вукашиновић у Клењу, која слави исту крсну славу.
(Извор Васиљевић: стр 181)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: mladjo Јун 13, 2018, 11:57:18 пре подне
”Résumé” XXVI...:


Презимена која припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО):

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Стевини” (Јасеница/Роћевић, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10     - ВАСИЋ/ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
14     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
16 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
17 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
18 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
19 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
20 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
21     - ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
22 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
23 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
24 ЂУРИЋ-и (Врело, Шековићи)
25 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
26 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
27    - МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
28 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
29 ЛАЗАРЕВИЋ-и ”Илијини” (Јасеница, Зворник)
30 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
31 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)
32    - ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
33 ТЕЈИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
34 ЛАКИЋ-и (Доњи Локањ, Зворник)
35 ФИЛИПОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
36 СТОЈИЋ-и (Јардан, Зворник)
37 ЛУКИЋ-и (Роћевић/Доњи Шепак, Зворник)
38 ОБРАДОВИЋ-и (Доњи Шепак, Зворник)
39 ЋИРКОВИЋ-и (Слапашница, Братунац)
40 МИШИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
41 ПАНТЕЛИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
--  КОЛЏИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
42    - ЧАЈИЋ-и (Горње Недељице, Лозница / Ликодра, Крупањ)
43          - ЛИКОДРИЋ-и (Прњавор, Шабац)
44    - ЂОКИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
45    - НЕШКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
46    - ГАЈИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
47    - ЖИВКОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
48    - ПАВЛОВИЋ-и (Ликодра, Крупањ)
49 РАКИЋ-и (Залазје, Сребреница)
50 КОНДИЋ-и (Љубовија / раније Петловача / старином из Брадића, општина Лозница)
51 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
52 РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
53 СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
54 ЦВЕТАНОВИЋ-и (Свилеува, Коцељева)
55 ПОПОВИЋ-и (Чанићи, Шековићи)
56 ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)
57 ЈАКОВЉЕВИЋ-и (Дворска, Крупањ)
58 ВУКАШИНОВИЋ-и (Клење, Богатић)
________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”I2a1" (ЗЕЛЕНО):

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)
3 ОЗИМКОВИЋ-и (Малешићи, Илијаш)
4 ФИЛИПОВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
5 КОВАЧЕВИЋ-и (Змињак, Шабац)


________________________________________


Презимена која припадају хаплогрупи ”G2a” (ЦРВЕНО):

1 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
4     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)

________________________________________


Презиме које припада хаплогрупи ”E1b” (ЖУТО):

1 РАКИЋ-и (Роћевић, Зворник)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: olovni91 Јул 29, 2018, 10:36:44 пре подне
Поздрав свим члановима.

Да ли има неких нових истраживања на ову тему?
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Боки Новембар 08, 2018, 12:40:21 поподне
Поштовање члановима форума. Нови сам члан форума, из породице Драгичевић из Буковице Доње, општина Бијељина, која прославља Крсну славу Светог Аврамија Затворника. Пошто ме занима поријекло породице Драгичевић, надимак "Јошић", био бих захвалан укколико неко има неке информације или уколико би могао да ме упути на неки извор информација о поријеклу.
Хвала!
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Niko Март 06, 2019, 02:32:09 поподне
Добар дан, ја сам из фамилијe Гајица из Брасине (Мали Зворник)
Мој хаплогроупа је R-M198 (R1a1a) / R-CTS3402
извините ме за језик
Поздрав
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: komanovic.vladimir Мај 03, 2019, 01:42:01 поподне
Поздрав,мене интересује да ли неко има неки податак одакле потичу Комановићи.Нигде немогу да нађем порекло свог презимена.Славим такође Абрамије и из околине Шапца сам. тачније из села Слепчевић.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Ђока Мај 07, 2019, 11:45:42 поподне
Поздрав,мене интересује да ли неко има неки податак одакле потичу Комановићи.Нигде немогу да нађем порекло свог презимена.Славим такође Абрамије и из околине Шапца сам. тачније из села Слепчевић.
Цитат
КОМАНОВИЋИ (Аврамије, 13-1 к), и ДОКИЋИ (22-3 К), један су род, досељен из Босне; Комановићи се раније звали Коменовићи.
https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-slep%C4%8Devi%C4%87-%C5%A1abac/
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Христифор Јул 13, 2022, 05:38:24 поподне
Лепота и чар овог несумњиво  великог рода је у томе што упркос доминацији  Р1а  увек искоче и "уљези" у виду И2а,  Е-В13 и Г2а.   Надамо се новим  тестирањима  Аврамијевштака у будућности.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Ивица Јовановић Октобар 17, 2022, 09:46:22 пре подне
Поздрав свима, да ли Аврамијевштацима припадају Митровићи из Осата?
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: PaSlaw Октобар 17, 2022, 12:53:46 поподне
Није тестиран, али ако слави Св.Сврамије велика је вјероватноћа да припада.
Тестирани су Митровићи из Главичорка, Бијељина, и они су Р1а, Z280.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Gorance Октобар 17, 2022, 03:16:59 поподне
Поздрав свима, да ли Аврамијевштацима припадају Митровићи из Осата?
  Можда није тема,али кад смо већ ту. Шта се тачно подразуумева под Осатом? Знам да је око Сребренице,али ми нешто недефинисано.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Nebo Октобар 17, 2022, 09:06:49 поподне
  Можда није тема,али кад смо већ ту. Шта се тачно подразуумева под Осатом? Знам да је око Сребренице,али ми нешто недефинисано.

(https://i.postimg.cc/fTfC7rrw/osat.png)

„Подручје Осата простиге се од Тегарске реке уз Дрину. Граничи се са планинама Принићевац, Несмотер и Чауш. Осату припадају села Абдулићи, Беширевићи, Блажијевићи, Бољевићи, Божићи, Бујаковићнг Црница, Мала Дељегошта, Велика Дељегошта, добрак, Гладовићи, Јагодња, Јакетићи, Јошава, Карина, Калиманићи, Костоломци, Крњићи, Лијешће, Љесковик. Млечва, Мошићи, Ногачевићи, Осмаче, Осатица, Пећи, Петрича, Постоље, Познановићи, Прибидол Српски, Прибидол Муслимански (раније – Турски), Прохићи, Радошевићи, Радовчићи, Рађеновићи, Ратковићи, Станатовићи, Сулице, Тегаре, Токољак, Топлица, Уришићи, Вранешевићи, Вуцаре, Жабоквица, Жабоквица Српска, Жабоквица Муслиманска (раније – Турска), Запоље и Жлијебац“. (из књиге „Братунац и околина у мојим сећањима“, Ђорђе Беатовић)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Nebo Октобар 17, 2022, 09:15:17 поподне
Дакле, подручје у окуци коју прави Дрина, на север од планине Таре:

(https://i.postimg.cc/zvcgpTKF/osat2.png)
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Gorance Октобар 17, 2022, 09:37:31 поподне
Дакле, подручје у окуци коју прави Дрина, на север од планине Таре:

(https://i.postimg.cc/zvcgpTKF/osat2.png)
  Претпостављао сам, него нисам знао да ли је цела сребреничка општина у питању, плус Братунац. Хвала.
Наслов: Одг: Аврамијевштаци
Порука од: Aleksandar Jovanovic Април 13, 2023, 07:43:04 поподне
Pozdrav svima. Procitao sam sve do sad napisano i molim, ako ima neko, bar da mi kaze svoje misljenje, posto meni nije jasno. Elem, pogledajte ispod, po popisima koji su objavljeni na sajtu, da se pominje i Kolasin kao mesto porekla. Dakle, jedni kazu Livno , drugi Kolasin, a do sad sam na forumu procitao komentare i predanja o dolasku iz Nevesinja.


selo Koceljeva:
-Kovačevići*, prva polovina 18. veka, Lijevno, Sv. Avramije.
*Kovačevići su velika lijevanjska porodica, doseljena prvo u Mali Bošnjak, pa se posle rasturili po Koceljevi i svima susednim selima. Kovačevići za sebe misle, da su uvek bili bogati i da im je to zapisano u knjizi sudbine. I po svima selima, i danas, zna se da su bogatstvom izmakli od ostalih svojih suseda.

Selo Svileuva:
-Malenići*, prva polovina 18. veka, Hercegovina, Avramijevdan.
*Malenići su iz brdskih krajeva Novopazarskog Sandžaka, naseljeni u zapadnom delu sela. Seljaci misle da su vlaškog ili ciganskog porekla i da su se takvi doselili. Njima su srodni Veselinovići iz Novaka. Dalje stoji u drugom delu popisivaca:"Malenići u Svileuvi, Veselinovići u Novacima i drugi njihovi srodnici, poreklom su iz Kolašina...

Selo Novaci, Ub:
Jedini koji slave Avramija u Novacima su Tešići 1 (verovatno od Veselinovica, jer pod prezimenom Veselinovic nema niko), prva polovina 18. veka, Koceljeva, Sv. Avramije, od koceljevačkih Kovačevića, ugledna zadruga.

U nadi da cu dobiti bilo kakvo pojasnjenje,
srdacan pozdrav, Aca