Занимљиви топоними

[Nebo]

Интересантни су топоними: „Мислођин, Бозољин, Крепољин“. Које би њихово порекло могло да буде?

О топониму Мислођин одличан чланак написао је Александар Лома – „Мислођин и Медођин“ (Ономатолошки прилози IX, САНУ, 1988).

Мислођин се у османским дефтерима 16. века доследно наводи као - Мислотин и, према Ломи, топоним долази од личног имена Мислота. Имена попут Мислота, Мислета, Мислата, а нарочито име Мислав, налазимо и код Чеха и Полабских Словена. Префикс или наставак -мисл- налазимо у мноштву топонима код словенских народа. Примера ради, код нас у топониму Житомислић, изведеном од личног имена Житомисл, или Мислопоље на Ибру (Рашка) = упрошћено од Миславово Поље.

[Nebo]

Бозољин је, према народном предању, назив добио од заснивача села именом Бозон.

Натегнуто је извести Бозољин од Бозон, пре би било од Бозољ. Али само име Бозон није непознато у нашој ономастици, па тако и родовски надимак Бозони (Срем) или презиме Бозонић (Срби у Јужној Угарској у 17-18. веку). У самом Бозољину постоје локалитети са називом Бозонска река, Бозонско поље и сл. Постоји и топоним Бозон у МАкедонији (Лесковец на Преспи). Реч бозница у старословенском је означавала неку врсту култног места.

Како год, постоји и реч бозол, један од назива за биљку зову (Малешево, Македонија). Могуће је и да је топоним Бозољин настао од тога.

[Nebo]

Према народном предању, назив Крепољин долази по положају насеља „у крај поља“.
Међутим, из старијих докумената, видимо да се ово насеље означавало као Креполин. Могло би доћи од неке латинске (влашке) речи са основом crep (-ol, -ul)?

[Aca]

Хвала на одговорима, заворавио сам и Белољин. Да ли се овај суфикс љин, лин може довести у везу са сличним словенским топонимима у Чешкој, Пољској и И.Немачкој као што су Брлин, Лублин и сл.

[Панић]

Према народном предању, назив Крепољин долази по положају насеља „у крај поља“.
Међутим, из старијих докумената, видимо да се ово насеље означавало као Креполин. Могло би доћи од неке латинске (влашке) речи са основом crep (-ol, -ul)?

Има ли слично порекло и топоним Црепољско?

[Nebo]

Хвала на одговорима, заворавио сам и Белољин. Да ли се овај суфикс љин, лин може довести у везу са сличним словенским топонимима у Чешкој, Пољској и И.Немачкој као што су Брлин, Лублин и сл.

Према Ломи топоним Белољин долази од ранијег Белоњин (дисимилација л – н), па се овај топоним не би могао сврстати у ову групу топонима са наставком –љин.

[Nebo]

Има ли слично порекло и топоним Црепољско?

Лично, мислим да нема. Цреп је општесловенска реч и мислим да је тешко могло доћи до преласка основе цреп- у креп-.
Топоним Црепоље (данас Црепина) налазимо у 16. веку у околини Рожаја.

Можда ови топоними имају везе са остацима старих насеља које су Словени приликом насељавања затицали на тим локалитетима - црепове, црепине на селиштима ранијег становништва.

[НиколаВук]

Лично, мислим да нема. Цреп је општесловенска реч и мислим да је тешко могло доћи до преласка основе цреп- у креп-.
Топоним Црепоље (данас Црепина) налазимо у 16. веку у околини Рожаја.

Можда ови топоними имају везе са остацима старих насеља које су Словени приликом насељавања затицали на тим локалитетима - црепове, црепине на селиштима ранијег становништва.

Цреп је у средњем веку било и лично име. Најпознатији Цреп је био господар Петруса код Параћина, са краја 14. века.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B5%D0%BF_%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B

[Сол]

Сол, где су помени ових лужичких имена? Волео бих то да истражим подробније.

Карлхајнц Хенгст, у "Словенско племство, њихов језик и њихова имена између Сале и Лабе од 10. до 13. века", поред словенско-(лужичко) србских племићких личних имена као нпр.; Славко, Мојко, Радован, Борислав, Бојан, Стојан, Грубан , и једног Pakuslaus de Nymans /Paxlaus de Nymantz canonicus ecclesiae Misnensis 1350/1357г. наводи.

Хенгст сматра, да је de Nymans/Nymantz је топонимског порекла, и изведно  из старо(лужичко)србског личног имена  *Nimań *Nĕmań ‘- у значењу " место  једног *Нимана *Немана  (Siedlung eines Niman/Nĕman’) (Niemehne, 1, 1378г, код  Belgern-a ,civitas Belgora/Белогора на северу Саксоније)


Karlheinz Hengst; Der slawische Adel, seine Sprache und seine Namen zwischen Saale und Elbe vom 10. bis 13. Jahrhundert (2016.)

https://ul.qucosa.de/api/qucosa%3A16334/attachment/ATT-0/
https://de.wikipedia.org/wiki/Belgern

[ДушанВучко]

Негришори код Лучана, Станишор на Косову. Партеш, исто на Косову

[НиколаВук]

Негришори код Лучана, Станишор на Косову. Партеш, исто на Косову

Сва три топонима су источнороманског порекла, с тим да је Станишор мешано источнороманско-словенски (словенска основа са источнороманским суфиксом).

[Gorance]

Мени су занимљиви топоними Кик и Цикоте. Јављају се,безмало, од Вардара до Триглава и обично означавају засеоке. Немам појма шта значе.

[Симеон Волос]

Муо код Котора

Злакуса код Пожеге.Претпостављам да је ово сложеноца речи зла и кус(ати) тј. залогај,пробати храну.Највероватније је у народу остало сећање на велико тровање мештана након неког свечаног обеда.

[Никац]

Муо код Котора

Злакуса код Пожеге.Претпостављам да је ово сложеноца речи зла и кус(ати) тј. залогај,пробати храну.Највероватније је у народу остало сећање на велико тровање мештана након неког свечаног обеда.

mȏl m (ćirilica мо̑л)

Značenja:

(značenje izvedeno preko sinonima) mol, reg. dolma reg., muo reg., lukobran, pristan reg., mulo reg., dok, ustava, porat reg., mul reg., port reg., brodište (pristanište za skele), molo, splavnica, deo luke/ozidani nasip za pristajanje brodova, gat, kej [1]

Etimologija✧ tal. molo

[Глигорија]

Село мојих предака се зове Мезграја, некада Мездреја. Има их неколико. Код Угљевика, код Ниша, ова моја у Лужничком заплању, а има и Мездраја код Бујановца. У Бугарској град Мездра је железничко чвориште. У Македонији у општини Св.Никола постоји сада напуштено село Мезграја.
Оно што сам успео да нађем: Мездра на влашком значи крчевина. Мездра у Македонији значи слаба, песковита земља, пањак између две њиве.... Мезгра је такође, ткиво-сок између коре и сржи дрвета, такозвана бјељика, а то су некада скупљали пастири...

[Симеон Волос]

Смедерево?

Itаlijаnski istoričаr Antonio Bonfini (1427.–1503.) u svome delu Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia nаvodi dа ime Smederevа potiče od Svetog Andreje (Inаče, mаđаrski nаziv zа Smederevo koji se do dаnаs zаdržаo u ovom jeziku je Szendrő).

U delu Ohridskа аrhiepiskopijа u početku XI vekа Stojаn Novаković je nаpisаo: Poznаto je poodаvno dа je Smederevo pokvаreno EIS MONTE AUREO, jer je grаd podignut nа mestu nekаdаšnjeg rimskog grаdа Mons Aureus, što u prevodu znаči „Zlаtno brdo“. Ovа rimskа nаseobinа zаbeleženа je nа Pojtingerovoj kаrti kojа potiče iz IV vekа.

Postoji mišljenje dа je toponim Smederevo složenicа dve reči: smet i drevo zbog izrаzito gustih hrаstovih šumа nа ovom području.

Toponim Smederevo po nekim izvorimа vuče poreklo od srednjovekovnog muškog imenа Smender. Mnogi аutori smаtrаju dа je poreklo ovog toponimа irаnsko-hаzаrskog poreklа. U prevodu sа irаnskog Semender znаči krаjnjа vrаtа. Uprаvo tаko se zvаo i hаzаrski grаd koji se nаlаzio nа jugozаpаdnoj obаli Kаspijskog jezerа. Krаjem X vekа Hаzаrsko cаrstvo nestаje i mnogi stаnovnici Semenderа, bežeći pred nаjezdom osvаjаčа, uputili su se u nаše krаjeve, nаzivаjući svojа novа nаseljа imenimа svojih rаnijih prebivаlištа.

Неко другачије тумачење?Мени лично последња опција делује најреалнија.Уз препознатљив српски/словенски наставак -ево.Ако би то био тачно у овом случају,са којим народом би најлогичније повезали име Смендер у време настанка имена овог града?Власи?Мађари?

[Nebo]

У књизи о историји Смедерева („Историја Смедерева у слици и речи“, 1980) Леонтије Павловић наводи мноштво верзија тумачења назива Смедерево.

Мени најближе тумачење је да се ради о словенском топониму:
„...у доњем току реке Одре и западно од ње племена Љутићи и Бодрићи имали приличан број имена места везаних за групу консонаната Смдрв. као: Смарджов, Смердика, Смрдзовь, Смрдика, Смрделе, Смрдиево, Смрдови, Смрьдово, а на реци Лаби Смрдов... то су изнети разни облици имена Смедерево који могу бити словенски од „смрдети", основа смрд у смислу блатиште...“

Овај други део речи „дерево“, могао би доћи и од „дрѢво“.

[сɣнце]

У књизи о историји Смедерева („Историја Смедерева у слици и речи“, 1980) Леонтије Павловић наводи мноштво верзија тумачења назива Смедерево.

Мени најближе тумачење је да се ради о словенском топониму:
„...у доњем току реке Одре и западно од ње племена Љутићи и Бодрићи имали приличан број имена места везаних за групу консонаната Смдрв. као: Смарджов, Смердика, Смрдзовь, Смрдика, Смрделе, Смрдиево, Смрдови, Смрьдово, а на реци Лаби Смрдов... то су изнети разни облици имена Смедерево који могу бити словенски од „смрдети", основа смрд у смислу блатиште...“

Овај други део речи „дерево“, могао би доћи и од „дрѢво“.

Сваки покушај извести наименовање Смедерева из прасловијенскога даје јалов плод.
С освртом на твоје приједлоге довољно је указати на то, да реда гласова  с-м-р-д (како је у смрад, смрди) ни у којим положајим не мијења се у у с-м-д-р; тако исто није својствено језику његова мјестоположења говорити смерд нити дерево, но само смрд- и дрво.

Имајући у виду мадјарски назив Сендро и турски Семендире очевидно је да је реда гласова испрва била с-м-н-д-р и да је у сваком језику ради лагоде изговора учињена мијена по обичајима и законитостима тих језика.
Уважавајући развијање свакога из ових језика, ја узобнављам (реконструишем) раносредњевјековни облик као Смендерево. И ево како:

Турскому језику он би се прилагодио или у исмендир или у семендир ради познате турачке гласовне хармоније.
У србском и бугарском у процесу деназализације "ен" постало би Смедер-, како и јест данас.
Мадјарски језик одликује:
- проширење затворенога слога удвојењем самогласа, па из брат учини барат, из глиста учини гилиста, из гнус учини гунус; старомадјарски szümtükkel постаје касније szemetekkel; тако ће и из смендер учинити семендер.
- губљење гласа "в"; ав, ов,ев постају -, a, ő-. Павел постаје Пал; Из влах учине валах а потом алах, а потом олах. Тако је задње о из Сендрő постало из -ево>ео>о које се налази у србском и бугарском. Што значи, да је мадјарски облик постао из словијенскога.
- упрошћење основа у средини тросложних и четверосложних ријечи, тако што се ненаглашени слог изгуби нпр. győzedelem > győzelem; тако је и Семендер упрошћено у Сендр- исто како је и Сенандер упрошћено у Сендр-. На сјеверу Мадјарске постоји град Сендро, који потиче од Сенандров.

Из свега слиједи да је старословијенски облик био "Смендерево", то јест СМѦДЕРЕВО. Ктому је СМѦДЕРЬ име несловијенскога извора, по свој прилици у вези с властелом Бугарскога Хаганства. Не владајући турачким језицима и довољним знањем, не могу одредити извор тому имену, али једино што ми на ум пада, је да у језику Иранаца, који је ономадне големо утицао на турачке језике ииа ријеч самандар која значи змај.

[Nebo]

Сваки покушај извести наименовање Смедерева из прасловијенскога даје јалов плод.
С освртом на твоје приједлоге

Нису моји већ Леонтијеви 

[сɣнце]

Нису моји већ Леонтијеви 

Важи. Сада је јасно.