Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2481890 пута)

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6660 послато: Фебруар 19, 2019, 05:18:06 поподне »
Срдић, Никољдан, Бастаси (Заглавица), Дрвар

Припада хаплогрупи R1b>BY611>Z2705.

Хаплотип се не одликује неким екстремним вредностима. Иако нема неког сигурног трага
с ким би Срдић могао бити повезан, могло би се рећи да постоји ближа веза са делом Кецмана
који припадају истој хаплогрупи R1b>Z2705.

Међутим, подаци из литературе су недвосмислени и говоре да су Срдићи пореклом из Далмације,
и то највероватније са подручја Дрниша.

Наиме, у књизи Петра Рађеновића "Унац", у делу о Бастасима каже се да су: Срдићи (24 к.) славе Никољдан. Живе на два места: За Главицом 20 к. и у Жупи 4 к. О њима је већ речено да су доселили из Далмације. Пре 120—150 г. Дамјан Срдић отселио одавде у Корјеницу. У разговору рекао он бегу Кулену да му је појата већа од бегове. Он то рекао у шали мислећи на велики планински пашњак Шаторницу. Бег му ту реч узе за зло и оглоби га са стотину дуката. Због тога се Дамјан крене с кућишта и отсели. Једни су Срдићи отселили и у Срем. Пре 70 г. Петар, звани Шпего, преселно у Колунић. Ти су по њему прозвани Шпегари.

У тексту о Колунићу (код Петровца) у књизи Петра Рађеновића "Бјелајско Поље и Бравско"  каже се: Шпегар — седам кућа. Славе Никољдан. Звали се некада Срдић. Дошли овамо пре 100 година иза Главице у Унцу Доњем. Тамо су доселили испод Црног Врха (Горњи Унац).

Да би у тексту о Црном Врху (код Гламоча) у књизи "Унац" стајало: Срдић (28 к.) славе Никољдан. Досељени пре којих шест колена из Далмације, од Дрниша. Најпре мало живели у Рорама, а отуда их „турски наџак ишћерао“ овамо горе у Срдића Долину. Њихов предак Стеле имао пет синова. Од двојице су му потомци овде у Црном Врху, од трећег у Главици, од четвртог у Клачинама, а пети се није ни женио. Одавде су Срдићи селили у крајеве око Бања Луке.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6661 послато: Фебруар 19, 2019, 05:21:10 поподне »
Метлић, Никољдан, Роре, Гламоч

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Као и већина припадника општег рода, нема неких специфичних вредности па има велики број релативно блиских поклапања. Када поређење сузимо на тестиране из Босанске Крајине који славе Никољдан, издваја се поклапање са Копањом из Бања Луке, од ког се разликује на само једном релативно бржемутирајућем маркеру (DYS456).

"Роквић (9 к.) и Метлић (3 к.) истог су рода. Славе Никољдан. Они су од Ћулума у Црном Врху, те су према томе даљим пореклом из Далмације. Роквићи овде били најпре на месту где су сада Костадиновићи те се доцније премакли на садашњу своју земљу. Метлићи казују да је њихово кућиште овде најстарије, па онда иза њих да су закућили Костадиновићи и иза ових Травари. Све њихово земљиште било једна „баштина“. Чистине било тада много мање, шума се дизала ниско у селу. Боровине свуда изобила; од ње се кадила паклина. Уз буну једна грана Метлића преселила у Ребровац, код Бање Луке."


https://www.poreklo.rs/2013/08/29/poreklo-prezimena-selo-rore-glamo%C4%8D/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6662 послато: Фебруар 19, 2019, 05:21:33 поподне »
Радановић, Никољдан, Поточани, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Као и горепоменути Метлић, поседује скоро модални хаплотип па има велики број релативно блиских поклапања. Такође му је најближи Копања из Бања Луке, разликују се на само 1 од 23 маркера, а од Метлића се разликује на 2 од 23. Тестирани је у упитнику навео да су Радановићи по предању раније из оближњих Штрбаца, из засеока Брда.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6663 послато: Фебруар 19, 2019, 05:24:42 поподне »
Тестирани је у упитнику навео да су Радановићи по предању раније из оближњих Штрбаца, из засеока Брда.

Не, већ је из Штрбаца код Босанског Грахова пореклом. Миграција у Прњавор је вероватно с краја 19. века:

— Радановићи (14 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, прозвани по Ради- Радану. Отсељавали су одавде једни у Кистање (Далмација) пре буне, други после буне у Пискавице (Бања Лука).

https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1trpci-veliki-bosansko-grahovo/

Штрбци као "род" сада прилично "шарају" са хаплогрупама. Ту су N2-P189.2, R1a-M458>L1029, R1b>BY611>Z2705 и R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6664 послато: Фебруар 19, 2019, 05:28:41 поподне »
"Роквић (9 к.) и Метлић (3 к.) истог су рода. Славе Никољдан. Они су од Ћулума у Црном Врху, те су према томе даљим пореклом из Далмације. Роквићи овде били најпре на месту где су сада Костадиновићи те се доцније премакли на садашњу своју земљу. Метлићи казују да је њихово кућиште овде најстарије, па онда иза њих да су закућили Костадиновићи и иза ових Травари. Све њихово земљиште било једна „баштина“. Чистине било тада много мање, шума се дизала ниско у селу. Боровине свуда изобила; од ње се кадила паклина. Уз буну једна грана Метлића преселила у Ребровац, код Бање Луке."


https://www.poreklo.rs/2013/08/29/poreklo-prezimena-selo-rore-glamo%C4%8D/

Ћулума је у Далмацији било у Оћестову код Книна, слава им је наравно Никољдан. По Накићеновићу су у Оћестово дошли "из Босне" у 16. или 17. веку. Предање Роквића и Метлића о пореклу од Ћулума би на основу исте славе требало да је тачно.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6665 послато: Фебруар 19, 2019, 05:40:18 поподне »
Лабус, Никољдан, Велика Попина, Грачац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани поседује интересантан хаплотип – има вредност 15-15 на DYS385 и 17 на DYS19. Све ово јако подсећа на крајишки род „Пепић-Паројчић“, па тако Лабус има поклапање на 20 маркера, од упоредивa 23, са тестираним Пепићем.

Могућу везу Лабуса са Пепићима/Паројчићима подупире чињеница да за једног Лабуса са „23андме“ знамо да је Z17855+, док је хаплотип Пепића и Паројчића јако близак Љешњанима-Војинићима, који су потврђени припадници Z17855 гране. Требало би да је реч о некој раној миграцији, однекуд са простора данашње Црне Горе, према Далмацији и Крајини. И раније сам причао да би било добро тестирати Пепића или Паројчића на СНП-ове Љешњана-Војинића. У сваком случају, постоји велика вероватноћа да овај род припада грани I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37212>A20030.

Овде сам дужан да напоменем и следеће – Лабус има вредност 15-15 на DYS385, док Пепић и Паројчић имају, као Војинићи, 15-16. Постоје појединци који нису географски блиски Лабусу, али поседују вредност 15-15 и имају релативно близак хаплотип - Савић (Мурино код Плава, Лучиндан, поклапање 18/23), а нарочито Тодовић (Шилопај код Горњег Милановца, Лучиндан, поклапање 20/23), а близак му је и један тестирани са истраживања Херцеговаца, са предањем о пореклу „од Куча“ (поклапање 19/23). Сви ови родови могли би бити део једне, додуше доста древне, скупине.

Узимајући у обзир крсну славу и географску блискост, највероватније да јесте повезан са Пепићем и Паројчићем.

Такође је врло вероватно да је овај род A20030+, и уколико заиста јесу позитивни на тај СНП, мислим да удаљеност од рода ЉВ сигурно није мања од неких 500. година, а вероватно је и већа.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6666 послато: Фебруар 19, 2019, 05:42:44 поподне »
Срдић, Никољдан, Бастаси (Заглавица), Дрвар

Припада хаплогрупи R1b>BY611>Z2705.

Хаплотип се не одликује неким екстремним вредностима. Иако нема неког сигурног трага
с ким би Срдић могао бити повезан, могло би се рећи да постоји ближа веза са делом Кецмана
који припадају истој хаплогрупи R1b>Z2705.

Међутим, подаци из литературе су недвосмислени и говоре да су Срдићи пореклом из Далмације,
и то највероватније са подручја Дрниша.

Наиме, у књизи Петра Рађеновића "Унац", у делу о Бастасима каже се да су: Срдићи (24 к.) славе Никољдан. Живе на два места: За Главицом 20 к. и у Жупи 4 к. О њима је већ речено да су доселили из Далмације. Пре 120—150 г. Дамјан Срдић отселио одавде у Корјеницу. У разговору рекао он бегу Кулену да му је појата већа од бегове. Он то рекао у шали мислећи на велики планински пашњак Шаторницу. Бег му ту реч узе за зло и оглоби га са стотину дуката. Због тога се Дамјан крене с кућишта и отсели. Једни су Срдићи отселили и у Срем. Пре 70 г. Петар, звани Шпего, преселно у Колунић. Ти су по њему прозвани Шпегари.

У тексту о Колунићу (код Петровца) у књизи Петра Рађеновића "Бјелајско Поље и Бравско"  каже се: Шпегар — седам кућа. Славе Никољдан. Звали се некада Срдић. Дошли овамо пре 100 година иза Главице у Унцу Доњем. Тамо су доселили испод Црног Врха (Горњи Унац).

Да би у тексту о Црном Врху (код Гламоча) у књизи "Унац" стајало: Срдић (28 к.) славе Никољдан. Досељени пре којих шест колена из Далмације, од Дрниша. Најпре мало живели у Рорама, а отуда их „турски наџак ишћерао“ овамо горе у Срдића Долину. Њихов предак Стеле имао пет синова. Од двојице су му потомци овде у Црном Врху, од трећег у Главици, од четвртог у Клачинама, а пети се није ни женио. Одавде су Срдићи селили у крајеве око Бања Луке.

Срдићу су по маркерима најближи Качар, Кецман, Радић, из истог региона и исте славе, односно разликују се само по маркеру DYS439, на моју велику жалост, јер сам преко тог маркера градио хипотезе. У сваком случају, видимо да је збрка с маркерима код BY611. Тестирање СНП-ова је неопходно.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6667 послато: Фебруар 19, 2019, 05:44:10 поподне »
Такође је врло вероватно да је овај род A20030+, и уколико заиста јесу позитивни на тај СНП, мислим да удаљеност од рода ЉВ сигурно није мања од неких 500. година, а вероватно је и већа.

Да, одабрао сам да кажем А20030+ јер је то ипак стар СНП - у тој грани је и Михајловић из Претрешње и Македонац од пре два дана.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6668 послато: Фебруар 19, 2019, 05:55:25 поподне »
Љуштина, Ђурђевдан, Дабар, Оточац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Љуштина поседује збиља занимљив хаплотип. На DYS533 има вредност 11, што нема скоро нико, док на DYS570 има вредност 22, што збиља нема нико (сем њега). Сем тога, остатак хаплотипа готово да је модалан -  и многи из Пројекта релативно су му блиски. Ниска вредност на 533 приближава га роду П (Ђурица-Бербер-Миодраг) из Далмације, а они су му и географски блиски. Међутим, како постоје и одређене разлике у хаплотиповима, ипак не бих Љуштину за сада сврставао ни са киме, али свакако би друга мишљења била корисна.

На "23андме" имамо једног Љуштину који је Z17855+, што значи да тестирани практично извесно припада овој грани, и као такав унет је у Пројекат.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6669 послато: Фебруар 19, 2019, 06:04:45 поподне »
Крчмар, Стевањдан, Повелич, Србац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 439=12, 389II=32, 458=18, 576=17, 533=13. Најближи на пројекту му је Рунић (Никољдан) из Ведрог Поља код Босанског Петровца. Са њим има једну разлику на 23 упоредива маркера. Блиски су му и Шашлић (Никољдан) из северне Барање и Мацут (Лазарева субота) са Кордуна. Са њима има по две разлике на 23 упоредива маркера. Од оних који славе Стевањдан сви су на 4+ разлике.

У Повелич су Крчмари дошли 1887. Не каже се одакле. Ако има неко више имформација, нека напише.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6670 послато: Фебруар 19, 2019, 06:10:51 поподне »
Крчмар, Стевањдан, Повелич, Србац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 439=12, 389II=32, 458=18, 576=17, 533=13. Најближи на пројекту му је Рунић (Никољдан) из Ведрог Поља код Босанског Петровца. Са њим има једну разлику на 23 упоредива маркера. Блиски су му и Шашлић (Никољдан) из северне Барање и Мацут (Лазарева субота) са Кордуна. Са њима има по две разлике на 23 упоредива маркера. Од оних који славе Стевањдан сви су на 4+ разлике.

У Повелич су Крчмари дошли 1887. Не каже се одакле. Ако има неко више имформација, нека напише.

23. особе пописане у Повеличу 1991. године. У шематизму из 1882. године у том крају их нема, нити има Крчмара игде у истом шематизму са Стевањданом као крсном славом, па је могуће да су у време када су досељени у Повелич добили и садашње презиме.
« Последња измена: Фебруар 19, 2019, 06:14:06 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6671 послато: Фебруар 19, 2019, 06:13:01 поподне »
Ниска вредност на 533 приближава га роду П (Ђурица-Бербер-Миодраг) из Далмације, а они су му и географски блиски. Међутим, како постоје и одређене разлике у хаплотиповима, ипак не бих Љуштину за сада сврставао ни са киме, али свакако би друга мишљења била корисна.

Уколико је Љуштина заиста повезан са Ђурицом, Бербером и Миодрагом, онда је прилично занимљиво (и за мене лично неочекивано) то да су они Z17855+.
« Последња измена: Фебруар 19, 2019, 06:17:37 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6672 послато: Фебруар 19, 2019, 06:31:14 поподне »
Арсић, Никољдан, Рујковац, Лебане, J2b-M205>Y22066

За Арсиће се каже да су досељени из Рафуне крај Лебана. На САНУ у том селу имамо једног припадника J2b-M205, додуше другачије славе. Ово је нека потврда о присуству M205 у том месту. Генетски гледано, Арсић поседује модални Y22066 хаплотип и нема никакве сумње да је и Y22063+, мада би за то било добро урадити СНП тест.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6673 послато: Фебруар 19, 2019, 06:34:12 поподне »
Лабус, Никољдан, Велика Попина, Грачац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Срдић, Никољдан, Бастаси (Заглавица), Дрвар

Припада хаплогрупи R1b>BY611>Z2705.

Љуштина, Ђурђевдан, Дабар, Оточац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Нема срећнијег од мене кад добијемо потврду оних резултата са 23andMe. :) И Паројчић је мој кандидат, тако да сам поносан на читаву ту западну групу I2-Z17855. :D Честитке!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6674 послато: Фебруар 19, 2019, 06:41:31 поподне »
Срдић, Никољдан, Бастаси (Заглавица), Дрвар

Припада хаплогрупи R1b>BY611>Z2705.

Хаплотип се не одликује неким екстремним вредностима. Иако нема неког сигурног трага
с ким би Срдић могао бити повезан, могло би се рећи да постоји ближа веза са делом Кецмана
који припадају истој хаплогрупи R1b>Z2705.

Међутим, подаци из литературе су недвосмислени и говоре да су Срдићи пореклом из Далмације,
и то највероватније са подручја Дрниша.

Наиме, у књизи Петра Рађеновића "Унац", у делу о Бастасима каже се да су: Срдићи (24 к.) славе Никољдан. Живе на два места: За Главицом 20 к. и у Жупи 4 к. О њима је већ речено да су доселили из Далмације. Пре 120—150 г. Дамјан Срдић отселио одавде у Корјеницу. У разговору рекао он бегу Кулену да му је појата већа од бегове. Он то рекао у шали мислећи на велики планински пашњак Шаторницу. Бег му ту реч узе за зло и оглоби га са стотину дуката. Због тога се Дамјан крене с кућишта и отсели. Једни су Срдићи отселили и у Срем. Пре 70 г. Петар, звани Шпего, преселно у Колунић. Ти су по њему прозвани Шпегари.

У тексту о Колунићу (код Петровца) у књизи Петра Рађеновића "Бјелајско Поље и Бравско"  каже се: Шпегар — седам кућа. Славе Никољдан. Звали се некада Срдић. Дошли овамо пре 100 година иза Главице у Унцу Доњем. Тамо су доселили испод Црног Врха (Горњи Унац).

Да би у тексту о Црном Врху (код Гламоча) у књизи "Унац" стајало: Срдић (28 к.) славе Никољдан. Досељени пре којих шест колена из Далмације, од Дрниша. Најпре мало живели у Рорама, а отуда их „турски наџак ишћерао“ овамо горе у Срдића Долину. Њихов предак Стеле имао пет синова. Од двојице су му потомци овде у Црном Врху, од трећег у Главици, од четвртог у Клачинама, а пети се није ни женио. Одавде су Срдићи селили у крајеве око Бања Луке.

Срдиће Карановић на неки начин повезује са крајишким Поповићима који славе Никољдан. Каже да су ти Поповићи од неког кнеза Николе, од Грахова, па да су прво одселили у Равне Котаре, потом одатле у Крајину. Проблем је што имемо једне Поповиће из ове групе тестиране и они су G2a-L42. Део овог рода су још и Пуваче, Брекићи и Пјевићи. Биће јасније када добијемо још неког од њих. Мада будући да су Пуаче (Никољдан) из Грачаца E-V13 (23andMe), може бити да су потпуно несродни.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6675 послато: Фебруар 19, 2019, 06:45:04 поподне »
Popovići G2-L42 trebalobi da su Hercegovci , pa geografski možeš da ih isključiš.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6676 послато: Фебруар 19, 2019, 06:51:52 поподне »
Popovići G2-L42 trebalobi da su Hercegovci , pa geografski možeš da ih isključiš.

Не, ови су Крајишници, из Бихаћа. Даље порекло им је Херцеговина, ако на то мислите, но то није битно сад за ову везу са Срдићима у самој Крајини.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6677 послато: Фебруар 19, 2019, 07:21:49 поподне »
Нема срећнијег од мене кад добијемо потврду оних резултата са 23andMe. :) И Паројчић је мој кандидат, тако да сам поносан на читаву ту западну групу I2-Z17855. :D Честитке!

Драги Небојша, да није било твог идентификовања и Јовициног ангажовања, тешко да бисмо доведе! Идемо даље!! Нека нам је са срећом!

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6678 послато: Фебруар 19, 2019, 07:51:06 поподне »
Бркић, Никољдан, Борковићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 439=12, 389II=32, 458=16, 576=17, 481=29. Нема блиских поклапања на пројекту. Можда му је близак на оснвоу ових карактеристичних маркера (изузев 481) Радовић из Жеровнице код Звечана, иако Радовић има разлике на неким битним маркерима, као што су 390=23 и 533=13. Деле и исту славу. Радовићи су вероватно даљим пореклом из Херцеговине, па можда ту веза постоји, под условом да су и Бркићи пореклом одатле.

О Бркићима ће неко други надам се нешто више рећи.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6679 послато: Фебруар 19, 2019, 08:49:04 поподне »
Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=13-15, 456=14, 576=19 570=19, 635=21. Карактеристичан хаплотип који нема ближа поклапања. Једино сличне "особине" показује хаплотип једног тестираног са САНУ истрживања, из Мајура код Шапца, који слави Тривуњдан и који са Пајкановићем дели 456=14 и 635=21, док на 385 има вредност 14-16. Њему, а и Пајкановићу је у том случају близак и један из Оклеца код Бајине Баште, са славом Тривуњдан, који дели са Пајкановићем 456=14, док на 635 има 22. Ове вредности има и Старчевић из околине Лознице (Тривуњдан) и Станар (Ђурђевдан) са Пала, али они имају модалну 385=14-15 и 533=13. Од оних који славе Јовањдан, а имају 456=14, скоро сви су из Босне, а најближи Пајкановићевом хаплотипу је Јевтић из Станишевца код Вишеграда. Па и поред 7 разлике на 23 упоредива маркера, можда нека веза постоји.

Тестирани је навео предање у коме се каже:

"Најстарији предак је Пајкан Чарнојевић који је оставио сведочанство (забележено од стране пароха Јосифа Продановића 1. јануара 1805.) о доласку на планину Мајевицу из Пећи. По том сведочанству, Пајкан Чарнојевић је радио као сеиз код извесног Зафир-аге у Пећи са чијом се ћерком, како наводи, више пута `мазио`, због чега су Турци одлучили да га убију. Тада креће путешествије до Вукосаваца на Мајевици, када мења презиме у Пајкановић и жени се Ружицом, ћерком Обрена Тодоровића из села Добриње (вероватно Добриња код Пожеге). У породици присутно усмено предање о пореклу из Црне Горе, али се не наводи из ког дела Црне Горе. Ово је вероватно и тачно јер сам Пајкан није навео ништа о боравку у Пећи, па је могуће да му је то било привремено боравиште."