И последњи J/J2 за овај СДД
Цмиљанић, Ђурђевдан, Поткрајци, Пљевља, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066
Још једна породица J2b M205 из околине Пљеваља, која је, упркос разним предањима, вероватно ту доста дуго (постоји и такво предање). Најближа поклапања са тестиранима из "кричко-полимске" групе. Понављају се вредности 458=15 и 385b=18. Ту је и слава Ђурђевдан, која се најчешће јавља код тестираних M205 са тог подручја.
Нека посебност овог хаплотипа била би једино вредност 20 на маркеру 448. Остали J-Y22066 ту имају углавном 19.
О Цмиљанићима се у литератури каже следеће:
"Цмиљанићи су, према сопственом казивању, дошли из Равних Котара и населили се у околину Никшића. Ту су се задржали краће време. Због свађе, три брата су убила неког Турчина и побегла из тог места око 1600. године. Према другој верзији, они су потомци старог српског становништва из доба Немањића. Један се брат населио у Пљеваљском пољу и од њега су Прерадовићи (има их две врсте). Други је отишао у Поткрајце и од њега су Цмиљанићи, а трећи је отишао у Камену Гору. Његови се потомци презивају Смиљанићи, а негде и Цмиљанићи. Има их и око Ужица и Златибора. У Поткрајцима су нашли скоро пусту земљу, зараслу у шуму и шибље, па су крчењем добили велика имања. Касније су Селмановићи прогласили Поткрајце, Лијеску, Коријен и Дубочицу за своје читлуке. Део тих имања однели су им зетови, односно одиве, у мираз (Љухари, ћХоџићии). Цмиљанићи су држали и Коријен, али су та имања Љухари дали Ћурчићима из Матаруга."
(Милета Војиновић, "Становништво Пљеваљског краја")
Тренутно у ДНК пројекту имамо дванаесторицу тестираних из околине Пљеваља:
J2b1-M205 = 4
I2a-PH908 = 2
R1a-M417 = 2
E-V13 = 2
G2a-P303 = 1
I1-Z63 = 1