Аутор Тема: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан  (Прочитано 7863 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #20 послато: Март 06, 2019, 09:32:10 поподне »
Из чланка Радислава Пумпаловића: "Ономастика једног дела Ибарског Колашина" из Ономатолошких прилога бр. 23 (2016. година) сазнајемо занимљиве информације о рођацима Гуџулића из Свињишта који су остали да живе у Дрену, које је помињао Руговац:

"Гуџулић, секундарно презиме 3 куће Радичевића и 5 кућа Костовића. Информатор Светозар Костовић (1945)."

"Костовић, пет кућа. У три куће живи по једна особа. Верују да су, некада давно, из Црне Горе прешли у Осојане (Метохијски Подгор), а одатле, пре 150 година један од браће, чобанин, преселио се у Дрен. Сматрају се рођацима са Репановићима y Ocojaнy, са три куће Радичевића и две куће Радивојевића у овом селу. Слава Свети Трифун (Тривун), мала слава Свети Ранђо (21. XI); сеоска слава (крсти) други дан Духова. Информатори: Милосав Костовић (1912) и Светозар Костовић (1945)."

"Радивојевић, две куће (у једној једна жена). Верују да су некада давно из Црне Горе прешли у Осојане код Истока, а одатле у Дрен. Рођаци су са Костовићима и Радичевићима у овом селу. После II светског рата неколико појединаца иселило се у централну Србију. Слава Свети Трифун, мала слава Свети Ранђо (21. Х1). Информатор Милосав Костовић (1912)."

"Радичевић, три куће. Презиме узели по претку Радичу чије име носи и информатор. Верују да су, некада давно, из Црне Горе прешли у Осојане код Истока, одакле је један од браће прешао у Дрен, а други остао у Осојанима од кога су Репановићи у том селу. Род су, дакле, са Репановићима у Осојанима и Костовићима у Дрену. Информатор Радич зна имена својих предака до шестог колена (звао се Крсто). У новије време одсељено је више кућа и неколико појединаца. Слава Свети Трифун, мала слава Свети Аранђео (21. XI). Информатори: Радич Радичевић, свештеник (1952) и Неранџа Радичевић (1929)."

Што се тиче Репановића из Осојана, о њима се може прочитати следеће (рад Светозара Стијовића "Ономастика једног дела поречја Кујавче", Ономатолошки прилози бр. 5 из 1984. године):

"Репановић, седамнаест кућа. Чувају предање да су им преци некада давно прешли из Црне Горе у село Репиште у Дреници, а нешто касније из Репишта у Осојане. Информатор зна да му се и „пара–деда“ родио у Осојану. Кажу да су презиме добили по селу Репишту, из којег су се доселили у Осојане. Слава Свети Трифун (14. II). Информатор Димитрије Репановић (1913)."

Могуће је да се Радисављевићи у Свињиште нису преселили из Дрена већ из Осојана и да потичу од Репановића. То ми је пало на памет због њиховог забележеног предања о "околини Пећи" као ранијем завичају; Осојане су свакако ближе Пећи од Дрена који је ближи Косовској Митровици.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #21 послато: Март 31, 2019, 02:25:23 поподне »
Род Гуџулића је сада и генетски профилисан:

Андрић, Тривуњдан, преслава Аранђеловдан, Свињиште, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2a-L38>S2606>PH1237>BY25359. Поседује специфичан хаплотип са више јединствених вредности - повишене DYS19=17, DYS439=12, YGATAH4=10, DYS549=12 и DYS635=12 као и измутиран DYS385b=17.2. С обзиром на то, није посебно близак ниједном до сада тестираном припаднику овог рода на Пројекту (Милошевићу из Премеће код Чачка, Кнежевићу са непознатим местом порекла и једном необјављеном резултату из Вршца); сви тестирани из овог рода славе различите славе.

Андрићи припадају роду Гуџулића из Свињишта, где такође спадају и Радисављевићи и Јовановићи из истог места и са истом славом и преславом. Андрићи и Јовановићи су у Свињиште дошли око 1878. из села Дријен (општина Зубин Поток, најјужније село у тој општини које се у географском смислу налази у Метохијском Подгору, а не у Ибарском Колашину) а Радисављевићи из "околине Пећи" (највероватније из Осојана, општина Исток). У матичним селима су им остали рођаци који се данас презивају Костовићи, Радивојевићи, Радичевићи (у селу Дријен) и Репановићи (у селу Осојане). По предању, Гуџулићи своје најраније порекло везују за Морачу тј. за црногорски Колашин те да им је старије презиме било Кадић. У неком непознатом периоду су се населили прво у Осојану а затим и у Дријену, да би се након Српско-турских ратова 1876-78. део Гуџулића населио у Свињишту у новоослобођеној Топлици. До сада у Морачи или било где другде на простору Црне Горе није констатована ова хаплогрупа (која се углавном везује за Келте и њихову експанзију током гвозденог доба) те је ово предање упитно и чини се изгледнијим да су Гуџулићи заправо старинци из Метохијског Подгора; друга могућност је да су они још један од "родова са изгубљеном матицом", тј. да су некада заиста били присутни у Морачи али да су се у међувремену одатле потпуно раселили или "истражили". О овом роду је детаљније писано на теми посвећеној рођацима Андрића, Радисављевићима:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3504.0
Чињеницама против самоувереног незнања.