Ранковић, Стевањдан, Рабровац, Младеновац
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. На FTDNA је ова грана именована као PH220. Од модала се разликује на позицијама DYS549=12, DYS570=18 и DYS635=22. Нема потпуних поклапања са другим тестираним на 23/25 маркера али би могле да му буду блиске неке породице са једном или две разлике, које су уз то географски блиске, као што су Николићи из Рашевице код Параћина, слава Ђурђевдан DYS643(12/13) или Андрејић из Дубнице код Свилајнца који славе Стевањдан DYS570(19/18) и DYS643(11/13). Могуће је ипак да су Ранковићи пореклом од старовлашког миграционог правца, јер тестирани има два маркера разлике, DYS570(19/18) и YGATAH4(11/10) у односу на Пауновића из Дучаловића код Лучана. Такође из САНУ истраживања, које је рађено на 17 маркера, има блиских хаплотипова у том делу Србије, на пример једна породица која слави Стевањдан из Другова и две породице које славе Мратиндан из Азање. Тешко је одредити без дубљих тестова да ли су Ранковићи пореклом из старовлашко-динарске или косовско-поморавске етнографске зоне јер је Рабровац на месту додира ове две насељеничке струје, а Ранковићева хаплогрупа је присутна у обе. Зато саветујем WGS тест код компанија Dante или Nebula или BigY-700 тест код FTDNA.
Ранковићи се помињу у књизи Јасеница Боривоја Дробњаковића као огранак Миловановића, разгранатог рода из Рабровца. Њихови стари су се доселили у Јагњило, па су се за време збега три брата преселила у Рабровац, а један је остао у Јагњилу. Од ова три брата су сви Миловановићи (презивају се још и Пантићи, Миленковићи, Ранковићи, Недићи, Јоксимовићи, Јанекићи, Новаковићи, Ђорђевићи, Арсићи и Танасијевић), а од четвртог који је остао у Јагњилу Александрићи. Сви славе Стевањдан.
