Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Историја => Тему започео: ДушанВучко Април 22, 2018, 01:46:13 пре подне

Наслов: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 22, 2018, 01:46:13 пре подне
Toma Vučić Perišić (Barič, 1787/1788 — Beograd, 1859) je bio srpski vojskovođa iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka, najbogatiji i de fakto najmoćniji čovek Kneževine Srbije prve polovine 19. veka pored Miloša Obrenovića, vojvoda i ustavobranitelj.
Тoma Vučić Perišić sin je Periše i Stane iz Gornje Vrbave, gružanska knežina kragujevačke nahije. Periša je živeo u istoj kući u zajednici sa rođenim bratom Pavlom, koji je otac mitropolita Melentija Pavlovića (1776—1833). Melentije je rođen u Gornjoj Vrbavi, a Toma je rođen u Bariču, u vreme kada se njegova porodica bila na putu za Srem, sklanjajući se iz Srbije gde su se vodile borbe u vreme austrijsko-turskog rata. Porodica je jedno vreme živela u Sremu, odakle se vratila u Srbiju i trajno naselila u mestu Vučkovica kod Knića.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/0/0c/%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0_%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B_%28%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%29.jpg)
Порекло Борач код Кнића:
-Чолаковићи. И њих је Карађорђе „селио“ од Сјенице (кажу из села Чолак-Антића). Тома Вучић из Кнића био је од ове фамилије. Према томе они су иста фамилија и са Павловићима у Горњој Врбањи. Славе Лучиндан.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 22, 2018, 02:08:03 пре подне
Петар Николајевић Молер
Порекло презимена, село Бабина Лука (Ваљево)
ХАЏИЋ (6 к) – најстарија породица у селу, прозвата тако по Хаџи – Рувиму, иначе је позната под старим презименом Николајевићи. Хаџићи не знају да су од куда досељени већ су на велике давнине. Из њихове су породице онај знаменити велики мученик и претеча устанку од 1804. Године Хаџи-Рувим и његов синовац Петар Молер, војвода сокоски. Поред ова два велика човека за дуги низ година било је чиновника и свештеника из ове породице, па је то престало и данас нема. Славе Св. Луку. Са Хаџићима су род Пејићи из Докмира, досељени првих аустријских ратова из Никшићке Жупе..
Petar Nikolajević Moler (1775 - 1816) je bio vojvoda iz Prvog i Drugog srpskog ustanka i predsednik Narodne kancelarije (vlade Srbije) od 1815. do 1816.

Petar Nikolajević Moler je školovan slikar, poznat po radovima u više manastira u predustaničkom periodu, pa je po tome i dobio nadimak Moler. Bio je sinovac Hadži Ruvima,, kog su dahije pogubile za vreme Seče knezova.

U Prvom srpskom ustanku istakao se u bici kod sela Jelenče. Tokom ustanka oslikao je Karađorđevu zadužbinu u Topoli. Prilikom odbrane Loznice 1813. morao je zbog nedostatka mastila svojom krvlju da ispiše pismo ustaničkim vođama.

Posle propasti ustanka prebegao je u Austriju, ali se vratio u Srbiju sa početkom Drugog srpskog ustanka.

Bio je predsednik Narodne kancelarije (vlade) u periodu od 1815. do 1816. Petar Nikolajević Moler i vladika Melentije Nikšić ubrajaju se u prve opozicionare knezu Milošu Obrenoviću i kao takvi su ubijeni već 1816. godine.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/75/Petar_Nikolajevi%C4%87_Moler1.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 22, 2018, 02:34:22 пре подне
Петар Добрњац
Петар Тодоровић Добрњац је био војвода у Првом српском устанку. Син трговца Теодора Влаховића. Имао је и два брата, кнеза Стевана Теодоровића Добрњца и трговца Николу Теодоровића Добрњца. Влаховићи су пореклом из Црне Горе.. Дошли су на територију Србије са простора града Колашин за време Велике сеобе Срба у XVII веку.
Родио се 1771. године у пожаревачкој нахији, у селу Добрњу код Петровца на Млави. У младости је био хајдук неко време, а потом је одржавао имање и трговао. Карађорђе је од раније знао за Петра. Позвао га је да се прикључи у борби против Турака. Године 1804. био је буљубаша (заповедник чете) под Миленком Стојковићем. 1805. године учествовао је у боју на Иванковцу против Хафиз-паше, после које га је Совјет прогласио бимбашом (заповедник над 1000 људи) и војводом. На његову инициајтиву су се Срби на Иванковцу прегруписали и ушанчили. После битке код Делиграда (1806), против скадарског Ибрахим-паше, долази у ред првих старешина у земљи. Када је Карађорђе 1809. године поделио војску на четири дела, јужни део, који је био усмерен ка Нишу водио је Милоје Петровић. Због свађе између Добрњца и Милоја Петровића Трнавца изостала је помоћ војводи Стевану Синђелићу, у боју на Чегру (1809), што је довело до српског пораза. Милоје се уплашио да ако Петар и Стеван нападну заједно имају много веће шансе да освоје град Ниш и тиме би стекли велико богатство. Због тога је зауставио Петра и довео до великог пораза, мада је Стеван Синђелић показао велику храброст и одлучност. Нико није могао да му стане на пут да са својих 2000 Ресаваца у Ниш уђе први. Петар Добрњац и Стеван Синђелић су били кумови. После пада Делиграда (1809) напустио је Србију због неслагања са Карађорђем. 1810. се вратио у земљу на интервенцију Русије, али је 1811. поново протеран. По слому I српског устанка (1813. године), Петар је покушао да учини нешто за Србе и Србију, али му се није дало. Ишао је чак до Париза и Петербурга код Родофиникина, али безуспешно.
Петар Влаховић Тодоровић Добрњац
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e4/Petar_Dobrnjac.JPG)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 22, 2018, 03:06:16 пре подне
Јанко Катић
Janko Katić (177? - 1806.) je bio vojvoda i jedan od organizatora Prvog srpskog ustanka.

Janko Katić je rođen u Rogači ispod Kosmaja, 70-ih godina 18. veka.[1] Obavljao je dužnost kneza Turijske kneževine. U ustanku je učestvovao od prvih dana i bio je jedan od najhrabrijih vojvoda. Memoaristi kažu da je bio jedan od najvećih junaka svoga vremena i da je bio veoma rečit i pametan, jedan od retkih pismenih ustanika i vojvoda. Isticao se kao pregovarač (perfektno je govorio turski jezik) i bio je jedan od najboljih govornika.[1] Poginuo je uoči Mišarske bitke, nedaleko od Šapca, u selu Krnić, danas opština Vladimirci. Iz njegove porodice potiče i još nekoliko ustaničkih prvaka.
КАТИЋИ  у Рогачама, славе Св. Луку
Порекло презимена, село Рогача (Сопот, Београд)
Постанак села и пореколо становништва.

Прича се, са су у селу старинци ове породице:

–Чекићи***,

–Катићи***,
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/58/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 22, 2018, 03:12:56 пре подне
Теодосије Марићевић (Орашац, ? — Орашац, 1807.) је био кнез Орашца и Јасенице и трговац.

Биографија
Његов ортак је био и Младен Миловановић. Уочи устанка био је кнез у Орашцу и у Јасеници. Учествовао је на Збору у Орашцу (14. фебруара 1804.), која је одлучивала о избору вође устанка. Одбио је предлог скупштине да постане вођа, изговарајући се да као кнез треба да штити народ у случају да устанак не успе, што не би могао као вођа устанка, фактички хајдук, и предложио избор Карађорђа. У првој фази устанка био је један од најугледнијих устаничких старешина.

Његовом несмотреношћу, Срби су доживели мањи пораз у првом сукобу с Турцима код Баточине (средином априла 1804), а Тосун-ага је успео да се без борбе пробије друмом који је он чувао. Због тога је Карађорђе подозревао на издају.

Када је схватио да у Карађорђеву корист губи власт у кнежини, прешао је у опозицију, први од устаничких старешина. Отворено се сукобио с Карађорђем на скупштини у Пећанима, близу Остружнице (6. маја 1804.), тражећи да он лично плати пречанским трговцима за набављени барут и друге ратне потребе, јер је он вођа устанка. Назвао га је тиранином, који тиранише горе од дахија. Током свађе покушао је да убије Карађорђа, али му је пушка затајила и Карађорђе га је тешко ранио. Рањен је однет у Орашац, где је после неколико недеља умро и био сахрањен у родном селу. Његов гроб се налази у дворишту Цркве Вазнесења Господњег.
Марићевићи (Јоксимовићи, Минићи, Вукашиновићи, Пајевићи) 60 к. Слава: св. Лука. Најстарији досељеници. Дошли много пре Устанка из Ровца (Брда). Крај у коме су њихове куће и данас се зове „Ровачки Крај“. Из ове је фамилије кнез Тодосије, позната историјска личност.

Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 22, 2018, 03:20:13 пре подне
Стојан (Добриловић) Чупић (Пива, 1765 — Зворник, 1815) је био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја.
Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастира.
Био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Салашу. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској пјесми „Змај од Ноћаја“. Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и Карађорђеве речи: Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/5/58/Stojan_cupic.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 22, 2018, 03:32:45 пре подне
Лука Лазаревић (Свилеува, 1774 — Шабац, 29. април 1852) био је српски јунак, војвода, великан Првог српског устанка и православни свештеник (поп).
Рођен је у Свилеуви 1774. године од оца Теодора и мајке Јевросиме.

Био је на школовању у Срему, у тадашњој Аустрији, око пет година. После тога се вратио и оженио Марицом, ћерком Максима Пејића из Забрдице и запопио се 1796. године. За парохију је од ваљевског митрополита Данила добио Коцељеву и Љутице. У браку је живео седам година и добио синове Михаила и Кузмана, потом му је 1803. умрла попадија.[1]

Много је волео добре коње и оружје, од којих се никада није растајао. Имао је петнаестак рана, а један куршум у телу и у гроб је однео.

Умро је у Шапцу, 29. априла 1852. године. Сахрањен је поред шабачке цркве.
Учествовао је у свим бојевима против Турака у Подрињу, али се нарочито истакао у боју на Мишару (1806. године). Тад је (заједно са Матејом Ненадовићем) командовао српском коњицом која је на уговорени знак вешто извршила познати маневар (јуриш) и пресудно допринела српској победи. У најжешћем окршају, Лука се у једном врбаку крај речице Думаче сукобио са чувеним Кулин-капетаном. Том приликом поп Лука је био рањен, док су Кулин-капетана убили устаници.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Порекло презимена, село Свилеува (Коцељева)
-Лазаревићи*, прва половина 18. века, Бирач, Јовањдан.

*Лазаревићи у Свилеуви су потомци Лазара, једног од тројице браће, досељених из Бирча у ово село. У селу се зову још: Бајићи и Станојчићи и увек су се истицали богатством, видним политичким радњама и умешношћу у управи народним пословима. Ова породица је дала селу и Српству доста свештеника, кнезова и других угледних личности. Из ње је кнез Ранко Лазаревић, војвода Лука Лазаревић и многе друге личности.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ea/Pop_Luka_Lazarevi%C4%87.jpg/250px-Pop_Luka_Lazarevi%C4%87.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Дробњак Април 22, 2018, 12:40:58 поподне
Стојан (Добриловић) Чупић (Пива, 1765 — Зворник, 1815) је био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја.
Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастира.
Био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Салашу. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској пјесми „Змај од Ноћаја“. Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и Карађорђеве речи: Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/5/58/Stojan_cupic.jpg)
У кули Чупића у Дробњаку постоји цртеж Змаја од Ноћаја, настао крајем 19. века у Зворнику. Урамљен је 1929 године, што и пише на самом раму. Чупиће тврде да је Стојан био од њих, тј. да га је један од одсељених Чупића усвојио. Не знају како се тај Чупић звао, да ли Милош или Нинош али наводно се иселио из Милошевића због зулума никшићких Турака у другој половини 18. века. Наводно је тај Чупић био ујак Стојанов и био је без деце па га је усвојио, тј. посинио. По легенди коју Чупићи имају Стојан је био јако срећне руке, те је као дечак пронашао златан прстен у планини у пећини, а као момак је, док је орао у Мачви, нашао ћуп са златом.
Чупића и данас има у Салашу Ноћајском, мада су неки од њих променили презиме. Доселили су се у 18. веку из Херцеговине и славе Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: dko Април 22, 2018, 12:59:39 поподне
Колико Никшића...
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 22, 2018, 01:36:19 поподне
Колико Никшића...
Доста, кренуо сам њих јер сам имао њихова имена већ,  са претпоставком да су Никшићи
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 22, 2018, 02:49:23 поподне
Свака част Душане. Честитам на отварању ове теме. Што се тиче Стојана Чупића, само да допуним да су Добриловићи Пивљани.
Цитат
Čupići su poreklom Dobrilovići iz Pive u Staroj Hercegovini, gde se rodio Stojan Čupić - Dobrilović. Stojanov deda Tode Dobrilović bio je starešina u mestu Stojanovog rođenja [1]. Tode Dobrilović doselio se u Mačvu, a kasnije je došao i Stojan, kao dečak, gde ga je usvojio Strahinja Čupić, trgovac. Stojan Dobrilović je iz zahvalnosti uzeo prezime poočima Čupić.
На латиничној Википедији је мало боље објашњено Чупићево порекло.

За почетак, као прилог овој теми, кренуо бих од мог краја, тј. тадашње Соколске нахије. У књижици "Вождове војводе" (Миле Недељковић, 2002), у Соколској нахији су наведени:
- Благоје Маринковић
- Благоје Петровић
- Милутин Васић
- Мелентије Стевановић
- Кара-Марко Васић

Прва два имена су ми тотална непознаница, врло је могуће да су добили титуле "малих" војвода на врхунцу Првог српског устанка, када је дошло до девалвације тог звања. Трећи, Милутин Васић би могао да буде од великог рода Васића из села Цапарић, односно Горња Буковица (слава Св. Трифун https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-ljubovija/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-ljubovija/)). Милутин Васић се помиње као члан Совјета, 1805. и 1809. године.

У списку устаничких војсковођа на дринском ратишту 1804-1813, између осталих, помињу се:
- Благоје Маринковић, војвода, заповедник Соколске нахије 1813, заповедао из манастира Рача
- Милутин Урошевић (Васић), војвода, заповедник шанца на Баурићу* и командант доњег дела Соколске нахије, родом из Горње Буковице**
- Кара Марко Васић, заповедник Соколске нахије од 1810. до 1813. год, заповедао из манастира Рача.
- Хаџи Мелентије Стевановић, архимандрит манастира Рача, командант Соколске нахије од 1805. до 1815. године.
- Петар Николајевић Молер, војвода, заповедник доњег дела Соколске нахије од 1806. до 1810. и од 1811. до 1813. године, заповедао са Баурића.  (извор: Милан Младеновић, Родослов фамилија из Савковића и Врхпоља, 2013).

Кара-Марко Васић, рођен у селу Црвица, заселак Гручићи (околина Сребренице). По занимању ковач, на позив Хаџи Мелентија, повео Осаћане преко Дрине у устанак. Да не препричавам биографију до краја, још само да напоменем да је 1815. убијен по налогу кнеза Милоша, вероватно зато што је био лојалан Карађорђу. Порекло и слава његових Васића ми нису познати. Ако неко зна, нек допуни.
Хаџи Мелентије Стевановић, рођен 1766, место рођења неодређено, умро 1824. у Рачи. На Википедији стоји двојно презиме Стевановић - Николајевић (отац Стеван, ђед Никола), род Милићевићи. У раду "Корјенићи – област, насеља, родови" (Петар Шобајић), пронашао сам да је Мелентије рођен у Брежанима и да је слава његовог рода Мратиндан. https://www.poreklo.rs/2013/06/20/korjeni%C4%87i-oblast-naselja-rodovi/

*Пошто Јаков Ненадовић (па и сам Карађорђе) нису никако могли да освоје Соко град, онда су на брду Баурић утврдили шанац, и на истом месту подигли магистрат (суд), одакле је управљано овом нахијом.
** Горња Буковица, касније подељена на данашња села Цапарић и Врхпоље.
 
 
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 22, 2018, 03:06:51 поподне
После локалних, мање познатих устаника, ред је да се пређе на ове "мејнстрим".  :)
Кренуо бих од Васе Чарапића, Змаја од Авале. Рођен је око 1770. у Белом Потоку подно Авале, погинуо 1806. приликом ослобођења Београда.
Чарапићи су пореклом из Куча, где постоји Чарапска баштина у братству Вујановићи.Чарапићи су се у другој половини XVIII века настанили у Белом Потоку код Авале, грочанска нахија. Кад су, око 1750. долазили из Куча, један део породице остао је у Ракову, у рудничкој нахији. Из тог дела породице је жена војводе Арсеније Ломе. У Белом Потоку у подножју Авале настанили су се Јован и Иван Чарапићи из Куча. Синови Јована Чарапића су обор кнез Марко Чарапић и Маринко Чарапић. Синови Ивана Чарапића су Сава, војвода Василије - Васа Чарапић и војвода Атанасије Чарапић. Сава И. Чарапић је умро у дубокој старости у Белом потоку. Имао је синове Ђурђа и Петра. Ђурађ С. Чарапић погинуо је у Чарапића буни 1826. (Википедија).

Цитат
Чарапићи су огранак Милошевића. Не зна се када су се од њих одвојили, нити како су добили презиме Чарапићи. Зна се да су били најближи с Чупићима и да су били богати. Послије удара хајдука Баја Пивљанина на њихову стоку на Крнову, када их је опљачкао, разјуре се и одселе у Србију. У Дробњаку тврде да Васа Чарапић потиче из овог братства. Васа је био познати јунак из Првог српског устанка.
https://www.poreklo.rs/2012/03/20/poreklo-prezimena-carapic/

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/19/Vasa_%C4%8Carapi%C4%87.jpg)

У још једном извору са сајта Порекло, наводе се два предања. У првом, Чарапићи потичу од Дрекаловића, у другом, од босанских Милошевића. Такође, и овде се наводи повезаност са Чупићима. https://www.poreklo.rs/2013/09/14/poreklo-prezimena-%C4%8Darapi%C4%87/
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 22, 2018, 03:46:44 поподне
Младен Миловановић, или само господар Младен (рођен у Ботуњу, Крагујевац, око 1760, погинуо на Златибору 1823). Још један истакнути устаник чија смрт иде на душу Коџе Милоша. Миловановићи из Ботуња су пореклом од Дробњака, тачније Церовића из Тушиња. Тодор Радивојевић у књизи "Насеља у Лепеници" наводи Миловановиће као осниваче села Ботуње. https://www.poreklo.rs/2015/03/23/poreklo-prezimena-selo-botunje-pivara-kragujevac/

Церовићи:
Породична традиција зна за војводу Сима Церовића, који је живио у 17. вијеку. Симо је имао сина Ђура, а Ђуро Милована. Милован се одселио у Србију, у околину Крагујевца. Тамо је имао сина Младена, чувеног војводу из Карађорђевог устанка и предсједника Правитељствујушћег совјета. (С. Томић: Дробњак -Етнографски зборник, IV – Београд, 1902). Младен се по оцу Миловану прозове Миловановић. У Тушињи се и данас препознају остаци Милованове куће који се зову „Милованова зидина“.
Опширније: https://www.poreklo.rs/2012/03/19/poreklo-prezimena-cerovic/

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/5/58/IMG_6153a.jpg/800px-IMG_6153a.jpg)

Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Дробњак Април 22, 2018, 04:17:27 поподне
У још једном извору са сајта Порекло, наводе се два предања. У првом, Чарапићи потичу од Дрекаловића, у другом, од босанских Милошевића. Такође, и овде се наводи повезаност са Чупићима. https://www.poreklo.rs/2013/09/14/poreklo-prezimena-%C4%8Darapi%C4%87/
Чарапићи из Белог Потока су изгледа заиста Кучи. И данас има њихових рођака у Топлици. Дробњачки Чарапићи који су од Милошевића су полу-легендарна породица. Били су најближи дробњачким Чупићима и изумрлим Маринковићим али им се губи сваки траг. Да ли су се и они одселили или изумрли, не зна се са сигурношћу. У Дробњаку су остали упамћени по богатству и помињу се у стиховима:
У Чупића и у Чарапића три стотине и иљаду брава,
У Вучете, у Маринковића, у њега брава нема ђавољега
али гради дијете од сувога злата.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 22, 2018, 08:56:50 поподне
Свака част Душане. Честитам на отварању ове теме...
Хвала Ђоко :)
Јаков Ненадовић
Јаков Ненадовић (Бранковинаоко 1765 — Бранковина, 1836) је био војвода из Првог српског устанка и председник Правитељствујушчег совјета сербског. Млађи брат Алексе Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (после победе над Турцима код Свилеуве 1804.) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и личности Западне Србије. Добијао је муницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ у марту напао Шабац.

После Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет. 1810. године Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на мјесто Младена Миловановића за председника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. године, и постао попечитељ (министар) унутрашњих послова. После пропасти Првог српског устанка 1813. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће 1814. године је стигао у Бесарабију. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара Александра I у Петрограду 1816. године. У Хотину, у Бесарабији је живео све до 1831. године, а потом се вратио у Србију. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини, поред цркве. Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793—1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић (1813—1879), удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806—1885), Карађорђевог сина.
Порекло презимена, село Бранковина (Ваљево)
НЕНАДОВИЋИ – Прота Матија, по причању своје бабе Манде, у својим “Мемоарима“ наводи да је његова породица, кад се доселила из Бирча у Осату у ово село, нашла га пусто. Тако у ствари, није било. И раније је било овде насељеника, а нарочито је било у доба досељења Ненадовића породице. Ненадовића се породица доселила у општој сеоби, при крају 17. столећа и настанила се одмах поред Павића кућа. У почетку 19. столећа играли су знатну улогу унашој историји, али су их време и прилике уклониле одавде те их данас овде нема већ су растурени по Ваљеву и целом свету. Њихови су сродници ЛАЗАРЕВИЋИ, има их 4 куће и славе Св. Алимпија
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/6a/Jakov_nenadovic.jpg/800px-Jakov_nenadovic.jpg)
 
 
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 22, 2018, 09:05:31 поподне
Станоје Главаш
Станоје Стаматовић, познатији као Станоје Главаш (Глибовац, 21. фебруар 1763 — Баничина, 15. фебруар 1815) је био хајдук пре устанка, војвода у Смедеревској нахији, један од могућих кандидата за вођу устанка[2] и један од најистакнутијих старешина и јунака у Првом српском устанку. Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму.
Рођен је у селу Глибовцу, код Смедеревске Паланке, од оца Димитрија и мајке Марице, који су се у тај крај доселили из једног планинског села у близини Дебра, бежећи од турског зулума и сукоба са њима. После Станоја су рођени брат Ђока и сестра Стана.
Порекло презимена, село Глибовац (Смед. Паланка)
Ђокићи (Петровићи) 9 к., Св. Никола. Потомци Ђоке брата Станоја Главаша. Отац Ђоке и Станоја, Димитрије, дошао је из околине Дебра у Македонији. Побегао је од турских зулума, и хтео да бежи преко Саве. Кад је наишао у Ибарску долину сврати у Манастир Студеницу, где се задржи неколико дана, затим пође даље и дође у околини Крушевца. Ту остаде три године, али пошто му помру деца, напусти и овај крај и дође у Глибовац. У Глибовцу му се роде синови војвода Станоје и Ђока и ћерка Стана. Кад је Станојев отац дошао у Глибовац било је мало кућа, и сви су се утркивали, а био је и обичај, да се досељеник што боље дочека. Сваки се грабио да га добије за суседа. Предак данашњих Козлића – Радојевића, дао је Станојевом оцу грађе за кућу, земље и стоке. Отац Станојев умро је 1795. године. Војвода Станоје нема потомака, а од његовог брата Ђоке су Ђокићи. А Петровићи су потомци Борисава Петровића, који је био дунђерин и ушао у кућу Ђокића. Борисав је дошао из Међуречја (Ужице). (Ђокићи имају род у Селевцу).
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/be/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%88.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 22, 2018, 09:08:57 поподне
Чарапићи из Белог Потока су изгледа заиста Кучи. И данас има њихових рођака у Топлици. Дробњачки Чарапићи који су од Милошевића су полу-легендарна породица. Били су најближи дробњачким Чупићима и изумрлим Маринковићим али им се губи сваки траг. Да ли су се и они одселили или изумрли, не зна се са сигурношћу. У Дробњаку су остали упамћени по богатству и помињу се у стиховима:
У Чупића и у Чарапића три стотине и иљаду брава,
У Вучете, у Маринковића, у њега брава нема ђавољега
али гради дијете од сувога злата.

И данас постоје потомци Чарапића у Београду, тј. у Белом Потоку. После познате Чарапића буне, један огранак ове фамилије узео је презиме Радовановић. Славе Св. Ђурђа. Од њих је песник Васа Радовановић, познат и као певач рок групе Грешници.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 22, 2018, 10:39:22 поподне
Војвода Антоније Анта Богићевић. Рођен око 1758. год у Клупцима крај Лознице, умро 1813.
У етнолошкој литератури, за село Клупце, стоји следеће:
Цитат
...Богићевића, од којих је био Анта Богићевић војвода лознички, нема више у овом селу; они су били досељени из Дробњака.
[/b]

Антоније Богићевић је био прадеда краљу Милану Обреновићу (кћерка Томанија била удата за Јеврема Обреновића). Ако је веровати Википедији, Богићевићи данас немају директних мушких потомака. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_(%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c4/Anta_Bogi%C4%87evi%C4%87.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 22, 2018, 11:13:45 поподне

НЕНАДОВИЋИ – Прота Матија, по причању своје бабе Манде, у својим “Мемоарима“ наводи да је његова породица, кад се доселила из Бирча у Осату у ово село, нашла га пусто. Тако у ствари, није било. И раније је било овде насељеника, а нарочито је било у доба досељења Ненадовића породице. Ненадовића се породица доселила у општој сеоби, при крају 17. столећа и настанила се одмах поред Павића кућа. У почетку 19. столећа играли су знатну улогу унашој историји, али су их време и прилике уклониле одавде те их данас овде нема већ су растурени по Ваљеву и целом свету. Њихови су сродници ЛАЗАРЕВИЋИ, има их 4 куће и славе Св. Алимпија
 

Што се тиче Ненадовића, пре Бранковине, били су насељени у околини Осечине, тек око 1750. године прелазе у Бранковину. Један бочни огранак је остао у Осечини, и због неке заваде са Турцима, око 1800. године три брата беже у Подриње, у азбуковачко село Дрлаче, које им је била успутна станица у првој сеоби. Од та три брата данас је остало бројно потомство и неколико презимена у Азбуковици. Сви славе Алимпијевдан. О њима ћу детаљније у посебној теми.

Кад си већ поменуо Ненадовиће, не би било лоше да се осврнемо и на кнеза Илију Бирчанина, који је са Алексом Ненадовићем настрадао у "Сечи кнезова". За Бирчанине тврде да су истог порекла као и Ненадовићи, чак и да су некад носили исто презиме. Према првом предању, презиме су добили по месту Бирач у Бањанима, одакле воде порекло. Други извори тврде да су презиме стекли по босансој регији Бирач, која им је била успутна станица према селу Суводању (Ваљево). Забуну око заједничког порекла ове две фамилије ствара то што им нису исте славе. У монографији "Колубара и Подгорина", Љуба Павловић наводи да је слава Бирчанина - Ђурђевдан
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 23, 2018, 10:51:18 пре подне
Арсеније Лома (Гојна Гора, око 1778 — Брусница, 1815), војвода Качерски. Рођен је у Гојној Гори, од оца Јоксима Кнежевића, који се, у време досељавања нових становника, убрзо након Арсенијевог рођења, преселио у Драгољ.
Драгољ: Ломићи, фамилија војводе Лома, чији је отац дошао у 18. века из Гојне Горе-округ ужички, славе Јовањдан. (Милоје Т. Ракић: "Качер")
Нема конкретних података о даљем пореклу Ломиних предака. Постоје само претпоставке да су досељени из Пиве (вероватно због старог презимена Кнежевић и славе Св. Јован)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0e/Arsenije_loma.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 23, 2018, 12:23:33 поподне
Никола Милићевић Луњевица
Никола Милићевић, рођен је у селу Луњевица 1776. године у Рудничкој нахији, по коме је и добио надимак Луњевица.

Крајем 18. века био је веома познат као богати трговац у свом крају, али и на просторима преко Саве. Богатство је његово нарочито умножавао трговином преко земунских трговаца који су аустријској војсци набављали храну и стоку. "Тако виђен човек не могаше да не пође са својим оданим му, Рудничанима у бој...", забележили су хроничари.

Никола Луњевица је у својој средини важио за човека мудрих савета, а новчаним средствима и трговачким знањем помагао је и набавком убојних средстава за српску устаничку војску.
Порекло презимена, село Луњевица (Горњи Милановац)
-Луњевице је некадашње зааједничко презиме за неколико сада подвојених родова, али су се они овако назвали по називу села а не село по њима. Уствари, то име је носио Никола Луњевица, најистакнутији члан овог рода. За њега је забележено да је рођен 1767. године а умро је 1842. године и сахрањен код цркве манастира Вујна, који је он обновио 1805. године. Старином су то Милићевићи од Никшића, даљим пореклом из Пећке Нахије и сви славе Лучиндан. Најпре су се населили у Семедражи, где још има њиховог рода. Пошто у Семедражи није било згодно за одгој свиња, јер нема довољно воде, Никола је прешао у Луњевицу око 1800. године. Од Милићевића су сада у Луњевицама:
-Матијевићи, Миланковићи, Радојичићи, Срејовићи, Сретеновићи или Сапунџићи и Пајовићи-ови су изумрли.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Nikola_Lunjevica.jpg/800px-Nikola_Lunjevica.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 23, 2018, 12:42:24 поподне
Грбовићи
Грбовићи су били обор-кнезови и војводе колубарске кнежине ваљевске нахије са седиштем у Мратишићу. Највероватније је да су били бератлијски кнезови.
Грбовићи су пореклом из Никшићког племена из места Драговољићи. Из Драговољића у Никшићкој жупи су и братственици Грбовића Хаџићи, односно Молеровићи и Даниловићи (пореком Вукомановићи) из Мургаша код Уба. Изгледа да су се Грбовићи први доселили и да су после подстакли и друге своје братственике да се населе у ваљевском крају.
Обор-кнез Никола Грбовић
Око 20. јануара 1804. позвао је дахија Мехмед-ага Фочић да учествују у заједничком лову кнезове Николу Грбовића, Алексу Ненадовића и Илију Бирчанина. Уместо болесног Николе Грбовића отишао је његов син Милован Грбовић. На препад су оковани у ланце, кнез Алекса и Илија Бирчанин су погубљени, а Милована Грбовића је Мехмед-ага Фочић пустио.

Кнез Никола Грбовић, разболео се приликом заузимања Београда 1806. Умро је код куће од прозеблина. Кнез Никола Грбовић имао је синове протојереја Стевана Грбовића, Милована Грбовића и Радована Грбовића.

1802. током године заслугом кнеза Николе Грбовића, његовог сина протојереја Стефана Грбовића и становника Крчмара сазидана из темеља садашња крчмарска црква. Исте године је и Петар Николајевић Молер, будући војвода насликао за ту цркву икону Светог Луке, једно од његових најбољих иконописних дела. Он је са својим сарадницима сликао и фрескопис куполе и поткуполног простора, а радови су завршени пре септембра исте године.
Војвода протојереј Стефан Грбовић
После смрти кнеза Николе Грбовића старешина колубараца постао је његов најстарији син протојереј Стефан Грбовић.

После његове смрти наследио га је млађи брат Милован Грбовић.
Војвода Милован Грбовић
Други по старости син кнеза Николе Грбовића, Милован Грбовић, постао је војвода колубарске кнежине после смрти старијег брата протојереја Стевана Грбовића.

Војвода Милован Грбовић је учествовао у бици на Соколу, где се разболео и убрзо умро код куће 1808. године.
Војвода Радован Грбовић
Радован Грбовић, трећи по старости син кнеза Николе Грбовића постао је после смрти старије браће војвода колубарске кнежине.

11/23. јануара 1811, Карађаорђе и Правитељствујушчи совјет одредили су 66 села у Колубари којима ће управљати војвода Радован Грбовић. Истим именовањем наложено је Грбовићу да у сваком селу у својој кнежини одреди сеоског кнеза „који ће са селом оградити кошеве и амбаре за дестеке“.

Војвода Радован Грбовић, избегао је 1813. у Срем, да би се потом вратио у Србију и борио се и 1815. у Другом српском устанку.
Порекло презимена, село Мратишић (Мионица)
Грбовићи: После Вулетића доселио се кнез Грбо из Никшићке Жупе, од братства Радуловића из места Драговољића. Грбо је био кнез са турским бератом, па је накако одмах и овде постао бератски кнез и кнез ваљевске Колубаре. Од Грба су данашњи Грбовићи, славе Лучиндан.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 23, 2018, 12:52:25 поподне
Стеван Синђелић
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Порекло презимена, село Војска (Свилајнац)
Гроздићи-Лазићи (60 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), старинци, и од њих је био Стеван Синђелић.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/5/52/Stevan_Sindjelic2.jpg/220px-Stevan_Sindjelic2.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 23, 2018, 02:02:00 поподне
Вујица Вулићевић (Азања, 1773 – Грчац, 11. март 1828) је био кнез из времена Првог српског устанка, Карађорђев кум.

Рођен је у селу Азања код Смедеревске Паланке. Презиме Вулићевић је по Вујичином деда Вулићу који је имао брата Ђорђа од којег је род Ђорђевићи у Азањи. Браћа Вулић и Ђорђе су се доселила у Азању из околине Приштине. Заједно са војводом Чолаком Антом Симеоновићем предводио је у мају 1809. Карађорђеву офанзиву од Никшића према Црној Гори. За његовог сина Петра Вулићевића била је удата сестра кнегиње Љубице, рођена Вукомановић.

Азања – Вулићевићи (Пауновићи и Павловићи), славе Ђурђиц. Потомци су Вујице Вулићевића. Старином су од Косова. Од Вујичиног брата Ђуше има једна кућа у Паланци (Ђушићи). „Смедеревско Подунавље и Јасеница“ - Боривоје Дробњаковић
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/3/31/Vujica_Vuli%C4%87evi%C4%87.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: НиколаВук Април 23, 2018, 02:03:32 поподне
Арсеније Лома (Гојна Гора, око 1778 — Брусница, 1815), војвода Качерски. Рођен је у Гојној Гори, од оца Јоксима Кнежевића, који се, у време досељавања нових становника, убрзо након Арсенијевог рођења, преселио у Драгољ.
Драгољ: Ломићи, фамилија војводе Лома, чији је отац дошао у 18. века из Гојне Горе-округ ужички, славе Јовањдан. (Милоје Т. Ракић: "Качер")
Нема конкретних података о даљем пореклу Ломиних предака. Постоје само претпоставке да су досељени из Пиве (вероватно због старог презимена Кнежевић и славе Св. Јован)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0e/Arsenije_loma.jpg)

Ломе би, због свог вероватног пивљанског порекла и славе (Јовањдан) требали да припадају српском N2 P189.2>FGC28435 роду. Знаћемо више ако и кад се буде тестирао академик Александар Лома.  :)

Порекло презимена, село Мратишић (Мионица)
Грбовићи: После Вулетића доселио се кнез Грбо из Никшићке Жупе, од братства Радуловића из места Драговољића. Грбо је био кнез са турским бератом, па је накако одмах и овде постао бератски кнез и кнез ваљевске Колубаре. Од Грба су данашњи Грбовићи, славе Лучиндан.

Братство Радуловића би требало да, по предању, потиче од Никшиног унука Радула. Цитат из Ускоковићевих "Исељених Никшића":

"Никшин син Крсто живео је у жупском селу Рубежи, где му остане син Радул (од њега сад велико браство Радуловићи, којих има у вароши Никшићу)..."

У Драговољићима и (О)Ливеровићима су настањени потомци Никшиног сина Оливера:

"Од Никшиних пет синова доводи порекло племе Никшићи, насељено сада у 13 села Никшићске Жупе, и из њих расељено по селима Никшићског Поља. Од Крсте су Војводићи у Требјеси, од Бјелоша становници села Бјелошевине, од Оливере село Драговољићи и Лиеровићи, од Лакете становници Кута и Заграда, и од Влајка, који је убио неког разбојника и побегао у судно племе Ровца, доводе порекло велика ровачка браства: Булатовићи и Влаховићи."
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Дробњак Април 23, 2018, 03:08:50 поподне
Стеван Синђелић
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Порекло презимена, село Војска (Свилајнац)
Гроздићи-Лазићи (60 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), старинци, и од њих је био Стеван Синђелић.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/5/52/Stevan_Sindjelic2.jpg/220px-Stevan_Sindjelic2.jpg)
У Грабовцу и данас има пар кућа Синђелића.
Већина старинаца у Ресави слави комбинацију слава Ђурђевдан и Ђурђиц. Сматра се да ни они нису прави старинци већ су дошли током 17. века на просторе Ресаве са југа, из Косовског Поморавља и врањске околине (С. Мијатовић). Један део старинаца Горње Ресаве је врло вероватно динарског порекла, из Старог Влаха.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 23, 2018, 11:46:32 поподне
Ђорђе Обрадовић Ћурчија (Босут, Срем ? — Ново Село 1804) је био један од вођа у Првом српском устанку. Још као дете прешао је у Београдски пашалук. Једно време је био ћурчија у Крупњу, а затим је постао хајдук и био чувен у Подрињу као харамбаша. Убијен је по директном налогу Јакова Ненадовића, незваничног команданта "западног" фронта у Првом српском устанку.
Према монографији "Село Босут у Срему" од Микице Илића, Обрадовићи су у Босут дошли или из Црне Баре, или, из суседног села Совљак. Славе Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 24, 2018, 12:57:31 пре подне
Како изгледа, осим за српске војводе, Лучиндан и Ђурђевдан су били радосни и за Турке :) Тад је сигурно било мира и за њих, пошто су многе војводе били свечари те две славе  :D (кад се слави , не води се бој :) (осим ако није изазван) )
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 24, 2018, 01:17:50 пре подне
Хаџи Продан Глигоријевић
Продан Глигоријевић, познат као Хаџи Продан (1760–1825) је био војвода Првог српског устанка, Српске револуције, Грчког рата за независност против Османског царства. Водио је неуспешну побуну 1814.-те под називом Хаџи Проданова буна.
Продан Глигоријевић (*око 1760. у селу Неваде код Такова — †око 1825) је био војвода из Првог српског устанка. Учествовао је и истакао се у борбама 1806.-те године. Епитет хаџи, произлази из почасне титуле, која се давала хришћанима који заврше ходочашће у Светој Земљи (Јерусалиму). Учествовао је у биткама код Сјенице, Нове Вароши, Пријепоља, Бијелог Поља и Суводола (1809). После пропасти устанка одржао се са својим одредом још око месец дана у Мучњу. Предао се Турцима и населио у манастир Трнаву код Чачка.

Како су обновљени турски зулуми, ставио се на чело побуне у пожешкој нахији. Његов недовољно припремљени устанак против Турака (Хаџи Проданова буна) 1814. године у чачанском крају је био брзо угушен. Он је побјегао прво у Аустрију, затим у Влашку, гдје је 1821. године учествовао у грчком устанку против Турака.
Порекло презимена, село Неваде (Горњи Милановац)
Глигоријевићи и њихов огранак Јовановићи, славе Никољдан. Пореклом су Коларевићи од Сјенице; неки предак ишао у Мораву, тамо видео кола, па онда напраио прва кола у овом крају. Има их у Крагујевцу и Београду.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b1/Had%C5%BEi-Prodan_vojvoda.jpg/200px-Had%C5%BEi-Prodan_vojvoda.jpg)

Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 24, 2018, 01:31:20 пре подне
Лазар Мутап
Лазар Мутап-Чачанин (Ћушајић) је рођен је у селу Буђево код Сјенице, на Пештерској висоравни под именом Лазар Ћушајић. На почетку Првог српског устанка 1804.године заједно са својим братом је у селу Буђеву из освете живе спалио на спавању потуричког заповедника Ганића и његових 20 полицајаца потурчених Срба који су бахато натерали Лазареву породицу да их гости и заноћили су у његовој кући брвнари. Због страха од одмазде иселио се у село Прислоница, поред Чачка, а његов брат се касније потурчио и постао сурови убица над православним Србима. Због настањивања у околини Чачка добио је надимак Чачанин и завладало је до данас погрешно уверење да је он из чачанског краја, а заправо је он дошао из околине Сјенице тек са почетком устанка. Пре Првог српског устанка Лазар се бавио мутавџијским занатом, па отуда потиче његово презиме.
Порекло презимена, село Прислоница (Чачак)
Први досељеници пред устанак били су: МИЛОШЕВИЋИ (Илићи, Поповићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Глишовићи), доселили су се из Старог Влаха. Славе Ђурђиц. После њих доселио се ЛАЗАР МУТАП из села Бистрице из бихорске нахије. ШКИПИЋИ су се доселили одмах после Мутапа из Херцеговине. Шкипићи славне Светога Василија.
Барјак Лазара Мутапа
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/8/80/Barjak_Lazara_Mutapa.jpg/250px-Barjak_Lazara_Mutapa.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 24, 2018, 01:37:59 пре подне
Интересантно, Никољштака ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 24, 2018, 01:39:43 пре подне
Милић Дринчић
Милић Дринчић (Теочин, Рудничка нахија, око 1775 — Дубље, 14/26. јул 1815) је био устанички војвода.
У почетку првог српског устанка 1804. године учествовао је са Миланом Обреновићем у нападу на руднички град и убрзо постаје буљубаша. Истакао се у бојевима код Чачка 1805. и Ужица 1807.

У то време, Рудничка нахија имала је четири кнежине: Брусничку, Мораву, Качер и Црну Гору - на чијем је челу био Милић Дринчић. Заповедних свих поменутих кнежина био је војвода Милан Обреновић. Године 1811. је постао војвода црногорске кнежине (крај око Такова), а 1813. није избегао него се предао Турцима, али је стално био на опрезу и 1814. се одметнуо у гору.

Почетком 1815. учествовао је у припремама за нови устанак и присуствовао договорима и у Рудовцима и у Вреоцима, састанку у Такову. Чим је избио Други српски устанак, Дринчић је са својом људима успешно сузбијао Турке и много допринео победи устаника у одсудним бојевима на Љубићу и Дубљу, где је и погинуо.
Порекло презимена, село Теочин (Горњи Милановац)
Дринчићи, Весковићи (Анђелићи), Јочовићи, Добричићи, Ботићи, Живановићи и Николићи су један род, једна „вамилија“, славе Аранђеловдан. Од старине свима њима кумују Теодосијевићи из Брђана. Преци су им дошли из Дубнице код Сјенице, када су одавде отишли „Маџари“, а иначе даљим пореклом од Васојевића, одакле су кренули са прецима Карађорђевим, кад су „растурени“ Кучи и Васојевићи. Тврде да су од истог племена од кога је био и Јован, дед Карађорђев. У Теочин је дошао Милоје Васојевић, чији су синови били; Јочо, Гаврило и Веско. Од Гаврила су Дринчићи, Весковићи се зову и Анђелићи, и већ седмо колено живи ту у селу.
(http://www.dnevno.rs/images/news/2015/07/10/15798-milic-drinic-580x326.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 24, 2018, 01:41:27 пре подне
Интересантно, Никољштака ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.
Да, западна Србија и Шумадија и миграције из Херцеговине и Црне Горе ,  (Никшићи и Дробњаци значајно присутни међу устаничким војводама, али и Васојевићи и Пива)...миграциони талас је био кичма каснијег отпора
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 24, 2018, 01:48:33 пре подне
Интересантно, Никољштака  ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.
Овде хтедох да изузмем Обреновиће.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 24, 2018, 02:01:44 пре подне
Интересантно, Никољштака ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.
Павле Цукић
Павле Цукић је био српски војвода из времена Првог и Другог српског устанка.

Павле Цукић је родом из Крчмара, лепеничка кнежина крагујевачке нахије. Цукић је 1812. одлуком Правитељствујушчег совјета, смењен са положаја војводе, због злоупотреба у вршењу дужности. Пошто се одметнуо за њим и за Петром Николајевићем Молером расписана је државна потерница са смртном пресудом. Пошто се предао добио је опроштај, али је дошао у неспоразум са новопостављеним војводом на истој кнежини Милошем Сарановцем.
Порекло презимена, село Велико Крчмаре (Рача)
Цукићи су у Цукићком Крају, Јарузи, Камењару и Капавцу. И они су били у Реснику дошавши од Новог Пазара (по казивању Аксентија Јаћимовића они су из „Врања“; вероватније из Крчмара, засеока Грубетића). И они и Парвизи сахрањивали су се у оном првом сеоском гробљу, где су се сахрањивали и из Војиновца. Презиме су добили по некој баби Цуки, Никољдан.
Од њих је и рок музичар Дејан Цукић
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 24, 2018, 02:11:48 пре подне
Да, западна Србија и Шумадија и миграције из Херцеговине и Црне Горе ,  (Никшићи и Дробњаци значајно присутни међу устаничким војводама, али и Васојевићи и Пива)...миграциони талас је био кичма каснијег отпора
И Куча и свих који нису набројани, а има их...али се ради о том подручју, Херцеговина, Црна Гора
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Април 24, 2018, 02:31:30 пре подне
Милош Обреновић
Милош Теодоровић Обреновић (18. март 1780. или 1783 — 26. септембар 1860), био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године.
Милош Обреновић је био син Вишње Урошевић и њеног другог супруга Теодора Михаиловића, сиромашног сељака из Црногорског среза Ужичке нахије. Рођен је у селу Горња Добриња код Пожеге, око 1783. године. Милошеви родитељи Теодор и Вишња су пре ступања у брак имали већ засноване породице. Теодор је пре женидбе са Вишњом био у браку са женом Горданом, са којом је имао три сина, а Вишња је у првом браку била удата за Обрена Мартиновића из села Бруснице у Рудничком крају, са којим је родила синове Милана и Јакова, као и ћерку Стану. У другом браку Теодора и Вишње родио се најпре син Милош, а касније Јован (1786) и Јеврем (1790).
Порекло презимена, село Горња Добриња (Пожега).

Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе снове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет; Арсенијеви су потомци у Узуновићима као:

–Арсићи;

Од Танаска су Танасијевићи у Мађеру. Од Ђукиних синова највише је Милошевића и зову се:

–Јевђенијевићи, Грујићи, Радовановићи, Поповићи и Достанићи, којих укупно у селу има 27 кућа, славе Никољдан. Ова породица и данас попује у овом селу.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a8/MilosObrenovic_1848.jpg/250px-MilosObrenovic_1848.jpg)

Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 25, 2018, 11:52:06 поподне
Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет

Да ли је тестиран неко од потомака Теодорових синова из првог брака?
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 26, 2018, 12:03:53 пре подне
Можда се није одликовао у ратним вештинама, али, свакако битна устаничка личност - Карађорђев секретар Јанићије Димитријевић Ђурић (Страгари код Крагујевца, 1779 — Страгари код Крагујевца, 14/26. априла 1850). Етнолошка литература је врло оскудна. Ђурићи из Страгара су пореклом од Сјенице. Славе Ђурђиц. (Боривоје М. Дробњаковић)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7b/Jani%C4%87ije_%C4%90uri%C4%87.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Април 26, 2018, 12:18:21 пре подне
Један од најстаријих (вероватно и најстарији) војвода у Првом српском устанку - Радич Петровић (Сиоковац код Јагодине, 1738 — 1816). Стекао је големо војно искуство у фрајкорима, где се упознао са свим вештинама савременог ратовања.
Цитат
Капетан фрајкорске чете Радич Петровић је међу првим регрутима примио Кочу и његовог брата Петра Анђелковића, као и Станка Арамбашића, Јована Новаковића и доста касније Карађорђа. За време Кочине крајине, Карађорђе је увек био уз Радича, кога је сматрао својим поочимом. Био је његов помоћник и велики пријатељ
У гроб однео око 30 бојних рана. Након избијања Другог устанка, враћа се у Србију, али је ухваћен од Турака и убијен. Могуће по Милошевој наредби. У тренутку смрти имао око 80 година.
Порекло: Обрадовићи (10 к., св. Никола), дошли из Крушевачке Жупе кад и Рашићи. Из овог рода био је капетан Радич Петровић, који се 1804. године придружио Карађорђу и постао карановачки војвода. https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-siokovac-jagodina/

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/2f/Radic_petrovic.jpg/800px-Radic_petrovic.jpg)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Дробњак Април 26, 2018, 12:35:54 пре подне
Један од најстаријих (вероватно и најстарији) војвода у Првом српском устанку - Радич Петровић (Сиоковац код Јагодине, 1738 — 1816). Стекао је големо војно искуство у фрајкорима, где се упознао са свим вештинама савременог ратовања. У гроб однео око 30 бојних рана. Након избијања Другог устанка, враћа се у Србију, али је ухваћен од Турака и убијен. Могуће по Милошевој наредби. У тренутку смрти имао око 80 година.
Порекло: Обрадовићи (10 к., св. Никола), дошли из Крушевачке Жупе кад и Рашићи. Из овог рода био је капетан Радич Петровић, који се 1804. године придружио Карађорђу и постао карановачки војвода. https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-siokovac-jagodina/

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/2f/Radic_petrovic.jpg/800px-Radic_petrovic.jpg)
Црква у Сиоковцу је подигнута у спомен на Радича Петровића. И овај портрет налази се у цркви осликан у једном медаљону. Цркву је 1930. подигао лично краљ Александар у знак сећања на Радича Петровића, поочима његовог прадеде Карађорђа.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: goca 11 Април 26, 2018, 11:30:30 пре подне
   
" Знала сам да ће мој Радич погинути, само нисам знала, кад, ни где ће погинути. А руку на срце,ни сад не знам где је тај Лајпциг. Ни против кога се то Радич борио.За Французе је чула, али ко је Наполеон није знала .И зашто под ћесаровим барјаком да погине чак на Лајпцигу и како то да погине за Русију под ћесаровим барјаком, ни то није могла да сконта...." Персида жена Радича Петровића.(Д.Поповић Удовице)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Мај 21, 2018, 04:26:02 поподне
Јован Курсула
Јован Курсула (Доња Горевница, 1768 – Делиград, 1813) је прослављени српски јунак из Првог српског устанка.
Јован Курсула је рођен 1768. године у Доњој Горевници код Чачка код Чачка као Јован Петровић. После очеве смрти мајка се преудала у село Цветке код Краљева и са собом је повела и Јована.
Курсула је био храбар и снажан човек. Био је неустрашив ратник. Није званично имао никакав чин или старешинство нити је то волео. Није волео никоме да командује али ни да други њему наређују. Карађорђе га је ценио и сврставао међу војводе. Волео је да се бори и никад није устукнуо пред противницима. Није се плашио ни пушке ни сабље.
Увек је јахао добре коње и никад пешке у бој није одлазио. Курсула је на мегдан полазио пушећи своју лулу са дуваном, коју би пред самим противником истресао и ставио у своју чибучницу. Променио је много коња али му је најдража била кобила коју је звао „Стрина“. Са њом је учествовао у боју на Варваринском пољу када је погубио турског јунака званог „Црни арапин“. Омиљено оружје му је била сабља.
Курсула је учествовао у следећим бојевима:

Бој на Чачку – март 1805. године
Бој на Карановцу – јун 1805. године
Бој на Црном врху – 1809. године
Бој на Варваринском пољу – септембар 1810. године
Бој на Делиграду - август 1813. године
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9d/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%81%D1%83%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.JPG/220px-%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%81%D1%83%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.JPG)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Мај 21, 2018, 04:33:15 поподне
Јован Вукомановић
Јован Вукомановић из Срезојеваца (рудничка нахија), био је брат кнегиње Љубице и по оцу и по мајци.

Погинуо је 1815. у нападу на Пожаревац.
Порекло Срезојевци:
-Вукомановићи чине највећу родовску групу у селу, славе Лучиндан. Пореклом су од Никшића. Један од њих је рекао да су постали од „Црне Горе, Босне и Херцеговине“. Значајно је да свим Вукомановићима и њиховим огранцима и данас кумују Мандићи из Премића код Чачка и то кумство потиче из времена када је Гвозден Мандић крстио кнегињу Љубицу. Од предака – браће Вука, Сима, Дмитра, Петра и Ђорђа – род се поселе намножио. Вукомановићи, који су се раније звали Симовићи;

Занимљиво да су први и последњи владари из династије Обреновић,  били ожењени по свој прилици женама из никшићких породица (од Вукомановића и Луњевица)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Мај 21, 2018, 04:49:29 поподне
Јевта Савић-Чотрић
Јевта Савић Чотрић (Тршић око 1767. — Шабац, 1820. или 1821) био је српски политичар, народни вођа и дипломата из доба Првог и Другог српског устанка. Био је рођак Вука Караџића и уз њега се Вук "почео учити књизи“.
Јевта Савић Чотрић био је угледан и уважен човек и пре устанка. Са Антом Богићевићем, с Карађорђевим одобрењем, склопио је познати уговор с Мехмед-капетаном Видајићем.[1]

Године 1807. изабран за члана Правитељствујушчег совјета у Београду. У његовој кући Иван Југовић је отворио Велику школу. Године 1812. постављен је за старешину Кладова и Брзе Паланке. Са Турцима је о миру безуспешно преговарао 1813. године. Са протом Матејом Ненадовићем 1814. године у Бечу је "излазио пред аустријског цара те молио да би се учинила каква год олакшица народу у Србији“.

Вратио се у Србију 1815. и настанио у Шапцу где је и умро 1820. или 1821. године. Сахрањен је у породичној гробници на шабачком гробљу.

Знао је /Јевта/ писати и читати боље од свију попова и калуђера и многијех старјешинских писара по Србији, и од самога Карађорђијева првог секретара, Јанићија Димитријевића.

— Вук Караџић
Порекло Тршић:
Чотрић, Бандулић и Павловић из Петњице (у Дробњацима), Св. Ђорђе. Отац Илије Чотрића се звао Ранко, дед Спасоје, а прадед Јевто; отац Николе Бандулића (Кондића) се звао Кузман, а дед Симеун; и отац Михајла Павловића се звао Радо, дед Петар, а прадед Никола. Прадед Илије Чотрића, Јевто, је стриц Вуков. Прича се да је Вуков отац Стеван био дошао у Тршић да се „прехрани“, и ту се оженио и остао;
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Мај 21, 2018, 05:10:37 поподне
[
Занимљиво да су први и последњи владари из династије Обреновић,  били ожењени по свој прилици женама из никшићких или тарских никшићких породица (од Вукомановића и Луњевица)
[/quote]
Додуше, и Карађорђе :)
Jelena Petrović, rođena Jovanović se rodila u selu Masloševo 1765. ili 1771. godine. Bila je ćerka Bosiljke i jaseničkog obor-kneza Nikole Jovanovića[1]. Rano je ostala bez majke, a kasnije su joj otac i dva brata poginuli kao hajduci tako da je živela kod tetke Bisenije u selu Jagnjilu.

Za vožda Đorđa Petrovića Karađorđa, udala se 1785. godine. Rodila je sedmoro dece: Simu (preminuo odmah posle rođenja), Savu, Saru, Poleksiju, Stamenku, Aleksu (umro sa 29 godina u Kišinjevu) i naslednika Aleksandra.
Порекло Маслошево (Страгари):
Илијашевићи (Јовановићи) 15 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Илија од Сјенице у исто време кад и Радичевићи.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Милош Мај 21, 2018, 05:24:16 поподне

Додуше, и Карађорђе :)
Jelena Petrović, rođena Jovanović se rodila u selu Masloševo 1765. ili 1771. godine. Bila je ćerka Bosiljke i jaseničkog obor-kneza Nikole Jovanovića[1]. Rano je ostala bez majke, a kasnije su joj otac i dva brata poginuli kao hajduci tako da je živela kod tetke Bisenije u selu Jagnjilu.

Za vožda Đorđa Petrovića Karađorđa, udala se 1785. godine. Rodila je sedmoro dece: Simu (preminuo odmah posle rođenja), Savu, Saru, Poleksiju, Stamenku, Aleksu (umro sa 29 godina u Kišinjevu) i naslednika Aleksandra.
Порекло Маслошево (Страгари):
Илијашевићи (Јовановићи) 15 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Илија од Сјенице у исто време кад и Радичевићи.

У Потарју је постајао род и село Илијашевићи, који се спомињу у Добриловинском катастиху. Њих Ж. Шћепановић повезује са Илијашевићима у Маслошеву и сматра их Т. Никшићима.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Pavo Мај 31, 2018, 06:27:08 поподне
U ovom članku ima dosta doprinosa ovoj temi.

Petar Šobajić - Udeo dinarskih plemenika u Prvom srpskom ustanku  http://www.mediafire.com/file/j7v7lj854d92r17/Sobajic.pdf
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Мај 31, 2018, 10:43:04 поподне
U ovom članku ima dosta doprinosa ovoj temi.

Petar Šobajić - Udeo dinarskih plemenika u Prvom srpskom ustanku  http://www.mediafire.com/file/j7v7lj854d92r17/Sobajic.pdf

Захваљујем Паво, вредан чланак.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Ђока Јул 09, 2018, 08:04:10 поподне
Не треба заборавити ни мноштво кнезова и других истакнутих људи тог времена који су настрадали у Сечи кнезова 1804. године. Поред већ поменутих Алексе Ненадовића, Бирчанина и чини ми се Хаџи Рувима, вреди издвојити још неколико имена:
Станоје Михаиловић кнез из Зеока.
Цитат
Михајловићи (Јанковићи 6 к, Марковићи 4 к, Мандићи 6 к, Радовановићи 4 к, Јеремићи 6 к, Ђурђевићи 9 к, Живановићи 5 к и Ранковићи 4 к, укупно (45 к., славе св. Ђурђиц). Стари су им се доселили из Мораче у Црној Гори. Претка сеоског кнеза Станоја Михајловића, погубили су јаничари 1804. године у његову воћњаку, где му је и данас гроб.

Јанко Гагић, буљубаша из Болеча (Грочанска нахија).
Према доступној литетратури за овај крај, наводи се да су Гагићи славили Никољдан, али се не зна кад су досељени у Болеч.

Стеван Андреић Палалија, кнез из Бегаљице (Гроцка).
Цитат
Палалићи су пореклом од четири брата, који су у овом селу служили, али се не зна одакле су били. Презиме су добили по једном од њих, кога су Турци звали Палалијом, а тако се звао један Турчин, који је био велики зликовац. Славе св. Николу. Из те породице свакако је био Стеван Андрејевић Палалија (1804), који је познат из народне песме о дахијама.

Кнез Теофан, непознатог презимена, из Орашја (Смедерево). Константин Ненадовић у списку кнезова и војвода за Смедеревску нахију наводи извесног Теована Н. из смедеревског села Сеона (убијен од дахија у јануару 1804.)

Кнез Петар из Ресаве, непознатог презимена, К. Ненадовић га наводи као Петар Н (ово Н вероватно значи 'непознато'). Рођен у селу Гложане (Свилајнац).
Цитат
–Ерчићи и Кукљаши, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из Старог Влаха. Од њих је био кнез Петар.

Хаџи - Ђера, игуман манастира Моравци (околина Љига). Порекло непознато.

Ово су имена која се појављују у већини извора везаних за тај догађај, међутим, њихов број је неупоредиво већи (претпоставља се да је смакнуто преко 150 највиђенијих Срба тог времена). Ево још неколико имена која сам пронашао код Константина Н. Ненадовића:
- Стеван Катић , старији брат чувеног Јанка Катића
- Милоје Н. из Губереваца (Космај)
- Марко Н. из Калуђерице
- Марко Чарапић  из Белог Потока, брат Васе Чарапића
- кнез Мата Н. из Липовца (Крагујевац)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Антонин Септембар 24, 2018, 12:33:00 поподне
Пре неколико дана сам са једним колегом расправљао о пореклу породице његовог пријатеља која сматра да је од Узун Мирка Апостоловића. Није, али ме то подстакло на питање:
Које данашње породице (у Србији и иностранству) воде, или тврде да воде (и како), порекло од познатих устаничких војсковођа из Устанака?
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Wolf Sagash Септембар 24, 2018, 12:51:42 поподне
Пре неколико дана сам са једним колегом расправљао о пореклу породице његовог пријатеља која сматра да је од Узун Мирка Апостоловића. Није, али ме то подстакло на питање:
Које данашње породице (у Србији и иностранству) воде, или тврде да воде (и како), порекло од познатих устаничких војсковођа из Устанака?
Александар Лома.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Септембар 24, 2018, 12:58:04 поподне
Пре неколико дана сам са једним колегом расправљао о пореклу породице његовог пријатеља која сматра да је од Узун Мирка Апостоловића. Није, али ме то подстакло на питање:
Које данашње породице (у Србији и иностранству) воде, или тврде да воде (и како), порекло од познатих устаничких војсковођа из Устанака?
На теми "Порекло устаника" имаш списак устаника и њиховог порекла , а у селима из којих потичу су пописане сродне породице, а постоје и директни потомци (претпоставка за Хајдуквељковиће код Младеновца, Дејан Цукић итд.)
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3287.0
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: skituljko039 Септембар 26, 2018, 07:01:46 поподне
Јован Курсула (Доња Горевница, 1768 – Делиград, 1813) је прослављени српски јунак из Првог српског устанка.
Јован Курсула је рођен 1768. године у Доњој Горевници код Чачка код Чачка као Јован Петровић. После очеве смрти мајка се преудала у село Цветке код Краљева и са собом је повела и Јована.
--Јованов отац Велимир Петровић досељен у Горевницу доњу из Дробњака. После његове смрти жена му Магдалена остаје са троје деце удовица(две ћерке и син Јован). Преудаје се за удовца Токовић Ивана у село Цветке...
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Nebo Фебруар 15, 2019, 11:34:21 пре подне
Срећан празник свима!

Треба данас да се сетимо устаника и устаничких дана пре 215 година.

И Google нас се сетио:

(https://i.postimg.cc/fWmCyxP8/sretenjski-google.png)
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Зар Март 29, 2019, 10:23:02 пре подне
Треба ми мала помоћ.

Једном сам негде на интернету (мислим на Scribd-u) нашао рад од седам-осам страна на којима су били пописани мање познати учесници српских устанака - четовође, барјактари и слично, у Рудничкој нахији, али не могу сада да је нађем јер се ни наслова не сећам. Да ли неко зна о чему причам и где се може наћи?
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: политиколог Март 24, 2020, 09:16:15 поподне
U ovom članku ima dosta doprinosa ovoj temi.

Petar Šobajić - Udeo dinarskih plemenika u Prvom srpskom ustanku  http://www.mediafire.com/file/j7v7lj854d92r17/Sobajic.pdf

Поздрав свима. Да ли неко има сачуван овај рад Шобајића о динарским племеницима у устанку?

Хвала.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Небојша Октобар 18, 2020, 04:27:34 поподне
Кад си већ поменуо Ненадовиће, не би било лоше да се осврнемо и на кнеза Илију Бирчанина, који је са Алексом Ненадовићем настрадао у "Сечи кнезова". За Бирчанине тврде да су истог порекла као и Ненадовићи, чак и да су некад носили исто презиме. Према првом предању, презиме су добили по месту Бирач у Бањанима, одакле воде порекло. Други извори тврде да су презиме стекли по босансој регији Бирач, која им је била успутна станица према селу Суводању (Ваљево). Забуну око заједничког порекла ове две фамилије ствара то што им нису исте славе. У монографији "Колубара и Подгорина", Љуба Павловић наводи да је слава Бирчанина - Ђурђевдан.

Током акције тестирања за Српски ДНК дан (месец), откривено је генетско порекло Илије Бирчанина (J2b-M205>Y22059). Бирчани нису сродни Ненадовићима (R1b-PF7562>BY16680).

84. Бирчанин, Ђурђевдан, Суводање, Ваљево, J2b-M205>Y22059

"Бирчани (Петровићи, Матићи, Алексићи и Николићи): Одмах после Кућинаца доселили су се и Бирчани из Бирча у Осату. Бирчани су досељени у две породице и населили се са леве стране Реке, поред Буцура Стојшића, које су затекли у том крају. Из ове је породице знаменити јунак и мученик за народну слободу Илија Бирчанин, који је погубљен 23. јануара 1804 године у Ваљеву у сечи кнезова, само што су ови Бирчани њему далеки род, а најближи они, који су у Седларима у овој области. Бирчана има и одсељених; доста их је у Ваљеву, и по Тамнави, а у селу се зову општим именом Бирчани, мада имају разна презимена, њих је 17 кућа и славе Ђурђевдан."

https://www.poreklo.rs/2013/07/15/poreklo-prezimena-selo-suvodanje-valjevo/
(Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”)

На мрежи постоје подаци да су Бирчани заправо из Бањана пореклом, тачније из неког несталог места Бирач, те да су одатле преко Бирча у Босни дошли у ваљевски крај. Неретко се може прочитати и то да су им сродни Ненадовићи из истог краја, мада су они потврђени као R1b-R-BY16680. Од њих је Алекса Ненадовић. Ипак је много реалније претпоставити да су име добили по области у Средњем Подрињу.

Иако се код Бирчанина јављају неке мутације које нису тако честе у оквиру J-Y22059 (393=13), највероватније упада у род Б у пројекту. На то упућују вредност 15 на маркеру 458 и вредност 20 на маркеру 576. Припадност овој подграни Бирчанин би могао потврдити тестирањем СНП-а J-Y155375. У пројекту су му најближи Радовићи из околине Фоче, Ћировићи из околине Пљеваља, Кричаци из расинског округа, Стојичићи из Мркоњић Града, итд (углавном 21/23 са свима).

Илија Бирчанин (Суводање 1764 - Ваљево 1804)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ec/Ilija_Bir%C4%8Danin.jpg)

Сцена "Сече кнезова", из култне серије "Вук Караџић"
https://www.youtube.com/v/rTZ6gcG4AAc
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Zor Октобар 18, 2020, 07:24:52 поподне
Током акције тестирања за Српски ДНК дан (месец), откривено је генетско порекло Илије Бирчанина (J2b-M205>Y22059). Бирчани нису сродни Ненадовићима (R1b-PF7562>BY16680).

 Но занимљиво да припадају несловенским гранама, а спомиње се као поријекло "Бирч". Бирче је била влашка нахија са хришћанима тимарницима од 16 в.. То да потичу од "Бирча из Бањана" је вјероватно накнадна конструкција. Могли би ови резултати бити од важни за влахе Бирче из 16./17. в. Видим да се спомиње као мјесто рођења његово Кострач што је у нахији Бирач. А и неће постати кнезовима неко ко је дошао тек из Бањана, с друге стране Бирач је имао тих кнежевских лоза од 16. в.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Фебруар 02, 2021, 01:35:19 пре подне
Хаџи Рувим (Рафаило Ненадовић/Нешковић; Бабина Лука, 8/19. април 1752 — Београд, 1804) је био архимандрит манастира Боговађе.
Учествовао је у припреми Првог српског устанка. Приликом посјете митрополиту Леонтију у Београду ухватиле су га дахије. Страховито мучен, под сумњом да је у име обор-кнезa Алексе Ненадовића писао 1803. године аустријском заповједнику Митезеру у Земун и тражио помоћ за борбу против Турака. Матија Ненадовић у Мемаорима пише да када је Хаџи Рувим чуо да су у Ваљеву похапшени кнезови, није хтјео бјежати преко Саве него оде у Београд митрополиту Лонтију, који га није смјео сакрити, него јави Аганлији. Овај пошаље момке те га на Варош-капији посјеку, недјељу дана након што су у Ваљеву кнезови посјечени. Варошани су измолили његово тијело, па су га сахранили код цркве.
Архимандрит Хаџи Рувим (седи) и игуман Хаџи Ђера
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/%D0%98%D0%B7_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D1%9F%D0%B8_%D0%82%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D0%B8_%D0%A5%D0%B0%D1%9F%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B5.jpg/250px-%D0%98%D0%B7_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D1%9F%D0%B8_%D0%82%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D0%B8_%D0%A5%D0%B0%D1%9F%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B5.jpg)
Хаџи Рувимов заветни крст из 1799.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2d/Votive_Cross%2C_%C4%8Coke%C5%A1ina_monastery%2C_by_Had%C5%BEi-Ruvim_1799.jpg/250px-Votive_Cross%2C_%C4%8Coke%C5%A1ina_monastery%2C_by_Had%C5%BEi-Ruvim_1799.jpg)

У селу Бабина Лука живе Хаџићи који носе презиме по Хаџи Рувиму, славе Св. Луку. Петар Николајевић-Молер је синовац Хаџи Рувима и по свој прилици воде порекло из Никшићке Жупе (судећи по пореклу њихових сродника који су наведени у селу Бабина Лука код Ваљева)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%9F%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D0%B2%D0%B8%D0%BC
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Фебруар 02, 2021, 02:55:47 пре подне
Владимир ми је пренео овај извор, па га преносим:
(https://www.czipm.org/Grafika/Foto/puzovich-04.gif)
https://www.czipm.org/puzovich.html
Мелентије Никшић
Мелентије Симеоновић Никшић или Хаџи Мелентије Никшић (Брезова, 2. март 1780 — Шабац, 28. јун 1816), шабачки владика. За време Првога српскога устанка чувао је од Турака мошти Стефана Првовенчанога. Заједно са Петром Молером спадао је у прве опозиционаре власти Милоша Обреновића, па је по Милошевом налогу био убијен.

Чувар моштију Стефана Првовенчанога

Мелентије Симеоновић Никшић је рођен 20. фебруара/2. марта 1780. године у Брезови близу Студенице.Похађао је школу у манастиру Студеници, у коме се замонашио. Рукоположен је у ђакона 1797, а 1800. године у јеромонаха. Када је Карађорђе 1806. наредио да се подигне устанак у крају око Студенице тада је Мелентије ради безбедности пренео мошти Стефана Првовенчанога у манастир Враћевшницу. Те мошти је Мелентије пратио када су 1813. пренесене у Београд и онда у манастир Фенек. Постао је 1809. архимандрит манастира Студеница. Турци су спалили манастир Студеницу, па се цело братство преселило у манастир Враћевшницу, а он је 1810. постао заједнички старешина два манастира. Након напуштања Студенице једно време је провео у Карађорђевој војсци. Отишао је током 1811. у Русију са циљем да подигне царску помоћ за манастир Студеницу. Карађорђе му је поред тога дао тајни задатак да у Русији издејствује право да се Карађорђе непосредно обраћа руском цару, а не као тада преко руских генерала или изасланика у Букурешту.Цар је одобрио Карађорђев захтев октобра 1811, али због руске дипломатије та одлука није спороведена.
http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B
Изузетно је био храбар и поп Филип Петровић. Рођен је 1775. у близини Студенице. Живео је у Трнави. Учествовао је у биткама код Подгоре, на Коштанском пољу, Столу и Тамњићу. У другом устанку храбрио је народ Јагодинске нахије на борбу против Турака. Несрећно је погинуо 1820. године на дан своје крсне славе св. Луке, случајно погођен пушчаним зрном једног госта.
https://www.czipm.org/puzovich.html
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Goran Perovic 66 Фебруар 02, 2021, 08:18:19 поподне
После две изгубљене битке устаника 6. и 20 априла 1806 године турске потерне јединице су гониле устанике и стигли до манастира Студеница 25.априла,недеља, на Цвети,када су спалили конаке и похарали манастир.Народ и студенички монаси који су носили мости светаца стигли су манастир Враћевшницу на Велеки Петак ,а моји преци дан раније остали у селу Борач,испод крша и тамо живели до пролећа 1814 године.

Поп Филип је такође из села Брезове као и игуман Мелентије и учесник је оба боја који су устаници Подгоре водили са Османлијама у Дежеви  и Будићима.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Хербез Фебруар 02, 2021, 10:58:54 поподне
Током акције тестирања за Српски ДНК дан (месец), откривено је генетско порекло Илије Бирчанина (J2b-M205>Y22059). Бирчани нису сродни Ненадовићима (R1b-PF7562>BY16680).
Бирче је била влашка нахија са хришћанима тимарницима од 16 в.. То да потичу од "Бирча из Бањана" је вјероватно накнадна конструкција. Могли би ови резултати бити од важни за влахе Бирче из 16./17. в. Видим да се спомиње као мјесто рођења његово Кострач што је у нахији Бирач. А и неће постати кнезовима неко ко је дошао тек из Бањана, с друге стране Бирач је имао тих кнежевских лоза од 16. в.
Dr. Jusuf Mulić:
"Prva skupina Vlaha u sastavu od 448 šatora/kuća i 130 oženjenih muškaraca stigla je do prvog popisa Bosanskog sandžaka iz 1468/1469. godine iz Hercegovine u istočnu Bosnu, nahija Birač/tur. Birče u Vilajetu Pavlovići. Bili su to, što će popis Bosanskog sandžaka iz 1488/1489.. godine i potvrditi, Vlasi iz plemena Banjani iz Rudina"

Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: drajver Фебруар 02, 2021, 11:09:39 поподне
Dr. Jusuf Mulić:
"Prva skupina Vlaha u sastavu od 448 šatora/kuća i 130 oženjenih muškaraca stigla je do prvog popisa Bosanskog sandžaka iz 1468/1469. godine iz Hercegovine u istočnu Bosnu, nahija Birač/tur. Birče u Vilajetu Pavlovići. Bili su to, što će popis Bosanskog sandžaka iz 1488/1489.. godine i potvrditi, Vlasi iz plemena Banjani iz Rudina"

Рекао бих да ће ови власи Бирча бити прије из влашке нахије Бање (на подручју данашње Мокре Горе, Прибојске Бање и Златибора) него од херцеговачких Бањана. То је логично, гледајући и територијалну везу између Бање и Бирча која је постојала на прелазу Дрине код Перућца и преко Осата (гдје је такође било влаха).

Нисам додуше видио тај оригинални помен из пописа 1488. године, знам да је то први помињао Ханџић и можда их је он заиста препознао као херцеговачке Бањане, али то његово читање не треба узимати као готову чињеницу.

Уосталом, и Бања и Бирач су биле једине влашке нахије у вишеградској кази, тј. некадашњој области Павловића.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: drajver Фебруар 02, 2021, 11:56:51 поподне
Dr. Jusuf Mulić:
"Prva skupina Vlaha u sastavu od 448 šatora/kuća i 130 oženjenih muškaraca stigla je do prvog popisa Bosanskog sandžaka iz 1468/1469. godine iz Hercegovine u istočnu Bosnu, nahija Birač/tur. Birče u Vilajetu Pavlovići. Bili su to, što će popis Bosanskog sandžaka iz 1488/1489.. godine i potvrditi, Vlasi iz plemena Banjani iz Rudina"

Такође овај навод Мулићев у вези влаха нахије Бирач из 1468/1469 вјероватно није тачан. У том попису се не помиње нахија Бирач, која тада вјероватно није ни постојала, нити су власи тада били тамо, јер ни турска власт у том подручју није била стабилизована. У том попису помиње се 448 влашких кућа у цијелом вилајету Павловића, али ових 448 кућа се може односити само на влахе нахије Бања (шири простор Мокре Горе) која је улазила у вилајет Павловића.

Ханџић  нахију Бирач и влахе у њој помиње тек од пописа 1528. године. А свакако су забиљежени у попису 1533. године. Не знам какво је стање са пописом из 1480-тих.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Хербез Фебруар 03, 2021, 08:30:01 пре подне
Такође овај навод Мулићев у вези влаха нахије Бирач из 1468/1469 вјероватно није тачан. У том попису се не помиње нахија Бирач, која тада вјероватно није ни постојала, нити су власи тада били тамо, јер ни турска власт у том подручју није била стабилизована. У том попису помиње се 448 влашких кућа у цијелом вилајету Павловића, али ових 448 кућа се може односити само на влахе нахије Бања (шири простор Мокре Горе) која је улазила у вилајет Павловића.

Ханџић  нахију Бирач и влахе у њој помиње тек од пописа 1528. године. А свакако су забиљежени у попису 1533. године. Не знам какво је стање са пописом из 1480-тих.

Навео сам овај навод Мулића и очекивао да неко, ко боље познаје влашка досељавања у Босну, преиспита његову веродостојност. Хвала Драјверу .
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Iєшɑ Јул 23, 2021, 04:36:55 поподне
Srpski vojvoda Miloje Petrović Trnavac je bio iz Trnave kod Topole pod Oplencom. Mislim da je bio unuk Čola-Stojka Petrovića, koji se doselio u Trnavu sa ocem Milivojem, u vreme Šakabentine seobe.
Pominje se kod Milana Đ. Milićevića u ,,Pomeniku'' (1888.) i kod Vuka S. Karadžića u ,,Život srpskih vojvoda i ostalih znamenitih Srba''. Zbog njegove greške je izgubljena bitka na Čegru, 1809. god.

Borivoj Drobnjaković u ,,Jasenici'', kaže: Čola-Stojko je imao sinove: Ivana, Jovana i Lazara, Ivan je imao sedam sinova: Jovana, Luku, Blagoja, Miloja, Milovana, Radovana i Mihaila.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Zor Јул 23, 2021, 09:55:21 поподне
Такође овај навод Мулићев у вези влаха нахије Бирач из 1468/1469 вјероватно није тачан. У том попису се не помиње нахија Бирач, која тада вјероватно није ни постојала, нити су власи тада били тамо, јер ни турска власт у том подручју није била стабилизована. У том попису помиње се 448 влашких кућа у цијелом вилајету Павловића, али ових 448 кућа се може односити само на влахе нахије Бања (шири простор Мокре Горе) која је улазила у вилајет Павловића.

Ханџић  нахију Бирач и влахе у њој помиње тек од пописа 1528. године. А свакако су забиљежени у попису 1533. године. Не знам какво је стање са пописом из 1480-тих.

 Сумарни дефтер Босанског санџака из 1485.

Eflākān-ı Birçe (21)

 На страни 21. се помињу власи Бирче. Имали су 14 џемата. Помиње се нахија Бирче и у сумарном дефтеру из 1516.

 У опширном дефтеру 1489. је не видим, но овај текст Адема Ханџића из 1990. даје објашњење за то као и још много тога. Нпр. ово о власима краља Радивоја.

Цитат
Godine 1485 , u vezi s popisom carskih vlaha u Žepču od 48 domaćinstava i u Maglaju 34 domaćinstva zapisano je sljedeće  : Ovaj džemat vlaha od davnina je bio carski has . Međutim , kad je prije ovog popisa ovu oblast popisivao Mevlana Vildan ( 1475. ) vlasima je raspolagao sam bosanski kralj pa zbog toga , a prema carskoj odredbi , oni tada nisu bili popisani , te su sada zatečeni izvan ranijeg popisa . “ U maglajsko područje bili su , također , već od ranije stigli i drugi vlasi , sandžakbegovi  , kojih je bilo 90 domaćinstava , a za koje je u tom popisu naznačeno došli sa strane . " Dakle , u maglajskom području još za vrijeme vlasti kralja Radivoja bile su naseljene dvije skupine turskih vlaha , ukupno 172 domaćinstva . Iz te činjenice se vidi da je u toj oblasti , ipak , postojalo određeno dvovlašće između Radivojeve i turske vlasti . Međutim , vidi se i to da su Turci priznavali tu činjenicu i nisu se miješali u pogledu svojih vlaha koji su prešli u Radivojevu oblast .
Tadašnji feudalni domen ( has ) bosanskog sandžak-bega obuhvatao je brojna naselja u središnjem i istočnom dijelu Bosne naseljena zemljoradnicima, kao i vlahe koji su se nalazili na dvije različite strane , u Birču ( područje Vlasenice ) i u Maglaju . U Birču su bili razvrstani u 14 džemata . Očito je to bila jedna velika knežina kojoj je na čelu stajao knez Šajko , dok su starješine ostalih 13 džemata bili primićuri , a obuhvatala je 393 domaćinstva s još 13 pretećih , odraslih neoženjenih članova . Nisu bili teritorijalizirani , jer su zabilježeni samo džemati po imenima starješina , a ne i sela . To su , očito , bili oni vlasi o kojima je u ovom popisu donesen spomenuti zakon o vlasima oblasti Pavlovića . Ovo navodim zbog toga što postoji dilema u vezi s ovim vlasima . Naime , u popisu ovog sandžaka , svega četiri godine kasnije ( 1489. ) , nema uopće spomena o vlasima oblasti Pavlovića .
Što je bilo s tim vlasima , da li su prešli na zemljoradnju , ili su se negdje pomaknuli , nije bilo jasno . Budući da su sandžakbegovi vlasi u maglajskom području do 1489. godine bili brojno znatno povećani , o kojima je u popisu iz te godine donesen i navedeni zakon maglajskih vlaha , uporedili smo popis vlaha oblasti Pavlovića s popisom vlaha u maglajskoj nahiji . I , bilo je pravo iznenađenje . Svi su oni iz oblasti Pavlovića prešli u maglajsko područje i tu istovetno popisani kao i ranije, tj . isto čelno osoblje i isti broj džemata . Štaviše , tu je zapisan i osobito važan podatak o konkretnoj ubikaciji tih vlaha , tj . da su to vlasi po imenu Banjani . ' ) Vrlo su male promjene nastale . Tako je glavarstvo knežine naslijedio u međuvremenu sin bivšeg kneza , Nole , sin kenza Šajka.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: drajver Јул 23, 2021, 10:53:03 поподне
Сумарни дефтер Босанског санџака из 1485.

Eflākān-ı Birçe (21)

 На страни 21. се помињу власи Бирче. Имали су 14 џемата. Помиње се нахија Бирче и у сумарном дефтеру из 1516.

 У опширном дефтеру 1489. је не видим, но овај текст Адема Ханџића из 1990. даје објашњење за то као и још много тога. Нпр. ово о власима краља Радивоја.


Занимљиви подаци. Ови наводи Ханџићеви само потврђују оно што сам и раније претпостављао,а то је да су власи области Павловића из пописа 1468. године заправо власи нахије Бања (Мокра Гора и околина), под њима треба разумјети "влахе Бањане" које наводи Ханџић,а не херцеговачке Бањане како се често чини. Истовремено, кроз овај податак потврђен је и смјер миграције из Старог Влаха ка сјеверној Босни, а могуће и даље према Крајини.

Кретање ових група у влашком статусу у 15. и 16. вијеку кључно је за питања поријекла српских родова у западнијим подручјима.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Zor Јул 24, 2021, 01:50:44 пре подне
Занимљиви подаци. Ови наводи Ханџићеви само потврђују оно што сам и раније претпостављао,а то је да су власи области Павловића из пописа 1468. године заправо власи нахије Бања (Мокра Гора и околина), под њима треба разумјети "влахе Бањане" које наводи Ханџић,а не херцеговачке Бањане како се често чини. Истовремено, кроз овај податак потврђен је и смјер миграције из Старог Влаха ка сјеверној Босни, а могуће и даље према Крајини.

Кретање ових група у влашком статусу у 15. и 16. вијеку кључно је за питања поријекла српских родова у западнијим подручјима.

 Нисам баш сигуран овдје. Влашка нахија Бања колико видим помиње се први пут тек у дефтеру 1516. Не видим је у ова два ранија дефтера из 1485., 1489..

Maglay (36), Ozrin (37), Trebetin
(37-38), Usora (38), Birçe (39), Kamenska (39-40), Bana (40-41), Moraviçe (41), Nikşik (42-43)


 Према томе уколико је то тако онда ови Бањани нису могли потећи од њих. А генетика Бањана јесте раширена код Срба у западним крајевима надпросјечно..

 Влашка нахија Бирче колико видим махом се јавља на већином пустим селима нахија Штит, Велетин и Комић (постоји заселак Комић код Власенице), Треботић у дефтеру 1468., што значи да су ови власи практично населили пусту земљу.

 Такођер бројчано 1468./69. власи вилајета Павловић имају само 442 дома, у истом дефтеру власи вилајета Херсек имају 4616.

 1485. власи Бирче имају опет 400-тињак домова, они су сви отишли до 1489. а неко је други дошао у Бирче нахију, па власи Бирче из 1516., 1530. су нека друга популација. Влашка нахија Сјеница друго име Барче има тад 1100 домова. Не изгледа да су власи Павловић вилајета имали демографски капацитет да наставе ширење, изгледа да су од влаха Барче и Херцеговине долазили идући валови миграната ка западу. Наравно и у Смедеревском санџаку су постојале јаке влашке групе. Изгледа да многе ове влашке нахије настају тек касније цијепањем већих, али чини се 1468./1469. на овом подручју имамо само ове три групе.

 Управо изнад видимо формирање нове влашке нахије Озрен од ових маглајских влаха. Њу је 1516. предводио други син кнеза Шајка, Његован,, а видим да се помиње и 1530. као "кнез влаха" што је титула јача од само "кнез".

 Ова динамика је битна, изгледа да је ово 1468. пусто подручје Бирче служило као "мјесто упада" влашких група одакле су даље ишли.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Zor Јул 24, 2021, 03:17:33 пре подне
Цитат
Godine 1468. u vilajetu Pavli spominje se 448 vlaških domaćinstava sa 130 neoženjenih , 1485. upisana su 393 domaćinstva i 133 neoženjena u 14 džemata . Njihov je status regulirao » Kanun džemati eflakân vilajeti Pavli « . Vlasi Banjani  u nahiji Maglaj ( što znači da su doseljeni ) , ali se poslije oni uopće ne spominju u navedenim nahijama

 Дакле власи Бирче 1485. су у ствари власи вилајета Павли, директни насљедници ових из 1468/69. Изгледа по овоме сва група је завршила око Маглаја. Од њих се формирала нахија Озрен, мислим још неке, Усора могуће.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: drajver Јул 24, 2021, 07:38:39 пре подне
На подручју некадашње области Павловића (касније Вишеградска каза), по попису из 1530. године постојале су само двије скупине влаха, у нахији Бирач и у нахији Бања. По попису 1468. године, власи области Павловића, кao уосталом ни херцеговачки власи нису пописани по насељима већ збирно. Као што смо већ поменули, било их је 442 куће. Мислим да је мало вјероватно да се тих 442 куће већ тада налазило у Бирчу, јер подручје још није било освојено од Турака. Осим тога, питање је шта је са власима Бање који би ту такође требали да улазе, без обзира што нахија Бања као нахија тад није била формирана. Много је логичније да су се власи из Бање која се 1468. године већ налазила под Турцима до 1485. године помјерили према Бирчу и да су то власи Бањани који се касније помињу код Маглаја, него да су власи Бањани директно из Херцеговине дошли у Бирач. Област и топоним Бање у области Павловића није ништа млађи,а вјероватно  је и старији од херцеговачких Бањана.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Zor Јул 24, 2021, 08:49:04 пре подне
На подручју некадашње области Павловића (касније Вишеградска каза), по попису из 1530. године постојале су само двије скупине влаха, у нахији Бирач и у нахији Бања. По попису 1468. године, власи области Павловића, кao уосталом ни херцеговачки власи нису пописани по насељима већ збирно. Као што смо већ поменули, било их је 442 куће. Мислим да је мало вјероватно да се тих 442 куће већ тада налазило у Бирчу, јер подручје још није било освојено од Турака. Осим тога, питање је шта је са власима Бање који би ту такође требали да улазе, без обзира што нахија Бања као нахија тад није била формирана. Много је логичније да су се власи из Бање која се 1468. године већ налазила под Турцима до 1485. године помјерили према Бирчу и да су то власи Бањани који се касније помињу код Маглаја, него да су власи Бањани директно из Херцеговине дошли у Бирач. Област и топоним Бање у области Павловића није ништа млађи,а вјероватно  је и старији од херцеговачких Бањана.

 Да у праву си. Уколико је манастир Бања имао своје влахе онда се ради свакако о власима области Павловића. Логично да они нису у Бирчу 1468. јер се помињу ове нахије пуне пустих села на том подручју око Власенице, и скоро сва та села се касније и не помињу.

 Знам да манастир Милешева јесте имао своје влахе, и то је влашка нахија Милешева унутар Херцеговачког санџака. Влашке нахије Бања није било унутар тог санџака, а у Босанском се јавља 1516. Као што се јавља и 1516. нахија Бирче чији становици нису иста популација као 1485. могао је то бити и случај са Бањом. Баш сам тражио доказ непосредни помињања влаха Бање, нисам то још нашао, а има логике да су имали своје влахе.

 1468. су пописани збирно, као и власи Сјенице 1455. Ту су неки аутори правили ужасну грешку гдје су влахе нахије Сјеница 1604. поистовјећивали са њима, иако никакве везе немају (осим пар заједница из Барче које су добиле дербенџијски статус). 1468. видимо да су власи Сјенице у ствари власи Барче а то и остају до 1604. с тим да се од њих овдојило пар нахија до тада. А власи нахије Сјеница нису имали влашки статус у 15 в. изгледа да су га добили око 1530.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: drajver Јул 24, 2021, 09:07:08 пре подне
Да у праву си. Уколико је манастир Бања имао своје влахе онда се ради свакако о власима области Павловића. Логично да они нису у Бирчу 1468. јер се помињу ове нахије пуне пустих села на том подручју око Власенице, и скоро сва та села се касније и не помињу.

 Знам да манастир Милешева јесте имао своје влахе, и то је влашка нахија Милешева унутар Херцеговачког санџака. Влашке нахије Бања није било унутар тог санџака, а у Босанском се јавља 1516. Као што се јавља и 1516. нахија Бирче чији становици нису иста популација као 1485. могао је то бити и случај са Бањом. Баш сам тражио доказ непосредни помињања влаха Бање, нисам то још нашао, а има логике да су имали своје влахе.

 1468. су пописани збирно, као и власи Сјенице 1455. Ту су неки аутори правили ужасну грешку гдје су влахе нахије Сјеница 1604. поистовјећивали са њима, иако никакве везе немају (осим пар заједница из Барче које су добиле дербенџијски статус). 1468. видимо да су власи Сјенице у ствари власи Барче а то и остају до 1604. с тим да се од њих овдојило пар нахија до тада. А власи нахије Сјеница нису имали влашки статус у 15 в. изгледа да су га добили око 1530.

Да, осим тога. Турци подручје влаха Бањана у Херцеговини освајају тек 1466. године. Мислим да је практично немогуће да су у року од годину-двије  дана неки власи Бањани из Херцеговине могли бити насељени на полупустој територији Бирча и већ 1468. године ту имати  преко 400 кућа.

Миграција из области Вишеградског Старог Влаха (што је у суштини каснија влашка нахија Бања) према сјевероисточној Босни посвједочена је читавом низом влашких насеља од Перућца на Дрини (гдје је излазила нахија Бања), преко Осата до Бирча.

Раније сам помињао могућност да су и власи Бањани оригинално потицали од ових старовлашких Бањана, тј. влаха манастира Бања и да би неки крајишки N2 могли потицати и из Старог Влаха,а не из Херцеговине. Уосталом неке крајишке породице које су N2 имају предање да су од "некакве Бање",а не да су од племена Бањана.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Exiled Јул 24, 2021, 01:14:32 поподне
Да, осим тога. Турци подручје влаха Бањана у Херцеговини освајају тек 1466. године. Мислим да је практично немогуће да су у року од годину-двије  дана неки власи Бањани из Херцеговине могли бити насељени на полупустој територији Бирча и већ 1468. године ту имати  преко 400 кућа.

Миграција из области Вишеградског Старог Влаха (што је у суштини каснија влашка нахија Бања) према сјевероисточној Босни посвједочена је читавом низом влашких насеља од Перућца на Дрини (гдје је излазила нахија Бања), преко Осата до Бирча.

Раније сам помињао могућност да су и власи Бањани оригинално потицали од ових старовлашких Бањана, тј. влаха манастира Бања и да би неки крајишки N2 могли потицати и из Старог Влаха,а не из Херцеговине. Уосталом неке крајишке породице које су N2 имају предање да су од "некакве Бање",а не да су од племена Бањана.
Извињавам се што реметим тему, само ми реците да ли има каквог пописа Бањана с краја 15. и с почетка 16. вијека?
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Đorđo Јул 24, 2021, 01:34:51 поподне
Извињавам се што реметим тему, само ми реците да ли има каквог пописа Бањана с краја 15. и с почетка 16. вијека?

http://www.cidom.org/wp-content/uploads/2018/10/Ahmed-A.-Ali%C4%8Di%C4%87-Poimeni%C4%8Dni-popis-sand%C5%BEaka-vilajeta-Hercegovina-1985.pdf
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: drajver Јул 24, 2021, 02:23:45 поподне
На једној другој теми већ сам качио карту влашке нахије Бања по границама из пописа 1530. године.

(https://i.postimg.cc/tCVKJfLk/banja.png)

Мислим да ова област има значајног утицаја на порекло српског становништва у сјевероисточној Босни,али и у Крајини.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Сол Јул 24, 2021, 10:37:26 поподне
Да, осим тога. Турци подручје влаха Бањана у Херцеговини освајају тек 1466. године. Мислим да је практично немогуће да су у року од годину-двије  дана неки власи Бањани из Херцеговине могли бити насељени на полупустој територији Бирча и већ 1468. године ту имати  преко 400 кућа.

Миграција из области Вишеградског Старог Влаха (што је у суштини каснија влашка нахија Бања) према сјевероисточној Босни посвједочена је читавом низом влашких насеља од Перућца на Дрини (гдје је излазила нахија Бања), преко Осата до Бирча.

Раније сам помињао могућност да су и власи Бањани оригинално потицали од ових старовлашких Бањана, тј. влаха манастира Бања и да би неки крајишки N2 могли потицати и из Старог Влаха,а не из Херцеговине. Уосталом неке крајишке породице које су N2 имају предање да су од "некакве Бање",а не да су од племена Бањана.

Манастир Бања је посвећен Светом Николи и имало би смисла, ако би горепоменуте крајишке N2 породице са предањем од "некакве Бање" управо њега славили.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Деспотовски Јул 25, 2021, 12:24:07 пре подне
Цитат
Кад је Србија 1804. под Карађорђем, а затим под Милошем, дизала велике устанке за ослобођење Балкана... У Србији су се јављали... и Македонци, који су дали две војводе...
- Јован Дучић, Верујем у Бога и у Српство (Београд: Дерета, 1999), 49.

Ево прилике да сазнам, на кога је овде мислио Дучић?
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Zor Јул 25, 2021, 07:31:20 поподне
 Нашао сам нешто занимљиво. Село Јанчић друго име Чечина (данашња Чечина код Ивањице) се помиње у дефтеру Босанског санџака 1489. као село унутар великог зеамета Мехмед-бега сина Иса-бега у нахији "Вилајет Павли". Ово село је иначе припадало изворно власима Сјенице-Барче гдје је 1468. преведено као Тенчић ("ј" и "т" је разлика само у такчама).

 1516. настаје влашка нахија Бобољ и ово село се од тада јавља ту. По другим селима ове мале влашке нахије може се закључити да је потекла од влаха Сјенице из 1455. тј. влаха Сјенице друго име Барча 1468.

 У дефтеру 1489. оно је заведено у нахију Вилајет Павли, али није било под нахијама Борач, Олово, Вишеград. Могуће да је још неко потоње влашко село ту уписано, јер сам овај податак добио случајно од турског аутора, а сва села из ових нахија у том зеамету се јављају у једном раду о исламизацији земље Павловића и њега ту нема. На 2 странице се не налазе села ових нахија па је на једној од њих било и ово село.

 Дакле постоји изгледа и нека веза вилајета Павли са Старим Влахом/власима Сјенице. Обзиром да је касније влашка нахија Бирче била насељена а 1485. стари власи Бирче су отишли за Маглај, могло би се претпоставити да је и та нахија насељена из Старог Влаха.

  Што се тиче влашке нахије Бања, она се помиње први пут 1516. и 1604. унутар ње се јавља и манастир Бања. Манастир Бања је обновљен 1570. зато се и не јавља 1530. Могло би се претпоставити да су власи Бање 1516. па на даље поријеклом од влаха Сјенице-Барче, јер нахији Бања су до 1614. припала и нека села зеамета у области Павловића која су претходно припала новооснованој нахији Прибој. До 1604. већином су та села припала нахији Бања.

 У смислу тога јесу ли власи Бањани из 1485. од Бање, видимо да јесу постојале везе Павловића земље са Старим Влахом, а можда је и фактор то што је како читам манастир Бања био разорен при османској инвазији, мада не могу да нађем прецизан податак о томе. Да није можда разарање старог манастира Бање то што је проузрочило помјерање влаха Бање западно?? Под претпоставком да јесте било влаха манастира Бање у 15 в.

 За влахе Бање од 1516. до 1604. бих на основу садашњих података морао претпоставити да су досељени однекуд, тј. вјероватно Стари Влах. За већину њихових села не могу да нађем доказ постојања тих села у 15 в. Нека се јављају у 15. унутар нахије Вишеград, 1530. нахије Прибој па прелазе у влашку нахију Бања. 

Мислим да ова област има значајног утицаја на порекло српског становништва у сјевероисточној Босни,али и у Крајини.

 Мислим да овдје играју значајну тј. и већу улогу и власи Зворничког санџака који су такођер били бројни, а ово подручје је било под Зворничким санџаком. И о њима постоји доста информација из објављеног материјала.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанПан Фебруар 17, 2023, 12:06:14 поподне
Поздрав људи, надам се да је ово права тема да поставим ово питање.

Наиме, један мој предак, Мићун Панић, учествовао је у боју на Засавици. То сам сазнао из текста на сајту општине Осечине, поставићу линк на крају поста. Ово је пасус где се он спомиње:

Устанак је пропао 1813. год. када су Срби изгубили подршку Русије. Турска војска је надирала према северу, заузимајучи део по део устаничке слободне територије. Последњи отпор Срби су пружили на Засавици код Шапца. У овим борбама су учествовали и Подгорци. Посебно се истакао Мићун Панић из Сирдије који је касније одликован Таковским крстом.

Нико у мојој породици није чуо за њега, такорећи, не знамо ништа о њему. Знамо да је да наш предак јер се наводи да је из Сирдије, општина Осечина, одакле потиче наша породица Панић. Најстарије предак за кога знамо је Никола Панић који рођен око 1811. године. Дакле, Мићун би могао да му буде отац или стриц.

Моје питање је: одакле људима који воде сајт овај податак? Да ли можда постоје документи који воде евиденцију о носиоцима Таковског крста? Како бих могао да сазнам нешто више о Мићуну? Покушао сам да контактирам мејлом осечанску општину, али нажалост, нисам добио одговор.

Ово је линк ка сајту:

https://osecina.com/pod-turskom-vlascu/

Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Селаковић Август 12, 2023, 01:09:53 поподне
Пре неколико дана из штампе је изашао Гласник Историјског архива Ваљево за 2023. годину, а у њему се нашао и мој чланак под називом „Нова сазнања о родослову и пореклу златиборских Мићића“. Реч је о породици сердара Јована Мићића. Линк директно ка .пдф фајлу, почетак рада је на 35. страни:

http://istorijskiarhiv.rs/wp-content/uploads/2023/08/GLASNIK-57-2023-za-stampu-19-jul-23-REDUCED.pdf
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: drajver Август 12, 2023, 01:48:29 поподне
Пре неколико дана из штампе је изашао Гласник Историјског архива Ваљево за 2023. годину, а у њему се нашао и мој чланак под називом „Нова сазнања о родослову и пореклу златиборских Мићића“. Реч је о породици сердара Јована Мићића. Линк директно ка .пдф фајлу, почетак рада је на 35. страни:

http://istorijskiarhiv.rs/wp-content/uploads/2023/08/GLASNIK-57-2023-za-stampu-19-jul-23-REDUCED.pdf

Све похвале. Одличан примјер како треба да изгледа један рад који користи податке генетичке генеалогије,
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Željko Август 12, 2023, 08:32:34 поподне
Пре неколико дана из штампе је изашао Гласник Историјског архива Ваљево за 2023. годину, а у њему се нашао и мој чланак под називом „Нова сазнања о родослову и пореклу златиборских Мићића“. Реч је о породици сердара Јована Мићића. Линк директно ка .пдф фајлу, почетак рада је на 35. страни:

http://istorijskiarhiv.rs/wp-content/uploads/2023/08/GLASNIK-57-2023-za-stampu-19-jul-23-REDUCED.pdf
Хвала на дијељењу, прочитаћу опет ал да забиљежим одговором на тему да касније нађем лакше ако прође вријеме.

Неки пут сам размишљао у вези са тестирањем Y-ДНК, како објаснити ако је резултат у неком смислу неочекиван, па само да речем да ми се овај текст допада (да тестирани не морају нужно бити репрезентативни за мушку линију итд).

Цитат
Као што можемо видети, не постоји ближа генетичка повезаност између Мићића и фамилија које своје порекло везују за Баја Пивљанина, нити са некима од оних (Лакетић, Бачаревић) које се доводе у патрилинеарну везу с Мићићима. Тестиран је само по један припадник ових фамилија, који не мора нужно бити „репрезентативан“ за мушку линију дате фамилије (у прошлости могла су се десити, а временом заборавити, разна усвајања, призећивања и др), па треба оставити могућност да се неки од ових резултата доведе у питање. Међутим, генетичка повезаност по мушкој линији са Селаковићима је неспорна.
*
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: Селаковић Август 13, 2023, 11:58:23 пре подне
Све похвале. Одличан примјер како треба да изгледа један рад који користи податке генетичке генеалогије,

Хвала пуно, Драјверу!

Неки пут сам размишљао у вези са тестирањем Y-ДНК, како објаснити ако је резултат у неком смислу неочекиван, па само да речем да ми се овај текст допада (да тестирани не морају нужно бити репрезентативни за мушку линију итд).

Нас као колективистичку средину често интересује порекло неког племена или братства или породице, док појединац служи само као део слагалице, да помогне да расветли слику. А са друге стране генетичка анализа је у суштини индивидуална и она је увек „тачна“ за дату особу која се тестирала. То и јесте проблем помирити, нарочито када су у питању анализе по ипсилон хромозому. Занимљиво је видети по страним форумима где се окупљају родословци из друштава која су више индивидуалистичка како је у донекле другачији приступ и родословима и генетици.
Наслов: Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
Порука од: ДушанВучко Фебруар 22, 2024, 12:31:52 пре подне
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Танаско_Рајић (https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Танаско_Рајић)