-наставак-
20.
Ће ни испрате наше жене у печалбу. Еве с’г за који д’н ће да дојдемо. Добили смо писмо да су кубицирали земљу за израду цигле. Ми печаловници смо ти ко пилитија у шуму. Чим дојде време, у шали зборимо да нам је на клин „мајмунка“-торбица, узмрдала. Само се снебивамо по кућу, час у шталу, час по браниште, час у њиву. Такој чим се појави први зелени кукурег, нешто ни узмрда у мешину. Увати ни брате неки недосед. Такој ти је сваку годину, чим пукне пролет и пилитија запоју у шуму, ми онда одлетимо. Ми смо ко неке птице селице. Чим наиђе јесен и најави се зима, ми се вртамо у родни крај. Ми смо ти брате печалбари ко пиле. Кад пукне пролет онда негде далеко одлети, а кад стегне зима онда поново долети у свој крај.
* * *
21.
Еј пуста да остане таја печалба, те ме младу одвоји од драгог. Ујутру кад пилитија у шуму поју, мене се нешто преврта. Цел д’н, сас совце ил нек’д сас краве појем тужне песме. Голема туга у мене надвладала. Голем д’н -к’д се жње, нема куј ни воду да ми донесе. Деца малецка. К’д дојдем уморна и каптосала од тешке работе по поље, помузем овце и краве, намирим децу и сама легнем у кревет. С’н ме невата. Претурам по главу, милујем јест’к, онај што сам га изаткала, навезла и донела ко дар. Сл’зе ми саме капу. Такој млада и убава копнејем, без миловање, без целивање. Турим такој твоју кошуљу па гу обучем, превртам се, мучим се. Твоја кошуља ми мирише на тебе, ал неје тој то-тој си је опет само празна кошуља. Такој си некако заспим и надам се да ће да дојдеш поскоро дома.
* * *
22.
Благојо праћај паре одма
Немогу више
Да узимам робу на вересију у Дејан
Искарали смо сас децу џак брашно
Купила сам пиротски гумени оп’нци на децу
Купимо гас и шићер
Срам ме више да проодим
Кроз Дејан од људи
Немам си никакву слободију без паре
Што си нему ни срам
Поштење према своме домаћину
Водим чес’ да те необрукам
Какој знаеш одма си праћај паре
* * *
23.
Радо. Писуј ми кво работите. Покосилили сте у Црноницу. Да ли се разбукарила свиња. Да ли се отелила крава и какво је теле. Онија прасићи што купимо у Рамни Дел да ли су јешна. Ор’л да ли је однел неку кокошку. Куј чува у село наше овце. Да ли су шљиве родиле и ће ли буде добра или лоша летовина.Каква ни је градина, посипујете ли гу стално. Окопасте ли царевицу. Ћу гледам ако могу да дојдем за жетву . какој је онај наш вр’б’ц Писуј ми какво је тамо време.
* * *
24.
Ђорђијо. Отк’д си отишал у печалбу а још ми неси пратил ниједно писмо. Да ли ти нес’м добра ко домаћица ил си нашал неку другу женску. Знам да ти је тешко тамо, ал превари се па напиши ми неколко речи да се и ја повалим по село сас мојега мужа. Зар нема кво да ми писујеш. У школу си научил да писујеш слова. Такој ми копнеје у мешину к’д поштар дојде у село па се жене зберу око њега да им подели писма. Такој си се преко писмо свака жена поразговара са својега човека. Само сам ја остала ко сиња кукавица. Жална копнејем и већ сам се пренадала. Ђорђијо неће само паре.
* * *
25.
Симо. По село се збори да си нашал другу жену тамо у бели свет. Незнам да ли је тој такој или народ изводи бесне глисте. Ако је тој такој онда дома немој да доодиш. Док сам ја жива и здрава неће ниједна жена да прекорачи у моју авлију. Нека те је срам од децу, родитељи и село и од онај заједнички леб и сол што смо јели и постељину делили. У овај дом сам уложила и снагу и здравље. Нека ти је арам. Пред мене ни пред децу немој да се појављујеш ни жив ни мртав ако си ме срварно преварио сас другу женску.
* * *
26.
Благојо
Прати ми паре
Да напрајим златан зуб
Нека душмани и комшије пукну од муке
Има к’д се смејем
Да ми га стално виде
Ће га ставим за Чобанац
Па ћемо да идемо на вашар
И купимо сито и решето
И јулари за краве
Деца ме слушу добро
Онај наш дзиван
само по собу вика:тата,тата….
Овамо је убаво време
Мара
* * *
27.
Здраво тате,
Еве беосмо сас друшке на вашар Чобанац-Светилију 2 август . Убаво се пременисмо. Сас Стојану из Пи и Милицу из Међак, од Преслап идосмо на пијац у петак у варош Власотинце па си покупувамо убаве садндалке за вашар. Тој смо купиле од паре што ни пратисте из печалбу. Мајка је останула дом да чува стоку, ел не тела да иде без тебе на вашар. Еве сликамо се куде онеј буке куде сликува фотограф Мирковић. Стуримо мараме да буднемо убаве ко онеј београђанке које су из Црну Траву а живе код таткови буџовани по Београд. Ми смо ти сељанчице и овчарице, које су еве још у основну школу у Златићево, па си се праимо важне пред лопушњанке, златићевке, равноделке и равногорке што имамо нове убаве сандале ел неке наше друшке још иду сас пиротске попке по вашари. Матер ни даде паре да си купимо варене крушке и да малко донесемо дома и на баба Ружу. Од дом смо си понеле сас сви наши преданчари баницу, сирење,погачу а неки и по неку испечену кокошку и сви си обедовамо испод нашу буку, куде се збира нашо село на Чобанац. Знајеш да свака бука је означена за свакој село од наш и црнотравски крај, Тој си је наш овчарски адет, такој ни зборе постареји у село. Изиграмо се сас свирачи сас рамоникашии што свиру сас тупан наши из Преданчу и шопци рамоникаши из Лопушњу. Трубачи лопушњани и јастрепчани свиру само на онија што су се буџовани из Црну траву, а иселили с епо Београд и иму паре ко плева. Само они иму паре да плате свирачи трубачи да воде коло, а и да се веселе под веник. Они једу кобасице, пију пиво а ми сељаци смо посиротињке па си само померишемо и гледкамо сас стране. Добро се измајамо на вашар. Купи пиштаљку за брата, да к’д иде совце да свири по Црноницу. Ја си купи огледалце сас срце. Појећи си дојдомо у мрак од вашар. Поздрав од твоја ћере Мице.
* * *
28.
Живо здраво. Желимо да чујемо и за ваше здравје.
Еве сас краве појдо у утрину. Целу недељу ти писујем писмо. Немогу да га срочим ел знаш да деца још су мала и к’д појду у школу она ће ми помогну за писување. Једино к’д киша пада т’г стигнем да га писујем. Ти знаш да се нес’м описменила и да се помалко служим сас плајвез за писување онолко колко смо научили у партизани. К’д га напишем оној па нема куј да га прати у пошту. У Свође неидемо кад је работа а у варош је далеко и никој се лети немаје на пијац. Једино идемо к’д су вашари. Знаш да куде нас у планину поштари недооде и једино писма праћамо по ђаци ал су они на распуст с’г па ако неки иде да купује брашно ће му дадем писмо да га прати у пошту. К’д има добра паша за краве, оне мирују и мирно могу да писујем писмо, ал к’д је врућина и к’д нема за пасење нек’д га писујем и по цел месец. Ете што ти брго неодговарам на твоје писмо тој је затој и од велику работу ел знаш да сам дома сама сас децу која су још малечка и сав терет је све паднул на мене.
29.
Здраво татко. Еве да ти пишем. У школу све је какој треба. Одлично учим. Играм лопту, а математика ми иде добро. Еве сликамо сас наставника математике, куј игра добро за нашо село фузбал. Праћам ти слику. Ако се може ти ми најди место на циглану да збирам прашину у ринглов. Такој ћу летос да работим и одменим те да купимо књиге и свеске за догодине. Чим дојдем из школу пуштам стоку и потпомагам си на мајку, Поздрвља те и наш наставник. Вика к’д имаш време дојди да одиграш неку утакмицу за клуб.
* * *
30.
Бате еве сас снајку обртамо сено
Снајка научила сас косу да коси ливаде
Мајка дене стог
Снајка све знаје око стог
Какој се дене
Куде се врља сас вилу сено кд се дене стог
Млого брго жње
Смајку неможемо да гу стигнемо у њиву
Млого га окиши
Ако буде ладна јесен да си сас татка дојдете за Пејчинд’н
Ће идемо сви на вашар у Власотинце Позрављамо тебе и татка
Ајд у здравје
Добро запечалите
Нека има паре за моју удадбу
Твоја сестра Душка
* * *
31.
Здраво живо, Еве решавам се да ви писујем писмо ал ми тешко иде. Плајвез ми је потежак од лопате сас малтер к’д работим сас зидари и од цигларски калуп и колице к’д работим сас циглари. К’д теба да мало поспимо у пладне, оној руке ми од жуљеви подбунуле па немогу плајвез ни да фатим у руке а камо ли да срицам слова за писување. Такој нек’д по целу недељу га писујем па си се нек’д увече се успим сас плајвез и артију за писување. Нек’д ми стане мозак од слнце које ме пече цел д’н па незнам ни кво да писујем јел ми мозак стане. Колко ми је нек’д мука од работу нек’д ми је потешко да ви напишем писмо. Такој једино к’д је киша и к’д се неработи т’г могу да ви пишем и пратим писмо и одговорим на писмо. Неје ми л’ко и нек’д ме туга спопадне па такој с’в свој јад напишем на артију па му мало л’кне на душу што с’м одвојен далеко у туђину од породицу. Нека ви овој писмо затекне у добро здравје. Чекам одговор.
* * *
32.
Драгослове,
Јево ти шаљем писмо по мајстора из Власотинце. Била сам на пијац, купи малко поприку и патлиџани. Деца су остала дома. Шаруља се отелила женсако теле. Таман да га чувамо за домазл’к. Пасуљ сам обрала. Набиротина има ал начукотина нема ништа. Поздравља те твоја жена и деца.
* * *
33.
Еви ти писујем да сам дн’ске била у Свођско бучје по сучке у браниште. Сучке има колко год оћеш и дебеле ко лакат. Али сам понела и секиру па ми гу шумар узел. Па рече к’д ти дојдеш за Горешњак т’г ће ми даде секиру. Па са’м се насекирала и цел д’н ‘леб нес’м јела. Поздравља те твоја жена Вукосава сас децу.
* * *
34.
Драгутине. Еве беосмо на вашар. Нему ни мужеви да ни нешто купе. Ми си се збрасмо друшке из село па си покупувамо потребштине за кућу. Нека купи вретена, нека загрепци, нека решето, тестију за воду. На децу куписмо по које шарено тојаче да ги залажемо да пасу стоку и да ни слушу дом. Еве праћам ти слику да се малко сетите у печалбу и за наше миловање и целивовање ел смо младе. Нам си треба човек. Нек’д к’д ми дојади онда си оратимо по село такој на крстопутину све помладе жене на печалбари. Свака си вика неће само паре. Море пусте остале и паре и печалвина, к’д ни пројде младиња и најубаве године за живот да самујемо. Ајд у здравје.
* * *
35.
Црни муже дооди одмак дома док неје касно. С’г је у село највећа косидба. Бара загорела.Трава у бару је голема и стигла за косидбу. Дооди дома одма да гу покосиш. Ако ти недоодиш да најдем другога да је покоси . Пуно поздрава.
* * *
36.
Еве с’г смо отишли сас групу да беремо жуту царевицу у Банат. Тамо се бере по редови сас шило. Од газду смо добили у групу неколко вагона да дотерамо царевицу да имамо да презимимо за леба. Леле колко су њиве дугачке и крај се невиди па се истровисмо. Спимо на салаш са стоком. Дојди из печалбу и чекај ме у Лесковац кад стигну вагони сас теретни воз. Т’г ће да сас камиони да претерамо царевицу до Дејан, а неки до Бољаре и Крушевицу. Туј ће се дели царевица поијединачно на канате. Ће гу превозимо сас краве на шинска кола са два точка. Мора ће да се спи под миро дрво да гу непокраду. Ће да донесемо и жећерну репу да видиш шта је блага кад се испече.
* * *
37.
Здраво Мариће
Ми смо добро и здраво
С’г не работимо
Јер сваки д’н пада ћиша
Начисто га оћишило
Од себе се ранимо газда недава
Спимо сас краве у шталу
Много убаве краве
Кво работите
Имате ли за рану
И иду ли деца у чколу
Пораснул ли је онај мој син Драгосав
Пази на њега и на Јанка и на Божу
Још малко
Па чу дојдем
За нашу славу Богородицу
До т’д
Отварајте очи
Док ја незапечалим паре
Па че да има за све.
(Село Михајловац код Смедерева)
1946. г.
-ПЕЧАЛБАРСКО ПИСМО циглар: Славко Јовановић, својој жени Марији из махале Лукачево, село Горњи Орах; забележили учитељи: Жарко Живковић (1949.г.) и Драгоја Јовановић (1948.г), Лукачево
* * *
38.
Здраво брате. Буразеру слушај мајку и немој да гу секираш. Рано да се дизаш и да помузеш краве. Пустај, кад ти дојде ред у село, овце. Немој се свађаш сас овчари, вртај овце кад ти нареде, какој би примали и наше овце у буљук. Пази немој да праиш штету на људи-да ги загубиш па да оберу нечији гра, ии отиду по печурке. Пази ги да не иду у букову шуму, т’г неможеш да ги сабереш.
Буразеру благо си га вам, ти ћеш сас овчари, говедари и свињари да си напраите вир у Грацку и да се бањате, к’д стока пландује у пладне. Благо си га теби, ти ће си ’едеш букову мазгу, ће си слушаш пилитија какој поју, а ја се овамо сас татка мучим по пусту равницу да одсечемо што повише цигле, какој би зарадели повише паре.
К’д си ујесен дојдемо да си купимо пиротски опанци, да си купимо бел ’леб сомун к’д идемо на пијац у Власотинце и да си се се почастимо куд турчина посластичара сас благи суклијаш.
Башта ми вика да ће си купимо малко ’шеницу па ће и ми да си омесимо убав ’леб, па ће се праимо важни у село какој не једемо жуту проју и црн р’жен ’леб.
Нек сви виде у село к’д у воденицу отерамо ’шеницу да мељемо.
Буразеру, писуј ми какој су наше свиње, јел су се опрасиле, ал да ли се мачка омачила.
Татко питује дал сте отерали краву Сивуљу да се преводи, а каже да с’г треба и Рујка да се отели. Благо теби, ти ћеш да си се радујеш, а мене ми копни к’д ћу да дојдем дом..
Нек’д по целу недељу не једем, Само ми копни у мешину. Тешко воду подносим.
Куде ли је онај наша ладна вода од кладанец из Бучје, па да му прилегнем у пладне под буку да гу отспим, док овце пландују. Само ми је жеља да им чујем клопотар како тропа, а тој си с’њам сваку ноћ к’д спијем..
* * *
39.
Здраво живо Бато. Беосмо на вашар на други август на светилију куд Чобанац.
Млого убаво се проведосмо.
Изиграсмо се сас друшке из нашо и друга села. Наши рамоникаши надсвирише лопушњани.
Беше поголемо коло.
Малко беше и тепање због коло. Овија златићевци беоше малко више попили под веник и заденуше кавгу сас рамногорци и лопушњани а на другу стрну су били наши:дејанци, златићевци, преданчари, јаворци. Милиција ги раздвоји.
Вашар траји три д’на.
Први д’н за нас а други и трећи д’н за црнотравци куј су дошли ч’к из Београд. Несу забраили свој родни крај. Причу на чарапке се скину и игру белу раду, бугарку, и црнотравска ора а свиру трубачи лопушњани и јастрепчани.
Тој причаше неки наши момци куј су спали по Бистрицу у мејану и под буке на Чобанац сва три д’на вашаровали.
Неки спали и испод шатори цигана и онија што продаву клакери и испод веници куде су биле кафане.
Еве Бате што ми паре прати убаво с’м се пременила.
Еве ти праћам овуј слику што се сликамо сас Јованову Милицу из Међак а море забраи од Преслап..
Мајка ти праћа абер да слушаш башту у печалбу а ми ће гледамо да сво поље уработимо како ваља. Незнајем ал можда ће најесен да се удавам. Вику време ми је за удадбу. Ти си постар па немогу да те преженим. Прво се ти ожени. Поздавља те твоја сестра Стојана
* * *
40.
Здраво сине,
Еве реко да ти писујем писмо. Тој више неје ко у моје време к’д се писмо чекало ко печен ’леб.
Д’нске свак има мобилни телефон-а еве и твој матер га ставила на кук, а нек’д га чувам и у чарапу да га неистровим к’д вртам овце. Св’ки ч’с чекам к’д че мобилни да ми зврцка, да ми се сине јавиш на мобилни из војску. Мајка ко свака мајка.
Брине ме д’л си научил на војнички живот. Али кво казује твој татко, куј је негде у печалбу-војска си је војска, туј нема лабаво. Устањује се ноћу, д’њу се малко одмара и спи и на време лега.
Нема да се скита и лењствује и дооди из кафићи и кафане ујутру и да се д’њу спи ка’д сви работе у село. Знам да ти неје л’ко, ал си слушај сатреји старешине од тебе тија десетари и капетани. Нема више куј ноћу да те покрива синко, узни учи се да си се покриваш да неозебнеш ноћу к’д је млого ладно. Буди си добар и слушај си сатеришине.
Е мој сине, и мени неје л’ко да у планину сама ко кукавица збирам сено, косим, жњем и чувам стуку. Некако овај мобилни телифон ми је аран, другар ми и сас њега си оратим. Нек’д ме татко зивне из печалбу а св’ки д’н чекам и ти да ме зивнеш из војксу. Викни ме синко нек зврцне једанпут и на твоју мајку, да ми се комшије више несмеју да те твој син заврљил па ти се ич нејавља из војску.
Твој татко к’д је бил у војску у Загреб, причал ми какој су у строј сви чекли за писмо-к’д се чита ла почта, тој су им били нарадоснији д’нови. Какој су трнели и тресли се д’л ће да добију писмо од дома.
Било је радосно кад се из строј узималио и читало писмо, аод девојке-а твоја мајка ги је татку писала у војку ко девојка, татко ги љубил и турал под јастук да од милине сњи спи.
К’д сам од татка из воску ти примала писмо, турим гу у пазук, сас њу цел д’н жњем, копам, целивујем и сас њу с’м си спала. Татко к’д је добивал моју слику, сас њу је иш’л на стражу, писал си је убаве песме, радувал се ко мало дете, Ете његову војничку и моју девојачку слику смо урамили и стоји ни у собу за спијење.Е нек’д је била дика за војника, а с’г сине еве неки и неиду у војску него се мају по амбуланте, вику у „цивилку“ слуђе и нему војничку униформу, онуј убаво какву је носил твој татко. каква ми је тој војска, мисле ли тија да се жене и пород да си иму.
Сине ако ти ми зврцни на мобилни, ал ми туга млого за писмо, ел си га могу носим цел д’н совце, к’д си се одмарам на обед, к’д жњем, к’д обртам сено, к’д си пред вечеру-могу да си га прочитам и помилујем ко тебе к’д си бил дете пред спиње.
Прати ми синко и једну слику војничку да си се повалим у село да и ја имам сина војника, да си гу гледам к’д си се одмарам к’д овце пландују под буку и показујем на овчари, а и туга ће ме мине кад гу цунем и викнем изедем га мајкин син убав исто ко татко. Немој да забрајиш сине писуј ни писмо,а и татко негде сас малтерку и мистрију у бел свет у печалбу стално копнеје и чекка писмо од војника.
Св’ки д’н чекамо на твоје писмо. викни на мобилни телифон да си га послал да се надамо. Ајд у здравје и слушај старешине. Твоја мајка и твој татко.
* * *
41.
Здраво наши. Еве сви иму мобилне телефоне, па си се разговару сас жене и сас децу из печалбу. Чујемо да поштар слабо дониси пошту, па ће можда да ви напишемо овој последње писмо ел ће и ми да купимо мобилни телефон.
Сви ни зајебавају што писујемо писма. Некакој к’д писујемо писма оно ни л’кне на душу туга за дом и породицу и од тешку работу у печалбу.
Добро се слагамо и работимо ко мајстори. Мож’ ће дојдемо за вашар.
Деца и жене нека ви слушу па ће од јесен да се поделимо ел у заједницу више неможе дуго у овој време да се живи.
Свако ће си има своје гњездо.
Матер и башта нек прејду под старост куде кога уће. Деца и снајке нек слушају матер и башту и нек се слагу сас децу и помагу да све буде урадено како ваља.
Ако неможете да вршете сас краве на гумно узнете вршалицу, а нек ви помогну ујка и ујна око жетве српом, брање рукољке, дењење у крстине и претеривање сас четверке кола сас краве.
К’д вршалица дојде у село онда ги викните а и комшије повикните сас фамилију и све тој овршите.
Млого је скупа вожња и да не губимо дневнице да недоодимо за жетву и вршу.
Далек је пут из Хрватску куде смо у печалбу.
Ајде у здравје. Све ви поздрављамо. Браћа.
Печалбарска писма из власотиначког краја › Порекло
www.poreklo.rs/2012/.../pečalbarska-pisma-iz-vlasotinačkog-kraja/ - Кеширано
17 сеп 2012 ... Портал Порекло објављује ПЕЧАЛБАРСКА ПИСМА ИЗ ... песама и прича на дијалекту југа Србије Мирослав Б. Младеновић Мирац.
http://www.poreklo.rs/2012/09/17/pečalbarska-pisma-iz-vlasotinačkog-kraja/
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 17.септембар 2013.године Власотинце, република Србија
