У контексту прото Бугара занимљив је и налаз I2525 из Великог Трнова, који се датира у период 9-10. вијека. То је и подручје и вријеме прото-Бугара у Бугарској.
Узорак аутосомално има источноазијске генетике (нисам га провјеравао, већ видим да је тако давидски написао), што га свакако сврстава у неки степски номадски контекст. Припада хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/Q-YP789/
Ова хаплогрупа се досад углавном везивала за Хуне, јер је и била пронађена код још неких древних хунских узорака. Није искључено да су у протобугарској етногенези учествовали и остаци Хуна. Прото-Бугари се на подручју црноморских степа појављују још у у хунском периоду током 5. вијека.
Има неколико појединаца код нас на пројекту који би могли припадати овој грани.
Узорак
I2525 је IBD кластеризован и припада источноазијском
0_3_2_1_1 кластеру. У једну руку и кластеризација указује на хунско поријекло, јер су најближе аутосомалне везе са хунским узорком из Киргизстана
DA100 (Tian Shan Huns), али он не припада главном хунском источноазисјком кластеру, већ би се рекло да је његово поријекло још источније. Наиме читав кластер може се повезати са кинеским популацијама, односно са слиједом култура из сјеверне Кине
https://en.wikipedia.org/wiki/Yangshao_culturehttps://en.wikipedia.org/wiki/Longshan_culturehttps://en.wikipedia.org/wiki/Qijia_cultureу оквиру којих су пронађени узорци који припадају овом кластеру. У овом кластеру иначе доминира хаплогрупа O2a.
Слиједом даљих култура (Siwa, Shajing) један дио ове популације се утопио у Xiongnu конфедерацију племена из које су се касније изродили Хуни. Узорци који припадају овом кластеру се тако налазе и код Xiongnu на простору Монголије током гвозденог доба, али у првим вијековима наше ере у оквиру Тјан Шан Хуна. Узорак из Бугарске је могао завршити међу старим Бугарима, кроз њихове контакте и прожимања са Хунима.
Занимљиво је да уплив источноазијске генетике у Европу постаје прилично јак тек од периода сеобе народа. Источноиранска племена Кимеријаца, Скита и Сармата имала су неки удио источноазијске генетике, али то није било доминантно. У овој кластеризацији једино сам код Кимеријаца видио да има један-два узорка са изразитијом источноазисјком генетиком сви остали су махом степски источноиранци. Међутим инвазија источноазијаца је била баш снажна доласком Хуна, Авара, па и Мађара, да не помињемо касније Монголе. Ма колико били доминанатни приликом продора у Панонији, до данас источноазијци нису успјели оставити значајнији генетички траг.
У својој генетичкој мјешавини имам неки ситни источноазијски траг, који се редовно јавља у свим рачуначима. Претпостављам да је хунског поријекла.
