Јаковљевић, Петковдан, Велика Плана, Прокупље, раније село Десетак код Лепосавића
Припада хаплогрупи Е-V13, њеној Z5017>Z16988 грани, роду Бјелопавлића.
Јаковљевићи, познатији по породичном надимку
Десечани су једна од три сродничких фамилија (
Јаковљевићи, Гајовићи и Вукомановићи) које су 1879. године досељене у Велику Плану.
Када је дошло до деобе Јаковљевића, Гајовића и Вукомановића је неизвесно, али пошто су Јаковљевићи и Гајовићи заједно досељени из Десетака, док су Вукомановићи досељени из суседног Горњег Крњина, може се претпоставити да су се Вукомановићи оделили раније, док су Гајовићи настали потоњом деобом од Јаковљевића у време Српско-турских ратова. У прилог томе говори и чињеница је на првом попису топличког округа из 1884/5 у Великој Плани пописана једна задруга Гајовића Петра,у којој је пописан отац Петров - Гајо.
Најстарији, до сада, писани документ у коме се помињу Јаковљевићи (Десечани) је
Извештај о стању Горњокрњинског устаничког логора из 1877. године, који је Милошу Милојевићу упутио Деспот Баџовић (
Задужбина Јована Хаџи-Васиљевића/Ратна Архова Милоша С. Милојевића).
У извештају се међу 20 војника које Баџовић упућује код Милојевића као помоћ наводе
Луко Јаковљевић и
Јеремија Вукомановић, чија се имена поново срећу у претходно поменутом попису из 1885. године.
У Великој Плани су тада пописане следеће задруге Јаковљевића - Десечана, Гајовића и Вукомановића под редним бројевима:
19. Нешо Јаковљевић, 42 године (рођен 1843. године у Десетку), жена Ђурица (30) и кћи Симона (3)
25. Цветко Вукомановић(48) (р. 1837, Горњи Крњин), жена Станија (45), брат Јеремија (35) (р.1850, Горњи Крњин), снаја Ђурђија (30, братанац Никола (8 ) (р. 1877, Горњи Крњин), братаница Кристијана (4) и слушкиња Николета (10)
44. Лука Јаковљевић (51) (р. 1831, Десетак), жена Станојка (50), синови Дамњан (17) (р. 1868, Десетак), Радојица (15) (р. 1870, Десетак) и Милоје (8 ) (р.1977, Десетак), кћери Јагода (10), Маргита (6) и Милика (2), брат Ђорђо (45) (р.1840, Десетак), братанице Стојанка (8 ) и Босиљка (5), брат Василије (35) (р. 1850, Десетак), снаја Јована (30) и братаница Митра (2).
73. Стеван Јаковљевић (70) (р.1815, Десетак), жена Томанија( 70), брат Матеја (30) (р.1855, Десетак), снаја Гвоздена (30), унук Јеротије (2) (р. 1882, Велика Плана), брат Миладин (12) (р. 1873, Десетак) и сестра Достана (10)
79. Јован Гајовић (48) (р.1837, Десетак), жена Јеросима (47), син Антоније (14) (р. 1871, Десетак), син Михаило (9 ) (р. 1876, Десетак), син Недељко (7) (р. 1878, Десетку), син Нићивор (3) (р. 1882, Велика План), отац Гајо (70) (р.1815, Десетак), брат Јосиф (43) (р. 1842,Десетак), снаја Станија (43), братанац Новица (3) (р. 1881, Велика Плана), братанца Петрија (8 ), брат Вићеније (37) (рођен . године у Десетку), снаја Јелица (40), братанац Јеврем (6 ) (р. 1879, Велика Плана) и братанац Василије (3) (р. 1882,Велика Плана).
По једној верзији, старо презиме Јаковљевића – Десечана је
Лакоњић, о којима је Драго Мићовић (
Родослов –да се не заборави, Брњак: 1986) да су Бјелопавлићи, који су извесно време живели у Бишеву, одакле су се у Табалије (Нови Пазар) доселила три брата: Радован, Радосав и Милисав, где су се презивали Лакоњић.
Приликом неке свађе у Табалијама је погинуо Радосав, који је имао надимак „Гаљак“, чија се жена са три сина населила у Резалама (Зубин Поток). Милисав се одселило у Пантину (Вучитрн) са синовима, а његови потомци су се вратили и населили у Падину ( Зубин Поток)
Радован је радио на поседу неког аге у Анском Пољу и његов син, Петар је наследио његов занат и купио земљу у Брњаку. По Мићовићу, Петар је носио презиме Лакоњић, а његов син Јаков је узео презиме Петровић, по оцу. Тек су Јаковљеви синови и потомци узели презиме Јаковљевић, а познати су такође по надимку „Матасукићи“.
Ову верзију предања о старом презимени Јаковљевића – Десечана ће потврдити или оповргнути налази Гаљака и Спасојевића (Падинаца) чији су узорци узети у оквиру акција Јужна Србија и Косово и Косовци.
У случају да се предање верификује, оно ће индиковати неку ранију сеобу становништва из Ибарског Колашина у правцу Горњег Ибра, која датира највероватније с краја 18. или почетка 19. века.
Иначе, Десетак је, као и већина устаничких села из Српско-турских ратова, 1879. године остала без сталног становиништва, које је исељено у ослобођену Топлицу.