Наишао сам на ову тему док сам "крстарио" форумом и пријатно се изненадио. Наиме, и ја сам учесник наведених ископавања која су покренута 2013. године и трају већ три сезоне (надамо се и четвртој). Иначе, мени је мајка родом из Малог Зворника и захваљујући њеном познанству са нажалост прерано преминулим професором историје Павићем (човек је дочекао почетак ископавања 2013. када су му установили да има рак и већ следеће године на пролеће је преминуо, а био је 1961. годиште) ја сам успео да ступим у контакт са њим. Њему је хоби био да посећује и истражује рушевине древног града на брду Орловине изнад Малог Зворника (локалитет је прекривен густом шумом и не види се на сателитским снимцима), и често је писао и агитовао да је то важно налазиште којим треба да се позабаве археолози. Он је претпостављао да град потиче из доба Деспотовине и да је био у вези са рударским центрима у околини (Бохорина, Зајача, итд.), а приликом својих шетњи је успео да пронађе и неколико уломака керамике, које сам ја однео у Београд на Одељење за археологију, да би ми професор Радичевић на основу типологије рекао из ког периода потиче.
Чекало ме је изненађење - керамика није била касносредњовековна, већ рановизантијска!
Ја сам успео да спојим професора Павића са Радичевићем и они су успели да се договоре о почетку ископавања са скромним средствима која би изнедрила општина. Међутим, и са тако скромним финансијама смо за почетак успели да доста тога расветлимо. Локалитет је био обласни центар у рановизантијском периоду (6. век), о чему сведочи његова процењена површина (ми истражујемо само његов горњи град, односно акропољ, а доњи град и подграђе иду све до Дрине) као и катедрална црква великих димензија (налази се одмах испод највише тачке брда, тренутно се ископава, има врло добро очуване фреске у олтарском простору, што је за цркве из 6. века на подручју Србије права реткост). Рановизантијски слој је изнедрио највише материјала, али оно што је врло занимљиво је присуство раносредњовековне керамике из 9. и 10. века. Због тога се у новинама овај локалитет насловљава као Часлављев град. Та раносредњовековна, може се слободно рећи српска керамика је специфична, тј. разликује се у неким елементима од керамике из истог периода из Српског Подунавља. Донекле слична тој керамици је само она из истог периода са локалитета Градина на Јелици код Чачка.
Прошле године се дефинитивно археолошки утврдило да ров који је опкопан око самог врха Орловина потиче из раносредњовековног периода. На основу свега тога се може закључити како је овај град био значајан и у време раносредњовековне српске државе, првенствено због свог географског положаја (Зворник је познат као чвориште путева и "кључ" Босне) и да је вероватно додатно утврђен за време Часлављевих борби са Мађарима приспелим у Панонску низију (јер су они долином Дрине упадали у центар тадашње српске државе). Свакако ће бити занимљиво видети чиме ће овај сјајни локалитет да нас изненади у будућности.