Говорећи о Кучима, постоји то чувено предање о кастриотском пореклу родоначелника кучких Дрекаловића – Дрекала. По тој причи, Дрекале је син Јована (Ивана II) Кастриота, сина Ђурђа Кастриота – Скендербега. Јован је, по очевој смрти, побегао у Италију 1468. године, оставивши код куће трудну жену, која је следеће године родила сина Андрију – Дрекала (Андрија се албански каже Ndre. С обзиром да је Андријина мајка била Албанка, она му је дала то име, а од милоште звала Ndrekal – Андријица. Касније, кад се Андрија доселио међу србске Куче, они су његово албанско име прилагодили свом говору у - Дрекале). Како јој се муж није вратио из избеглиштва, Дрекалева мајка се преудала за Никезу Марина Мрњавчића из Куча.
Колико је предање о пореклу Дрекала од Јована Кастриота неосновано, лако се може закључити кад се у обзир узму следеће чињенице:
Најпре, Јован Ђурђев је имао свега 12 година кад му је отац умро, а након тога је пребегао у Италију. Тешко да је могао оставити трудну жену у Албанији... Друго, Дрекалев син, војвода Лале, учесник је два скупа брдских и црногорских главара, 1608. и 1613. године. Ако је војвода Лале тада имао 60-ак година, па нека је био и нешто старији, а вероватно није, тешко је прихватити да му је отац рођен 1469. године, односно да је Дрекале сина првенца (?) Лала добио у седамдесетим или осамдесетим годинама.
Према неким мишљењима, сматра се да је Дрекале рођен 1525. године. Дакле, он би Јовану Ђурђеву Кастриоту евентуално могао бити унук. Али, нигде не постоји ни један озбиљан траг који би уопште указивао на икакву везу Дрекала са Кастриотима (наравно, није сасвим искључено ни да та веза постоји, можда неко побочно или даље сродство између куће Кастриота и Дрекала, односно Куча). Ни сами Кучи не верују много у ово предање, и приписују га извесном Илији Дрекаловићу (18. век), каснијем калуђеру Григорију из Манастира Дуга у Морачи, који је, да би себи дао на значају, осмислио ово предање, и чак се потписивао као "архимандрит Григорије Дрекаловић-Кастриотовић" (1756). Како је Дрекале у Куче дошао из племена Кастрата (чије ни име ни порекло нису ни у каквој вези са Кастриотима) није било тешко протурити овакву причу, с обзиром на сличност назива Кастрата и Кастриота. Архимандрит Григорије је, по свој прилици, заслужан и за предање о тобожњем пореклу Братоножића од средњевековне властеоске и владарске куће Бранковића.
Биће да је најтачније једно од кучких предања о пореклу Дрекаловића од Мрњавчића (Старокуча), које су забележили неки етнолози, а које данас и генетика потврђује.