Буњевци

[Imoćanin]

Да, само да везе између набројаних породица нису старе и преко 1000 година, па са овим миграцијама немају пуно везе. А унутар те структуре буде и Срба из сјеверне Босне, Шумадије, Баната па и муслимана из пријепољског краја, све измјешани са потенцијалним Буњевцима. Једина грана која засад изгледа искључиво буњевачка је I2-A22771, али и то условно, јер је и њена старост процијењена на преко 700 година, па није искључено да се појаве и небуњевачки припадници.

Jasno je to i nije sporno. Ali je ipak zanimljivo da na vrlo uskom području od Promine (Grgurević), preko Nevesta (Pućo) do Kladnjice (Šilović) imamo raznovrsnost ispod ove grane.

[drajver]

а забиљежено је презиме Буњевац у Подунављу 1550-60 (Марко Шарић)

За овај исти помен Ердељановић је сматрао да се заправо ради о личном имену, а не о презимену (позива се на структуру пописа). Ни то не би било сасвим неосновано јер у Крајини има и Срба и Хрвата Буњевчевића, па није искључено да је и лично име Буњевац постојало.

Иначе, мишљења да је назив Буњевци настао по личном имену Бун или Буњ били су Ђура Даничић, Петар Скок, Миленко Филиповић и Марко Шарић. Назив Буњевци би се творбено могао објаснити као и називи Пилатовци, Малешевци, Псодерци. И данас је у источним српским крајевима називање родова са наставком -овци. Мени лично је ова теза најприхватљивија. Да је постојао иницијално неки влашки катун Буњевци на који се у сеобама накалемило становништво сличног поријекла.

Назив Буњевци је међу личко-подгорским Буњевцима морао бити у оптицају током 17. вијека, јер га  већ устаљеног биљежи Брајковић 1700. године и то конкретно као назив за групу католичких Влаха у Подгорју. Ако бачке помене из 17. вијека узмемо као релевантне, опет долазимо до тога да је назив Буњевци био у оптицају свакако у 17. вијеку, а могуће и у 16. вијеку.

Лично име Бун је било присутно међу власима средњовјековних српских повеља. Проблем је што ми није познато да је у западној Херцеговини, гдје би  језички и религијски требало бити исходиште Буњеваца, не налазимо ниједног родоначелника Буна или назив Буњевци у изворима. А исто вриједи и за Далмацију, уколико је назив настао тек тамо по досељавању из Херцеговине.

[drajver]

Да додам још да се у српским Моравицама презиме Буњевац, које егзистира међу тамошњим Србима и данас, јавља у документима још 1670. године.
1670. BUNIEUACH Manoi, Inferiori Marouicza,

Ту се ради о Србима који су почетком 17. вијека дошли са подручја Лике.

[drajver]

Иако поменух да влаха са личним именом Бун нема у докуемнтима у Херцеговини, видим сад да Пијовић управо то име наводи у вези једне доста ране вијести везане за влахе у залеђу Дубровника тј. у Херцеговини. Пренијећу тај Пијовићев навод:

"lz isprave se vidi da su akteri ove priče, napadači, koristili slavenski jezik, a očito je i da su Vlasi govorili na slavenskom jeziku, tj. da su različiti akteri priče o kojoj su sačuvana svjedočenja u ovom dokumentu bez problema međusobno komunicirali, svađali se, i raspravljali prilikom toga sukoba, naravno na tom istom jeziku. Također je jasno iz svjedočenja, tj. čitave parnice koja je trajala danima (od 12. do 22. 9. 1284.), da je bilo više Vlaha (barem tri), ali su nažalost zabilježena samo imena dvojice: Gugna Dragoslauich, koji se spominje na samom početku isprave, 11.9. 1284.; da bi se kao svjedok sutradan, 12.9. pojavio i Bon, Blaccus veteranus. Taj vlaški ““veteran" Bun je možda bio starješina te skupine Vlaha. U ispravi se koristi ovaj pomalo neobičan izraz, a ne pojam poput ““catunarius" (ili eventualno nešto u stilu ““kramar", za vođu karavane) ili neki drugi pojmovi kakvi će se kasnije javljati — možda i zato jer rečeni Vlah nije bio starješina čitavog katuna, već samo te skupine Vlaha“? Istovremeno, budući da Vlasi na ovim prostorima nisu bili prisutni prije sredine 13. st., moguće da se do ovog vremena (“80.-te godine 13. st.) među samim Dubrovčanima još nije posve ustalila terminologija koja će kasnije postati učestalija kad se bude govorilo o Vlasima, te da sami Dubrovčani tada još nisu bili sigurni kakvu terminologiju za svoje čelnike, tj. starješine sve koriste ti Vlasi (na što ću se vratiti i kasnije u ovoj glavi). Doduše, ono što ovu dvojbu čini nejasnijom, jest zašto se — ukoliko je Bun bio starješina (bilo katuna, bilo te skupine Vlaha) — kao prvi svjedok (a valjda i kao onaj koji prijavljuje pljačku) pojavljuje spomenuti Gunja? Moguće da je Gunja naprosto prvi bio u prilici doći u Dubrovnik i svjedočiti. Kako god bilo, Bun/Bon se etiketira kao veteran i možda je imao kakav “seniorat" među tim Vlasima. Doduše, možda je tek u pitanju neka vlaška ““starina" prema kojoj su Vlasi gajili poseban respekt, pa je zato nazivan ““starjesinom" ili ““starinom"."

[Посо]

Na stranici 121 imamo u selu Mokro džemat Vojvode „Porći“. To valjda treba čitati Borčji jer prva dva upisa su Pava i Stipan sinovi Borčju. Džemat ima 12 kuća i 15 neoženjenih. Među njima su “Toma sin Dragića” i “Ivan sin Grubiše“.

Судећи по имену, да није овај војвода предак влаха Парчића, који су по Храбаку насељени у сј. Далмацији крајем 16. вијека.
Има у оном попису католика 1638. године фрањевачка парохија која, поред осталог, обухвата насеља Поповиће (600 људи), Крмпоте (400), Жужуле (150) и Парчиће (200). Све родовски називи.

[Imoćanin]

Судећи по имену, да није овај војвода предак влаха Парчића, који су по Храбаку насељени у сј. Далмацији крајем 16. вијека.
Има у оном попису католика 1638. године фрањевачка парохија која, поред осталог, обухвата насеља Поповиће (600 људи), Крмпоте (400), Жужуле (150) и Парчиће (200). Све родовски називи.

Da, ovako asocijativno moglo bi se misliti, ali mislim da su šanse vrlo male. Pored Parčića u Bukovici imamo i Parčić kod Siverića koje se u defterima zapravo javlja kao "Pavčić". Postoji tu i neka zanimljiva podudarnost prezimena u ta dva sela.

U spomenutom popisu se defterar zapravo koleba oko tvorbe genitiva imena "Borko". Tako imamo naprimjer zapis da je selo Stupčići u ruci Borke sina Vlaha. U selima Mokro i Uzarići imamo kolekciju Borkinih (ovog ili nekog drugog) sinova:

Uzarići: Marko sin Borče i Maroje sin Borče
Mokro (džemat "Porći (Jordji?)": Stipan sin Borčju, Pava sin Borčin, Pavo i Vučina i Brđan i Nikola sinovi Borčina. U svakom slučaju zanimljivo.

[Зрно]

Занимљиво је име Вид код католика Петровог поља и одсуство истог код православаца. Прошао сам много матичних књига и упало ми је у очи из католичких књига почетка 18. в, често име Вид или Видосава за жене. Некако сам мислио да је специфично за православље с обзиром на Видовдан. А онда, кад сам мало боље размислио, нисам уопште сретао православце имена Вид у матичним из 19. в. (из 18. нажалост нема). Па ми онда још паде на памет да су сви Видовићи из околине Дрниша католици. И онда на крају кад сам погледао гомиле дефтера Петровог поља од скорије књиге Јаковљевића и Исаиловића, баш обратих пажњу - име Вид се спомиње десетак пута од 1540. до 1604. и апсолутно сви су изразито католичким селима, у православним ни један.

[Imoćanin]

Занимљиво је име Вид код католика Петровог поља и одсуство истог код православаца. Прошао сам много матичних књига и упало ми је у очи из католичких књига почетка 18. в, често име Вид или Видосава за жене. Некако сам мислио да је специфично за православље с обзиром на Видовдан. А онда, кад сам мало боље размислио, нисам уопште сретао православце имена Вид у матичним из 19. в. (из 18. нажалост нема). Па ми онда још паде на памет да су сви Видовићи из околине Дрниша католици. И онда на крају кад сам погледао гомиле дефтера Петровог поља од скорије књиге Јаковљевића и Исаиловића, баш обратих пажњу - име Вид се спомиње десетак пута од 1540. до 1604. и апсолутно сви су изразито католичким селима, у православним ни један.

Da, nisu samo u pitanju neka tipična katolička imena, nego se na osnovu ovog fantastičnog rada može detaljno ispratiti različita onomastična struktura katoličkih i pravoslavnih sela kroz cijelo 16. stoljeće.

[Посо]

Код сеобе Јасеничана на аустријску територију, почетком Кандијског рата, чини се да су аутори погрешно пренијели један (ситан) податак из извора који говори о томе, Antonio Santacroce, "Frammenti istorici della guerra in Dalmazia" (1649).

Павичић је директно користио Сантакрочеа:


Рогић је податак пренио из Енциклопедије Југославије:


Ово је текст у оригиналу:


Види се да између Рукавине и Ниговасковића нема зареза, а слово "и" испред Илије Рукавине наводи да би то требала бити посљедња ставка.

[Посо]

Без обзира што нема зареза, ипак је исправно протумачено да се ради о посебној фамилији - Његованима.
Посредно се може закључити да се ради о Луки Његовану.
Судећи по изворима и Ивићу, Лука Његован је 1645. године, у сеоби Јасеничана и Перушићана прешао у Крмпоте ("винодолске"). Тамо је дочекао крај Кандијског рата, а онда се негдје око избијања Бечког рата вратио на млетачку територију у Стариград (подгорски). Његови саплеменици су потом насељени у Трибњу.

Пред почетак Кандијског рата Османлије су насељаве запустјело Подгорје, па се ту налазе и Зекићи, изворно из Крмпота (Медвиђе). Његовани би могли бити поријеклом из Кистања, јер се тамо спомињу 1604. године.
Кистањци би били и Руделићи и Трошељи.

[herceg]

Uzarići: Marko sin Borče i Maroje sin Borče
Mokro (džemat "Porći (Jordji?)": Stipan sin Borčju, Pava sin Borčin, Pavo i Vučina i Brđan i Nikola sinovi Borčina. U svakom slučaju zanimljivo.

U arapskom pismu nema razlike između P i B, tako da bi ovo mogla biti ista transliteracija.

[Imoćanin]

U arapskom pismu nema razlike između P i B, tako da bi ovo mogla biti ista transliteracija.

Da, u inicijalnoj poziciji 1 točka = b, 2 točke  = j, 3 točke = p. Mukotrpan je to posao ali ipak nekad mislim da je Aličiću povremeno dosadilo i da se ponekad i zezao. Jedan primjer. Na stranici 345 2014g. objavljenog rajinskog deftera hercegovačkog sandžaka u selo Dobrkovići imamo sljedeću baštinu: dio Marka, sina Vojina, u ruci Ferhata. U spomenutom Glasniku zemaljskog muzeja BiH iz 1970g. Aličić je taj dio na stranici 134 preveo ovako: Dio Matije, sina Korvina, u ruci Ferhada.

[Посо]

Гледајући старије документе, питам се да ли су Крмпоте у Буковици, уопште, биле у Медвиђој? Османски пописи, млетачки извори, па и сама презимена сугеришу да би Крмпоте требале бити у Крушеву. Заправо, локација Медвиђе некако не одговара доступним подацима.
Осим тога, Крушево се готово нигдје не спомиње у млетачким изворима, рецимо од 1550, а било је добро насељено. Суштински га нема ни у ИКУ. Нема га ни у попису фрањевачке жупе Буковице из прве половине 17. вијека, што је најчудније. Сумњам да је Крушево било пописано у оквиру Чучуловаца (према Билишанима) или неког другог села.
Ту је и тај Петар, син Радоја, који се од 1550. до 1604. године води као вођа крушевског џемата. Заправо, једини кандидат за оца Дамјана Петровића Крмпоћанина.

Ова крушевска група, из дефтера, раније је досељена у сјеверну Далмацију и у континуитету је тамо присутна.

[Exiled]

Гледајући старије документе, питам се да ли су Крмпоте у Буковици, уопште, биле у Медвиђој? Османски пописи, млетачки извори, па и сама презимена сугеришу да би Крмпоте требале бити у Крушеву. Заправо, локација Медвиђе некако не одговара доступним подацима.
Осим тога, Крушево се готово нигдје не спомиње у млетачким изворима, рецимо од 1550, а било је добро насељено. Суштински га нема ни у ИКУ. Нема га ни у попису фрањевачке жупе Буковице из прве половине 17. вијека, што је најчудније. Сумњам да је Крушево било пописано у оквиру Чучуловаца (према Билишанима) или неког другог села.
Ту је и тај Петар, син Радоја, који се од 1550. до 1604. године води као вођа крушевског џемата. Заправо, једини кандидат за оца Дамјана Петровића Крмпоћанина.

Ова крушевска група, из дефтера, раније је досељена у сјеверну Далмацију и у континуитету је тамо присутна.

Пратим ли те добро? Да ли  Дамјан има надимак по мјесту а не по племену?

[Посо]

По племену. Није то спорно, него то што Крушева нема у не-османским изворима, док се истовремено спомињу насеља Крмпоте и Чучуловци. Чучуловци би, реално, могли јурисдикцијски да обухвате и Крушево, али број становника из пописа жупа ми дјелује премали за тако нешто.

Има ту још нејасних ствари. На примјер, Дамјанов син Павао спомиње се 1615. године у Трсату (Храбак), док се код Јурана, рекао бих, исти "Павао Дамњановић" наводи у Крмпотама (вјероватно, далматинским) 1638. године.

[Посо]

Везано за Чучуловце, ту је и онај податак из пописа Херцеговачког санџака 1477. године: у џемату Вукића Крмпотића су и Радоје, син Чучула и Милашин, син Чучула.

[Imoćanin]

Гледајући старије документе, питам се да ли су Крмпоте у Буковици, уопште, биле у Медвиђој? Османски пописи, млетачки извори, па и сама презимена сугеришу да би Крмпоте требале бити у Крушеву. Заправо, локација Медвиђе некако не одговара доступним подацима.
Осим тога, Крушево се готово нигдје не спомиње у млетачким изворима, рецимо од 1550, а било је добро насељено. Суштински га нема ни у ИКУ. Нема га ни у попису фрањевачке жупе Буковице из прве половине 17. вијека, што је најчудније. Сумњам да је Крушево било пописано у оквиру Чучуловаца (према Билишанима) или неког другог села.
Ту је и тај Петар, син Радоја, који се од 1550. до 1604. године води као вођа крушевског џемата. Заправо, једини кандидат за оца Дамјана Петровића Крмпоћанина.

Ова крушевска група, из дефтера, раније је досељена у сјеверну Далмацију и у континуитету је тамо присутна.

Mislim da je povezanost sa Kruševom neupitna. Župe Popovići. Krmpote (Medviđa), Parčić, Ervenik i Čučulovci čine polukrug oko Kruševa. Oni su tu naseljeni da čuvaju pozadinu od upada Uskoka preko Novigradskog mora.

Juran (Doseljavanje Morlaka..., str. 149) nam za 1554g. iz spisova šibenskih notara donosi ovo:

"Kruševo
Vukoslav Carapotić (Çarapotich) iz Kruševa, osmanski podanik, izjavio je 1554. godine da je njegov brat Jure dužan Ivanu Bisigi šesnaest srebrnih moceniga.95 Nije jasno je li riječ o Kruševu kod Primoštena ili Kruševu kod Obrovca. Iste je godine, naime, zabilježeno da Mate, sin pokojnoga Pere Milkovića iz obrovačkoga Kruševa, duguje šibenskome mesaru Ivanu Prahuljiću šezdeset moceniga."

U crkvenim maticama Svete Stošije u Zadru imamo 1577g. zapisanu Milu udovicu pokojnog Vida Krmpotića.

C.W. Bracewell (Senjski uskoci u Ravnim Kotarima..., str. 130) nam donosi ovu vijest:

Anonimni izvještaj iz polovine 1580-ih g. "Relazione intorno ai confini della Dalmazia"...

"Kad (uskoci) ulaze u naše krajine, gotovo se uvijek iskrcavaju u Obrovačkoj rijeci, mjestu tako povezanom s njima da barka nikad ne uplovi u rijeku i da (uskoci) ne idu naći glavne obrovačke Turke, krmpotske morlake i druge susjede, s kojim razgovaraju u punoj sigurnosti, jer su im bili davaoci danka i saveznici kroz dugi niz godina."

Dalje, imamo jedan izvještaj providura Novigrada 6.4.1604 Alvize Paruta gdje javi Mlečanima da su njemu došli krmpotski Knez Komšo i njegov brat potknez Matija sa molbom da ih premjeste u Istru.

Zatim imamo Relaciju Antonija Civrana Kapetana Galija na straži Kandijskog Kraljevstva od 17.4.1614g. gdje Krmpoćane opisuje ovako: "U turskoj zemlji iznad Šibenika stanovali su nekada neki narodi, zvani Krmpoćani koji, ili zato što su mrzili jaram i tiraniju u kojoj su živjeli, željeli su da stupe pod vlast kršćanskog naroda, ili zbog čega bilo drugog, bježeći otuda, krenuli su već prije 11 godina sa porodicama i prebacili su se u carsku državu, nastanivši se u okolini Senja, u Vinodolu."

Civran je vodio godinama prepisku sa njima koja se čuva u Mletačkom Arhivu i samo dio toga je dosad objavljeno. Najviše se može pročitati kod Bogumila Hrabaka, "Neuspjelo naseljavanje Krmpoćana na Kvarneru, u Istri i Dalmaciji". Uvjeren sam da se kod spomenutog "Šibenika" ne radi o gradu nego o staroj tvrđavi koja je čuvala ulaz u Novigradsko more.

Civran nam donosi još detaljniji opis iz svoje Relacije od 18.3.1615g.:

"Oni koje sam nazvao Carapotani u odlomku o Uskocima mi daju materijala da kažem nešto više o njima. Preci ovog naroda su prije oko prilike 150 godina stanovali u selu Graz i od tuda, pošto su postali sumnjivi, pošli su se smjestiti u turskoj zemlji blizu Novigrada i tu su bili dugo vremena dok im nije dojadila vlast Turaka i preselili su se u nadvojvodstvo u neko mjesto 15 milja iznad Bakra.
Oni su snažan i izdržljiv i dobro naoružan narod i Uskoci su ih iskoristili da pojačaju nekoliko svojih velikih ekspedicija. Ali pošto su bili često oštećeni u njihovim dobarima od tih istih Uskoka i pošto se gnuše da ih oni takoreći prisiluju na činjenje zla i maltretiranje, već su 10 ili 11 godina pregovarali najprije pod generalatom njegove ekselencije Giovanni Battista Contarini – blažena mu uspomena – i kasnije pod generalatom njegove ekselencije Giovanni Giacomo Zane da ih se vrati u ovo državu. Ali, iako njihov dolazak za sad nije bio osiguran, jer su htijeli prebivalište u jednom mjestu zvano Radovan na teritoriju Zadra, cijelo vrijeme ustrajući u njihovom naumu, prepustili su meni vođenje pregovora kad su me nakon smrti ekselencije Donada – blažena mu uspomena – našli na straži prema Uskocima."

Marko Šarić misli da se spomenuti Graz poklapa sa stečkom Ivana, sina Mihovila Balenovića kod Gračca. Ja ipak mislim da se tu zaista radi o jednom od Gradaca u Mostarskoj nahiji.

Inače su ti izvještaji i pisma Civrana puni detalja o njima, samo što nisu prevedeni. Ima jedan drugi detalj koji potvrđuje da je Civran bio u pravu sa datumom ranijeg prelaska u Lič nego 1605g. Postoji pismo Nikole Zrinskog Juliju Čikulinu (upravitelja njegovih imanja u Vinodolu) gdje mu nalaže da Vlasima u Liču pozajmi žito jer "da im je mraz naškodil žitu" i "da im se poboljša list" (uvjeti) a to pismo je datirano 10.2.1605g. Mislim da je ovo razlog zbog čega ih u popisu Kliškog sandžaka iz 1604g. više nema.

[Imoćanin]

Možda još jedan zanimljiv detalj iz arhiva Civrana. Neki njihovi glavari zapravo nisu nikad ostali u Liču, nakon punog kruga Lič>Istra>Cres>Krk>Radovin krajem 1615g. su se dijelom opet našli u Bukovici.

"Noću između 24. i 25. septembra 1615g. osigurani kod Stare Ljube od strane Miloša Županovića, poznatog vlaškog starješine koji je doveo 50 svojih ljudi, i oslanjajući se na tursku konjicu koja je čekala u oblasti Radovina, Krmpoćani su iz sela Ljube, gdje su bili smješteni, sa porodicama i stokom prešli na tursko područje, na čelu sa svojim glavnim starješinama knezom Damjanom Krmpotićem i Ilijom Markovićem. Ni ovoga puta nisu bili jedinstveni, tako da je ostalo u mletačkoj vlasti oko 90 osoba, među kojima je bilo 40 ljudi sposobnih za oružje (računajući tu jednog sina kneza Damjana i četiri u službi generalnog providura L. Venijera, te šestorica drugih, koji su prema naredbi prešli na uhođenje u nadvojvodinu zemlju). Neke od tih ljudi trebalo je odvesti u Zadar i uključiti u ćetu. Sljedećih dana su Turci napali selo Artinu, i ranije često izloženo njihovim upadima. To je psihološki djelovalo na zaostale Krmpoćane, na sina kneza Damjana, šest njegovih rođaka koji su se vratili na tursku stranu. Turci su Krmpoćane koji su im prešli rasuli u više mjesta, a jednu grupu su smjestili i u Bukovicu, njihovo nekadašnje gnijezdo."

[Imoćanin]

Везано за Чучуловце, ту је и онај податак из пописа Херцеговачког санџака 1477. године: у џемату Вукића Крмпотића су и Радоје, син Чучула и Милашин, син Чучула.

Da, i imaš jednog Luka Čučulovića koji 1.8.1611g. kao svjedok nastupa u procesu u Senju protiv Ivana Vlatkovića.

[Зрно]

Сењски ускоци су махом били католици-власи-буњевци, иако та чињеница многима није по вољи, као ни то да су Албанци староседеоци на Балкану. Сва презимена која су спомињу код тих Сењских ускока имају директну везу са католицима из Далмације.