Хтео сам да поделим неколико занимљивих делова из едиције Корени "Тимок-Заглавак-Буџак-Сврљиг", који су везани са народна веровања и неке обичаје из источне Србије.
Обичаји око рађања деце
У свим селима (горе наведених делова земље) више се жели мушки пород, особито ако је прво дете, да би одменило родитеље и наследило их. Иначе, деца се желе и сваки брачни пар има по четворо до петоро деце. Мало је бракова у којима је мање или их уопште нема услед неплодности неког од супружника.
Беременита жена не треба често и дуго да буде ван куће, јер је може неко урећи исто као и дете које носи. Није добро да види змију јер се може уплашити; такође није добро да претрпи било какав страх (због детета).
Жена се порађа у кући стојећи. Две жене је придржавају и помажу јој око порођаја, а она за све време порођаја држи кудељу (преслицу) и њоме се поштапа да је "не потрзају бабице". После порођаја очисте земљани под где је извршен порођај, затим унесу и простру сламу на коју породиља седне или легне и дете јој положе крај ње. Тада јој дају да једе хлеб.
Поред породиље и детета стављају гребена и чешаљ "да их бабице не привуку", а њу још напоје водом из мужевља опанка, капе, чакшира или круз рукав дреје (Вртовац). Ово чине и кад је тежак порођај. Ако породиља за време порођаја или после тога много крвари, дају јој кашику те крви јер верују да ће после тога крварење престати. Приликом тешког порођаја такође јој дају да пије воду из мужевља опанка или је попну на столицу одакле треба да скочи. Мисле да се тиме олакшава порођај. Како би порођај био лакши, кроз кошуљу породиље пусти јој се јаје на земљу тако да се разбије. Дају јој да пије у води траву "саморотку" коју беру на Св. Јована Биљобера. Мисле да помаже и земља која се узме онда узме кад се "једе" (опада) месец.
Наставиће се...
