Форум - Порекло
Порекло становништва => Србија => Тему започео: Златан Април 17, 2018, 02:27:09 поподне
-
Поздрав свима!
Наиме, познајемо генерално свој родослов тј. знам још 7 предака уназад.
Међутим после родоначелника (Цоле) мог старог презимена (Цолић), немамо никакве податке, осим да је дошао (вероватно са својим оцем) у село Шетоње, регион Млава (општина Петровац) из Неготинске Крајине са породицама Рајић и Влајић - све три породице славимо Светог Николу. То су подаци на основу рада Александра Бачка.
Проблем је да у попису становништва од 1863. је син родоначелника Цоле већ био пописан са својих 25 година као домаћин куће, а у турском тефтеру из 1823 (40 год. раније), син још није био рођен, а Цола је био вероватно још увек дете - тако да се не знамо које се име у том тефтеру односи на нашу породицу.
Колико има људи из Н. Крајине на форуму? Да ли ико има нека сазнања о миграцији из Н. Крајине у регион Млаве? Евтл, неке породице или било каква сазнања... Она не морају да буду конкретно везана за мој случај, али можда помогну да нађем неке шаблоне и основице за даља истраживања. Такође питање ако је било ко из неготинске Крајине - да ли постоји тамо нека архива и у који град је најбоље да се оде у те сврхе?
Хвала!
-
Такође питање ако је било ко из неготинске Крајине - да ли постоји тамо нека архива и у који град је најбоље да се оде у те сврхе?
Хвала!
http://www.archives.org.rs/arhivska-mreza-u-srbiji
На овом сајту само ћирилицом укуцајте "Неготин" и изаћи ће вам подаци о Историјском архиву у Неготину, који је осим неготинске општине надлежан и за општине Кладово, Мајданпек и Бор.
-
Хвала Никола.
---
Уз то и још једно питање.
Зна ли неко дали постоје на интернету детаљни резултати пописа становништва за време Краљевине СХС/Југославије. Највише се односим на пописе из 1921 и 1931?
Уколико на интернету детаљне информације нису доступне, у којој архиви се исте чувају?
-
Хвала Никола.
---
Уз то и још једно питање.
Зна ли неко дали постоје на интернету детаљни резултати пописа становништва за време Краљевине СХС/Југославије. Највише се односим на пописе из 1921 и 1931?
Уколико на интернету детаљне информације нису доступне, у којој архиви се исте чувају?
Чини ми се да је само попис из 1863. сачуван у целости. Наредни, из 1884. минимално, тј. само неколико општина. Постојала је на форуму мапа са тим местима, чини ми се да је на њој било места из Крајине.
Што се тиче детаљних пописа из Краљевине СХС, тешко да ћеш ишта пронаћи. Зашто не пробаш са матичним књигама?
-
Из пописа из 1863. сам уз помоћ Александра Бачка добио све могуће информације. Тј он је урадио један мини-рад о мом породичном пореклу. Била су то интересантна, нова сазнања.
Моји преци су се средином 18. века преселили већ из Н. Крајине у регион Млаве тј, данашњу општину Петровац. Тако да подаци из неготинске Крајине би ми тек били интересантни ако датирају из прве половине 18. века, или још раније.
Тренутно нисам у Србији, иако долазим више пута годишње, тако да немам брз доступ матичним књигама. Више се надам да у неким турским тефтерима нешто нађем. Такође, према информацијама, много наше историје може се наћи документовано у турском архиву везаном османско време, која се налази у Инстанбулу. Међутим, те текстове тек треба преводити..
Колико видим на први поглед, на форуму је веома мали број људи из источне Србије.
-
Колико видим на први поглед, на форуму је веома мали број људи из источне Србије.
Да, нема пуно људи нити пуно тестираних појединаца из источне Србије. Сваки резултат из тог подручја је, самим тим, веома значајан и занимљив. :)
-
Тренутно очекујем тестер на Family Finder тест.
А негде на лето ћу имати и резултат за Y-111 из ftDNA.
-
Људи, црквене књиге су право благо.
Пошто сам ове две седмице у Србији, отишао сам код нашег сеоског свештеника. У црквеним књигама крштених из 19. века за наше село нашао сам датуме рођења и крштења за чукун-деду и наврн-деду и њихове супруге. Чак и датуме венчања. За курђела сам податке већ имао, тако да сам могао доста употпунити своја знања. Чак сам и неке бочне линији успео раширити. Осећај је феноменалан!
-
Људи - да ли у неготинској Крајини постоји село Пржоврнци?
Пошто је жена веома стара која ми је причала о томе, такође постоји могућност да је пренела са грешком предање старо преко 220 година.
Такође верзија Пржогрнци долази у обзир. На гулу сам нашао резултате за тај појам, али нисам укапирао дали село постоји или је то више израз за изузетно забачено место.
Молим за помоћ. На гуглу сам само нашао место Вржегрнац (или Вржегрнци).
Хвала унапред!
-
Вражогрнац (Вражогрнци)
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%86
-
.
Ђорђо, твој пост не видим.
Да, Вржогрнце сам нашао такође на гуглу.
Да ли ипак било нешто зна о горња два или ни један не постоје?
-
Златане види се да не живиш у Србији, и да си млађа генерација.
Пржогрнци су измишљено село из серије "Позориште у кући", некада врло популарне игране серије. Глумац Ђуза Стојиљковић глуми улогу Родољуба који је рођен у "Пржогрнцима", доселио се у Београд, завршио факултет, и оженио се рођеном Београђанком.
Ташта у серији му стално набија на нос "пржогрначко" порекло. Дакле, никад није постојало село с таквим именом. Постоји само Вражогрнац код Зајечара, одакле вероватно има и исељеника у Поморавље и Млаву...
Та баба је или излапела па је уместо Вражогрнца рекла име села које јој је стајало "у малом мозгу" из серије коју је гледала цела СФРЈ, или се шалила...
Иначе, занимљиво је порекло Ђузе Стојиљковића. Његов отац је, како је Ђуза изјавио, из Мале Плане у Топлици, где су се после 1878. његови доселили са бугарске границе.
-
Поздрав Лепеничанине!
Хвала ти на појашњењу.
Па "млађа" условно речено :) - 1986., али сам отишао већ са 15. година из земље, тако да ме је ипак заобишла та информација.
Баба је причала озбиљно, али вероватно услед година је помешала ствари. Она је то место назвала неколико пута "Пржоврнци, са бугарске границе", али једино место које иоле има смисла је онда дефинитивно Вражогрнац, јер сам данас сат времена провео на google-eart тражећи сличне називе и друге не нађох. А такође из архивске грађе пише да се мој род доселио у данашње село из неготинске Крајине.
-
Да Вражогрнци из Црне реке околина Зајечара.Одатле су се неке породице иселиле у област око Пожаревца у време Кочине крајине 1788 - 1791 год.О том крају и становништву тога краја писао је Маринко Станојевић у књизи Црна река.
-
Топоним Вражегрмци / Вражогрнци / Вражогрнце постоји и другде у нашем етничком простору. Нпр. у Бјелопавлићима у црногорским Брдима или у Доњем Полимљу.
Вероватна основа овог назива је - вражји грнци (место где живе врагови).
-
Тачно Небо, и Вражогрнци који су некад били у околини Н.Пазара(мислим да постоји улица у Н.Пазару са овим називом) а постоји и село данас у околини Александровца у Расинском округу.
-
Грне грнци могу да буду и земљани судови - грнчарија! ;)
-
Питам се (не тврдим) да ли основа грн има везе са германским grunt - земља, посед, имање.
-
Код војвођанских Словака носити нешто или неког на грнцах, значи носити на леђима или кркачама (или у неким крајевима на грбини) .
Не знам да ли су реч преузели од неког, јер је њихова реч за леђа хрбат
-
Питам се (не тврдим) да ли основа грн има везе са германским grunt - земља, посед, имање.
Па то сам и ја мислила.Грне, грнчарија од земље. грунт - земља, грунтовница - поседовни земљишни лист, катастарски лист.Пало ми је на памет, да су се можда бавили израдом посуђа од земље.
-
Да ли ико зна дали је детаљни попис из 1863. за тимочку Крајину (конкретно Вражогрнац) објављен у некој од књига?
-
Златане, мислим да је најбоље да се обратите Историјском архиву у Неготину. Они имају разне публикације, монографије...број телефона је на интернету...
-
Мораћу на кратко да оживим ову дискусију, која (упркос мојој жељи) услед недостатка тренутно мени доступних писаних доказа није имала непосредну везу са Неготинском Крајином.
Потребан ми је савет и евентуално неки коментар људи са искуством за најбоље могуће тестирање.
Скоро сам у архиви у Београду потврдио да се мој курђел и родоначелник мог старог презимена Цола (Цолић) презивао Мишић. То се поклапа са предањем једне од најстаријих жена из нашег села која ми је такође рекла да се род по доласку у село из Н. Крајине презивао Мишић, а тек да је услед свађе са својом браћом касније Цола променио презиме у Цолић.
У селу данас постоји велики број домаћинства ткзв. Мишића, од којих углавном сви носе новија презимена. Треба рећи да у истраживањима Љубомира Јовановића између 1899. 1902. год у листи порекла презимена нашег села су пописани и Цолићи (из Н. Крајине, 5 кућа) и Мишићи (из Старе Србије, 19 кућа) - сви славе Св. Николу. Пошто је место доласка било различито, никада се нисам детаљније обазирао.
Међутим, интересантно је да су имања Цолића (нашег старог презимена) и Мишића, која се налазе ван села, најчешће једна уз друге, те да и у селу, које је збијеног типа, Цолићи живе уз Мишиће. Нпр, наш дом у свом радијусу од 250 м. има више од 10 кућа Мишића. Скоро да смо "опкољени" мање-више.
Сасвим скоро сам међутим сазнао ко су данас у селу "Мишићи", јер нико више то презиме не носи. Изненадио сам се да су момци из комшилука са којима сам одрастао и који су ми у детињству били добри другови.
Да би ту везу проверили, потребан нам је неки од тестова.
Постоји Y тест у Београду, или аутосомални код ФТДНА. Шта је боље у овом случају? Више ме вуче Y како би сазнали тј потврдили и хаплогрупу тестираног, али с обзиром да је на 22 маркера, колико би нам то помогло да утврдимо сродство? Такође, питање - није ли ово сувише далеко сродство за аутосомални тест?
Наш заједнички предак је рођен негде око половине 18. века.
-
Да би ту везу проверили, потребан нам је неки од тестова.
Постоји Y тест у Београду, или аутосомални код ФТДНА. Шта је боље у овом случају? Више ме вуче Y како би сазнали тј потврдили и хаплогрупу тестираног, али с обзиром да је на 22 маркера, колико би нам то помогло да утврдимо сродство? Такође, питање - није ли ово сувише далеко сродство за аутосомални тест?
Наш заједнички предак је рођен негде око половине 18. века.
Пошто се колико сам разумео треба сазнати да ли је постојала сродност по директној мушкој линији преко презимена Мишић свакако је најбоље тестирати Y хромозом. Узгред, ДНК центар за генетику у Београду врши тестирање на 23 маркера, што је свакако довољно за потврду сродности односно постојање заједничког директног мушког претка. Исто тако, пошто сте из истог села аутосомално тестирање би вероватно показало неку врсту сродности, могуће и по више линија када би се поред твојих пријатеља тестирали твоји и њихови родитељи, међутим то никако не би могло бити од користи за оно што је теби битно.
-
Исто тако, пошто сте из истог села аутосомално тестирање би вероватно показало неку врсту сродности, могуће и по више линија када би се поред твојих пријатеља тестирали твоји и њихови родитељи, међутим то никако не би могло бити од користи за оно што је теби битно.
О овоме нисам размишљао, али је итекако могуће, јер је у питању доста далеко сродство. Хвала! Дефинитно је онда боље одлучити се за Y тест. Преко 40 кућа од неких 550 су Мишићи. Добар део села би потврдио свакако и хаплогрупу :-)
http://ebranicevo.com/setonje-selo-za-primer-foto
-
Нашао сам једног потенцијалног за тестирање и евентуалну потврду ове приче.
Уколико се тестира и пријави се, да ли би тестирани такође био уврштен у табелу Српског ДНК пројекта, узимајући опцију да се потврди род по мушкој линији са мном? С једне стране, реч је о великом роду за наше место, а с друге - циљ је да имамо особе из више родова.
Ради се о ова два презимена која су у истаживањима Љубомира Јовановића поменута одвојено:
- Мишићи (19) из Старе Србије, славе Св. Николу.
- Цолићи (5) из Неготинске Крајине, славе Св. Николу.
Хвала на информацији!
-
Тестирани би у сваком случају био уврштен у табелу, а уколико би вам резултати били блиски онда би ваши хаплотипови чинили засебан род у табели у оквиру гране хаплогрупе којој припадате, нпр. Z19851 род Ђ.