Породица Цреповић
(Поморавски)
Први помен ове породице је кроз лик властелина Црепа Вуковића, у једном спору око власниства над манастиром Богородице Петрушке, који се налазио у Петрушу, баштини породице Цреповић. Петруш је у моменту уступања жупану Вукославу, првом познатом представнику Цреповића, био пустош која је убрзо прерасла у властелинство. По доласку на власт, цар Урош је жупану Вукославу и његовој деци потврдио овај баштински посед на коме је у селу Летисју саграђена црква. У повељи цара Уроша из 1360. године стоји да жупан Вукосав и његова два сина, Дрзман и Цреп, цркву у Летисју дарују манастиру Хиландару, а у повељи из 1371. године, ова црква се враћа у власништво браћи Вукославић, Дрзману (у међувремену замонашеног под именом Дионисије) и Црепу. Дионисије је око цркве основао манастир. Из периода око 1375. године датира и повеља кнеза Лазара, која каже да су браћа Дионисије и Цреп даривали неколико поседа манастиру Лаври на Светој Гори. Постоји и податак о познатом Цреповом боју на Божић 1380. године, када су, приликом првог упада Турака у земље под управом кнеза Лазара, један њихов одред сузбили на Дубравици код Параћина Цреп Вукославић и Витомир, властелини кнеза Лазара.
У јуну 1411. године, помиње се јеромонах Венедикт Цреповић, ктитор манастира Богородице Лијешанске, син Црепа Вукославића. Између 1425. и 1426. године, Венедикт Цреповић превео је један део Шестоднева Јована Златоустог, са грчког језика на сербски.
(Херцеговачки)
"Поштени витез" Прибислав Вукотић коморник херцега Стефана Вукчића Косаце, спадао је у најужи круг поверљивих херцегових дворјана. Поред презимена Вукотић, без сумње добијених по оцу, нисио је и презиме Цреповић, како је у неколико махова забележен у Дубровнику. Прибислав је, према томе, вероватно припадао породици Цреповића за коју се зна да је у то време живела у Фочи. Из ове породице позната су и браца Радивој, Раде (Радета) и Радијенко Цреповић, трговци, а Радета је више година био и кнез Фоче. Ови чланови породице Цреповић су припадали претходној генерацији, у којој се не помиње име Прибислављевог оца Вукоте. Прибислав Вукотић - Цреповић такође се бавио трговином, непосредно послујући са италијанском градовима. На неком од европских дворова Прибислав Вукотић произведен је у витеза, а такође је био носилац високог ордена Змајевог реда.
(Ердељски)
Међу угледним српским властелским породицама средином 16. века у Угарској, били су и Цреповићи, са најистакнутијим представником, Николом Цреповићем. Године 1550. био је заповедник у војсци Петра Петровића, рођака Запољиног, који је ратовао против фратра фра Јурја Утјешеновића - Мартинушевића, далматинског монаха. Годину дана касније, забележен је међу војводама који су од краља Фердинанда примили најамничку плату. Приликом заузимања Темиђвара, Никола Цреповић је заробљен, али је касније ослобођен из ропства. Године 1556. ушао је међу шеснаест одабраних великаша у Државни савет и убрзо постао северински бан. Катарина, млађа кћи Николе Цреповића, била је удата за властелина Валентина Терека млађег, а старија Јелена за влашког војводу Петра Басарабу. Краљ Јован Сигисмунд, који је Јелену адоптирао за сестру, сам је присуствовао венчању. Јелена се касније развела од Петра и удала за Владимира Московљанина.
Лоза Вукославића/Цреповића
нн, војвода цара Душана + нн супруга,
=Вукослав,
=Вукота, родоначелник Вукотића,
Вукослав + нн рођака кнеза Лазара,
=Дрзман, монах Дионисије,
=Цреп, победник над Турцима код Плочника,
Цреп + нн супруга,
=нн син, монах Венедикт,
Вукота + нн супруга,
=Прибислав, коморник херцега Стефана, витез реда змаја,
Прибислав +нн мађарска племкиња,
=Никола, северински бан,
Никола + нн мађарска племкиња,
=Јелена, адоптирана за сестру од стране краља Јована Сигисмунда,
=Катарина,
Јелена + 1.Петар Басараба, влашки војвода, + 2. Владимир, московски кнез,
=нн син,
=нн син,
=нн кћерка,
Катарина + Валентин Терек, господар Суботице, мађарски племић, праунук султана Мурата 1, унук одбеглог турског принца Сауџи беја,
=нн син,
=нн кћерка
ИЗВОР:
http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.