Сељанце
Село је под брдима у Мурсељевачкој чуки, Исљамовићкој чуки, на Преслу и под Висикучком (1358). Међе села су: Седрава (река), Забрђска река, Главеја (1428), Јашарова река, Остро копље, Бугарска река. Селом протичу Ломовска река и Чолин поток. Пије се вода с извора и двадесетак бунара. Познатији извори имају називе: Јосићки извор, Маљоковићки извор, Таировићки и Куртовићки извор, Дољаначка вода, Зећирова вода, Топлик. Ниже кућа су њиве и ливаде, а утрина и шума су више кућа. Делови атара се називају највише по родовима: Мурсељ, Исљам, Маљок, Куртовић, Росуље, Видарица, Дољанце, Горанце, Крналово (1447), Растелница, Ломови, Исљамов поток, Абут и Чука.
Постоји подела села на махале. Удаљеност између њих је 200-500 метара. У махалама куће су наблизу, 20-50 метара удаљене једна од друге. Махале се називају: Мурсељева мала, Исљамовит, Маљоцки, Таировци, па махале Видарица, Дољанце или Дољани, Горанце или Горани, Јосићи или Јосићка мала. У гробљу Горанцу – Горанима копају се Морачани – Јовановићи и Стевићи, а у гробљу крај Црквишта сахрањују остали српски родови.
Село Селанци је записано 1774. године у Девичком катастиху. Године 1921. у Сељанцу су 75 домаћинстава са 470 чланова. Године 1948. у селу су 98 домаћинстава са 729 чланова.
У Растелници је Црквиште, а око Црквишта, у ливадама виде се трагови насеља. Мала црква у Црквишту је у рушевинама. Друга црквина је у Бековићкој мали. Овде је мала црква сасвим срушена. Казује се да је у Куртовићкој мали била кућа оног попа који је опслуживао ове цркве.
Родови
- Исајићи (од Исајло) – Исићи, данашњи Јосићи/Јовановићи и Деспотовићи (6 кућа, Св. Петка, јесења и летња). Предак Јосије из Црепуље у Ибарском Колашину био је чифчија „на агиној земљи“. Сибин Јовановић, члан овог рода, наводи да су данашња деца девето колено од досељења. У исто време кад и Јосија из Црепуље су се одселили Јакша и Ђура, рођена браћа Јосијева и настанили се у Бучи, селу на левој страни Ибра. Онамо живе њихови потомци: Миловановићи и Ђурђевићи у Добрави, засеоку Мошницама; Лазићи у Коњуви у Топлици и Вучковићи, у Мерћезу у Топлици.
- Дедићи (Арбанаси), доселили се уз Бајгоре на Косову, пореклом су из Фанде у Северној Албанији. Дошли су као католици, а у новом крају су помухамедањени (58 кућа). После рата 1877/78, из Игришта у Горњој Топлици су дошли мухамедански арбанаси мухаџири Игришта - Дуљ (3 куће).
- У исто време настањују се: Лозанци-Симоновићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан) из Лозна и Мијаиловићи (4 куће, Св. Јован Милостиви, 12. новембра) из Борчана.
- После ратова 1912/13. године доселили су се Стевићи (2 куће, Св. Алимпије Столпник) из Русманца и Морачанин Јовановић (1 кућа, Св. Арханђео) из Борчана.
ИЗВОР: „Копаник – Радослав Љ. Павловић, приредио Слободан Симоновић“, Брус 2012, страна 238, 239.
