"Интересантно како је мало тога и заиста познато о овој великој бици и колико је тога остављено слободној интерпретацији. На примјер, прије неколико година, када је Народни Музеј у Београду коначно поново отворен, одем да да га посјетим и тако се зауставим поред једног великог платна који осликава саму битку (Мисли да се ради о дјелу Адама Стефановића) Приђе ми један од радника/кустоса, који се очигледно досађивао, и почне да ми прича, не о дјелу, него о бици."А знате ли ви да је српска војска ту битку у ствари добила. У моменту кад је Мурат убијен, наступила је пометња у турској војсци и Бајазит бива први обавјештен о очевој смрти те долази на мјесто нјеговог убиства. Одмах шаље по свог брата који кад дође са својом пратњом бива ухапшен и убијен те Бајазит преузима команду над цјелом војском. Плашећи се више да вијест о очевој смрти не стигне прије њега на двор те да на двору не избије побуна и битка за престо, него за сам исход битке, Бајазит покупи војску и повуче се. Српска војска га је неко вријеме тјерала те се потом вратила на само бојно поље. Знајући да Мађари само чекају исход борбе па да нападну са сјевера, Лазар нареди да се војска одмах пребаци на своје утврде на граници са Мађарском а сам са својом пратњом и највећим дјелом властеле која је учестовала у борби остане на бојном пољу. Помисливши да без тјела свог брата дворјани неће вјеровати да је његов брат и заиста мртав те да он сам није и једини легитимни насљедник пестола, Бајазит нареди дјелу војске да се врати и да нађе и понесе тјело убијеног му брата. Око 2000 коњаника на повратку на Косово Поље затекне Кнеза и његове људе те их без већих проблема сасјече, нађе и однесе тјело младог Јакуба. Влатко Вуковић, који је већ био подалеко од бојног поља пронесе вијест о великој побједи српске војске, a тек знатно касније сазнасмо и о њеном страдању"
"
Оваква тумачења први пут чујем, а ако се кустос Народног музеја о историји информише преко фејсбука онда је то тек поразно.