Бошковић, Никољдан, Ибарско Постење, Лепосавић
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=17, 391=10, 458=18, а посебно 643=9. Најближи на пројекту му је Ратковић из Доње Бејашнице код Прокупља, највероватније даљим пореклом са Јавора. Имају само једну разлику на упоредива 23 маркера и деле исту славу. Можда управо због маркера 643=9, веома ретке вредности, као и због географске близине, Бошковићу су можда блиски и Савић из околине Блаца, даљим пореклом из Жареве на Копаонику и Кузмановић из Јариња код Лешка. Са њима има 5-6 разлика на упоредива 23 маркера, а посебно се истиче трострука разлика на 576, доста битна за Савића и Кузмановића. Нека даља веза са појединим херцеговачким породицама које претежно славе Ђурђевдан и имају карактеристику 643=9, могуће да постоји.
Тестирани Бошковић је из Лешка и они су потомци учитеља Андрије Бошковића из Ибарског Постења, који је после другог светског рата, као учитељ немачког језика доселио у Лешак.
Бошковићи у Постењу су огранак великог братства Тијанића, које је по Петру Ж. Петровићу досељено из Буковице код Рожаја у Борову (Главу) после 1850, године. По Петровићу, Тијанићи су Кучи, док су по Благоју Павловићу, огранак Белојица. Према предању које је Благоју Павловићу саопштио сам Андрија Бошковић, Тијанићи су се некада презивали Николићи, а касније су прозвани по Тијани која је са своја три сина дошла у ибарску долину и настанила cе y кући "дубороги " у Борови која и данас постоји. Када је породица Тијанић нарасла, чланови су се почели ширити и исељавати у суседна села Белуће и Ибарско Постење.
У Боровој Глави су од рода Тијанића: Минићи, Вељовићи, Ивановићи, Петровићи и Тијанићи, док од пресељених Тијанића из Борове Главе данас у Белућу живе: Милосављевићи, Миловановићи, Фићовићи, Даниловићи и Бошковићи, док су од последњих из Белућа исељене две куће Бошковића, од којих потиче и тестирани.
Иначе, интересенатно је да Петровић у Белућу као посебне фамилије наводи Милосављевиће и Фићовиће - Куче досељене после 1850. године из рожајске Буковице, док каже да је Бошковићима, Даниловићима и Миловановићима дед досељен из пештерских Корита и да су им одељаци Бошковићи у Постењу на Ибру. Павловић је забележио да се Тијанићи до 1970-их година нису узимали међусобом.
