Аутор Тема: Екуменизам у СПЦ  (Прочитано 11061 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Екуменизам у СПЦ
« послато: Новембар 03, 2016, 09:31:28 поподне »
И Срби су имали своје отпаднике, разне Зорчиће и Краљевиће, који су такође неславно завршили.
Тачно, само што су Зорчића Срби покушали да убију, а Краљевића су Аустријанци пензионисали због отпора народа који га није признавао. Какав је отпор "верног народа" пружен Лаврентију рецимо који је папи на поклон и љубљење руке одвео целокупно свештенство своје епархије? Никакав, јер је правих верника данас врло мало. Оне који иду у цркву три пута годишње (за Божић, Ускрс и крсну славу) не рачунам као вернике. Они нити знају шта се дешава у цркви нити их интересује, али су зато "велики православци"... Лаврентије је и дан данас епископ, и не примећујем да народ има лоше мишљење о њему. Тако да је паралела са нашим народом од пре пар векова неадекватна. Разумем жељу за оптимизмом ("и врата пакла је неће надвладати" и слично), али без активног отпора даље приближавање католичкој цркви је неизбежно.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #1 послато: Новембар 03, 2016, 09:41:58 поподне »
Па, Иване, данас нису баш таква времена да можеш тек тако убити епископа отпадника.
Верни народ иде на богослужења и кад је на служби недостојни презвитер. Ако је он недостојан, богослужење није. То не умањује верност народа Богу и Цркви. Баш зато што Црква није тај недостојни презвитер, него сав верни народ. Сад, замисли храм у којем је у недељу на Литургији 300 благоверних хришћана и двојица-тројица презвитера отпадника, екумениста, шта ли већ. Шта мислиш (иако кажеш да ниси верник), хоће ли Литургија због њих пар недостојних бити Богу недостојна? Како рече један прозорљиви руски монах - уместо тих недостојних презвитера, служиће анђели Господњи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #2 послато: Новембар 03, 2016, 10:19:35 поподне »
Па, Иване, данас нису баш таква времена да можеш тек тако убити епископа отпадника.
Верни народ иде на богослужења и кад је на служби недостојни презвитер. Ако је он недостојан, богослужење није. То не умањује верност народа Богу и Цркви. Баш зато што Црква није тај недостојни презвитер, него сав верни народ. Сад, замисли храм у којем је у недељу на Литургији 300 благоверних хришћана и двојица-тројица презвитера отпадника, екумениста, шта ли већ. Шта мислиш (иако кажеш да ниси верник), хоће ли Литургија због њих пар недостојних бити Богу недостојна? Како рече један прозорљиви руски монах - уместо тих недостојних презвитера, служиће анђели Господњи.
Наравно Небо, нити су таква времена нити мислим да има потребе за тиме. Међутим, ја баш мислим да народ не треба да иде на богослужења код екуменистичких епископа и свештеника јер им се тиме шаље порука да им није место у српској цркви. Та прича о томе како је литургија достојна иако је свештеник недостојан се управо и потура од стране екумениста да цркве у којима служе не би биле празне. Да су такав однос према екуменистима имали Крајишници својевремено, православаца у Хрватској одавно не би било. Иначе, под недостојним свештеником се у правом значењу те реченице мисли на некога ко на личном плану није достојан службе, а не на некога ко подрива веру. Такви се не називају недостојним, већ јеретицима, а колика је благодет литургије код таквих сам оцени као верник.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #3 послато: Новембар 03, 2016, 10:34:54 поподне »
ја баш мислим да народ не треба да иде на богослужења код екуменистичких епископа и свештеника јер им се тиме шаље порука да им није место у српској цркви.

Грешиш. Јер се тај "род истерује постом и молитвом". А куд ћеш јачу молитву од Свете Литургије!?

Та прича о томе како је литургија достојна иако је свештеник недостојан се управо и потура од стране екумениста да цркве у којима служе не би биле празне.

Ово је прича коју су испричали неки велики духовници који су били изразито против било каквог екуменизма. У крајњем, до ове спознаје сам и сам дошао. Нисам од оних који олако гутају све што им неки ауторитет каже. А понајмање лажни ауторитет.

Иначе, под недостојним свештеником се у правом значењу те реченице мисли на некога ко на личном плану није достојан службе, а не на некога ко подрива веру. Такви се не називају недостојним, већ јеретицима, а колика је благодет литургије код таквих сам оцени као верник.

Недостојан, као што лепо каже стара добра србска реч, је онај ко није достојан нечега, у конкретном случају да служи Литургију. Разлози недостојности могу бити различити, па између осталог и склоност ка екуменизму.
О благодати ти рекох. Благодат Светој Литургији не доноси свештеник који служи, већ Дух Свети. А ту нема ни екуменизма ни јереси. Свештеник је посредник. Ако он није достојан призива Светог Духа, Он силази и освештава Свете Дарове и верни народ по сили Божјој и молитвом верних.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #4 послато: Новембар 03, 2016, 10:45:12 поподне »
Такви се не називају недостојним, већ јеретицима, а колика је благодет литургије код таквих сам оцени као верник.

Иначе, мало се ствари данас преувеличавају. Мислим да је број екумениста (у крајњем јеретика - то су они који отворено сарађују с иновернима, па чак и врше разне верске службе с њима) међу нашим клирицима мали. Чињеница је да су неки од њих на високим црквеним положајима, па је ова лоша појава утолико упадљивија, али мислим да је већина свештенства и монаштва и даље на путу истинског православља.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #5 послато: Новембар 03, 2016, 10:58:10 поподне »
Иначе, мало се ствари данас преувеличавају. Мислим да је број екумениста (у крајњем јеретика - то су они који отворено сарађују с иновернима, па чак и врше разне верске службе с њима) међу нашим клирицима мали. Чињеница је да су неки од њих на високим црквеним положајима, па је ова лоша појава утолико упадљивија, али мислим да је већина свештенства и монаштва и даље на путу истинског православља.

Број оних који директно саслужују вјероватно јесте мали, али оних који ћуте и не реагују је прилично велик. Ови други, како их ја називам ћутолози, за Цркву су далеко опаснији, јер омогућавају мањини да се самовољно понаша без икакавог отпора и да чини велику штету и будућим генерацијама. Довољно је само послушати подмладак Богословског факултета и видјети да ствари одлазе у потпуно погрешном правцу.

Што је још горе, већина тих што ћуте, не ћуте због тобожњег мира у Цркви или што заиста мисле да тако треба, већ из чисто опортунистичких разлога, избјегавања угрожавања личног интереса, по принципу "не таласај"... То што ће властиту малодушност и кукавичлук забашурити причом о томе да ће Бог умјесто њих ријешити све, други је пар ципела...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #6 послато: Новембар 03, 2016, 11:10:40 поподне »
Недостојан, као што лепо каже стара добра србска реч, је онај ко није достојан нечега, у конкретном случају да служи Литургију. Разлози недостојности могу бити различити, па између осталог и склоност ка екуменизму.
Једно је језичко значење неке речи, док је употреба у свакодневном говору нешто сасвим друго. То је исувише блага реч за оне који свесно и плански разарају вековни црквени поредак због туђих интереса који су директно усмерени против српског народа. Tо је као кадa би рекао да је Степинац недостојан да буде светац. То свакако није нетачно тврђење, али није ли то исувише блага реч за осведоченог ратног злочинца? Али да се не хватамо сад за то. Само сам хтео да нагласим разлику између припитог сеоског попа и епископа крипто-унијате.

Очигледно имамо другачије мишљење о томе како се треба супроставити екуменизму, тако да нека се на томе и заврши.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #7 послато: Новембар 03, 2016, 11:24:42 поподне »
Број оних који директно саслужују вјероватно јесте мали, али оних који ћуте и не реагују је прилично велик. Ови други, како их ја називам ћутолози, за Цркву су далеко опаснији, јер омогућавају мањини да се самовољно понаша без икакавог отпора и да чини велику штету и будућим генерацијама. Довољно је само послушати подмладак Богословског факултета и видјети да ствари одлазе у потпуно погрешном правцу.

Што је још горе, већина тих што ћуте, не ћуте због тобожњег мира у Цркви или што заиста мисле да тако треба, већ из чисто опортунистичких разлога, избјегавања угрожавања личног интереса, по принципу "не таласај"... То што ће властиту малодушност и кукавичлук забашурити причом о томе да ће Бог умјесто њих ријешити све, други је пар ципела...

Управо тако. Стицајем околности упућен сам у то шта се дешава на Богословском факултету у Београду, и могу само да потврдим да се тамо школују читаве генерације екуменистичких свештеника. Небо је у праву када каже да су екуменисти малобројни међу нашим клирицима (већ их има доста у епископату додуше), али то се мења великом брзином у последње време. Уместо старијих свештеника који одлазе у пензију по правилу долазе дипломци Богословског факултета затровани неправославним догмама Јована Зизјуласа и Игњатија Мидића. Оног момента кад такви постану већина у клиру, а то ће бити за неких 20-ак година, може се очекивати приближавање католичкој цркви у већој мери.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #8 послато: Новембар 04, 2016, 07:37:00 поподне »
Број оних који директно саслужују вјероватно јесте мали, али оних који ћуте и не реагују је прилично велик. Ови други, како их ја називам ћутолози, за Цркву су далеко опаснији, јер омогућавају мањини да се самовољно понаша без икакавог отпора и да чини велику штету и будућим генерацијама. Довољно је само послушати подмладак Богословског факултета и видјети да ствари одлазе у потпуно погрешном правцу.

Што је још горе, већина тих што ћуте, не ћуте због тобожњег мира у Цркви или што заиста мисле да тако треба, већ из чисто опортунистичких разлога, избјегавања угрожавања личног интереса, по принципу "не таласај"... То што ће властиту малодушност и кукавичлук забашурити причом о томе да ће Бог умјесто њих ријешити све, други је пар ципела...

Ево, Синиша, ја сам од оних који очекују (верују) да ће Бог све уредити. Не ћутим, причам неке ствари у вези с Црквом на сав глас. Али, реци ми, шта, осим приче, мислиш да би требало да се уради? Да каменујемо неког епископа као Црногорци цетињског владику Мардарија (који је прихватио унију) 1640. године? Или шта друго? Протести? Ево, живим у Београду. Након незаконитог смењивања и рашчињења владике Артемија Радосављевића, месецима (или годинама) су верни протестовали испред Патриаршије. И ништа се није догодило. Неодлажење у храмове? Па, где ћу недељом и на "црвено слово"? Катакомбе? Немам ни једну у кругу од много километара.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #9 послато: Новембар 04, 2016, 07:40:52 поподне »
Очигледно имамо другачије мишљење о томе како се треба супроставити екуменизму, тако да нека се на томе и заврши.

Не би ваљало да се заврши, јер су суштински озбиљне ствари у питању. Мислим да имамо јако блиско мишљење о супротстављању екуменизму (да смо у средњем веку, не бих имао много двојбе), али, као што у претходном посту написах Синиши, - дајте неко конкретно мишљење, решење, да не остане само да размењујемо замерке.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #10 послато: Новембар 04, 2016, 07:44:10 поподне »
Управо тако. Стицајем околности упућен сам у то шта се дешава на Богословском факултету у Београду, и могу само да потврдим да се тамо школују читаве генерације екуменистичких свештеника. Небо је у праву када каже да су екуменисти малобројни међу нашим клирицима (већ их има доста у епископату додуше), али то се мења великом брзином у последње време. Уместо старијих свештеника који одлазе у пензију по правилу долазе дипломци Богословског факултета затровани неправославним догмама Јована Зизјуласа и Игњатија Мидића. Оног момента кад такви постану већина у клиру, а то ће бити за неких 20-ак година, може се очекивати приближавање католичкој цркви у већој мери.

Жалостан сам што је овако, али је тако и записано у Светом Писму. Биће много отпадника међу свештенством, а представљаће се као хришћани. Остаће само "стадо мало". Претпостављам да знаш о чему говорим.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #11 послато: Новембар 04, 2016, 09:28:04 поподне »
Ево, Синиша, ја сам од оних који очекују (верују) да ће Бог све уредити. Не ћутим, причам неке ствари у вези с Црквом на сав глас. Али, реци ми, шта, осим приче, мислиш да би требало да се уради? Да каменујемо неког епископа као Црногорци цетињског владику Мардарија (који је прихватио унију) 1640. године? Или шта друго? Протести? Ево, живим у Београду. Након незаконитог смењивања и рашчињења владике Артемија Радосављевића, месецима (или годинама) су верни протестовали испред Патриаршије. И ништа се није догодило. Неодлажење у храмове? Па, где ћу недељом и на "црвено слово"? Катакомбе? Немам ни једну у кругу од много километара.

Небо, у ономе што сам описивао превасходно сам мислио на свештенство, монаштво, епископе, а не на обичне вјернике. Ако је неко већ посветио свој живот Богу и Цркви, схвата шта се ради и упорно ћути ( не ради се дакле ни о чињењу већ о кукавичком ћутању), како може да очекује помоћ од Бога.

Бог хоће на крају уредити све, и Црква ће опстати до Судњег дана, али да ли ће бити Српске цркве, е то је већ питање. Многе цркве које се спомињу у Откривењу више не постоје (гдје је данас седам цркава у Азији?).

Што се тиче питања, шта чинити. Најмање што вјерник може учинити јесте ограђивање, одвајање од оних свештеника и епископа који су отворени јеретици. Уосталом и сами канони Цркве то не само да допуштају већ и препоручују. Истовремено тражење заклоњених мјеста гдје се у нашој Цркви још увијек колико толико чува црквени поредак. Слажем се да је таквих мјеста из године у годину све мање...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #12 послато: Новембар 04, 2016, 11:03:30 поподне »
Не би ваљало да се заврши, јер су суштински озбиљне ствари у питању. Мислим да имамо јако блиско мишљење о супротстављању екуменизму (да смо у средњем веку, не бих имао много двојбе), али, као што у претходном посту написах Синиши, - дајте неко конкретно мишљење, решење, да не остане само да размењујемо замерке.
Слажемо се око најбитније ствари, а то је да је екуменизам директно усмерен против нашег народа. Све што сам ти рекао је било из најбоље намере, због тога сам ти и предложио да завршимо дискусију да не помислиш да ми је циљ нешто друго. Али ако већ желиш, могу да подробније образложим свој став.
Црквени канони су врло јасни:
45. правило Св. Апостола: „Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.“
9. правило Лаодикијског Сабора: „Не може се допустити да они који припадају Цркви иду ради молитве или службе у гробља или у тзв. мученичке храмове јеретика…“
Овде нема никаквог, али баш никаквог, простора за тумачење. Истина, једно тумачење је понудио несрећни Атанасије - "у новој стварности каноне само мачку о реп", али то довољно говори о њему.
Дакле, свако ко се из православног клира молио заједно са католицима аутоматски више није православац или да се изразим црквеним речником - изгубио је сваку благодат. То важи и за Вартоломеја и Зизјуласа, али и за њихове следбенике у СПЦ који из истог разлога не могу да буду никакви "посредници" на литургији. Верник који свесно иде код јеретика на литургију директно не поштује горе наведене каноне. То што дотични још увек нису рашчињени не мења чињеницу да не могу да буду посредници. У томе и јесте суштинска разлика у односу на то кад одеш на литургију коју држи припити поп и кад одеш код јеретика што сам покушао јуче да ти објасним.

Шта конкретно треба да се ради? Већ сам мање више све рекао - ако су Срби раније могли да линчују епископе унијате, ти бар можеш да не идеш код њих на литургију. Празне цркве ће им бити јасна порука. Ако им то не буде довољно и не одустану од екуменистичког деловања, онда се постепено прелази на друге методе. На пример протести које си споменуо. То уопште није лош приступ, једини разлог зашто протести који су оржани до сад нису успели је зато што нема довољно правих верника чак ни међу онима који редовно иду цркву.

Жалостан сам што је овако, али је тако и записано у Светом Писму. Биће много отпадника међу свештенством, а представљаће се као хришћани. Остаће само "стадо мало". Претпостављам да знаш о чему говорим.
Синиша ти је већ одоговорио управо оно што сам хтео да напишем. То "мало стадо" се не односи на сваки народ појединачно, већ на човечанство у целини. Дакле, у том стаду може да не остане ниједан једини Србин.
Ништа се неће само од себе решити без конкретне акције. Сети се оног вица са дављеником који моли Бога да га спасе, а Бог му каже да мало махне рукама па ће му и он помоћи. Нешто слично је говорио и патријарх Павле: "Бог ће помоћи ако буде имао коме да помогне.".

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #13 послато: Новембар 05, 2016, 09:30:16 поподне »
Слажемо се око најбитније ствари, а то је да је екуменизам директно усмерен против нашег народа. Све што сам ти рекао је било из најбоље намере, због тога сам ти и предложио да завршимо дискусију да не помислиш да ми је циљ нешто друго. Али ако већ желиш, могу да подробније образложим свој став.
Црквени канони су врло јасни:
45. правило Св. Апостола: „Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.“
9. правило Лаодикијског Сабора: „Не може се допустити да они који припадају Цркви иду ради молитве или службе у гробља или у тзв. мученичке храмове јеретика…“
Овде нема никаквог, али баш никаквог, простора за тумачење. Истина, једно тумачење је понудио несрећни Атанасије - "у новој стварности каноне само мачку о реп", али то довољно говори о њему.
Дакле, свако ко се из православног клира молио заједно са католицима аутоматски више није православац или да се изразим црквеним речником - изгубио је сваку благодат. То важи и за Вартоломеја и Зизјуласа, али и за њихове следбенике у СПЦ који из истог разлога не могу да буду никакви "посредници" на литургији. Верник који свесно иде код јеретика на литургију директно не поштује горе наведене каноне. То што дотични још увек нису рашчињени не мења чињеницу да не могу да буду посредници. У томе и јесте суштинска разлика у односу на то кад одеш на литургију коју држи припити поп и кад одеш код јеретика што сам покушао јуче да ти објасним.

Шта конкретно треба да се ради? Већ сам мање више све рекао - ако су Срби раније могли да линчују епископе унијате, ти бар можеш да не идеш код њих на литургију. Празне цркве ће им бити јасна порука. Ако им то не буде довољно и не одустану од екуменистичког деловања, онда се постепено прелази на друге методе. На пример протести које си споменуо. То уопште није лош приступ, једини разлог зашто протести који су оржани до сад нису успели је зато што нема довољно правих верника чак ни међу онима који редовно иду цркву.
Синиша ти је већ одоговорио управо оно што сам хтео да напишем. То "мало стадо" се не односи на сваки народ појединачно, већ на човечанство у целини. Дакле, у том стаду може да не остане ниједан једини Србин.
Ништа се неће само од себе решити без конкретне акције. Сети се оног вица са дављеником који моли Бога да га спасе, а Бог му каже да мало махне рукама па ће му и он помоћи. Нешто слично је говорио и патријарх Павле: "Бог ће помоћи ако буде имао коме да помогне.".

Све што си написао, теоријски стоји.
Побројана канонска правила одлично сам размотрио у "случају Артемије", а то ми је и струка (право).

А, а сад пракса:
Узми једну нашу епархију на чијем челу стоји епископ отпадник (екумениста, јеретик, назови како хоћеш, ту смо сагласни). Према Синишиној и твојој конструкцији, сви активни свештеници у тој епархији су "ћутолози", који својим непротивљењем владики практично пристају и саучествују у његовом отпадништву. У преводу, то значи да, ево нпр. ја, не би требало да одем ни у један храм у тој епархији на богослужење, јер су тамошњи свештеници саучесници у отпадништву надлежног епископа, а и ја сам, самим тим што код неког од тих свештеника идем на богослужење.
Хајде да анализирамо заједно (ћутке) колико данас има владика који нису послушници екумениста у СПЦ. Ја знам само двојицу активних, можда има још по неки да сам га заборавио. Остале су у последњих неколико година посмењивали. Шта то значи? Да треба да идем негде најмање 100 километара далеко на Литургију, или уопште да не идем?
Знам много свештеника који се противе екуменизму, поштено и богобојажљиво раде свој посао у својој парохији, и нико их не дира. Је ли њихов преступ то што се у епархији којој припадају отворено не супротстављају надлежном владики екуменисти? Ако је тако, онда СПЦ практично више и не постоји (барем не као Христова Црква).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #14 послато: Новембар 05, 2016, 10:05:19 поподне »
Пре десетак година, тадашњи владика жички увео је за своју епархију нека нова правила у Свету Литургију (тзв. "новотарије"), која одступају од оних која сви познајемо. Дат је налог свом свештенству епархије да морају служити по тим правилима. Један део свештенства ово није послушао и наставио је да служи Литургију онако како се одвајкада служила. Уследиле су санкције. Сећам се како су једног старог проту из Чачка преместили из главне чачанске цркве на парохију у неко селу у беспућу. Он је, без речи противљења, отишао на ново радно место. С обзиром да је био веома омиљен међу верним народом у Чачку, народ се организовао и почео сваке недеље одлазити на Литургију у ту малу сеоску цркву. То није био усамљен случај. Више свештеника се тада побунило. Бунт је дао резултата. После неког времена, владика је променио свој налог и оставио на вољу свештенству - да служи према његовим упутама, или "по старом". Била је ово једна лепа мала победа Цркве. Али, ово је прилично усамљен случај.

С обзиром да сте упућени у црквене ствари, поменућу само случајеве како су смењени непослушни епископи Артемије, Георгије канадски, Јован Пурић, итд. Која је моћ неког обичног свештеника у тим догађајима? А тек обичног човека, верника? Зато кажем да нам је једина нада да се поуздамо у Онога Коме је све могуће.

Иване, одавно су прошла времена кад су протести могли нешто променити. Данас медији кроје стварни свет. Ако нешто није пренето посредством медија, за то не зна нико осим оног који је то својим очима видео. Практично као да се није ни догодило. Да ли знаш да већ месецима, можда има већ и читава година, један број монаха и верног народа непрекидно протестује испред Владе Србије (угао Милошеве и Немањине) због потапања Манастира Ваљевска Грачаница? Да ли знаш да су месецима, одмах поред њих, на тротоару, протестовали грађани који имају кредите у CHF и који су због тога угрожене егзистенције? Да ли знаш за протестне поворке против геј-парада? Да ли си чуо за велики протест у Београду (неколико десетина хиљада људи) против приближавања Србије НАТО? Или исти такав против ГМО, следећи против обавезне вакцинације деце, итд, итд? С обзиром да ниси у Бгд, вероватно ниси. Вероватно није ни Синиша. Јер нису ни поменути у медијима.
И мислите да ће такви протести нешто променити? Као да нису ни били. Срећом, велики број људи у Београду их је уживо видео. Али, нису људи у Новом Саду, Нишу, Ужицу, Крагујевцу, Суботици, Краљеву, Бањалуци, дијаспори...

Оно што лично могу да учиним је да не идем на богослужења у храмове за чије свештенство поуздано знам да су екуменисти. Мало је свештеника у Београду који отворено подржавају екуменизам. Али, ако их сматрам послушницима виших црквених власти због тога што се не противе отворено, онда не би требало да идем ни у један храм. Шта сам тиме постигао? Само сам себе удаљио од Бога. А написа исправно Синиша, шта је смисао хришћанског живота - спасење душе. Мислим да удаљавање од Свете Литиргије није добар пут за спасење. Барем не још увек. Ако се са овог тренутног стања "флертовања" с екуменизмом пређе на отворену унију, е то је већ нешто друго. Онда су нам горе и планине последње решење.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #15 послато: Новембар 05, 2016, 10:09:19 поподне »
Све што си написао, теоријски стоји.
Побројана канонска правила одлично сам размотрио у "случају Артемије", а то ми је и струка (право).

А, а сад пракса:
Узми једну нашу епархију на чијем челу стоји епископ отпадник (екумениста, јеретик, назови како хоћеш, ту смо сагласни). Према Синишиној и твојој конструкцији, сви активни свештеници у тој епархији су "ћутолози", који својим непротивљењем владики практично пристају и саучествују у његовом отпадништву. У преводу, то значи да, ево нпр. ја, не би требало да одем ни у један храм у тој епархији на богослужење, јер су тамошњи свештеници саучесници у отпадништву надлежног епископа, а и ја сам, самим тим што код неког од тих свештеника идем на богослужење.
Хајде да анализирамо заједно (ћутке) колико данас има владика који нису послушници екумениста у СПЦ. Ја знам само двојицу активних, можда има још по неки да сам га заборавио. Остале су у последњих неколико година посмењивали. Шта то значи? Да треба да идем негде најмање 100 километара далеко на Литургију, или уопште да не идем?
Знам много свештеника који се противе екуменизму, поштено и богобојажљиво раде свој посао у својој парохији, и нико их не дира. Је ли њихов преступ то што се у епархији којој припадају отворено не супротстављају надлежном владики екуменисти? Ако је тако, онда СПЦ практично више и не постоји (барем не као Христова Црква).

Небо, у потпуности схватам твоју дилему. При томе сматрам да су литургија и Свете Тајне и даље благодатне, односно за њихову безблагодатност би морала да постоји одређена саборска одлука које засад нема. Са друге стране и ћутање и прећутно саглашавање о којем сам говорио оставља трага у духовном смислу тј. није без посљедица. Такође, видимо да се екуменисти понашају по принципу "тиха вода бријег рони" тј. не ударају на све одједанпут, у неким срединама одржавају привид толерантности. То је наравно варка и само је питање времена кад ће ко доћи на ред. За твоју дилему нема простог и једноставног одговора, то је ствар личног избора и одлуке. Као православни хришћанин знам да свака наша одлука повлачи за собом пут у једном или другом правцу. Засад се управљам јединим правилом које нам је Христос оставио да разликујемо добре од лоших пастира, а то је: "Познаћете их по плодовима њиховим".

Можда је боље да одеш једном у пола године на православну литургију, него сваке недеље на екуменистичку, али то је само моје мишљење и не тврдим да је исправно.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #16 послато: Новембар 05, 2016, 10:17:25 поподне »
"Познаћете их по плодовима њиховим".

Да, ово је суштина, и по томе се у свој овој збрци и невољи водим.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #17 послато: Новембар 05, 2016, 10:21:11 поподне »
Иване, одавно су прошла времена кад су протести могли нешто променити. Данас медији кроје стварни свет. Ако нешто није пренето посредством медија, за то не зна нико осим оног који је то својим очима видео. Практично као да се није ни догодило. Да ли знаш да већ месецима, можда има већ и читава година, један број монаха и верног народа непрекидно протестује испред Владе Србије (угао Милошеве и Немањине) због потапања Манастира Ваљевска Грачаница? Да ли знаш да су месецима, одмах поред њих, на тротоару, протестовали грађани који имају кредите у CHF и који су због тога угрожене егзистенције? Да ли знаш за протестне поворке против геј-парада? Да ли си чуо за велики протест у Београду (неколико десетина хиљада људи) против приближавања Србије НАТО? Или исти такав против ГМО, следећи против обавезне вакцинације деце, итд, итд? С обзиром да ниси у Бгд, вероватно ниси. Вероватно није ни Синиша. Јер нису ни поменути у медијима.
И мислите да ће такви протести нешто променити? Као да нису ни били. Срећом, велики број људи у Београду их је уживо видео. Али, нису људи у Новом Саду, Нишу, Ужицу, Крагујевцу, Суботици, Краљеву, Бањалуци, дијаспори...

Данас преко интернета могу да се сазнају и неке ствари које се никад не објаве у главним медијима. Рецимо ону сцену гдје кордон полиције спроводи патријарха Иринеја од зграде Патријаршије до Саборне Цркве да би га заштитили од окупљеног народа, који је узгред речено сасвим мирно протествовао (повод је била ваљевска Грачаница). Такве сцене су до прије пар година, за вријеме патријарха Павла биле незамисливе.

Ниједан медиј ни једном ријечју није објавио не само тај снимак, слику већ ни текст. Званично то се није догодило.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #18 послато: Новембар 06, 2016, 05:30:50 поподне »
Је ли њихов преступ то што се у епархији којој припадају отворено не супротстављају надлежном владики екуменисти? Ако је тако, онда СПЦ практично више и не постоји (барем не као Христова Црква).
Врло је мало епархија у којима епископи агресивно намећу екуменизам. Али у таквим епархијама (Шумадијска и Браничевска рецимо) није остао ниједан поштен свештеник. Ко код је ваљао отишао је у друге епархије, а остали су само екуменисти и материјалисти који ће служити и католичку мису ако треба само да добију плату. Тако да СПЦ у тим епархијама суштински заиста више не постоји.

Бунт је дао резултата. После неког времена, владика је променио свој налог и оставио на вољу свештенству - да служи према његовим упутама, или "по старом". Била је ово једна лепа мала победа Цркве. Али, ово је прилично усамљен случај.
Бунт је у том случају донео резултате јер је покојни Хризостом постао свестан да ће му цркве остати празне (чега се екуменисти највише боје), тако да је направио компромис са верницима да може да се служи на оба начина. А компромис не би направио да се није довољно људи побунило. Дакле, све је ствар бројности и отпора. Да су верници наставили да иду у цркву у Чачку уместо што су путовали код тог проте у село (јер је, ето, и екуменистички свештеник "посредник"), данас би се у целој епархији служила искључиво новотарска литургија. Сам си навео пример који иде у прилог управо ономе о чему говорим, а то је да се само директим отпором и неодласком код екумениста у цркве може нешто постићи.

Иване, одавно су прошла времена кад су протести могли нешто променити.
Та времена никада неће проћи. Свака власт, а црквена није изузетак, или попушта под притиском уколико је протест масован или креће у физички обрачун са народом, а то у овом случају није могуће. Једино могу да попусте.

Данас медији кроје стварни свет. Ако нешто није пренето посредством медија, за то не зна нико осим оног који је то својим очима видео. Практично као да се није ни догодило. Да ли знаш да већ месецима, можда има већ и читава година, један број монаха и верног народа непрекидно протестује испред Владе Србије (угао Милошеве и Немањине) због потапања Манастира Ваљевска Грачаница? Да ли знаш да су месецима, одмах поред њих, на тротоару, протестовали грађани који имају кредите у CHF и који су због тога угрожене егзистенције? Да ли знаш за протестне поворке против геј-парада? Да ли си чуо за велики протест у Београду (неколико десетина хиљада људи) против приближавања Србије НАТО? Или исти такав против ГМО, следећи против обавезне вакцинације деце, итд, итд? С обзиром да ниси у Бгд, вероватно ниси. Вероватно није ни Синиша. Јер нису ни поменути у медијима.
Овде није проблем неинформисаност. Сигурно је најмање пола оних који иду у цркву у Београду чуло за протесте за Ваљевску Грачаницу јер се о њима доста причало у црквеним круговима иако није о томе било речи на телевизији (за разлику од интернета). Нека буде да у Београду има 40000 верника (ту мислим на парохијане, не на декларисане вернике), дакле пола од тога је 20000. И колико је њих дошло на протесте? Мање од стотину, остали су сви дошли из Ваљева. Дакле не ради се неинформисаности, већ о незаинтересованости лажних верника и полу-верника које баш брига за било шта сем за њихово лично спасење. Приде превиђају да по вери коју "исповедају" никакво спасење неће добити управо због таквог себичлука.
Гарантујем ти да манастир не би био потопљен да се на протесту појавило 10000 људи. Патријарх би апеловао на надлежне да не би потпуно изгубио ауторитет и потоп би се одложио, овако је ћутао. Кад ти се појави 10000 људи испод прозора онда се замислиш шта то радиш и докле тако можеш. А кад ти се појави сто људи онда комотно можеш да их назовеш зилотима, лудацима или шта ти већ падне на памет (Атанасије има богат речник за те прилике).
Иначе, одлично сам обавештен о томе шта се дешава, знам за све протесте које си навео иако уопште не гледам телевизију. Свако ко жели може да се информише о свему што га интересује на интернету. Споменућу НСПМ као пример портала који је покривао све наведене протесте, али има и других. Мене рецимо не занима шта се дешава на Фарми, па нисам ни информисан о томе. Али ако верници дешавања у цркви третирају као ја Фарму, о каквим се то онда верницима ради? Само теби се очигледно више допада да мислиш како су они ето јадни неинформисани. Разумем ја то, не желиш да прихватиш да си у цркви окружен безличном масом...

Оно што лично могу да учиним је да не идем на богослужења у храмове за чије свештенство поуздано знам да су екуменисти. Мало је свештеника у Београду који отворено подржавају екуменизам.
То је довољно за почетак. Црвена линија за вернике би требало да буде присуство на новотарским литургијама или литургијама које држе осведочени екуменисти.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Екуменизам у СПЦ
« Одговор #19 послато: Новембар 06, 2016, 10:36:34 поподне »
А, не знам, Иване, шта бих више написао. Можемо ми овако да се прегањамо, философирамо до бесвести, али нема много смисла нити значаја за стање у СПЦ. А оно је много много лоше, па за спасење нек се свако побрине на начин за који сматра да је најбољи...
"Наша мука ваља за причешћа"