Утолико већа беда ако је овакво нешто израз народне воље. Па се чудимо што нас мрзе и угњетавају.
Опет не гледаш ширу слику. Нису те песме случајно настајале и њихов садржај није случајно био тако ''бруталан''. Из данашње перспективе разумљиво је да некоме ко не схвата или не жели да разуме тадашње прилике и односе између Срба и Маџара они делују сурово и срамотно.
Исто то би могао да кажеш и за одређене гусларске песме, како су оне биле узрок угњетавања и мржње од стране Турака, где хајдуци секу турске главе и сл, али то није тема.
Покушаћу ти кроз пар примера дочарати како је ''пукла'' та љубав.
''Међутим, ускоро је дошла до изражаја агресивна и угњетачка природа мађарске револуције – она јесте планула као реакција на аустријски централизам и германизацију, али је врло брзо испољила намеру помађарења осталих народности у Угарској. Њени носиоци били су из редова угарског племства и нису имали разумевања ни за какве „српске жеље“ нити права;
намеравајући да револуцију искористе за одвајање од Беча и распростирање угарске националне идеје, сударили су се са српским покретом који је угрозио идеју о јединственој мађарској нацији.''
Катарина В. Вучић, Слика Срба и националне судбине у делу Јакова Игњатовића, докторска дисертацијаТреба рећи и како је прошла делегација из Новог Сада на челу са судијом Александром Костићем на сабору у Пожуну.
''Када су се чланови новосадске депутације појавили на Сабору, Кошут их је представио, а сви поздравили. Александар Костић се том приликом појавио у мађарској ношњи и одржао краћи говор на мађарском језику. ''
Изволите нас примити у ваше братско наручје као синове исте домовине, а ми дајемо свето обећање да ћемо, ми Срби, од сада живети и умирати једино за Мађарску и само за Мађаре''. Стратимировић пише да је Костићев говор ''
хладно примљен'' у скупштини. Ипак, посланици су прихватили наводе из Петиције и делегатима је, између осталог, речено да и Срби ''уживају слободу коју су они задобили''. Кошут је изјавио да су захтеви из Петиције ''великим делом остварени досадашњим радом Сабора''. Када су излазили из сале, опет су били бурно поздрављени са ''ељен''. У свом говору, реагујући на српске захтеве,
Кошут их је у суштини одбацио, односно прихватио их је само декларативно.''
102
Жарко Димић, Ђорђе Стратимировић у револуцији и рату 1848-1849, 102 Radak, Đ. Uspomene. Rukopisno odeljenje Matice srpske, M. 5, 871На крају бих дао један у низу примера почињених злочина над Србима од стране маџарске војске.
''О борбама које су у то време вођене у Шајкашкој, у једном извештају с бојног поља, објављеном 24. јуна, о злоделима мађарске војске је забележено: ''Напоследак да се напомене и онај покор, који је [...] починила она бајаги за свободу одушевљена мађарска војска, која је од радикалаца Европе то примала посолство да цивилизацију на востоку разпростре. – Места у Шајкашком батаљону лежећа: Чуруг, Жабаљ, Госпођинце, Надаљ, Бурђево, С. Иван, Каћ, Ковиљ, –
сва су до основа у пра и пепео обрађена, а заоставши житељи које потучени, које у робство одведени; зидови, врата и прозори порушени и полупани; цркве су нарочито од ови вандала сасвим разорене; свете иконе, барјаци и крстови гнусно окаљани, и од части погорели; у Ковиљском манастиру нашла се три свештеника у бунару, шта више овде и у С. Томашу мртве су из гробова ископавали и кости им разбацивали, као што се то и са
гробом достојног ц. к. ф[елд]м[аршала] лајтнанта Станисављевића у Ковиљу догодило.“
Василије Ђ. Крестић, Срби у Угарској 1790-1918