Новогодишња ДНК недеља 2023

[Црна Гуја]

94. Васић, Јовањдан, Пожарница, Тузла

Припада хаплогрупи Q, према процени НевГена највероватније грани L56>Y2659>Y2700>L940>L932. Може се рећи да поседује прилично уникатан хаплотип јер нема ниједно блиско поклапање ни у табели пројекта, ни у иностраним базама. Апсолутна препорука за неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер се на други начин не може доћи до информација о припадности млађој подграни. Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак Јован Васић рођен око 1820. у Пожарници, а да су по породичном предању даљим пореклом из (околине) Требиња.

[НиколаВук]

Занимљив резултат! Тешко је са N1 гранама често. L1034 је 481=21, занимљива грана N-FT12659 је 456=13.

 Село Арбиново се јавља у османским дефтерима Охридског санџака из 1516., 1530., 1582., 1613. у нахији Дебарца, и звало се тада Хрбино.
 1582. у селу скоро сви имају уобичајена словенска имена, Шула/Шола је необичније. Нека вуку више на српски простор, нпр. Милош, Оливер па и Бошко, као да је ту српска средњевјековна држава имала јачи утицај.

Хаплотип Петревског има вредност 13 на DYS456, па је могуће да припада нижој подграни FT12659.

[Црна Гуја]

Хаплотип Петревског има вредност 13 на DYS456, па је могуће да припада нижој подграни FT12659.

Врло могућа је и припадност грани FT247100 у којој су Албанац и Чечен, чини ми се да је поклапање STR маркера још боље:

https://www.yfull.com/tree/N-FT247100/

У сваком случају без икакве сумње припадају изворно угарској грани.

[Zor]

Хаплотип Петревског има вредност 13 на DYS456, па је могуће да припада нижој подграни FT12659.

 Имају на FTDNA двојица Грка, један је овај са YFull стабла, други је само радио N-L1034+ а има исто 456=13 (14 доминира иначе код велике већине N1).

 Могли би бити Вардариоти обзиром и на мађарску конекцију, Кумани се јављају нешто касније (на границе Русије тек средином 11 в.).

[Ивица Јовановић]

90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, Дебарца

Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.

https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/

Нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта и први је предвиђени припадник Y13852 у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је карактеристична за ране Мађаре. На некрополи Карош II, лоцираној у североисточној Мађарској (жупанија Боршод-Абауј-Земплен), која потиче из 10. века односно из периода непосредно након насељавања Мађара у Панонију, у гробу 29 је пронађен скелет који припада грани N1-Y13852*. У питању је скелет млађег мушкарца (ознака К2-29), који је сахрањен са богатим прилозима и коњаничком опремом, уз делимични скелет коња, што је типични начин сахрањивања представника раномађарске елите. Више о овом археогенетском налазу се може прочитати у додатним материјалима рада "Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians":

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1.supplementary-material

Петревски је навео да је старије презиме његове породице било Андревски, а да им је породични надимак Татаровци. У етнографској литератури која се бави Арбиновом нисам успео да нађем родове који би имали наведени надимак, али постоје родови који славе "Мартинију", односно Мратиндан. У раду Јована Трифуноског "Охридско-струшка котлина" као слављеници ове славе су у Арбинову наведени родови Трпевци и Коњаровци, са 11 кућа, док се у необјављеном раду Бранислава Русића "Охридска област" као слављеници Мратиндана помињу Караџовци (4 к.), Коњаровци (7 к.), Ивановци (7 к.), Матевци или Смилевци (4 к.) и Ћубезијовци (5 к.). Сви ови родови су старинци села. С обзиром на генетички резултат, могло би се помишљати да су далеки преци тестираног Вардариоти, етничка група насељена током 10. века у долину Вардара од стране Византије, за коју се претпоставља куманско, печенешко али и мађарско порекло; ови Вардариоти су до краја 10. века христијанизовани, а потом су регрутовани као део царске гарде, односно као део чувара палате византијског цара, поред познатије Варјашке гарде. Надимци Татаровци (по Татарима) и Коњаровци (можда по граду Конија у Анадолији) би такође могли бити индикативни у светлу резултата. Топла препорука тестираном је да уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big-Y700).

https://en.wikipedia.org/wiki/Vardariotai

Wow! Pakako??  Sjajan rezultat, i istorijski i prostorni kontekst.

[CosicZ]

90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, Дебарца

Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.

https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/

Нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта и први је предвиђени припадник Y13852 у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је карактеристична за ране Мађаре. На некрополи Карош II, лоцираној у североисточној Мађарској (жупанија Боршод-Абауј-Земплен), која потиче из 10. века односно из периода непосредно након насељавања Мађара у Панонију, у гробу 29 је пронађен скелет који припада грани N1-Y13852*. У питању је скелет млађег мушкарца (ознака К2-29), који је сахрањен са богатим прилозима и коњаничком опремом, уз делимични скелет коња, што је типични начин сахрањивања представника раномађарске елите. Више о овом археогенетском налазу се може прочитати у додатним материјалима рада "Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians":

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1.supplementary-material

Имају још ближег раног Мађара https://discover.familytreedna.com/y-dna/N-PRX35/tree . Али Албанац и Чечен би по времену када је вероватно живео њихов најближи заједнички предак могли бити потомци неког Бугарина или Алана ( Јаса).

https://www.yfull.com/tree/N-Y13850/
https://discover.familytreedna.com/y-dna/N-Y13850/tree
https://www.23mofang.com/ancestry/ytree/N-Y13850
https://www.theytree.com/tree/N-Y13850
Неке подгрупе се јављају и у Казахстану и Кини, па би можда и Хуни или Авари дошли у обзир.

[НиколаВук]

94. Васић, Јовањдан, Пожарница, Тузла

Припада хаплогрупи Q, према процени НевГена највероватније грани L56>Y2659>Y2700>L940>L932. Може се рећи да поседује прилично уникатан хаплотип јер нема ниједно блиско поклапање ни у табели пројекта, ни у иностраним базама. Апсолутна препорука за неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер се на други начин не може доћи до информација о припадности млађој подграни. Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак Јован Васић рођен око 1820. у Пожарници, а да су по породичном предању даљим пореклом из (околине) Требиња.

Видим да у низводним гранама од L932 има Дунганаца (други назив Хуи, Кинези муслимани са јаким централноазијским упливом) и Осетина (Алана), што се тиче народа степско-номадског порекла, као и археогенетски налаз из Краснојарске области у Русији (I6717), датован отприлике у касно бронзано доба (1400-1300 п.н.е.).

https://www.yfull.com/tree/Q-L932/

[Крни Јелац]

152. Живковић, Ђурђевдан, Јеринићи/Плужине

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са раније тестираним Живковићем из Старе Бање/Медвеђа(колонисти из Пиве) има пуно поклапање на 23 марекра. Од карактеристичних маркера издвајају се DYS390=25, DYS391=10, DYS576=17, DYS481=28. Неке од ових карактеристичних вриједности Живковићи дијеле са Пејовићем, Срђевдан из Веленића/Фоча, па би с обзиром и на географску блискост могла постојати веза између ових родова.

Предање Живковића говори о поријеклу од Церовића из Тушине у Дробњаку, али предање по свему судећи није тачно јер Церовићи припадају другој хаплогрупи. Матица Живковића је у насељу Јеринићи у Пиви. Огранци Живковића у Пиви су Ликићи и Гашовићи, а има и огранака са посебним презименима исељених у Босну.

Милановићи из Фоче (села Рисјак, Грандићи, Закмур) са славом Ђурђевдан имају предање да са Живковићима и Гашовићима из Црквичког Поља имају заједничке претке - Церовиће.

[drajver]

106. Андрић, Јовањдан, Дрежник/Ужице

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226. Посједује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, са већим бројем пуних поклапања, тако да се на основу хаплотипа не могу успоставити специфичније везе. Од географски најближих са којим постоји блиskо поклапaње могу се поменути Божовићи и Јанковићи, Никољдан, из Лопаша/Пожега, са разликом 2/23. Андрићи су први род у овој грани који слави Јовањдан. Више о хаплогрупи Андрића може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Тестирани је оставио само податак о мјесту поријекла, без предања. У етнографској литератури нисam успио наћи било какве податке о Андрићима из Дрежника. Дрежник као насеље је обрађен, али аутор у њему није навео Андриће. Наведене су само двије фамилије које славе Јовањдан- Цвијовићи, поријеклом из Подблаћа, Пљевља и Жерaвчићи, поријеклом из Пиве. У неким другим изворима види се да су Андрићи у Дрежнику били присутни током 19. вијека. На Златибору, у околини Дрежника, има Андрића који славе друге славе.

[Селаковић]

106. Андрић, Јовањдан, Дрежник/Ужице

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226. Посједује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, са већим бројем пуних поклапања, тако да се на основу хаплотипа не могу успоставити специфичније везе. Од географски најближих са којим постоји бликсо поклапње могу се поменути Божовићи и Јанковићи, Никољдан, из Лопаша/Пожега, са разликом 2/23. Андрићи су први род у овој грани који слави Јовањдан. Више о хаплогрупи Андрића може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Тестирани је оставио само податак о мјесту поријекла, без предања. У етнографској литератури нисма успио наћи било какаве податке о Андрићима из Дрежника. Дрежник као насеље је обрађен, али аутор у њему није навео Андриће. Наведене су само двије фамилије које славе Јовањдан, Цвијовићи, поријеклом из Подблаћа, Пљевља и Жервчићи, поријеклом из Пиве. У неким другим изворима види се да су Андрићи у Дрежнику били присутни током 19. вијека. На Златибору, у околини Дрежника, има Андрића који славе друге славе.

Због овога сам и ја питао кад је изашао списак да ли је сигурно слава Јовањдан.

Постоји могућност да је један огранак Ненадића (Јовањдан, Љубање) понео презиме Андрић, па да је неко од те фамилије доспео у Дрежник. Друго објашњење немам.

[Селаковић]

Због овога сам и ја питао кад је изашао списак да ли је сигурно слава Јовањдан.

Постоји могућност да је један огранак Ненадића (Јовањдан, Љубање) понео презиме Андрић, па да је неко од те фамилије доспео у Дрежник. Друго објашњење немам.

Ипак нису у питању ови. Андрићи у Дрежнику постоје посебно, са славом Јовањдан, али дошли су позно, 1870их, тек после Бабинске буне. Данило Станојевић претпоставља да је слава због имања промењена.

[drajver]

Ипак нису у питању ови. Андрићи у Дрежнику постоје посебно, са славом Јовањдан, али дошли су позно, 1870их, тек после Бабинске буне. Данило Станојевић претпоставља да је слава због имања промењена.

Зна ли се одакле су дошли?

[drajver]

108. Веселић, Ђурђевдан, Сремски Карловци

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује модалан хаплотип за род Дробњака, и смао на основу хаплотипа не могу се сигурније одређивати ближе везе са другим породицама из овог рода.  Међу слављеницима Ђурђевдана, Веселићу су најближи Јањатовићи из Сомбора, са којима Веселић има пуно поклапање. На подручју Срема најближи су му Свилокоси из Лаћарка (1/23), који такође славе Ђурђевдан. За одређивање ближе повезаности са овим породицама, било би неопходно урадити дубинске тестове. О хаплогрупи којој припада Веселић више може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Покушао сам пронаћи неке податке о Веселићима, али безуспјешно. Ако неко има неки податак, нека напише.

[Селаковић]

Зна ли се одакле су дошли?

Данило није био сигуран када смо кратко разговарали. Свакако су првобитно били негде јужније, онда су се задржали кратко (неколико деценија, можда и ~50 година) у околини Нове Вароши пре него што су стигли до Дрежника.

[НиколаВук]

113. Луковић, Никољдан, Бања, Аранђеловац

Припада хаплогрупи I2b-Y283553 (L415), роду А. Ово би био тек трећи јавни припадник ове гране I2 хаплогрупе у табели СДНКП, која је једна од најређих у светским размерама, а четврти ако се рачуна и један нејаван резултат. Заједнички чинилац овог рода би, осим припадности овој реткој грани, била и слава Никољдан. Најмање разлика на маркерима има са нејавним резултатом из околине Рибника у Босанској Крајини, две разлике на додуше само 17 упоредивих маркера, док највише разлика (5 на упоредивих 25) има са Аничићем из Дебеље код Нове Вароши, јединим који је урадио тест целог генома и на основу чијег резултата је грана Y283553 издвојена на Yfull стаблу. Са Ђорђевићем из Бањице код Чачка има 3 разлике на упоредивих 23 маркера. Карактеристика његовог хаплотипа у односу на Аничића и Ђорђевића би била благо снижена вредност маркера DYS576=16 и DYS570=18 (код Аничића и Ђорђевића ова два маркера имају вредности 17 и 19).

https://www.yfull.com/tree/I-Y283553/

Тестирани је оставио податке да су Луковићи (старо презиме Бојовићи) у Бању дошли од Сјенице, што је податак преузет из етнографске литературе (Боривоје М. Дробњаковић, "Јасеница"). Такође је навео да су им род Пајевићи из Врбичке Реке код Аранђеловца, који су исто досељени од Сјенице. Ово предање је највероватније тачно, ако се под "Сјеницом" узме и околина Нове Вароши, имајући у виду резултат Аничића. С обзиром да Аничићи из Дебеље по предању забележеном у етнографској литератури (Љубомир Ж. Мићић "Златибор - антропогеографска испитивања") припадају роду Мунигуза којима је матица село Ојковица код Нове Вароши, могао би се извести закључак да цео овај разгранати старовлашки род са својим исељеним огранцима припада хаплогрупи I2b-L415. Препорука за тестираног је да уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big Y700) како би се овај занимљиви род још боље испрофилисао.

https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-banja-aran%C4%91elovac/?script=cir

https://www.poreklo.rs/2014/03/21/poreklo-prezimena-selo-ojkovica-nova-varos/?script=cir

[Ивица Јовановић]

Браво за Луковића! Ценим да ће ићи у Пројекат истраживања ретких подграна Y-ДНК хаплогрупа, мада како је кренуло изгледа не тако ретких 

[drajver]

126. Раца, Мратиндан, Мрчевци/Лакташи

Припада хаплогрупи I1-Z63, највјероватније грани I1-Y7627. Најближе му је поклапање са необјављеним тестираним из Хртковаца, који такође слави Мратиндан. Овај тестирани припада колонистичкој породици, али нисма успио лоцирати одакле је тачно доселио у Хртковце. Тестирани мратинштак и Раца имају нешто вишу вриједност DYS458=17. Раца посједује нешто специфичнију вриједност DYS439=10, што може бити и скоријa приватна промјена. По укупном хаплотипу, Раци су сљедећи најближи Ђилас из околине Доњег Лапца и католик Крајновић из Бруснице код Брода. Од Раце се разликују на 4/23. Ђилас би могао бити занимљив и због географске бликсости са матичним подручјем Раца. У сваком случају, припадност Раца грани I1-Z63>Y7627 требало би провјерити дубинским или SNP тестом.

Матично подручје Раца је Босанско Грахово, по свему судећи насеље Ресановци. Такво мјесто поријекла уписао је и тестирани. По шематизму из 1882. године, за Раце у Ресановцима је уписано да славе Стевањдан, али могуће да се ту ради о грешци, тј. да се ради о слављењу св.Стефана Дечанског или Мратиндана. Из овог свог матичног подручја Раце су се помјерале према сјевероистоку и значајније су населили простор Бјелајског и Бравског Поља, и Лијевча. Милан Карановић је Раце повезивао са осталим породицама у Крајини које славе Мратиндан, али су генетички резултати показали да повезивање само на основу славе није поуздано.

[drajver]

Данило није био сигуран када смо кратко разговарали. Свакако су првобитно били негде јужније, онда су се задржали кратко (неколико деценија, можда и ~50 година) у околини Нове Вароши пре него што су стигли до Дрежника.

Ако је мијењана слава, тешко ће се са оваквим хаплотипом ући у траг везе са другим породицама, јер је свима близак. Са Пантелијевштацима нпр. има потпуно поклапање.

[Небојша]

126. Раца, Мратиндан, Мрчевци/Лакташи

Припада хаплогрупи I1-Z63, највјероватније грани I1-Y7627. Најближе му је поклапање са необјављеним тестираним из Хртковаца, који такође слави Мратиндан. Овај тестирани припада колонистичкој породици, али нисма успио лоцирати одакле је тачно доселио у Хртковце. Тестирани мратинштак и Раца имају нешто вишу вриједност DYS458=17. Раца посједује нешто специфичнију вриједност DYS439=10, што може бити и скоријa приватна промјена. По укупном хаплотипу, Раци су сљедећи најближи Ђилас из околине Доњег Лапца и католик Крајновић из Бруснице код Брода. Од Раце се разликују на 4/23. Ђилас би могао бити занимљив и због географске бликсости са матичним подручјем Раца. У сваком случају, припадност Раца грани I1-Z63>Y7627 требало би провјерити дубинским или SNP тестом.

Раце су тестиране и на 23andMe, припадају подграни I1-Z63>Y6228, па бих рекао да је припадност I-Y7626 мање-више сигурна. Треба видети само коме су ближи од оне две крајишке групе.

[drajver]

Раце су тестиране и на 23andMe, припадају подграни I1-Z63>Y6228, па бих рекао да је припадност I-Y7626 мање-више сигурна. Треба видети само коме су ближи од оне две крајишке групе.

Ближи су Ђиласима свакако.