Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Добар дан Старовлах,
Ја бих се сложио са вама у добром делу да још увек научна сазнања о ДНК не могу лако да се споје са историјом неке породице, појединаца, њихових миграција и промена идентитета. Не раде сви ДНК тестирања да би се све лакше разумело.

Ја сам само сагледао још једну претпоставку на основу добијених података да око Косовске <митровице има доста тестираних који су ми блиски по хапло групи и минималним мутацијама на само 2 маркера.

Све што сте рекли око славе је јасно, логично и познато ми, и ја се држим тога у истраживању.

Обзиром да сам ја Р1а, а не Васојевићке хапло групе Е,, све указује да има разлога да је било промена славе:
1. Скоро пола ДНК испитаника (15/30), само са два маркера разлике, славе Св. Враче
2. Сви они су груписани на једној локацији (Кос. Митровица)
3. У новом крају (околина Тутина) , названи су Марковићима као досељеници
4. Кумства и прве комшије су на више локација са истим родовима, што указује на дугорочне везе и заједничке миграције:
      Вељовићи (Св.Лука) из околине Тутина, и наредно, у Топлици (околина Куршумлије)
      Зечевићи (Св. Аранђел) из околине Тутина, али претпостављам и претходно у Васојевићима

Све што сте поменули за промене слава и презимена сам већ укључио у једначину и то је у разматрању. Т
Ако је и настала претпоставка да су моји били можда у околини КМ са славом Св. Врачи (можда око 1700г), па прешли код неких блиских у Васојевиће. Тамо можда променили презиме и/или славу за неко време суживота са њима. Око 1800г. наставили ка Пештеру и Тутину су их можда прозвали Марковић и славом Св. аранђел (што славим данас).
Интересантно је да су блиски са прве комшије са Зечевићима који су чувени Васојевићи).

По вама, ко се највише бавио крајем око КМ  и миграцијама из тог краја у 17 веку?

Хвала вам унапред на подршци и дискусији.




2
[Добар дан НЦП,
Хвала вам на одговору и потсећању на Марковиће са Цетиња.
Ја сам то пронашао по разним документима, али по предању у мојој породици и роду, нико никад није помињао ни један други крај, до Васојевића. Евентуално, имало би смисла око леве стране Мораче. Може бити да је нека грана завршила тамо, али немам никаквих индиција. Да има ког тестираног, све би било јасније.

Временом ће се можда показати.
5
Црна Гора / Одг: Братство МАРКОВИЋ (Св. Аранђел) из подручја Берана и Љијеве Реке
« Последња порука Starovlah послато Април 17, 2024, 08:09:35 поподне »

Моја хаплогрупа је Р1а и то је појаснило да су моји нису припадали роду Васојевића док су тамо живели. Као “србљаци” су вероватно провели неко време тамо, а пошто није било лако свима да остану тамо, прешли су у околину Тутина, Липице.
Опростиће ми, надам се, посјетиоци портала, али за хаплогрупе сам тотални лаик. Мишљења сам, чак, да се оваквим приступом тестирању не може доћи до значајнијих података о поријеклу. Али добро, већ сам напоменуо да сам лаик. :D
Са овако мало података којима располажете, заиста све теорије могу бити могуће па и то да су Ваши у васојевићком крају живјели као Србљаци.
Слава коју данас славите није прецизан показатељ, нарочито за родове који су се селили. Наиме, готово све породице које су се селиле према Санџаку и Старој Србији, у новом крају су мијењали и славу. У највећем броју су за ново крсно име узимали преславу (малу славу)из старог краја, и на тај начин симболично имали везу са завичајем. "Нови живот, нова слава... (врло често и ново презиме)" говорило се.

Што више хроника из тог краја прочитате имаћете више података. На једном мјесту, колико ми је познато, нема.
6
Српски ДНК пројекат / Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Последња порука Ojler послато Април 17, 2024, 07:33:17 поподне »
Богдановић, Никољдан, Лешак, Лепосавић, E-V13

Овде се вероватно ради о ромској породици, пошто су једини Богдановићи који се помињу у Лешку Роми, који живе у насељу Камена.

Ево шта пише Благоје Павловић у књизи "Насеља и миграције становништва општине Лепосавић", где обрађује становништво Лешка:
Цитат
Стално, насељених Цигана (Рома) и њихових насеља на територији општине Лепосавић до 1958. године није било. Међутим, било је путујућих Цигана, котлара, дрводеља, који су лети посећивали села и повремено се насељавали поред главних путева и река ради обављања послова и пружања услуга становништву. Данас је познато њихово насеље у Камену. Они не помињу старије претке и спадају у групу становника непознатог стариначког порекла. Међутим, знају имена родова. Лична мушка и женска имена су им најчешће хришћанска, а има и муслиманских. Сви говоре цигански, а слабије српски и хришћанске су вере. Већина њих слави Ђурђевдан, а има их који славе и св. Николу. Немају своје гробље, па мртве сахрањују у Балажеву, општина Нови Пазар. У народном жаргону Роми су познати као габељи и гурбети (чергари), јер су дуго времена живели по чергама и слабо изграђеним уџерицама. Временом су оне исчезле. Они који раде у иностранству, највише у Швајцарској, подигли су нове куће. Међутим, многи од њих напуштају насеље, одлазе по селима, врше разне ситне оправке и продају казане.

Незапосленост, затим "осипање" школске ромске деце после трећег разреда основне школе као и висок проценат обољевања у односу на осталу популацију, неки су од проблема с којима се суочавају Роми у овој општини.

Данас у овом насељу живе родови: Николићи (3 куће), Јовановићи (1 кућа), Ристићи (8 кућа), Јаћимовићи (3 куће) и Богдановићи (1 кућа).
7
Вуковић, Савиндан, E-FGC11450, род Вранешана - савинштака

Место порекла је допуњено из "Соколац/Бијело Поље" у "Јелића Долина/Соколац/Бијело Поље".

Према попису становништва из 1913. године, Вуковића није било у Сокоцу, док их је у Јелића Долини (данашњем засеоку Сокоца) била једна кућа.
8
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Ojler послато Април 17, 2024, 03:15:51 поподне »
Обрадовић, Васиљевдан, Лубнице/Беране, I2-S17250

Тестирани је навео да им је раније презиме било Ераковић, и да су пореклом из Бањана.
О Обрадовићима из Лубнице постоји монографија са насловом "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница", од аутора Марка Д. Обрадовића, у којој су детаљно описана предања и сазнања о пореклу ове породице. У најкраћем, сматра се да су Обрадовићи, Шуковићи, Кујовићи и Дидановићи од једног претка са Његуша (највјероватније од Обрада). Предање казује да су од Ераковића досељених из Херцеговине — испод планине Његош.

Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу гране I2-Y3120. Две вредности које одступају од модалних су DYS391=10 и DYS635=24.
Тестирани Обрадовић припада генетичком роду коју чини група тестираних са славом Васиљевдан, а коју поред Обрадовића тренутно чине  Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен. Тестирани Отовић је навео предање по којем им је раније порекло из Буча код Берана, а старије презиме је Обрадовић. У поменутој монографији "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница" наводи се податак да је браство Отовића настало од „трбушчића" Отовића-Обрадовића из Лубница. Резултати генетичких тестова говор у прилог овог предања.
9
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука DavidTomic послато Април 17, 2024, 02:06:46 поподне »
Постоје села Доња и Горња Гуштерица,али код манастира Грачаница.

Поштовани,
некада је постојало и село Гуштерица које је припадало властелинству манастира Студенице. Помиње се у Студеничкој повељи и студеничком властелинству. Данас то село више не постоји као засебно, већ је засеок села Брезова, општина Краљево. Тачно је да постоје села Горња и Доња Гуштерица код Приштине. Заправо, та чињеница иде у прилог предању које имају Кандићи у Опорници, а које каже да су досељени средином 18. века из околине Приштине. Зато сам радио ДНК анализу, надајући се да ће она превагнути и одлучити које је стварно порекло: Гуштерица студеничка или Гуштерица приштинска (или како би Ви рекли грачаничка).
Поздрав,
Давид
10
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Gorance послато Април 17, 2024, 12:26:55 поподне »
Томић, Петковдан (прислужба: Мали Петковдан), Горње Јарушице/Крагујевац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића и има потпуно модалан хаплотип за овај род. Бјелопавлићи у матици такође славе Петковдан и прислужују Мали Петковдан.

Јован Ердељановић је у раду „Етнолошка грађа о Шумадинцима“, који је постхумно објављен 1948. године, забележио следеће:
–Томићи и Ташићи не знају за своју старину, Св. Петка.

Тестирани је навео доста прецизно предање о пореклу Томића. Три брата Тома, Канда и Радован живели су у селу Гуштерица код манастира Студеница. Од Канде су Кандићи у Опорници, од Томе су Томићи у Горњим Јарушицама, док је Радован остао у Гуштерици. Према дефтерима у који је тестирани имао увид, Томино презиме је било Перовић.

Не знам које је то насеље Гуштерица код манастира Студеница, као ни о којим дефтерима се ради, тако да би било добро да тестирани  појасни наведене податке.
Постоје села Доња и Горња Гуштерица,али код манастира Грачаница.
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10