Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Romanijski Април 30, 2019, 12:09:03 пре подне
-
Некако падеми на памет карактер употребе ријечи Ћаћа (отац).
У првом реду ово ми личи да је специфично за Далмацију.
Хајде ви који боље познајете језик дајте своје мишљење.
-
Често и код нас у јужној Херцеговини, као и турцизми даиџа, даиница, аџе за стрица. Само стрина увијек кажемо по српски.
-
Некако падеми на памет карактер употребе ријечи Ћаћа (отац).
У првом реду ово ми личи да је специфично за Далмацију.
Хајде ви који боље познајете језик дајте своје мишљење.
Није ми јасно зашто се Т променило у Ћ...Тата - Ћаћа ...имамо и турцизам "Тас" што је посуда и "Ћаса" што је тањир (да ли се и ту променило из Т у Ћ? )
Tata је изворно, користи се и у Чешкој и Словачкој: tato • tata • tatko • tatíčko • tatík • tatuško... али је постало "ћаћа", па није само везано за Далмацију, већ и у Србији у сленгу "Ћале"
Исправка, код свих словенских језика се користи "тата":
Proto-Slavic[edit]
Etymology[edit]
From Proto-Indo-European *tata-.
Compare Baltic: Lithuanian tė̃tis, tėtýtis, tė̃tė, Latvian tētis, Old Prussian thetis.
Indo-European: Sanskrit ततस् (tatás), तातस् (tā́tas), Ancient Greek τατᾶ (tatâ), τέττα (tétta), Latin tata, Cornish tat, Albanian tatë.
Descendants[edit]
East Slavic:
Belarusian: та́та (táta)
Russian: тя́тя (tjátja), dial. та́та (táta), та́той (tátoj)
Ukrainian: та́то (táto), та́тко (tátko)
South Slavic:
Bulgarian: та́то (táto) : та́тко (tátko), та́те (táte)
Macedonian: татко (tatko)
Serbo-Croatian:
Cyrillic: та̏та
Latin: tȁta
Slovene: táta
West Slavic:
Czech: táta
Polish: tata, tatko
Slovak: tata
Sorbian:
Upper Sorbian: tata
Lower Sorbian: tata
-
Није ми јасно зашто се Т променило у Ћ...
А можда се није променило , ако се изворно изговарало као меко Т, које је постало Ћ:
Russian: тя́тя (tjátja)
У словачком се често Т изговара између Т и Ћ (као код Пироћанаца) (Браћислава, уместо Пијештани кажу Пијешћани)
-
I ovi odgovori su korisni, mada mojom krivicom nisam dobro formulisao pitanje. Više me zanimalo gdje se izraz koristi. Gegrafska rasprostranjenost to je trebalo da bude pravo pitanje.
-
Ћаћа је се говори у Далмацији, деловима Лике и деловима Босне који гравитирају ка Далмацији и који су повезани миграцијама са Далмацијом у прошлости (околина Ливна, Гламоча и Босанаског Грахова).
У Далмацији је ова реч више типична за унутрашњост, него за приморски део (мада је има и у приморју). У приморском делу средње и северне Далмације укључујући острва се за оца каће Папе.
У Дубровнику се изгледа каже Ћаће, тако је приказано у филму "Окупација у 26 слика."
-
Ова ријеч користи се и на Банији.
-
Вероватно је уопштено везано за источнохерцеговачко- крајишки и западнохерцеговачко-приморски дијалект
(http://i.imgur.com/qikyXTS.png)
-
И у Славонији се каже - ћаћа.
-
Можда долази од старословенског башта = отац.
Башта - баћа - ћаћа.
-
Код мене у кући се говорило ћаћа док су деда и баба били живи (западно-босански).
-
Russian: тя́тя (tjátja)
Можда су ти меки гласови који су присутни код Словена, довели и до ијекавице:
Чешки:mléko, словачки: mlieko
А меко Т је могло да пређе у Ћ...Напр. Тјерати је прешло у Ћерати, меко Тата у Ћаћа...Па можда и меко Л у Љ: Лешник, Лијешник, Љешњак
-
Код мене у кући се говорило ћаћа док су деда и баба били живи (западно-босански).
Доста Срба из Босанске Крајине су потомци досељеника из Далмације у XVIII веку XIX, па можда одатле потиче израз Ћаћа у Босанској Крајини. Мислим да се овај израз није користио источно од Врбаса.
-
Доста Срба из Босанске Крајине су потомци досељеника из Далмације у XVIII веку XIX, па можда одатле потиче израз Ћаћа у Босанској Крајини. Мислим да се овај израз није користио источно од Врбаса.
Абсолутно, моја фамилија потиче из Плавна код Книна.
-
У Банату се каже и ћаћа, посебно у псовци, али се користило и баба.
-
На Кордуну се такође за оца каже ЋАЋА, а за стрица ЋИЋА.
-
Можда долази од старословенског башта = отац.
Башта - баћа - ћаћа.
У околини Књажевца се и данас у говору старих људи може чути БАШТА када је реч о изразу који значи отац.
Такође један израз за мушкараца и данас може тамо да се чује, а то је МУЖ, МУЖИНА (једнина) или МУЖЈЕВИ (множина) и односи се на све одрасле мушкарце и ожењене и не ожењене.
-
У околини Књажевца се и данас у говору старих људи може чути БАШТА када је реч о изразу који значи отац.
Такође један израз за мушкараца и данас може тамо да се чује, а то је МУЖ, МУЖИНА (једнина) или МУЖЈЕВИ (множина) и односи се на све одрасле мушкарце и ожењене и не ожењене.
U generaciji ljudi rođenih do otprilike 1920-ih u Negotinskoj Krajini još je poneko, naročito starije žene sa sela koje nikad nisu putovale, oca nazivao "bača" s kratkosilaznim na prvom "a". Ili bi se pred drugima koristilo "otac" ali u obraćanju svom ocu "bačo". Dakle, ne "baća" kao u Bačkoj ili "bašta" kao u Bugarskoj i torlačkom kraju nego "bača". Naravno, sva ta tri oblika na "bat-" su srodni s indoevropskom reči od koje je latinsko "pater" i englesko "father".
Za "muž" u jednini koje bi značilo "muškarac" nisam siguran, ali množina od "čovek" je regularno bila "muži" (dugi akcenat, silazni u nominativu, uzlazni u kosim padežima). Međutim na kosovsko-resavski dijalekat u poslednjih 50-ak godina TV učinio dosta jak uticaj u smislu usvajanja književnih oblika (iako skoro nikad i akcenata), tako da sumnjam da danas više neko tako govori.
-
У Банату се каже и ћаћа, посебно у псовци, али се користило и баба.
Сећам се у завичају моје мајке (Славонија) честе псовке - ћаћа те …. :D
У Банату се каже и ћаћа, посебно у псовци, али се користило и баба.
Турцизам. У западним и јужним крајевима и - бабо.
-
На Кордуну се такође за оца каже ЋАЋА, а за стрица ЋИЋА.
То одговара називу ЧИЧА у Србији и КИКА / КИКО на Сјеверу Црне Горе (за стрица).
-
Ово ме подсетило на паралелу са називом за кћерку, индоевр. dhughater, који даје различите облике у индоевр. језицима, тако daughter у енглеском или tochter у немачком, али и врло блиску реч у старијем србском – дштер, од чега настају каснији облици шћер, (к)ћер(ка).
Видимо сличност у губљењу гласа Ш као код башта - (башћа?) - баћа.
За кћер имамо и другу путању у србском језику, од прасловенског дъкти – кћи.
-
У околини Књажевца се и данас у говору старих људи може чути БАШТА када је реч о изразу који значи отац.
Такође један израз за мушкараца и данас може тамо да се чује, а то је МУЖ, МУЖИНА (једнина) или МУЖЈЕВИ (множина) и односи се на све одрасле мушкарце и ожењене и не ожењене.
Ето мени је то чаробно! Како се у једној мањој регији сачувао израз башта за оца!
Башта - баштина - наслеђе - очевина
https://sr.m.wiktionary.org/sr-ec/ba%C5%A1tina
баштинити - наследити
-
Када смо већ код баче, моја мама је тату звала Бача. На првом слогу иде дугоузлазни акценат. А знам да су доста старијих људи звали Лала. Вероватно се Срби староседеоци Баната зову Лале. Претпостављам да је то из турског језика, у смислу газда, домаћин... Кад смо већ код Лала, чисто да поменем да су Лале само Срби староседеоци Кикиндског диштрихта. Северни Банат Лале, средњи Паори, а јужни Милитари. Бачвани, Сремци и већи део Банаћана себе називају Лалама, иако то нису. Али то је већ нека друга тема.
-
Ето мени је то чаробно! Како се у једној мањој регији сачувао израз башта за оца!
Башта - баштина - наслеђе - очевина
https://sr.m.wiktionary.org/sr-ec/ba%C5%A1tina
баштинити - наследити
Није тако да се у других изгубило, него никада није ни било, а у оних који су били у бугарском царству никада се није ни губило. Реч баштина је црквена реч усвојена из Бугарске, као и свештеник.
У нас на западу баћа или баја је брат, као и у Чеха bat'a, а баштина је отчевина или дједовина.
-
Није тако да се у других изгубило, него никада није ни било, а у оних који су били у бугарском царству никада се није ни губило. Реч баштина је црквена реч усвојена из Бугарске, као и свештеник.
У нас на западу баћа или баја је брат, као и у Чеха bat'a, а баштина је отчевина или дједовина.
Nije jezik baš tako isečen, kao na panju -- "u nas na zapadu" vs "[oni] koji su bili u bugarskom carstvu".
cf. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, том I, уредио Љубомир Матић
(https://books.google.rs/books/content?id=6HDlAAAAMAAJ&hl=sr&pg=PA336&img=1&zoom=3&sig=ACfU3U0IA3EfnwXdP4qiKiG2hLIUGqMRTA&w=1025)
-
Није тако да се у других изгубило, него никада није ни било, а у оних који су били у бугарском царству никада се није ни губило. Реч баштина је црквена реч усвојена из Бугарске, као и свештеник.
У нас на западу баћа или баја је брат, као и у Чеха bat'a, а баштина је отчевина или дједовина.
Код којих то "нас"? На које то "нас" мислите?
Као што је речено у посту г.Миодрага у околини Књажевца се чуло за оца "башта"! Ја нисам ни рекла да се тај израз "раширио" или да је општеприхваћен код свих јужнословенских народа или код српског народа ма где живео.
Израз "баштина" врло често користе правници и данас у савременом српском језику. Лично - врло често користим израз "отац га је разбаштинио'!
Шта вам то тачно значи "из Бугарске"? Па није то увоз воћа, па би и тада можда рекли или назначили о којој врсти воћа се ради и из ког дела Бугарске потиче то воће.
Не знам заиста да ли сте мислили на бугарски језик и евентуално порекло речи "башта" за оца из туркијског језика којим су говорили Булгари као племе по којем Бугари као народ носе и данас име (премда има више теорија о томе ко су били Булгари) или мислите на порекло из једне од варијанти словенских језика који се говори (говорило) у Бугарској!
Није ми познато ни да су бугарски и српски били тако строго одсечени један од другог, a да не помињемо зоне прелазних говора (нпр. Шоплук, Македонија).
А.да не помињем колико је често у хрватским језику у употреби глагол "баштинити" (користи се и Црној Гори).
-
https://amarilisonline.com/glossary/bastina-znacenje/
Poreklo reči:
– starosrpska reč, pravni termin javlja se u Dušanovom zakoniku
bašta – staroslovenski, starosrpski, otac, vidi P.Skok
*batę – praslovenski oblik
батя – ruski, otac,sveštenik link
Postavši od reči koja znači otac, baština, baščina je upravo što očino, očino dobro, očevina,što od oca ostaje deci; dobro, kao selo, njiva, koje se tako dobiva. Daničić, Rečnik
-
Заправо, бугарски и српски су били одсечени један од другог, јер је током раног средњег века постојао један несловенски клин у пределу Шоплука, који је условио поделу јужнословенских језика на источне (црквенословенски, бугарски и македонски) и западне (српскохрватски и словеначки)
-
Заправо, бугарски и српски су били одсечени један од другог, јер је током раног средњег века постојао један несловенски клин у пределу Шоплука, који је условио поделу јужнословенских језика на источне (црквенословенски, бугарски и македонски) и западне (српскохрватски и словеначки)
Хм, ви као да се у Шоплуку говорило латинским или грчким језиком или арбанашким...
Мислим да су се у време Немањића поприлично разумели Срби и Бугари!
А заборавили сте на језик Словена из околине Солуна и Свете Ћирила и Методија.
Свети Сава је два пута путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Знате, сумњам да је Растко Немањић водио са собом преводиоца кроз Бугарску за бугарски језик. А није искључено.
-
Код којих то "нас"? На које то "нас" мислите?
Крајина, Крајиште. Већина људи овде зна, да сам Крајишник.
Као што је речено у посту г.Миодрага у околини Књажевца се чуло за оца "башта"! Ја нисам ни рекла да се тај израз "раширио" или да је општеприхваћен код свих јужнословенских народа или код српског народа ма где живео.
Рекли сте: "Ето мени је то чаробно, како се у једној мањој регији сачувао израз башта за оца!
Башта - баштина - наслеђе - очевина."
Ово подразумева, да се је у другим већим областима изгубио. Ја сам само напоменуо, да речи башта и баштина нису домаће речи и нису се изгубиле, но су речи преузете из црквенословенскога.
Управо је Бугарско Царство мати свих раних црквенословенских књига и оно је напајало ризнице србских и русских двора, те утицало на терминологију властеле, цркве и званична писма итд.
Славе се преславска и охридска школа које су првооснов свим позднијим црквенословенским школам.
Што се тиче речи башта нпр. у Књажевцу, Тимоку или Шопима, они се могу похвалити тим, да су им то народне речи, а не само црквене.
Што се тиче речи баштина, она се је расширила у књижевним круговима широм Југославије, исто као што су се расшириле многе Загребачке школске и научне речне ковине у школском језику Срба.
-
Хм, ви као да се у Шоплуку говорило латинским или грчким језиком или арбанашким...
Мислим да су се у време Немањића поприлично разумели Срби и Бугари!
А заборавили сте на језик Словена из околине Солуна и Свете Ћирила и Методија.
Свети Сава је два пута путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Знате, сумњам да је Растко Немањић водио са собом преводиоца кроз Бугарску за бугарски језик. А није искључено.
Побогу. Нисам рекао да се нису разумели. И данас се Срби и Бугари могу споразумети, камоли тада. Али су се одређени процеси у развоју језика одвијали одвојено и нису се пренели из једног језика у други, што указује на то да у раном средњем веку нису били у непосредном контакту. Али нека о томе пише неко ко се више разуме.
Да, према једној теорији то је простор на којем су могли живети прото-Албанци
-
Побогу. Нисам рекао да се нису разумели. И данас се Срби и Бугари могу споразумети, камоли тада. Али су се одређени процеси у развоју језика одвијали одвојено и нису се пренели из једног језика у други, што указује на то да у раном средњем веку нису били у непосредном контакту. Али нека о томе пише неко ко се више разуме.
Да, према једној теорији то је простор на којем су могли живети прото-Албанци
Можда се нису пренели од тачке А (из неког крајње источног дела Бугарске) до тачке Ш (на крајњем хоризонту обитавања српског народа све до Беле крајине- а знамо колико је ту било повратних миграција Македонија - Србија - Хрватска па уназад зависно од друштвено историјских околности), али у пограничним просторима Бугарске и Србије и у Македонији било је "преливања" и језичких утицаја.
Мене, право да вам кажем, овде више занима словенски аспект Шоплука!
Што се тиче Арбанаса и њихових предака и везе са Шоплуком имам своје приватно мишљење - а бићу слободна да га изразим: у давно прошлом времену (плусквампергекат) на подручју данашњег Шоплука (већи део се налази у Бугарској) су живели преци Влаха (романизовани становници Балкана међу којима је било и припадника неке од римских легија, које често помињемо) од којих су се многи претопили у Грке (који су такође живели у том делу), Бугаре, Србе, Македонце, Албанце, Хрвате, Црногорце, БиХ житеље и итд. Нисам кадра да се пренесем у време пре Христа! Ни ово потоње не могу да испратим.
На подручју Шоплука су се дешавала стална претапања Влаха, Срба, Бугара и оних Арбанаса (који потичу од тих истих Влаха), при чему ја заиста мислим да не потичу сви Арбанаси од Влаха! Да потичу - не би их законик цара Душана још у оно време тако јасно разликовао, а мислим и да су Власи и Арбанаси и у то доба имали свест о томе да су различити народи!
У сваком случају мислим да су Власи (иначе поприлично разнородни) лепо живели са Србима!
Особености духа и народног говора Шоплука не носе данас (а ни раније нису) Албанци већ Срби који говоре посебним дијалектом (нарочито су се Бугари тиме бавили и идентификовали у шопском дијалекту речи које припадају српском језику), а могуће делом и Власи али нисам довољно стручна да било шта кажем о томе.
Понављам, занимају ме речи које припадају словенском говорном подручју или утицају.
-
Можда се нису пренели од тачке А (из неког крајње источног дела Бугарске) до тачке Ш (на крајњем хоризонту обитавања српског народа све до Беле крајине- а знамо колико је ту било повратних миграција Македонија - Србија - Хрватска па уназад зависно од друштвено историјских околности), али у пограничним просторима Бугарске и Србије и у Македонији било је "преливања" и језичких утицаја.
Да, али је до тих преливања дошло тек након нестанка тог несловенског клина између њих, што се вероватно поклапа са успоном Првог бугарског царства у 9. и 10. веку. О томе је и Сунце говорио, да је реч башта ушла са истока и задржала се у тим крајевима у народном говору, док на западу вероватно није никад ни кориштена.
-
Да, али је до тих преливања дошло тек након нестанка тог несловенског клина између њих, што се вероватно поклапа са успоном Првог бугарског царства у 9. и 10. веку. О томе је и Сунце говорио, да је реч башта ушла са истока и задржала се у тим крајевима у народном говору, док на западу вероватно није никад ни кориштена.
Доста јак сноп изоглоса дијели бугарско-македонске од српских шопских говора. Управо то је доказ да су штокавско-бугарски контакти каснијег постања, негдје тек од почетка владавине Немањића.
Чак и и случајевима гдје су сусједни дијалекти конвергирали, врло је лако разликовати говоре с доминантно бугарско-македонском физиономијом од оних са доминантно штокавском физиономијом, какав је рецимо говор Призрена или Лесковца.
-
Да, али је до тих преливања дошло тек након нестанка тог несловенског клина између њих, што се вероватно поклапа са успоном Првог бугарског царства у 9. и 10. веку. О томе је и Сунце говорио, да је реч башта ушла са истока и задржала се у тим крајевима у народном говору, док на западу вероватно није никад ни кориштена.
Може то Сунце много боље (кад се потруди)!
Скоро нам ништа није рекао.
А и не слажем се са оним што је рекао!
Кад кажете исток мени то звучи као да је дошло са далеког истока.
Нема правника у бившој СФРЈ, а ни данас у свим бившим југословенским републикама који као један од првих појмова не научи реч баштина.
И добро нека само бугарски језик чува то башта (отац), али се не може оспорити ни то да српски и хрватски језик чувају то башт- у речима баштина и баштинити (разбаштинити).
батюшка (баћушка)
https://ru.m.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%8E%D1%88%D0%BA%D0%B0#%D0%AD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%8F
Этимология Править
Происходит от сущ. батя, из праслав. *batę, *bat'a, от кот. в числе прочего произошли: др.-русск. батѦ, русск. батя, укр. ба́тьо, ба́тько, белор. ба́ця, бацька, болг. баща́,
сербск. ба̏ħа — ласкательное название брата, чешск. baťa "брат, родственник, приятель", диал. моравск. baťa "дядя". Попытки рассматривать это слово как заимств. из венг. bátya "старший брат, дядя" были справедливо отвергнуты Бернекером. Он считает *batę, *bat'a усеченными формами от brat(r)ъ "брат". Следует, во всяком случае, отвергнуть попытку Соболевского рассматривать это слово как ир. заимств. "Для того, кто знает Авесту, авест. формы *patar больше не существует" (Хюбшман, Arm. St. 37; Фасмер, RS 4, 161).
Овде имамо да се бугарско баща́ изговара као башта
https://forvo.com/word/%D0%B1%D0%B0%D1%89%D0%B0/
Ево им реклама за нашу Бајину башту
https://www.booking.com/hostels/city/rs/bajina-basta.bg.html
Онда ми је још више занимљиво бугарско баща́ (башта) и српско баћа за оца.
И како је то шт нестајало и претварало се у ћ (мада имамо и облик башћа за башта, али и оно општина - опћина, шта - ћа).
-
Може то Сунце много боље (кад се потруди)!
Скоро нам ништа није рекао.
А и не слажем се са оним што је рекао!
Кад кажете исток мени то звучи као да је дошло са далеког истока.
Једна ђевојка љуби драгога па моли сунце, да не излази, но још мало причека;
Једној баби додијало спати, па моли сунце, што прије изајти;
Један сељак по њиви оре, па моли сунце, да не упече;
Другому сељаку суше се гаће, а жури му се у град, па моли сунце, мало жешће да упече;
Народа са својим жељама има каконошто је лишћа у гори, а Сунце је једно и грије онако како је Бог рекао, а не како се кому чељаду свиди.
И како је то шт нестајало и претварало се у ћ (мада имамо и облик башћа за башта, али и оно општина - опћина, шта - ћа).
Уважена, дати ћу Вам једну табелу, па извуц'те поуку.
ss. svět*, světja*
sr. svijet, svijeća
cs. svět, svíca
ru. свет, свеча
bg. свет, свеща / svet, svešta
ss. kutja sr. kuća bg. kušta
ss. motj sr. moć bg. mošt
(Но у црквеној терминологији mošti, a не moći. Можете ли продумати зашто? ::) )
ss. svęt, svętiti sę, svętjen, svętjennik
sr. svet, svetiti se, svećen, svećennik
bg. svet, sveti se, svešten, sveštennik
(Што мислите, одкуда у ср. свештеник уместо очекиванога и у католика коришћенога свећеник?)
Исто је и с релацијама
ss. medju sr. међу bg. между
ss. rydj sr. риђ bg. рижд
ss. rādjati, sr. рађати, bg. ражда
Зато је, уважена, госпођо, баШТина, кано и баШТа реч, која није искони србска, но је ушла у србски, када и свеШТеник и моШТи оданде одкуда је и пошло све словенско хришћанство, каконошто и пресвети учитељи предака наших Кирил и Методиј.
Напоследак, у прасрбском се није могла родити реч бсшта, но само баћа. А баћа је брат.
-
Напоследак, у прасрбском се није могла родити реч бсшта, но само баћа. А баћа је брат.
A "baća" je u srpskom, kao što već rekosmo, i brat; i otac, dever, stric, gazda; i moćan, bogat čovek, q.v. ultra.
(https://books.google.rs/books/content?id=6HDlAAAAMAAJ&hl=sr&pg=PA336&img=1&zoom=3&sig=ACfU3U0IA3EfnwXdP4qiKiG2hLIUGqMRTA&w=1025)
-
A "baća" je u srpskom, kao što već rekosmo, i brat; i otac, dever, stric, gazda; i moćan, bogat čovek, q.v. ultra.
Uostalom i madžarsko "bacsi" (stric, ujak, stariji čovek iz poštovanja, ali ne i brat) koje se dodaje iza imena je od srspkog "baća"/"bača". Nisu Ugri išli u Maćedoniju u Solun da zajme reči.
-
Uostalom i madžarsko "bacsi" (stric, ujak, stariji čovek iz poštovanja, ali ne i brat) koje se dodaje iza imena je od srspkog "baća"/"bača". Nisu Ugri išli u Maćedoniju u Solun da zajme reči.
Ако свекра и свекрву назива отче и мати, зашто девера не би брате и баћо? Ако друг друга зове брате мој или побратиме, зашто не би и баћо?
То што колико знам у Бачкој баћа је нешто кано титула из поштовања, каконо и у мађарском, па и Чеси и Словаци кажу за главнога из пастира бача или баца, а за брата baťa. Може бити, да бугарско и панонско прасловенско батја има сасвим другу етимологију, но баћа, хип. брат. нпр. сродну с турк. баатир < багатир - богатун, моћник, господин, будући да преобладава у аваробугарским срединама утицаја. Ово је наравно неподкрепиво ничим осим замишљу.
-
Како написа Миодраг, Мађари користе реч bacsi за стрица и ујака, као и уопште за неког старијег човека (као код нас - чика).
Мог чукундједа по женској линији су неки мађарски надничари звали Саво-бачи (чика Саво), па му је остао надимак Бачика, или како то Славонци воле да скрате Бач'ка. Цела породица је по том надимку носила "шпицнамет" - Бачкини.
-
Ако свекра и свекрву назива отче и мати, зашто девера не би брате и баћо? Ако друг друга зове брате мој или побратиме, зашто не би и баћо?
То што колико знам у Бачкој баћа је нешто кано титула из поштовања, каконо и у мађарском, па и Чеси и Словаци кажу за главнога из пастира бача или баца, а за брата baťa. Може бити, да бугарско и панонско прасловенско батја има сасвим другу етимологију, но баћа, хип. брат. нпр. сродну с турк. баатир < багатир - богатун, моћник, господин, будући да преобладава у аваробугарским срединама утицаја. Ово је наравно неподкрепиво ничим осим замишљу.
Koliko treba biti tvrdoglav pa uporno odbijati da se i posle dve priložene jpg slike stranice iz rečnika pročita da u interpretaciji oblika "baća"/"baćo" sasvim jasno piše da između ostalog znači i OTAC, a uostalom i pomenuti svekar, te da nije reč ni o kakvom bugarskom i još manje o rusko-tatarskim bogatirima? Evo, ne znam...
Za svaki slučaj i treći put: baća = otac, između ostalih značenja.
(https://books.google.rs/books/content?id=6HDlAAAAMAAJ&hl=sr&pg=PA336&img=1&zoom=3&sig=ACfU3U0IA3EfnwXdP4qiKiG2hLIUGqMRTA&w=1025)
-
Једна ђевојка љуби драгога па моли сунце, да не излази, но још мало причека;
Једној баби додијало спати, па моли сунце, што прије изајти;
Један сељак по њиви оре, па моли сунце, да не упече;
Другому сељаку суше се гаће, а жури му се у град, па моли сунце, мало жешће да упече;
Народа са својим жељама има каконошто је лишћа у гори, а Сунце је једно и грије онако како је Бог рекао, а не како се кому чељаду свиди.
Сунце, један савет: никада о себи не говори у трећем лицу ;) То је скоро као када неко носи сат на десној руци, а није хармоникаш ;D Није баш тако, али ту је негде...
-
На Црвењском путу, предлажем вам да прочитате поглавље о српском језику Павла Ивића у књизи "Историја српског народа" од групе аутора, мислим да ће вам то разрешити многе недоумице.
-
Koliko treba biti tvrdoglav pa uporno odbijati da se i posle dve priložene jpg slike stranice iz rečnika pročita da u interpretaciji oblika "baća"/"baćo" sasvim jasno piše da između ostalog znači i OTAC, a uostalom i pomenuti svekar, te da nije reč ni o kakvom bugarskom i još manje o rusko-tatarskim bogatirima? Evo, ne znam...
Za svaki slučaj i treći put: baća = otac, između ostalih značenja.
(https://books.google.rs/books/content?id=6HDlAAAAMAAJ&hl=sr&pg=PA336&img=1&zoom=3&sig=ACfU3U0IA3EfnwXdP4qiKiG2hLIUGqMRTA&w=1025)
Баћа, не буди дрзак и не дотичи се личности!
У истом речнику поишћи сем баћа јоште следеће речи баја, бајо, бата, бато;
Све су оне речи одмјела (хип.) речи брат.
То што је у одређеним крајевима обичај братати се са другом, с девером, из почтовања милистиво говорити Бата-Миле уместо госн Миодраже је обојење стилистике одређенога краја и епохе.
Ако сам што погрешно навео и рекао, мило те молим, назначи дотичну моју изјаву и напиши, што тачно погрешно наводим. Може ли тако?
-
На Црвењском путу, предлажем вам да прочитате поглавље о српском језику Павла Ивића у књизи "Историја српског народа" од групе аутора, мислим да ће вам то разрешити многе недоумице.
Хвала Никола на указаним! Врло радо!
Од Ивића сам читала само Српски народ и његов језик.
-
Било би лепо кад ми се отворила нова тема под називом баштина као појмом за нас које то занима (Миодраг, Небо, Душанвучко, моја маленкост и друге). Да се не би погрешно схватили - али ово је тема о "ћаћи"!
У етимологијском речнику хрватског или српског језика Петра Скока се наводи за:
baca m »brat od mila, kao bato — bráto, brale (v.)«. Ovaj se hipokoristik upotrebljava i za druge ljude, koji nisu brat, onako kao bata, brojne, brajnče (ŽK), koji se kažu svakom odraslom čovjeku. Basta, bastıca upotrebljava se u bugarskom i za oca, tako i u srpskom, gdje je oblik Jí = ć došao iz crkvenog jezika: bašta »otac, starješina u manastirima«, odatle baština »očevina, naslijeđeno dobro« o kojoj v. niže. Ispravan narodni oblik baca nalazi se u čakavskom i štokavskom kao pridjevski toponim: selo Batina, odatle Baćinsko jezero ili Peraško blato kod Ploča; Batin Do pod Kozarom, poimeničen sa -(a)c: Baćinac, gen. -пса kod Smiljana u Lici. Upór. i deminutiv Baćica (brdo, Srbija). Gerov poznaje baťo, bajo, bačo, baťa »fráter natų major« prema bašta, pridjev baštin, deminutiv bastıca.
S obzirom na rusko bat'uška »otac, svećenik« moglo bi se uzeti da je baťa sveslavenski hipokoristik. Oblik sa c za ť mora da je postojao i u panonskoslavenskom, kako se vidi iz madžarske posudenice bácsi, bácsikó i bácsika. Za osnovu se značenja ima uzeti dvoje: ä) brat, b) otac. Izgleda da ovu dvojakost osvjetljava kršćanstvo. Za kršćanstvo svi su ljudi braća, a u manastirskom govoru riječ je mogla dobiti i specijalan naziv za manastirskog svećenika (upor. na zapadu skraćenicu fra < fráter i za manastirskog svećenika, za koga se inače kaže i pater). Ovamo ide i lit. boczius, prabocsius, pl. boczei, praboczei »pradjedovi«, ovamo ide možda i bačun »(Crmnica) glomazan čovjek, veliki sanduk (u prenesenom značenju)«, izvedenica dobivena s pomoću tal. -one. Lit.: ARj l, 144.199. SEW l, 45. Mladenov 19. Miklošič 6. Gombocz - Melich l, 314. Brükner, KZ 46,229. Miletić, SDZb 9, 263. Sobolevskij, RFV 64, 148, Vasmer, RSl 4,161.
-
А за баштину Скоко каже ово:
baština f (Vuk, Mikalja, dubrovački pisci) = bašćina (Bernardin, Baraković) = baščina (14. v., kajkavci) = bočina (Jambrešić i slovenski) »Г očevina, djedovina, hereditas, praedium; 2° njiva (Crmnica)s, poimeničen ženski rod pridjeva ЪаЫпъпъ (14, 15. i 16. v.). Od Daničića moderniziran bez potrebe za današnji jezik baštinan m, baština L, kad se ne govori više (upor. istina f < istimna). Taj je izveden s pomoću općeg pridjevskog sufiksa -ьпъ od stcslav. bašta »otac« (v. gore baca). Od hrvatskih leksikografa bilježe tu riječ samo Stulić i Daničić u poslovicama. Baština je pravni termin koji se iz crkvenog slavenskog jezika raširio i na zapad. Jedini narodski oblik na zapadu je bočina koji bilježi Jambrešić i koji odgovara kajkavskom narječju. Dva pisca 17. v. pišu bapština prema babo (v.). Poimeničenje mora da je staro jer je prema baština stvoreno djedina (v.) od djed, kasnije reformirano u djedovina prema očevina. Odatle i radne imenice na -nik: bāštinīk = bašćinik m (Budinić, Poljički statut) prema baštinica. Potvrđen je oblik na -enik: baštenik (Belostenec) = baščenik = bašćenik (Lučić) m prema f baštenica (18. v., Kanižlić, Filipović, Kadčić); e mjesto i nejasno je, možda prema poslenik. Košta upotrebljava baštiomk m prema f baštionica, također nejasan oblik, možda prema dionik. Kavanjin skraćuje baštnik. Na -ьс: baštinac m {Baraković, Zoranić) »zemljak«. Deminutiv na -ica (v.) baštinica f »praediolum«. Pridjevi na -ov: baštinikov, na -ski: bāštiničkī od baštinik; bāštinskī od baština. Apstraktum na -stvo: bäštinstvo. Ovo posljednje glasi u Vodicama (Istra) skraćeno po zakonu haplologije: basivo, samo u izražaju: Zaštoi — Za babino basivo. Na -luk: baštinluk »fundus« (Blagojević). Denominali: baštiniti (općenito) s prefiksom iz- pf. prema iteratīvu -nivali', baštinovati (ne govori se). Ovaj stari termin posudiše Rumunji baştină. Arbanasi basatine i Cincari basnă (Dalametra) u istom značenju. Značajna je nadalje rumunjska inovacija. U njihovu jeziku za bašta kaže se i moş. Zbog toga oni izmijeniše baštiniti u moşteni s disimilacijom i — i > e — i kao u vecin < lat. vicinus. Lit..· ARj l, 179. 198. 203. 4, 4. 127. Miletić, SDZb 9, 607. Ribarić, ib. 130. Novaković, Glas 54, 200-255. GM 29. Skok, Omagiu profesorului Ilie Bărbulescu. 1931.
-
Elem, pošto se traži objašnjenje šta je problem, ovo je isti:
Na tvrdnju У нас на западу баћа или баја је брат, као и у Чеха bat'a [...]
odgovorio sam sa A "baća" je u srpskom, kao što već rekosmo, i brat; i otac, dever, stric, gazda; i moćan, bogat čovek
Međutim, to se potpuno ignorisalo:
Ако свекра и свекрву назива отче и мати, зашто девера не би брате и баћо?
Dakle kao da navedena činjenica
A "baća" je u srpskom, kao što već rekosmo, i brat; i otac, dever, stric, gazda; i moćan, bogat čovek
uopšte nije pomenuta, iako je išla sa slikom koja je scan iz primarnog izvora, koji potkrepljuje navod da "baća"="otac",
štaviše ovo odbijanje se potenciralo besmislenim tvrdnjama
То што колико знам у Бачкој баћа је нешто кано титула из поштовања, каконо и у мађарском, па и Чеси и Словаци кажу за главнога из пастира бача или баца, а за брата baťa.
koji potpuno ignorišu navode iz knjige tj sa slike.
I kad dozvolim sebi da primetim da je takvo svesno odbijanje da se obrati pažnja na izvor koji sasvim jasno kaže da "baća"="otac" bez ikakve sumnje tvrdoglavost, a ne npr neukost ili nešto drugo, jer sam taj izvor bio postavio čak tri puta, reaguje se bahato, što se kaže po Šopenhauerovom modelu, izvrćući tj optužujući sagovornika za ono što sam činiš:
Баћа, не буди дрзак и не дотичи се личности!
iako ja nigde nisam rekao ništa o ličnosti nego o ponašanju koje je bilo tvrdoglavo (tj odbijanje da se prizna da u ponovljeno postavljanom izvoru piše drugačije nego što sagovornik tvrdi, ne da se posipa pepeplom, ne da kaže da greši i više neće, samo da konstatuje da izvor opovrgava njegovu isključivost, po kojoj "baća" u srpskom nikako nije otac nego samo "brat", što prosto nije istina).
Dakle, uporno se insistiralo da У истом речнику поишћи сем баћа јоште следеће речи баја, бајо, бата, бато;
Све су оне речи одмјела (хип.) речи брат.
kao da sam ja tobože bilo gde negirao da se "baća" koristi i za brata -- što nije slučaj, svaki put sam rekao da se koristi između ostalog i za brata, ali pored toga što se bez ikakve sumnje koristi i za oca, kontinuirano i bez ikakve veze s Bugarskim Carstvom.
Elem, meni je ovo ovako neprihvatljiv način komunikacije, tako da sam s diskutantom "sounce" ovde završio. :-X
Priznajem, pogrešio sam, nije trebalo ni prvi put da ga citiram i skrećem mu pažnju na grešku, trebalo je da prosto odignorišem te besmislene netačnosti kao što to najčešće radim na drugim sajtovima gde naiđem na njih. Ne znam ni sam zašto sam sebi dozvolio slabost da pomislim da ima smisla skrenuti pažnju na grešku i da sagovornik eventualno može i da ne bude sujetni diletant, kao što to jeste 99,99% korisnika interneta.
-
Руски етимолошки речници, колико видим, једногласно тврде да је реч батя испрва означавала брата, затим вероватно било ког члана породице или рођака, а потом у неким језицима, као у руском, примило значење отац. Дакле, корен је словенски.
-
Međutim, to se potpuno ignorisalo:
Dakle kao da navedena činjenica uopšte nije pomenuta, iako je išla sa slikom koja je scan iz primarnog izvora, koji potkrepljuje navod da "baća"="otac",
štaviše ovo odbijanje se potenciralo besmislenim tvrdnjama koji potpuno ignorišu navode iz knjige tj sa slike.
Миодраже, хвала на елаборацији. Можемо све расчистити подробно, уколико то желиш.
Ја не побијам податак који си показао рјечником, да бата, баћа, баја има широк спектар примјене, укњучујући и обраћање к отцу.
Но како и сам рјечник наводи, обраћање к отцу, је регионална и спорадична појава, а не свеобћа за србској говорној зони.
Укратко и сажето, ја тврдих следеће:
1. Баћа, бата, баја све су хип. произашли из ријечи брат, стога и значе у већини србских говора просто "мили брат".
2 Ријеч брат се у србском, а тако и у осталим словијенским језицима користи у улози кријепкога социјализатора, те се братом ословљава и друг и било ко из истога народа или соја, да се нагласи одсутство било кога непријатељскога настројења и уклоне заштитни зидови.
3. У неким дијеловима словијенскога свијета учињен је семантички помак у смијеру почастнога ословљања лица виших положаја ријечју батја*. (Панонија). У том погледу у Панонији сточари свога старејшину називају бачи, вјеројатно по узору из мађарскога. Дјетца називају било кога старијега госта у кући чича или бата. У екавским говорима "бата Миле", у ијекавским "чича Драго".
4. Особено у Бугарској и на Руси батја* поприма назвање отца и свештеника, свезано с тим што свештенике ословљају с "поп<papa" и отче.
5. Башта и баштина су ријечи из језичке зоне Бугарскога Царства (као и многе друге којевсу проникнуле у поједине србске говоре путем цркве).
Ово је показ постепенога семантичкога "шифта" ријечи, који није спроведен свуда, ни у словијенском, ни у србском свијету, но задња фаза се спроводи најжешће на истоку, те употреба опада к западу.
Је ли ту нешто спорно?
-
Замолио бих вас да у миру дискутујете, колико год тема била важна, јер дисксуија се тиче теме, а не личности других саговорника.
Хвала на разумевању.