Аутор Тема: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes  (Прочитано 27409 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #40 послато: Децембар 09, 2016, 03:23:12 поподне »
Занимљив је и овај Giezibardi, da Miradita, не личи ли мало ово -барди на Мажибрадиће? :)

Иначе, овај Giezbardi је заправо Gjeç Bardhi, а можда нешто више о Бардијима у Биографском речнику албанске историје, под одредницом негог његовог савременика Фрага Бардија.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #41 послато: Децембар 09, 2016, 10:08:50 поподне »

Занимљиво, први са листе је патријарх Пајсије Јањевац, наследник патријарха Јована Кантула, за обојицу се очекује у скорије време да буду канонизовани.

Иако је Пајсије био поучен судбином свог претходника, који је смакнут у Истанбулу 1614. године, због организовања устанка широм српских земаља на тлу Османског царства, током Дугог рата, на основу овога видимо да ратоборни дух у српској цркви није умро са патријархом Јованом Кантулом. Овакве ствари свакако не пише неко ко је направио "заокрет" и неко ко је био "посвећен миру".




Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #42 послато: Децембар 10, 2016, 12:25:22 пре подне »
Не знам да ли овдје може да се ради о Лици, Петровом Пољу код Дрниша, Шибенику и Пољицама код Сплита.

Хмм, веома занимљиво. Значи Жупановић, Бановић, Паланић и Томаси беху представници западних страна.

3. Di Sto Andrea: Conte Mathias Banouich, voiuoda del ducato di Petrouopoglie.

Занимљиво заиста, војвода Петрова поља код Дрниша Матија Бановић у Београду 1620. године, трећи на листи уротника контра турске царевине, тик до имена српског патријарха Пајсија, а забиљежено у документима римских архива ...  прегледао сам недавно објављен рад Кристијана Јурана Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570. – 1645.) https://www.academia.edu/21634851/Morlaci_u_%C5%A0ibeniku_izme%C4%91u_Ciparskoga_i_Kandijskog_rata_1570._-_1645._
и пронашао двојицу Бановића, Јураја и Матеја, који се помињу 1623. год., у исправама шибенских биљежника, као досељеници у Шибенику поријеклом из Дрниша . .

"  Podrijetlo     God.        Prezime i ime                        Mjesto             St.      Izvor
     Drniš          1623.       Banovići Juraj i Matej           Šibenik             H          59-60, 60b, 414r  "

Matej Banović i Mathias Banouich, два различита човјека на истом, а тако малом, географском простору у истом историјском времену ?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #43 послато: Децембар 10, 2016, 12:54:01 пре подне »
3. Di Sto Andrea: Conte Mathias Banouich, voiuoda del ducato di Petrouopoglie.

Занимљиво заиста, војвода Петрова поља код Дрниша Матија Бановић у Београду 1620. године, трећи на листи уротника контра турске царевине, тик до имена српског патријарха Пајсија, а забиљежено у документима римских архива ...  прегледао сам недавно објављен рад Кристијана Јурана Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570. – 1645.) https://www.academia.edu/21634851/Morlaci_u_%C5%A0ibeniku_izme%C4%91u_Ciparskoga_i_Kandijskog_rata_1570._-_1645._
и пронашао двојицу Бановића, Јураја и Матеја, који се помињу 1623. год., у исправама шибенских биљежника, као досељеници у Шибенику поријеклом из Дрниша . .

"  Podrijetlo     God.        Prezime i ime                        Mjesto             St.      Izvor
     Drniš          1623.       Banovići Juraj i Matej           Šibenik             H          59-60, 60b, 414r  "

Matej Banović i Mathias Banouich, два различита човјека на истом, а тако малом, географском простору у истом историјском времену ?

Има у Петровом пољу извор Бановача из кога излази поток Бановац и улива се у Чиколу. Бановача је између Отавица и Кадине Главице, код засеока Мештровића (ту је раскрсница). Прочитао сам једном давно, не знам баш одакле, да је извор баш добио име по племићу Бановцу или Бановићу. Можда је чак и погинуо ту (нешто ми се врзма по глави, као да сам и то прочитао).

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #44 послато: Децембар 10, 2016, 12:01:05 поподне »
3. Di Sto Andrea: Conte Mathias Banouich, voiuoda del ducato di Petrouopoglie.

Занимљиво заиста, војвода Петрова поља код Дрниша Матија Бановић у Београду 1620. године, трећи на листи уротника контра турске царевине, тик до имена српског патријарха Пајсија, а забиљежено у документима римских архива ...  прегледао сам недавно објављен рад Кристијана Јурана Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570. – 1645.) https://www.academia.edu/21634851/Morlaci_u_%C5%A0ibeniku_izme%C4%91u_Ciparskoga_i_Kandijskog_rata_1570._-_1645._
и пронашао двојицу Бановића, Јураја и Матеја, који се помињу 1623. год., у исправама шибенских биљежника, као досељеници у Шибенику поријеклом из Дрниша . .

"  Podrijetlo     God.        Prezime i ime                        Mjesto             St.      Izvor
     Drniš          1623.       Banovići Juraj i Matej           Šibenik             H          59-60, 60b, 414r  "

Matej Banović i Mathias Banouich, два различита човјека на истом, а тако малом, географском простору у истом историјском времену ?

Хвала Црнчевићу на првокласном податку! Вероватноћа је велика, да iе то иста особа.


Има у Петровом пољу извор Бановача из кога излази поток Бановац и улива се у Чиколу. Бановача је између Отавица и Кадине Главице, код засеока Мештровића (ту је раскрсница). Прочитао сам једном давно, не знам баш одакле, да је извор баш добио име по племићу Бановцу или Бановићу. Можда је чак и погинуо ту (нешто ми се врзма по глави, као да сам и то прочитао).

Веома занимљив податак Зрно. Раниiе, у току тражења података о Вуку Банићу-Грубачевићу-Котроманићу набасах на боснаског властелина Радосава Бана и његовог сина Радича Бановића, као и Вучихну Бановића -посланика пољичких Драживоiевића.







Историiски гласник, Београд 1993.



Срђан Рудић; Властела Илирског грбовника: The Nobility of the Illyric Coat of Arms

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #45 послато: Децембар 11, 2016, 07:50:11 поподне »
24. – Voivoda Seczuli Odubeza,

Шта мислиш, Сол, да ли се ово може протумачити као „од Рубежа“ (код Никшића)?
Може ли ово бити дробњачки кнез Секуле Церовић, који је и 6 година раније учествовао на скупу главара у Морачи? Или неки други Секула, Никишић, или неки други?
На том скупу, 1608. године, имамо двојицу Секула: један је наведен као кнез Секул, а други без титуле као Секул Церовић.
Лубурић је мишљења да је и онај Voiuoda Secola Odoboche из документа из 1620. године Секуле Церовић.

25. – Conte Milia Otbiele                 

Дробњачки кнез Милија Милошевић из Бијеле.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #46 послато: Децембар 11, 2016, 07:58:24 поподне »
24. – Voivoda Seczuli Odubeza,

Шта мислиш, Сол, да ли се ово може протумачити као „од Рубежа“ (код Никшића)?
Може ли ово бити дробњачки кнез Секуле Церовић, који је и 6 година раније учествовао на скупу главара у Морачи? Или неки други Секула, Никишић, или неки други?
На том скупу, 1608. године, имамо двојицу Секула: један је наведен као кнез Секул, а други без титуле као Секул Церовић.
Лубурић је мишљења да је и онај Voiuoda Secola Odoboche из документа из 1620. године Секуле Церовић.

25. – Conte Milia Otbiele                 

Дробњачки кнез Милија Милошевић из Бијеле.

Свака ти част Nebo на проницљивости!! Рекох већ - без тебе нема шансе одгонетнути оваi ребус.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #47 послато: Децембар 11, 2016, 08:09:49 поподне »
А овог:

Conte Vigiorava Tosgriginich / Conte Vigioravan Osgriginch,

не знам може ли се икако растумачити...
Осим да је, недвосмислено, то главар из Озринића, ни у њиховом предању, ни било ком другом извору, ни по логици, не могу растумачити ово име. Има именски наставак -ван, као Милован, Радован, али онај предњи део имена ми је потпуна загонетка...

Према Болици, исте (1614) године, главар Озринића био је Иван Раичев.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #48 послато: Децембар 11, 2016, 08:18:52 поподне »
А овог:

Conte Vigiorava Tosgriginich / Conte Vigioravan Osgriginch,

не знам може ли се икако растумачити...
Осим да је, недвосмислено, то главар из Озринића, ни у њиховом предању, ни било ком другом извору, ни по логици, не могу растумачити ово име. Има именски наставак -ван, као Милован, Радован, али онај предњи део имена ми је потпуна загонетка...

Према Болици, исте (1614) године, главар Озринића био је Иван Раичев.

Хмм,, или искривљено Giuran-a? - или Giovanni-a (Ивана Раичева)?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #49 послато: Децембар 11, 2016, 08:21:14 поподне »
А овог:

Conte Vigiorava Tosgriginich / Conte Vigioravan Osgriginch,

не знам може ли се икако растумачити...
Осим да је, недвосмислено, то главар из Озринића, ни у њиховом предању, ни било ком другом извору, ни по логици, не могу растумачити ово име. Има именски наставак -ван, као Милован, Радован, али онај предњи део имена ми је потпуна загонетка...

Према Болици, исте (1614) године, главар Озринића био је Иван Раичев.

Да није неки Висарион, Nebo?



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #50 послато: Децембар 11, 2016, 08:31:37 поподне »
Да није неки Висарион, Nebo?

Нешто ми име Висарион и Озринићи са почетка 17. века не иду...  :D
Ближе ми је ово Солово тумачење, да је то искривљено Јован / Ђуран. Али, баш много искривљено...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #51 послато: Децембар 11, 2016, 08:36:27 поподне »
Нешто ми име Висарион и Озринићи са почетка 17. века не иду...  :D
Ближе ми је ово Солово тумачење, да је то искривљено Јован / Ђуран. Али, баш много искривљено...

Нисам видео, али слажем се, могао би бити Ђуран. :)



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #52 послато: Децембар 11, 2016, 08:48:20 поподне »
Сол, ја тек данас видим ову тему, требао си је можда поставити горе међу старе породице и племство, била би уочљивија?

Елем, можда није од вишка убацити и овај списак из 1620. године, на коме су потписници уротници, који се 11. новембра речене године окупише у Београду, под изгвором да ће платити султану данак, а који се том приликом договараше о рушењу турске власти у Србији, Босни, Херцеговини, Црној Гори и Албанији, а уз помоћ шпанског краља  папе, те како ће изгнати Турке из Европе и уништити их у Азији.

Нека од имена из овог списка могу се испратити и на твом списку из 1614. године.






Извор: ГЗМ, год. 21, књ. 2, 1909

Amicus-e, с обзиром да iе конте Милош Жупановић одмах до патријарха Паiсиiа, изледа да би Милошеви Жупановићи могли бити истоветни са Охмућевићевим? Распон настања Фоiничког грбовника и дизање устанка ниiе велик.


СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #53 послато: Децембар 11, 2016, 08:51:43 поподне »
И за овог кнеза сам у двојби:

Conte Vuisco Obilessi, Conte Vuisco Otbilossi

Ближе ми је да је овај топоним Бјелоши, него Билећа. Билећа је обично записивана под другачијим називима, попут Bilechia.
Бјелоши су у ово време били племе за себе, па је логично да имају свог представника. Ипак је то било средиште тадашње Црне Горе.
Име може бити нпр. Вујашко, Вујишко, Вушко.
Према Болици, заповедник Бјелоша те године био је Вук Никчев. Можда би могао бити исти човек у питању, само је у списку војвода и кнежева записан по надимку (Вук - Вујашко, или тсл).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #54 послато: Децембар 11, 2016, 09:34:15 поподне »
Amicus-e, с обзиром да iе конте Милош Жупановић одмах до патријарха Паiсиiа, изледа да би Милошеви Жупановићи могли бити истоветни са Охмућевићевим? Распон настања Фоiничког грбовника и дизање устанка ниiе велик.


Нема сумње, Сол, да је ово време када дефинитивно можемо очекивати највећи број живих грбоносаца из Илирског грбовника, јер су политичке прилике и искуства била на врхунцу управо у том периоду. Ово није толико време простих устанака против тираније, већ много дубље осмишљано коначно ослобођење од Турака, и ликвидација претње у најмању руку са Балкана. У том правцу, предузимају се и политички и верски подухвати, да се нађе подржавалаца таквих тежњи, па се траже и краљеви као суверени и језик са папом који је у то време још увек веома значајан политички фактор у Европи.

Није искључено да је и овај грб Жупановића, стога, залутао у грбовник због неког рођака Милоша Жупановића, ако не и њега самога (не знам колико је година он тада могао имати?).



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #55 послато: Децембар 11, 2016, 09:42:48 поподне »
Вероватно си у праву, Сол, ову могућност поставља и Срђан Рудић (в. овде).

Како изгледа грб Жупановића, најбоље је бацити поглед у 1595. годину, тамо је без грешке нацртан. ;)




Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #56 послато: Децембар 11, 2016, 10:56:41 поподне »
И за овог кнеза сам у двојби:

Conte Vuisco Obilessi, Conte Vuisco Otbilossi

Ближе ми је да је овај топоним Бјелоши, него Билећа. Билећа је обично записивана под другачијим називима, попут Bilechia.
Бјелоши су у ово време били племе за себе, па је логично да имају свог представника. Ипак је то било средиште тадашње Црне Горе.
Име може бити нпр. Вујашко, Вујишко, Вушко.
Према Болици, заповедник Бјелоша те године био је Вук Никчев. Можда би могао бити исти човек у питању, само је у списку војвода и кнежева записан по надимку (Вук - Вујашко, или тсл).
Могао би бити и Вучко или Вуица.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #57 послато: Јануар 13, 2017, 02:48:15 поподне »
Иако нигде не пише да су то кнезови и војводе, већ виђенији Срби, мислим да је најбоље то овде написати, а реч је о попису виђенијих житеља Грбља, који су се 25. новембра 1433. године которском кнезу заклели на верност.

У заклети се уз попове Богишу и Прибила, заклињу и ови Срби: Михаил Градовић, Новак Гудељ, Андрија Батутић, Медоје Никшић, Радић Богојевић, Лазар Беришић, Петко Полојевић, Радић Милчевић, Приба Стојисалић, Дабиша Грубојевић, Доброслав Тинтор, Брацо МИлаковић, Прибислав Матковић, Андрија Друшковић, Стефан Брковић, Војко Прстојевић, Богдан Врановић, Милко Грубановић, Радић Белошевић, Прибил Радиновић, Вукота Букин, Добросав Дивјаковић, Добра Радичевић, Брајко Угљешић, Микло Ђурановић, Рако Вукотић, Милун Његушевић, Радислав Добровић, Стефан Брајшић, Новак Петковић, Радић Дружинић, Богосав Брановић, Радман Рашковић, Горча Павловић, Обрад Павковић, Вучета Мрковић, Брајко Шишић, Милосав Пуношевић, Милош Добричевић, Рашко Маројевић, Даибић Милешић, Радета Степојевић Ђураш Шишић, Друшко Шутац, Остоја Градојевић, Тудор Раделић, Никола Ратковић, Дарко Радмиловић, Ђура Живојевић, Приба Пуховић, Медоје Милорадовић, Радоња Жуковић, Драгослав Бранковић, Љубета Добриновић, Петар Левак, Живко Богишић, Брајко Јурковић, Радић Микојевић, Вукота Георгијевић, Ђуро Перковић, Милко Бањевић, итд. (остатак би требало потражити у ГЗМ, 33-34, 1921, стр. 144-145)

Branislav Mesarović, Seobe u Dalmaciju i Istru (od 1371-1540), Beograd, 1986, str. 25



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #58 послато: Фебруар 26, 2017, 05:36:06 поподне »
Поменух на теми о Србима у Бачкој и Барањи списак од четрнаест племића Паштровића, из уговора насталог 1423. године, па да их овде наведемо. ;)

То су редом: Дабиша (Дабишев) Алексин Паштровић, Радић Миковић, Јован Рисавић, Јован Ћудић, Матко Калуђеровић, Новак Црнац, Петар Главас (Главоч), Сорах(к) Бузановић (Бурановић), Хорноу (Хрвоје) Новаковић, Кањош Балденовић Близикућа, Вокота (Вукота) Драговић, Радић Грубачевић, Јован Буљаревић и Новак Томић.

Одавде, пажњу ми привуче презиме Балденовић, вероватно настало од мушког имена Балдовин. Како каже Милица Грковић, Balduinus је помодно из доба крсташких ратова, и помиње се нпр. у Котору током 13 и 14. века.

(Милица Грковић, Имена заробљених ратника Стефана Лазаревића у Самарканду, ОП, 1981, Београд, стр. 94)

p. s.
Надам се да ми Сол неће замерити што му раширих тему на све кнежеве и војводе; можда смо чак могли тако и урадити, да обришемо овај датум из наслова теме? Шта кажеш на то Сол? :)



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кнежеви и војводе / Counts & Dukes (15. 6. 1614.)
« Одговор #59 послато: Фебруар 26, 2017, 06:26:16 поподне »
Поменух на теми о Србима у Бачкој и Барањи списак од четрнаест племића Паштровића, из уговора насталог 1423. године, па да их овде наведемо. ;)

То су редом: Дабиша (Дабишев) Алексин Паштровић, Радић Миковић, Јован Рисавић, Јован Ћудић, Матко Калуђеровић, Новак Црнац, Петар Главас (Главоч), Сорах(к) Бузановић (Бурановић), Хорноу (Хрвоје) Новаковић, Кањош Балденовић Близикућа, Вокота (Вукота) Драговић, Радић Грубачевић, Јован Буљаревић и Новак Томић.

Одавде, пажњу ми привуче презиме Балденовић, вероватно настало од мушког имена Балдовин. Како каже Милица Грковић, Balduinus је помодно из доба крсташких ратова, и помиње се нпр. у Котору током 13 и 14. века.

(Милица Грковић, Имена заробљених ратника Стефана Лазаревића у Самарканду, ОП, 1981, Београд, стр. 94)

p. s.
Надам се да ми Сол неће замерити што му раширих тему на све кнежеве и војводе; можда смо чак могли тако и урадити, да обришемо овај датум из наслова теме? Шта кажеш на то Сол? :)

Слажем се - бриши :)

Горе поменути Радић Грубачевић је занимљив, јер имаше свој Кастел, зван - Castellobar

..... Паштровски војвода из XV вијека, Радич Грубачевић, један је од ријетких оновремених Паштровића којима је научна јавност посветила пажњу. Овај војвода је, наводно, посједовао један castelletum (замчић) у ондашњој Ластви,3 а у немирним временима се, заједно са присталицама, повлачио у своје мало утврђење „super scolio prope marinam”.4 Истраживач прошлости Паштровића Марко Суђић, на основу проучавања архивског материјала, понудио је нешто више података о Грубачевићевом утврђењу: „Данашњи ’Castellobar’5 у Петровцу на Мору подигнут је још у првој половини XV вијека  изградили су га, на свом посједу, браћа Грубачевићи. /.../ Тврђава или замчић (castelletum), како су га називали његови власници, био је, као и данас, изграђен на стјеновитим хридинама, опкољен морем, а једним узаним дијелом према сјевероистоку остао је природно везан за копно. На сјевероисточној страни, гдје је тврђава остала повезана са копном, постојала су главна улазна врата, као што је случај са далеко већим утврђењима Будвом и Котором.”6 У истом тексту сазнајемо да су чланови ове породице
на овом мјесту касније пружали уточиште својим братственицима и племеницима, као и да је посљедњи Грубачевић у Паштровићима, Стефан Алексин, вјероватно наслиједио Кастело. Аутор сматра да је Кастело даље могла наслиједити Стефанова ћерка која се у XVI вијеку удала за Николу Медина. Тако је Кастело, уз одређене услове које је требало
поштовати, припао мединском братству.7 На будућим истраживачима је да открију више о првобитном изгледу, величини,
тачној локацији, намјени и осталим карактеристикама ових првих грађевина на хридима....



                    Кастелобар


п.с.  иначе Ћуде/Чуде чувени пустолов конте Зановић својим предцима сматра.

Павле Шафарик за Чуде у својим "Словенским старинама" наводи, да је словенски ентноним за Финце, али и за уралске Спале, Скамаре, Хуне и Сабире.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ