Иако нема маркера, може бити од користи
Припадници хаплогрупе J (поклапања са 23andMe)
Шкибола, хаплогрупа J1e, Хрватска, БиХ. Помињу се још нека занимљива презимена у оквиру ове породице (женска страна и сл.), Дрљевић (Морачани), Штулић, итд.
Škibole su Hrvati, najvećim dijelom iz Nina. Razmjerno najviše Škibola u proteklih sto godina rođeno je u Ninu, gdje se svaki dvadeseti stanovnik prezivao Škibola. U Hrvatskoj danas živi oko dvjesto Škibola u oko pedeset domaćinstava. Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno trideset, pa se njihov broj do danas upeterostručio.
Jel' imaš i za ostale haplogrupe?
Радоњић, хаплогрупа Е1б
Личина, Радманце, Бихор (Црна Гора), хаплогрупа R1b L23Zna li neko ima li pravoslavnih Ličina u CG i da li imaju veze sa ovim Ličinama muslimanske veroispovesti?
Маркери нису доступни.
Милисав Лутовац (Бихор и Корита) тврди да су Личине староседеоци у овом крају, или евентуално давнашњи досељеници из Куча. У питању је веома велико и јако братство (50 кућа).
По једном предању су из Куча, по другом из Лике. Ово друго свакако није тачно, зато што су име добили по неком претку који се "опасивао ликом".
Лутовац се осврнуо и на особине становништва (лепо описује баш оно о чему смо јуче причали)
(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/hh_zps1wveznum.jpg)
Према мојим сазнањима о презименима Црне Горе, све три вјероисповијести, Личине су мухамеданци. Завичајно живе у Горњем Бихору: у селу Радманци, селима горњо бихорске планине: Добродоле и Крушчица, раније општина Беране ( сада општина Петњица); у селу Личине - Корита ( општина Бијело Поље). Презиме Личина - православце сам сретао, али нијесу из Црне Горе.Да има их у околини Чачка, за њих знам. Мислио сам да има и православних Личина у ЦГ. Знао сам једног момка који је живео овде у Београду али је 90-их због избегавања мобилизације преселио у Подгорицу код родбине, а за њим и цела његова породица, отац, мајка, сестра. Православци су, барем по именима, и колико знам увек се декларисао као Црногорац.
23andMe (хаплогрупа R1a)
Зелчевић (Зечевић?), Србија. Породична презимена Делић и Кецојевић. Сва ова презимена постоје и на потезу Бањани-Пива, па је и тестирани можда пореклом одатле.
Резултати са 23andMe (хаплогрупа Е)
23andMe (хаплогрупа R1b)
23andMe (хаплогрупа R1a)
Касавица. Ово презиме постоји у СИ Босни и Славонији.
Павличић, Црна ГораЈедан мој друг из детињства је Павличић, знам да је Црногорац, али баш ћу га питати одакле су и коју славу славе
Павличића има у Бјелопавлићима (требало би да су од лозе Бијелог Павла), затим у Братоножићима, и у Зети, који су ту дошли из Братоножића. Неко скоро написа на теми о Морачанима Богићевцима да су и Братоножићи потенцијално Р1б. Испрва ми није звучало логично, али сад...
Резултати са 23andMe (хаплогрупа Е)
Стојановић, хаплогрупа Е1б, Бијељина, Република Српска
Ивошевић, хаплогрупа R1b. Нема података о месту порекла. Ово презиме постоји код Срба у Крајини и Црној Гори.
Један мој друг из детињства је Павличић, знам да је Црногорац, али баш ћу га питати одакле су и коју славу славе
Pavlicici iz Gorice (Bjelopavlici) slave Sv. Petku.Из ког бјелопавлићког села су Павличићи доселили у Горицу?
Из ког бјелопавлићког села су Павличићи доселили у Горицу?
Хаплогрупа I1
(23andMe)
Никовић, Црна Гора. Никовића има пореклом од Куча и у Пиви. Ови су по свему судећи пореклом из Пиве, а даље Требјешани. Породична презимена Требјешанин, Вукашиновић, Бајагић, итд.
Бијелић
И овај Бијелић ми је јако занимљив, постоји велика вероватноћа да је И2а ДС.
I1
Алексић, Пећ, Косово
Ови Алексићи су ми јако занимљиви и права штета што немамо њихов хаплотип.
Жугић. Жугића има у Дробњаку, али су огранак Вуловића, Новљана. Можда тестирани није није из ЦГ, а можда и у Дробњаку постоји више слојева становништва.
Ово је јако занимљиво, нарочито за Неба.
Ацо, ови Алексићи су И2а, погледај пажљивије Небојшин списак.ОК јасно ми је да су И2а него сам грешку направио када сам покушао да одвојим наводе и између дајем коментаре па је некако између улетело ово И1. Коментаре сам давао само за И2а. Ови Алексићи би могли бити и они пореклом са Његуша.
Презиме је веома често, али ми пада на памет да то није неки од Алексића – Вајмеша из Шекулара, за које већ имамо тестиране динарик север.
Никовића имного у Црној Гори (а при том, ко зна, можда човек и није из ЦГ, овог презимена има и у Далмацији, а вероватно и у другим крајевима). У ЦГ Никовића има:
Ови Алексићи би могли бити и они пореклом са Његуша.
Можда.Ја бих волео да су ови са Његуша пошто би преко њега добили каплотип Пуношевића који своје порекло такође везују за Војиновиће. И Пуношевићи имају кнеза Богдана (мислим?) сина Пуношева, који се помиње у писаним изворима. Због тога и због чињенице да се и они доводе у везу са Војиновићима и са Херцеговином, Драгутин Вуковић је највероватније нашег кнеза Богдана повезао са Алексићима и Пуношевићима. Знао сам једног адвоката Алексића који је из Пећи а пореклом управо од ових са Његуша.
А видим да и један огранак плавских Раденовића носи презиме Алексић. Они су се доста исељавали у Метохију, под притиском... (нећу да напишем до краја, да опет не улетимо у беспотребне расправе ;) ). Раденовићи су старинци у Горњем Полимљу, а досадашњи резултати показују да су полимски староседеоци углавном И2а.
Ја навијам за Вајмеше!
Ја бих волео да су ови са Његуша пошто би преко њега добили каплотип Пуношевића који своје порекло такође везују за Војиновиће.
Лучић, хаплогрупа I2a2, Сарајево, БиХ.
Српски род Лучића је веома разгранат на подручју Сарајева. Сродни су им Васковићи и Говедарице. Пореклом су из околине Гацка и сви славе Св. Николу. Старије презиме - Говедарица.
Говедарице из Гацка кажу да су старином из Херцег Новог.
Кичић, хаплогрупа H1a
Јекнић, хаплогрупа G2a3a1, Сврке, Горња Морача, Црна Гора
Вукадиновић, хаплогрупа G2a3a1, Беране(?), Црна Гора. Мајчина страна је од Бућковића, којих има у Полимљу.
Тестиран је један из бртственичке групе Новаковића- Ћулафић. И он је Е1б1б. Не знам да ли су резултати обрађени.
Једини Вукадиновићи из Берана који ми падају на памет су Васојевићи, од огранка Новаковића.
А имали смо раније информацију о резултату једног Ћулафића - Новаковића, као Е-В13:
Можда Видоје или Војинена знају за још неке Вукадиновиће у беранском крају?
Јекнићи имају јако нејасну причу о свом пореклу. Има детаљно код Караџића и Шибалића у књизи о Дробњацима.О Јекнићима знам ту верзију да су од Раичевића. Начуо сам негде давно и ту причу сродности са Пековићима односно Дуловићима. Изгледа да су са њима сродни по женској линији односно да се неки њихов предак оженио од Пековића или Дуловића. Знам да постоје Јекнићи који су ''прави'' Јекнићи из Горње Мораче (Крња Јела), и Јекнићи који су заправо Кучи а живе или су живели такође у Горњој Морачи. Неки Јекнић био је примио у најам једног момка из Куча. Не могу се сада сетити детаља али колико се сећам тај момак је ваљда усвојен од стране тог неког Јекнића, или се оженио одивом Јекнића, и због тога је прихватио њихово презиме и крсну славу (Стевањдан). Има их насељених у Горњој Јабланици у село Пусто Шилово, блиски су рођаци али са два презимена Богдановић и Живковић. Мислим да и једне и друге зову ''Шолевићи''.
По једној причи, родоначелник Вучко Јекнин је од оца који је од морачких Пековића или Дуловића.
По другој, отац му је Петар Раичевић из Љешкопоља. Ови Раичевићи би требало да су Орловићи. Међутим, имали смо и причу о Зоговићима - Микарићима, који су донели предање о пореклу од бајичких Мартиновића (исто Орловића), а носе ХГ Г2а. Слична прича је можда и овде у питању.
Сродни Јекнићима по мушкој линији су Живковићи и Чогурићи.
Војинена, можда знаш још неки битан детаљ о Јекнићима, то је твој крај ;)
Јесте тај хаплотип Ј2а М67.
Иначе, хаплотип Вукадиновића је сигурно од оних из Берана.
Видим да се средња школа у Беранама зове по извесном Вукадину Вукадиновићу. На википедији пише да је рођен у селу Маште, у ком живе махом Васојевићи Миомановићи. Чудно ми је што су у селу сличног имена, Машница, које и није далеко од Полице, забележени Ђурашковићи-Цеклињани, па би могао да буде из групе Микарића-Зоговића то јест Ђурашковића-Цеклињана.
С друге стране, ако се међу Миомановићима крију припадници хаплогрупе Г2а, онда би то био другачији хаплотип, онај којем припадају бројне породице из Жупе Александровачке, које недвосмислено тврде да су у Жупу досељене из предела Васојевића.
...На википедији пише да је рођен у селу Маште, у ком живе махом Васојевићи Миомановићи. Чудно ми је што су у селу сличног имена, Машница, које и није далеко од Полице, ...
Мој информатор Васојевић са Полице каже да су Вукадиновићи са Машта огранак Мићовића- Васојевића. Зову их Штипаљи.
Обзиром да постоји податак да су Мијомановићи Е-В13 преко једног познатог васојевског братства из ове гране, ово је сада заиста новост и изненађујућ податак, уколико су ови Вукадиновићи заиста од Мићовића - ''Штипаља'' (Васојевићи - Мијомановићи). Видоје ако можеш провери још негде да би смо били сигурнији да је овај податак тачан. Једино што остаје као највероватније је то да су се ''прибили'' уз Мијомановиће. Знамо сви да је било притисака од стране Васојевића на остале становнике лимске долине па је врло лако могуће да је овде дошло до саплемењавања.
Свака част за информацију, Ви сте свакако најбољи познавалац Берана и околине!
Значи, Вукадиновићи су Мићовићи "Штипаљи"-Миомановићи? Чудно је да буду G2a хаплогрупа.
Биће сигурно још изненађења како се буде тестирало још људи. Мени је рецимо занимљиво да у многим крајевима Србије има породица које славе св Александра Невског (као прву или једину славу). Видећемо временом јесу ли од Васојевића, и ако јесу од којих су тачно.
[Медиговић, хаплогрупа I2a1. Медиговићи су из Паштровића, а ова ознака I2a1 се разликује од осталих I2a, па је вероватно реч о припаднику I-M223 (иако је нова ознака за ову групу управо I2a2). Греговићи из Паштровића су такође I-M223.
Медиговићи и Греговићи су истог порекла. Припадају племену Давидовића:
Ту још спадају и: Миковићи, Давидовићи и Андровићи.
Медиговићи су огранак Миковића. Презиме узели по Стевану Миковићу који је био лекар - medigo.
По предању су из Старе Србије одакле су се у 13. столећу доселили најпре у Црмницу, где су им преци били нека нижа властела. Живели су у месту које се и данас зове Миковићи. Од почетка 15. столећа, под притиском нових досељеника, постепено се селе преко планине у Приморје, да би се до краја 17. столећа готово сви иселили из Црмнице (од нешто мало преосталих потиче данашње црмничко братство Ђалци у племену Подгор). Братство се звало Миковићи до средине 18. столећа, а онда су прозвани Давидовићи по најјачем и најбројнијем роду.
23andMe (хаплогрупа R1b)
Калај, Подгорица (Црна Гора)
Излгеда да су Хрвати (истраживање није од скоро по свему судећи) имали неки свој "днк дан", или нешто слично, с обзиром да ми је Јелић указао на 188 тестираних Хрвата из Хрватске и БиХ (са све презименима)
I2a + I1
Алабанда (Каштел Стари, Далмација)
Алагић (Бихаћ, северозападна Босни)
Апић (Винковци, Славонија)
Аргентин (Стара Новаља, Далмација)
Аугустиновић (Семељци, Славонија)
Бабаић (Стари Микановци, Славонија)
Багарић (Шибеница, Средња Босна)
Бан (Штоковци, Истра)
Барач (Јовићи, Далмација)
Барилић (Иванић Град, Хрватска Централна)
Башић (Брочанац, Херцеговина)
Батовић (Надин Далмација)
Бебић (Десне, Далмација)
Белић (Прелог, Северозападна Хрватска)
Белина (Мала Ерпења, Северозападна Хрватска)
Биличић (Мрзљаки, Средишња Хрватска)
Биондић (Вратник, Северна Јадран)
Брлић (Давор Славонија)
Брнада (Бугојно, Југозападна Босна)
Брозић (Пољица Далмација)
Цапан (Тоуњ, Средишња Хрватска)
Цигановић (Будровци, Славонија)
Циглар (Свибовац Подравски, Северозападна Хрватска)
Чвачић (Подвиње, Славонија)
Чикеш (Жежевица, Далмација)
Чубрић (Пировац, Далмација)
Дадић (Биско, Далмација)
Дебелић (Прковци, Славонија)
Дебељак (Туњица, северозападна Босни)
Дјетелић (Хрватска Костајница, Средишња Хрватска)
Фекетија (Турановац, Северозападна Хрватска)
Ферић (Сапци, Славонија)
Гарачић (Ораховица сјеверозападна Хрватске)
Храниловић (Декановец, Северозападна Хрватска)
Рак (Селница, Северозападна Хрватска)
Јелић (Книн, Далмација)
Јерковић (Стари Микановци, Славонија)
Јузбашић (Жупања, Славонија)
Каменар (Буздохањ, Северна Јадран)
Капетановић (Доња Мотичина, Славонија)
Кнежевић (Градачац, свјевероисточна Босна)
Колак (Тихаљина, Херцеговина)
Комерлин (Загреб Средишња Хрватска)
Ковач (Виница Југозападна Босна)
Ковачић (Мрацлин, Средишња Хрватска)
Крижанић (Мрацлин, Средишња Хрватска)
Крњак (Новаковец, Северозападна Хрватска)
Лаштро (Залужај, северозападној Босни)
Либрић (Врхошчак-Пушине, Средишња Хрватска)
Лишчић (Винковци, Славонија)
Мадунић (Циста Прово, Далмација)
Мандић (Широко Поље, Славонија)
Марин (Доњи Марини, Далмација)
Маштровић (Задар, Далмација)
Меден (Сутиванац, Истра)
Милетић (Рамановци, Славонија)
Муштра (Сегет, Истра)
Пачарић (Семељци, Славонија)
Парлов (Ричице, Далмација)
Павичић (Боричевац, Средишња Хрватска)
Пернар (Горица Средишња Хрватска)
Пинтарић (Турски врх, Северозападна Хрватска)
Погорилић (Повљана, Далмација)
Радан (Влашићи, Далмација)
Радочај (Сладојевци, Северозападна Хрватска)
Раич (Дрежница, Херцеговина)
Раос (Медовдолац, Далмација)
Распудић (Прозор Херцеговина)
Римац (Лиштани, Југозападна Босна)
Романовић (Печно, Средишња Хрватска)
Ромић (Метковић, Далмација)
Рубић (Катуни, Далмација)
Ручевић (Стари Микановци, Славонија)
Селеш (Петранец, Северозападна Хрватска)
Смиљанић (Купрес, Југозападна Босна)
Србић (Бакић, Северозападна Хрватска)
Стипић (Мркоњић Град, Средња Босна)
Стојић (Вилић Село, Славонија)
Суботић (Немци, Славонија)
Шалић (Вишковци, Славонија)
Симић (Груде, Херцеговина)
Такшић (Винковци, Славонија)
Трденић (Гушће, Средишња Хрватска)
Туђман (Велико Трговишће, Северозападна Хрватска)
Војковић (Томиславграду, Херцеговина)
Враголовић (Стризивојна, Славонија)
Врбанић (Врбанци, Истра)
Вучић (Главице, Далмација)
Вучко (Сливно, Далмација)
Зидрум (Растовача, свјевероисточна Босна)
Ждеро (Руновићи, Далмација)
Значи Фрањо Туђман је или И2а или И1.
Манин (Пазин, Истра)
По свему судећи да, пошто је и Фрањо из тог места. Сећам се неких прича да је немачког порекла. Једно је сигурно, отпада она прича да је јеврејског проекла (бар по мушкој линији).
Сећам се да је на фејсбук групи https://www.facebook.com/groups/balkangenetics/
један Хрват поменуо како је Фрањо Туђман И2а.
Могуће да је то тачан податак.
БАРДАК - R1a, околина Дервенте, слава Св. Стефан
Ако неко зна више о Бардацима, сваки податак је вредан (а да није Шематизам). У питању је наш човек, рођен и живи у С.А.Д., који не говори наш језик, али још увек редовно слави славу.
Pozdrav,
Ja sam ga kontaktirao po tvojoj preporuci i dogovaramo da posalje Y-STR rezultate. Posto nemam account na 23andme ne znam mu reci sto treba raditi, odnosno kako se zove rezultat koji treba poslati. Ima li netko s 23andme da posavjetuje?
Бардак се не разуме толико у генетику, више је знатижељни почетник. Потешкоћа код 23аМ је у томе што она не нуди хаплотипове као ФТДНА па сам му ја већ указао на потребу тестирања преко ФТДНА.
Масловарић E-V13
Нема више података, али с обзиром да је ретко презиме лако могу бити огранак Мијомановића (Васојевића).
Припадници R1a са 23andme
Курић - има муслиманско име, из БиХ или из рашке области
На FTDNA, такође без хаплотипа, постоји резултат извесног Алана Мандића R1a. По свему судећи реч је о Хрватима из Далмације (Бабац, Задар). Породична презимена су још Ергић (Радучић, Ервеник) и Краљевић (Мрљане, Задар).Ергићи из Задра су Срби 100% један Ергић из Задра је једно време био директор код мене у фирми а знам и једну жену што ради на пумпи код Ледина да се презива Ергић вероватно је избеглица
Послао сам мејл господину Мандићу у нади да ће нам проследити хаплотип.
Sad sam pogledao leksik prezimena iz 1948. godine i bilo je 106 Ergića iz Gaćeleza, 1 iz Šibenika, 1 iz Slavonskog Broda i 8 iz Vinkovaca. Nijedan nije bio u Radučića.
Хаплогрупа E1b
Масловарић (Васојевићи?)
Митровић, Црна Гора
Катић, Црна Гора (Мојдеж)
Јовановић, Црна Гора (Даниловград)
Ћоровић, БиХ (Крушевица, Љубиње)
Небо, јел беше племе Риђани славе Св. Јоаким и Ана, или сам нешто побркао?
Хаплогрупа I2a
Илинчић, Црна Гора
Никовић, Црна Гора (Пива?)
Бешлић, Србија (Бајина Башта)
Хаплогрупа R1a
Ивковић, БиХ (Доњи Дрежањ, Херцеговина)
Хаплогрупа R1b
Ивковићи у Херцеговини (Милићевић):
Бијела Рудина, Дријежањ, Кљенци, Удрежње – у Херцеговини од давнине, а по предању, дошли су „из Тесалије“ у време србског кнеза Часлава. Славе Никољдан.
Ацо, Свети Јоаким и Ана је слава типична за Угреновиће.Eво шта о свом пореклу кажу Ђапићи:
Хаплогрупа R1b
Павличић, Црна Гора
Eво шта о свом пореклу кажу Ђапићи...
Ацо, имамо ли неког тестираног од ових огранака Ђапића?Колико знам немамо, а мени су посебно интересантни јер је у мом селу некада била једна породица Ђапић од којих је био неки Сава Ђапић који је одликован медаљом за храброст у 1. св. рату. Одселили су након 2. рата у Војводину, мислим у Српски Милетић.
Интересантан је податак који се налази на њиховом ФБ страници где кажу да су највероватније пореклом од Лужана. Е-В13 ми никако не иде са том њиховом претпоставком.
За Угреновиће бих прво помислио на DN или DS, па можда и на N1a.Љубињски Ћоровићи су јако раширен род у нашем крају. Живе у селима Жабици, Крушевици и Капавици, постоје и двије гране у Љубињу. Од једне гране љубињских Ћоровића су књижевник Светозар Ћоровић и историчар Владимир. Од друге љубињске гране је академик Милорад Ћоровић. некада декан Ликовне академије у Сарајеву и оснивач Ликовне академије у Требињу. Од Ћоровића из Крушевице је Милорад Ћоровић директор стадиона Црвене Звезде.
Овај тестирани Ћоровић слави Аћимовдан, али то не мора нужно значити да је од Угреновића. Видимо да постоји исто презиме и слава у његушком Мирцу.
Алаповић - R1a
Сад погледах код Дедијера и Милићевића. Изгледа да су и мостарски Шантићи пореклом из Црне Горе.
Dedijer i Milićević daju potpuno različite podatke za Šantiće.
Dedijer navodi da su Šantići pripadali humskoj vlasteli, a Milićević piše ovo "smatra se da su došli iz Crne Gore" ne navodeći nikakve druge podatke.
Treći izvor link (http://www.bgs.ba/eknjige/images/stories/pdf/Fojnicki_grbovnik_I_dio.pdf): "Plemićka obitelj Šantić starinom je od Neretve. Na povelji kralja Stjepana Tomaša od 22.VIII. 1446. nalazi se među bosanskim velikašima i dvorski knez Ivan Šantić, (Miklošić, Monumenta serbica, 440)."
Да, највероватније се ради о томе зато што је презиме Кецојевић јако ретко. Наручио сам тест за једну бројну породицу из Пиве која је по предању род са Зечевићима из Бањана па ћемо за неколико месеци моћи да проверимо да ли је то то.Ако није тајна, која породица је у питању? Томић спомиње да је Зечевић старо презиме Аџића из Пиве, само нигде не наводи везу за Зечевићима из Бањана.
Ако није тајна, која породица је у питању? Томић спомиње да је Зечевић старо презиме Аџића из Пиве, само нигде не наводи везу за Зечевићима из Бањана.Јесте, Аџићи
Зечевићи су по сопственом предању од Зечевића из Васојевића, али то је доста упитно јер славе Јовањдан, а важе и за старије братство у племену.
Јесте, АџићиТо би онда значило да су Аџићи након доласка у Бањане из Косијера променили презиме у Зечевићи, а да је део братства који се преселио у Пиву вратио старо презиме Аџић. Заједничка слава (Јовањдан) иде у прилог томе, као и ређе спомињано предање да су се Зечевићи доселили из Книна (а не из Васојевића како данас причају), а тамо са Косова. Слично предање о досељавању из Книна Томић спомиње за Аџиће у Пиви тако да је заиста могуће да се ради о истој породици, једино је необично што код Зечевића нема баш никаквог помена о томе да су од Аџића.
Бањански Зечевићи би требало да су од ових из Пиве.Вероватно, али Јовићевић не спомиње Зечевиће, тако да у литератури нема података о њиховом сродству (бар колико сам ја упознат). Податак да Аџићи имају предање о сродству са Зечевићима је Ђорђо овде изнео, док Томић није везивао старо презиме Аџића са Зечевићима из Бањана. Ако и јесу у сродству, остаје питање да ли су се Аџићи из Книна доселили у Бањане, па одатле у Пиву, или обрнутно. Друго питање је кад је и како дошло до промене презимена. Јовићевић наводи да је део Аџића остао у Книну, што значи да је презиме Аџић старије.
Можда не би било лоше да се сва ова преписка о Аџићима и Зечевићима пребаци на тему о Бањанима.
Андрија Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини, Београд, 1930. стр. 217 – 219.Ранко, знаш и сам колико смо се нас двојица замлаћивали са предањем које је Вуковић преузео и ''прилагодио'' неким својим идејама, те на основу тога донео закључке који немају везе са истином, а самим тим ни са правим народним предањем које свакако има своју вредност али су га такви као Вуковић обезвредили и упропастили. Ту дефинитивно има истине у добром делу, негде мање негде више, али након тога што су неки умешали прсте, што је иначе најчешћи проблем са предањима, доносили своје закључке и измешали га са предањем које је у неким деловима само делимично сачувано, данас је јако тешко ''одвојити жито од кукоља''. Додуше, днк анализа нам је у многоме помогла, и у добром делу омогућила да се дође до праве истине. Видиш и сам да је у овој варијанти упамћен као Тривко Буришевић, а заправо се ради о Трипку или Тривку Гуришу или нека буде и Гуришевићу. Од њега су данас Гуришићи из Црнча код Бијелог Поља за које сада знамо да су И2а Дин. Југ, и да немају везе ни са нама Љешњанима, ни са вама Бубањама, а вероватно ни са тим Зечевићима. Да није било днк теста још увек би имали само ту причу коју је ''скројио'' Вуковић, и могли само да сумњамо у њу, као што сам ја од почетка и сумњао знаш и сам, или да верујемо, као што је то Миле Недељковић поверовао и публиковао. Изгледа да је и Лубурић ту нешто ''петљао'', или је имао непроверене изворе. Док се неко од тих Зечевића не тестира, нема ни решења ове загонетке. Оно што је готово сигурно тачно из овог предања је то да су Жижићи заиста од тог ковача који је доселио из Куча, а чије је порекло од Домазетовића који су некада живели на Чеву. Они су некада пре него је Илија-ковач преселио у Куче и прихватио св. Николу за своју крсну славу, славио Аранђеловдан и прислуживао св. Илију, као и многе друге породице и братства са Чева, тако да му очигледно није тешко пало да поново узме да слави Аранђеловдан, славу коју је према предању преузео од рода Трипка Гуриша женидбом са његовом ћерком Жижом. Оно што је такође специфично за ово братство Домазетовиће је то да њима и презиме говори о томе да су се често призећивали, и да Илија није једини већ да је то изгледа била устаљена пракса код њих. Отуда и презиме Домазетовић, а због ковачког заната којим су се бавили, а вероватно и због таквог начина живота тј. честог сељакања и због тога што су често користили прилику да се призете, у Ровцима и околини су их сматрали за цигане, што уопште не мора да значи да је то тачно, народ је једноставно посматрао испод части тај занат. Е сад, да ли би неко као Трипко дао ћерку за ковача тј. човека који се бави тим не тако признатим занатом, ако је већ био богат и признат у околини као домаћин и јунак, то је већ друго питање за размишљање. Каже се да је Жижа била хрома, што је у оно време била велика мана за девојку која треба да се уда, па можда је и то разлог. А можда је и Илија умео добро да ''зажари'', Бог ће га знати. Жижићи приликом протеривања из Роваца од стране Гојаковића на брзину бацили велики наковањ у некакву рупу јер га нису могли понети са собом. Углавном овај део предања је највероватније без сумње тачан, а догађај са турским харачлијама који су главом платили покушај пљачке манастира Морача и блага које је (наводно) чувано у Вељем Дубоком код Трипка, забележено је и на зиду манастира ''Да се зна'е кад Саковићи побише 12 турских харачлија 1774 года'' (пишем напамет, по памћењу, можда је и мало другачији текст, али углавном тако некако гласи).
Интересантно да је предање Жижића из Дробњака, Лубурић приписао Зечевићима из Жупе. ''У Ровцима је, у Вељем Дубоком, становао Тривко Буришевић, пореклом Васојевић. Имао је седам синова и кћер Жижу. Био је богат и храбар. Неки турски зулумћар, Мурат Ђурђевић, из Колашина са дванаест харачлија дође у Морачу и Ровца; сврати у Манастир и учини зулум калуђерима. Причају да га је калуђер клео, да га Бог и срећа нанесе на Тривка Буришевића и његових седам синова. Кад то дочује Мурат, распита се за Тривка и оде њему. Турци и тамо почну да чине зулум. Тривко се договори са синовима да им за вечеру дају вратовне погаче, те завратају, па их онда лако побију. Само један побјегне. Тривко се 1733. одселио у Срем са пет синова, а два се склоне у никшићку Жупу и населе у селу Југовићима; од њих су тамо Зечевићи. У Ровцима, Тривку остане хрома кћер Жижа. Доцније по њу дођу браћа из Жупе, али она љута што су је оставили приликом бјекства, не хтједе са њима, но ту и остане. У Дубоком је тада становао неки ковач Илија, порјеклом из Куча. Жижа га узме за мужа под погодбом да преузме славу њеног рода Аранђелов дан, умјесто св. Николе ког је до тада славио''.
Херцеговачки Зечевићи у билећком крају за себе кажу да су од Баћевића из Бањана (Ристо Милићевић). Да ли се ту мисли на бањанске Баћовиће, мислим да је у питању тај род. Бањански Баћовићи (Мулине) славе Јовањдан / Савиндан, исто као и бањански Зечевићи. Мислим да није у питању случајност. Отуд би Зечевићи пре могли бити старије бањанско становништво, док је њихова веза с Аџићима мање вероватна.Исто наводи и Божидар Кљајевић у књизи "Старе српске племићке породице у Херцеговини":
Бановићи (Мулине, Баћовићи,Кнежевићи, поповићи, Васиљевићи, Орбовићи, Кецојевићи, Манојловићи, Јоковићи, Марковићи, Лучићи, Матовићи, Ђурковићи, Томашевићи, Глиговићи, Зечевићи, Вишњићи, Џомбе, Томовићи, Пецирепи, Папићи, Савићи, Виуковићи, Иванишевићи, Ковачи, Дабићи, Пуцари, Голијани, Антонићи, Савовићи, Мрдаковићи и Мрдаци, Ђедовићи, Ђаје, Шкорићи, Авлијаши)Испоставило се да су Кецојевићи сродни Мулинама као што је Кљајевић навео пре ДНК тестирања. По њему су и Петровићи Доње-Бањци такође у тој групи братстава.
Отуда и презиме Домазетовић, а због ковачког заната којим су се бавили, а вероватно и због таквог начина живота тј. честог сељакања и због тога што су често користили прилику да се призете, у Ровцима и околини су их сматрали за цигане, што уопште не мора да значи да је то тачно, народ је једноставно посматрао испод части тај занат.Питање за све форумаше:
Питање за све форумаше:
Дали постоје писани извори да је ковачки занат означавао нижи статус у племенском друштву у наведеном периоду?
Тј. да је било "испод части" бавити се ковачким занатом, или да су они који су се бавили њим били изједначени са циганима?
Јесу ли ово први познати с хаплогрупом Х? Нешто је нисам виђао до сад.Мислим да је тај писао да је "Хрват-американац".
Ако под писаним изворима подразумјеваш и Ердељановића или Лалевића, тј. оно што су они међу народом биљежили, онда постоји. Наилазио сам прилично често на такве помене у вези ковача у едицији Насеља.Хвала Синиша.
На мапи I2a на FTDNA, у месту Чанак (Госпић) постоји неки Јурковић I2a Динарик Југ (I-PH908*).
Јурковићи су Хрвати и помињу се јако рано у том крају као племићка породица (14. век). Било је и Буњеваца Јурковића.
Јођш једна стара хрватска породица из тог краја припада хаплогрупи I2a. У питању су Никшићи из околине Оточца (23andMe).
Јурковић је Канађанин, скоро ме је контактирао. Мислио је да смо повезани због сличности презимена. Није знао за те наше финесе, Јерковић-Јурковић, Срби-Хрвати...
Како сам обавѣштен, Йурковић йе наручио Велики Ипсилон. Надам се да ће се погодити са неким од сада чучећих у звѣздици.
Јурковић је Канађанин, скоро ме је контактирао. Мислио је да смо повезани због сличности презимена. Није знао за те наше финесе, Јерковић-Јурковић, Срби-Хрвати...
Ред је да му неко објасни. Знам да ови наши, кад оду из Југе, посебно у Америку и те крајеве, после 2, 3 генерације забораве готово све. Ваљда се у том систему човек мора брзо уклопити и нема ту простора за размишљање о пореклу. :)
Иначе, Јурковићи су једна од бројнијих хрватских породица у том крају. У Брлогу их је било 53 куће, а у селу Чанци 22 куће. Нисам успео да пронађем одакле су пореклом, али нема превише опција.
Након Бижића (Дуги Дол), сад ми се појавио још један I-P37 на ФФ - TOMASEVICH (MONTENEGRO).
Место рођења оца тестираног су Крушевице.
Врбица, Бања Лука, РС, хаплогрупа I2a
Имају ли, зна ли неко, ови Врбице везе с његушким?
Гатачка братства у Његушима:
Вујковићи „Дејани“ у Врби су од Вујка, који је од гатачког братства Дејани, који се у Његуше доселио у првој половини 17. столећа. Једна кућа Вујковића се иселила у Пјешивце и тамо добила презиме Матковић. Занимљиво је да ове Матковиће Пјешивци зову Матаругама. Сами Вујковићи, пак, тврде да ови Матковићи нису од њих већ од пјешивачких Матковића из Малог Залаза.
Вучковићи у Врби потичу из Врбице код Гацка. Постоје предања да је Вучко Вујку био брат или неки даљи сродник. Један део Вучковића узео је себи презиме Врбица, по херцеговачком завичају.
Сва његушка братства пореклом из Гацка славе Свету Петку.
Мићић, Сухо Поље, Бијељина, РС, хаплогрупа I2a
Поштовани уредници,
Зовем се Никола Јанковић, порѣклом сам из Ужица. Пратим рад овог сајта већ дуже врѣме и имам само рѣчи хвале за све уреднике и учеснике у разговору. Јуче су ми стигли резултати преко 23andme, па сам рѣшио да се учланим на форум и подѣлим их са вама. Да ли можете да ме упутите шта треба да урадим или коме од вас треба да се обратим како би и мој резултат био уврштен у пројекат?
Срдачан поздрав, надам се да ћемо лѣпо сарађивати! 8)
Поштовани уредници,
Зовем се Никола Јанковић, порѣклом сам из Ужица. Пратим рад овог сајта већ дуже врѣме и имам само рѣчи хвале за све уреднике и учеснике у разговору. Јуче су ми стигли резултати преко 23andme, па сам рѣшио да се учланим на форум и подѣлим их са вама. Да ли можете да ме упутите шта треба да урадим или коме од вас треба да се обратим како би и мој резултат био уврштен у пројекат?
Срдачан поздрав, надам се да ћемо лѣпо сарађивати! 8)
Не би било лоше да поставите и Y-dna резултате људи са ових простора ("поклапања" са 23andMe).
Као што рекох, ја сам рођен у Ужицу. Мој отац је порѣклом из села Заглавак, општина Бајина Башта. Заселак се зове Радојевићи, славимо Светог Николу. Засигурно знам да су ми дѣда, прадѣда и чукундѣда носили ово презиме и да су живѣли у кући гдѣ се и мој отац родио. Осим њихових имена не знам више ништа о томе. Отац и стриц ни не знају зашто се заселак зове Радојевићи, јер кажу да не знају никога са тим презименом одатле. По некој њиховој непровѣреној и ничим непотврђеној причи, доселили смо се некад из Црне Горе.
Најстарији су род:
Радојевићи (44 к.; Св. Никола) у Орашцу, дошли овде пре 250 година. Њихов је предак дошао са четири сина из Цуца у Црној Гори. Претков унук звао се Радоје и био виђен и угледан сељак. За њега се прича, да се умео добро наћи с Турцима и да је и себе и своје нагло подизао и исељавао. Радојевих потомака има у подринским селима, било их је по трговини и занатима у Ужицу, Сарајеву, Вишеграду н Зворнику. Потомци Пане капетана отишли су по државним службама и изгубили се. У махали Орашцу под презименом Радојевићи има пет страних породица које су у њих ушле и изгубиле славу и презиме.
Иза Радојевића дошли су:
Пауновићи и Јанковићи (42 к.; Св. Јован) у Поточарима. Паун и Јанко, браћа рођена, дошли су уз неке сроднике из Пиве прво у Семегњево и ту мало застали, па се тек после спустили на Јелову Гору у Потоке и ту остали. Оба брата живела су и умрла у задрузи; деца су им се поделила и почела се звати горњим презименима. Има их у више мањих махала по Потоцима и прешли су Преко Кондера. Они су се много исељавали; има их много око Крупња и по доњим селима као и по Мачви. Селили су се и радо се селе по варошима, те их има по Ужицу, Бајиној Башти, Ваљеву и Београду.
Да ли си наишао до сада на писаније Љубе Павловића о вашем селу:Како видим ови Јанковићи, сродни са Пауновићима, славе св. Јована. Да ли то значи да постоје неки други Јанковићи који су од ових Радојевића пореклом из Цуца?
Да, читао сам већ ово. Ми смо из Радојевића, славимо Светог Николу, не знамо ко су ти Радојевићи, јер их нема. Стриц је чак помињао да се заселак зове тако јер су људи радосни. ;D Ако су дошли из Цуца, то лако можете провѣрити преко хаплогрупе, надам се.
Са овим Јанковићима што славе Јовањдан немамо никакве везе. Они су Јȁнковићи, а ми смо Јáнковићи, то би вам свако у селу уредно нагласио. :)
Можда данас не бисмо рекли да хаплогрупа Р1а делује типично за Цуце, с обзиром на тамошњу доминацију Е1б и Ј2а. Али, можда некад није било тако. Колико се сећам имамо ове хаплогрупе у близини Цуца (Цетиње, Бањани).
Генерално мислим да се мало црно-бело гледа на генетску слику ЦГ. Као да су само "пикирали" да отерају ове са словенском хг. ;)
Више је него јасно да је на простору данашње Црне Горе опстало више староседелачког становништва него у осталим српским крајева и да су управо у том миксу касније настала и многа модерна ЦГ племена (често генетски разноврсна).
Није одржива ни она прича да Власи само долазе пред Турцима и то са севера Албаније (један број свакако) зато то имамо много, условно речено, староседелачких хаплогрупа које немају генетско упориште у тим крајевима. На памет ми падају J2a-M92, G2a, J2b1, итд.
Нису терали само Словене, терали су и ове твоје М205 :D
Наравно да нису бирали по хаплогрупи. Једноставно, појавили су се нови досељеници и временом истиснули старије становништво, које је већ било запало у извесну декаденцију, за разлику од дошљака који су носили нову енергију и, притом, доживели демографску експлозију.
Неспорно. На теми о генетском профилу ЦГ и написах баш за ове две ХГ (Ј2), а у праву си за Г2а, и она је ту сигурно одраније. Вероватно је пре турске инвазије било и нешто Е на подручју ЦГ, али предања, а и историјска грађа указују да је огромна већина племена за која смо утврдили да су Е1б дошла у ЦГ из других области (фигурирају племена која имају предање о заједничком пореклу са албанским племенима, као и један део који има причу о доласку из Босне или Старе Србије) управо склањајући се од Турака. Ту су и Р1б, од којих је већи део такође дошљачког порекла. И фамозна И1 П109, која је можда ту од раније, а можда баш спада (и по предању) у круг дошљака с краја средњег века.
Треба ли да их све (та дошљачка племена, братства) наводим?
Боље не, јер ћу изланути неки податак који још није за јавну употребу.
Да се мало нашалимо, је л' српска Спарта, или није. ;)Вазда била и остала!!!
Искуцао сам са 23andme податке о људима с којима имам највише прѣклапања.
Радован Малићевић, 0,48%, R-M512
Марко Мајкић, 0,40%, I-M423 (Босна и Херцеговина)
Крунислав Шарић (Багарић), 0,43%, I-M423 (Дувно (Томиславград))
Горан Перовић, 0,37%, J-M172
Дејан Петровић, 0,39%, R-M417 (поклапа нам се хаплогрупа) (Вуковар, живи у Аустралији) *навео Јанковић као једно од презимена својих прѣдака
Драган Жалица, 0,36%, E-V13
Предраг Малићевић, 0,31%, R-M512
Нед Гојтанов, 0,31%, I-M253
Dustin Mosley, 0,31%, I-M253
Милан Грбовић, 0,31%, I-P109 (Чајниче, Пљевља, Челебићи, Дробњак, Потковач, Жабљак)
Stephen Ficovich, 0,28%, I-M423
Б. Стојић, 0,28%, R-M417 (поклапа нам се хаплогрупа) *у Радојевићима одакле су моји Јанковићи има доста Стојића, мислим да и они славе Никољдан
Миша Дамјанић, 0,25%, R-M512
Тео Удовчић, 0,25%, N-P189.2
Marko Goodwin, 0,27%, J-M172
Edward Stojakovic, 0,26%, J-M205
D Cerutti, 0,26%, R-M412 (Св. Јурај, Хрватска)
Ранко Милановић, 0,25%, J-M172
Бојан Обрадовић, 0,24%, R-M417 (поклапа нам се хаплогрупа)
Иван Ратковић, G-L42Постоји ли икакав контакт и информације о пореклу тестираног? :)
Atlantische, господин Ратковић баш ништа није оставио.Какав баксуз. ;D
Оливер Крсмановић, Мокра Гора, N-P189.2
Ђорђо Ђерић, Босна и Херцеговина, Гајдобра, R-PF6570
Војислав Добријевић, R-PF6570
Још неки носиоци N-P189.2 који су се уредно потписали:
Ђорђе Бабић, Хрватска, N-P189.2
Борис Гаврић, Хрватска, Босна и Херцеговина, N-P189.2
Nicholas Stetic, Осијек, Тења, Бела Лоза, Загреб, Лика, Славонија, N-P189.2
Ево још неких, налетѣх на подоста ових N-P189.2, баш чудно...
Богић Јокановић, N-P189.2
Александар Кецојевић, N-P189.2
Оливер Крсмановић, Мокра Гора, N-P189.2
Ово не чуди превише с обзиром на правац миграција Бањана/Пивљана.
Једна стара мапа N1a:
(https://s14.postimg.org/6kcfi9uq9/n1a.jpg)
Добро је што су мало средили ознаке на 23andMe. Раније је за многе N1a писало N1b.
Ово не чуди превише с обзиром на правац миграција Бањана/Пивљана.
Једна стара мапа N1a:
(https://s14.postimg.org/6kcfi9uq9/n1a.jpg)
Добро је што су мало средили ознаке на 23andMe. Раније је за многе N1a писало N1b.
Богић Јокановић, N-P189.2
Богдан Ђукић, Ивањица, E-V13
Александар Кецојевић, N-P189.2
Денис Поповић, R-M417
Александар Савовић, E-V13
Петар Рафајловић, Брач, Шековићи, Чачак, R-L23
Никола Лакић, Хрватска, E-V13
Милић Масловарић, E-V13
Такође и Рафајловић. Падају ми на памет паштровски Рафаиловићи. Паштровићи су сигурно хетерогеног састава по пореклу. То каже и предање паштровских племена, а и досадашњи ДНК резултати потврђују.Имајући у виду хаплогрупу и то да помиње Чачак, мени се пре чини да је у питању неки од Рафаиловића из Атенице.
Занимљив ми је и резултат Дениса Поповића. Знам човека који се овако зове (што, верујем, није баш честа комбинација имена и презимена), али нисам баш нешто у контакту с њим да бих проверио је ли се он тестирао. Овај којег ја знам је пореклом из Куча.
Имајући у виду хаплогрупу и то да помиње Чачак, мени се пре чини да је у питању неки од Рафаиловића из Атенице.
Мени делује да су Брач, Шековићи и Чачак наведени као места порекла предака, дакле вероватно по разним линијама.
Лакићи - Бјелопавлић.
Мислим да се помиње да су они од ових Рафаиловића с мора, међутим питање колико је то поуздано. Мени делује да су Брач, Шековићи и Чачак наведени као места порекла предака, дакле вероватно по разним линијама.
Ови Лакићи су из Хрватске. Вероватно су у питању неки од многобројних Лакића из Далмације. У пројекту имамо Лакиће E1b из тих крајева. Интересатно да и међу њима постоји неко предање, или прича да су пореклом Бјелопавлићи, али се генетски ипак не уклапају у тај род.
Занимљива су и ова два западна R1b-U152 резултата. Изгледа да је од западне R1b грана U152 најзаступљенија код нас.
Добријевићи би могли бити крајишки род, близак Миљевићима који су већ тестирани као западна R1b (мада не знамо грану). На основу ових резултата Добријевића могло би се закључити, што јеписао и Карановић да постоји група повезаних породица у Крајини које славе св. Стевана,а које су R1b-U152.
Ђорђо Ђерић, Босна и Херцеговина, Гајдобра, R-PF6570
Постоји велика вероватноћа да је тестирани Ђерић од Ђерића из Херцеговине. По Ристи Милићевићу, Ђерићи живе у следећим селима: Биоград, Џинов До, Слат (Невесиње) и Шипачно (Гацко). Зашто мислим да је тестирани Ђерић из Херцеговине? Прво, у Гајдобри се током 20. века населио велики број херцеговачких породица, а други и по мени значајнији траг је хаплогрупа тестираног, R1b U152. Наиме, по Дедијеру, што преноси и Милићевић, Ђерићи потичу од Мучибабића из Љесковог Дуба, а такође је записано да су старином живели и у селу Равни, које је било најстарија позната постојбина Мучибабића. С обзиром да већ имамо тестираног Мучибабића који по маркерима упада у западну R1b, и то у P312 готово сигурно, рекао бих да овај резултат Ђерића даје потврду да и Мучибабић поседује СНП U152. Штета је што не постоји могућност контакта тестираног Ђерића, како би се испитало одакле потиче (написао је само БиХ). Ако би се потврдило да је он заиста из Херцеговине, онда би могли да кажемо да смо идентификовали групу родова (Мучибабићи и породице постале од њих: Ђерићи, Мирићи, Кравићи, Перини/Периновићи, Јаредићи) који су сигурни носиоци хаплогрупе R1b U152.
Што се тиче Херцеговачких Ђерића:
Из Требиња су од братства Малешеваца род са Алексићима Опутне Рудине славе Игњатијевдан
У Равнима Ђерићи исти род са Мирићима,Мучибабићима, Јаредићима и Перинима славе Аранђеловдан
У Биограду од Мучибабића славу не знам
У Џинов До од Мучибабића из Шипачна Гацко, старином од Никшића славе Аранђеловдан
У Доњој Трусини из Шипачна Гацко славе Аранђеловдан
Врбица, Бања Лука, РС, хаплогрупа I2a
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%88%D0%BE_%D0%92%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0
Видим да на Википедији постоји податак да је Машо Врбица умро у Бања Луци, па би онда то могли бити његови потомци?
(М205)
4. Кокотовић (порекло?). Кокотовића је било у источној Херцеговини, али је овде вероватно реч о крајишким Кокотовићима. Било их је у околини Косиња и Госпића. Славе Јовањдан.
Хаплогрупа J2
1. Чанак. Презимена: Дејановић, Милеуснић, Пеиновић. Презимена упућују на Лику. Верујем да би Чанак пре могао бити J2b1, него нека J2a, али за сада остаје само J2.
Овдје се исто ради о Личанима исељеним у САД. Тестирани Чанци су поријеклом из Широке Куле, гдје их је према подацима из 1915. године пописано 16 кућа (у читавој Лици пописана је 31 кућа Чанака). Мислим да славе Аранђеловдан, али нисам сигуран пошто су Чанци према подацима из 1883. године пописани са три крсне славе.
22. Един Љубовић, БиХ - I2a2
Је ли од ових и онај политичар Чанак?
И његови су пореклом из Лике.
Можда од беговске куће Љубовића?
http://www.poreklo.rs/2012/02/23/poreklo-prezimena-ljubovic/
Омацио сам се док сам издвојио ове I2a, колико их има :) Мислим да има занимљивих резултата. Погледаћу касније и остале хаплогрупе.
Хаплогрупа I2
1. Алексић, Пећ, Косово - I2b2. Постоји и даље мали проблем око тих ознака са 23andMe, али верујем да би Алексић могао бити I2-M223, с обзиром да скоро сви I2a са ових простора имају ознаку I2a2, док се I2b2 јавља углавном код тестираних из западне Европе.
2. Марко Пераица - I2a2. Нема више детаља о пореклу, али судећи по презимену, могуће да је реч о Хрватима из БиХ (околина Ливна).
3. Никола Вуковић, Црна Гора - I2a2
4. Коминац, Србија, Црна Гора - I2a2. Породична презимена: Коминац, Бојовић. Претпостављам да је Бојовић са мајчине стране (Црна Гора). Ако неко име више информација о презимену Коминац (Србија) нека напише.
5. Един Фако (муслиман) - I2a2
6. Жарко Николић - I2a2
7. Живковић, Мајдов - I2a2. Порекло: БиХ, Србија, Горажде, Сарајево, Бијељина. Презиме Мајдов постоји у околини Горажда (слава Св. Игњатије). Презиме Живковић такође постоји у том крају, али је прилично често код Срба. Судећи по подацима и они би могли бити пореклом негде са истока Републике Српске.
8. Јаковчић, САД - I2a2. Међу породичним презименима постоји и презиме Гобо. Ово презиме је било често у околини Пуле, где је иначе било и Јаковчића.
9. Душан Бојић, Аустралија - I2a2. Порекло: Србија, Хрватска
10. Дуганџић - I2a2
11. Боро Петровић, БиХ, Добој, Озрен - I2a2
12. Златан Дивјакиња - I2a2. Породична презимена: Бараковић, Реџеповић, Сукалић. Ситуација када није сигурно ни да ли је тестирани Србин, Хрват, или муслиман. Презиме Дивјакиња је било присутно на простору Баније.
13. Јаков Гело, Хрватска - I2a2. Поменух ово презиме у опису Јаковчића.
14. Дејан Симовић, Београд, Србија - I2a2
15. Адел Хаџић, БиХ - I2a2
16. Немања Вуксановић - I2a2
17. Петровић, Лика, Хрватска - I2a2. У породичним презименима јавља се пуно оних која асоцирају на Крајину: Дозет, Кењало, Ђукић, Будисављевић, Бубуљ, Дивјак.
18. Mike Boichic (Бојичић?) - I2a2 . У оваквим ситуацијама где само постоји име, посебно када су у питању наши странци, више података се може пронаћи у путним исправама.
19. Зоран Михајловић, Србија, Црна Гора - I2a2. Презимена: Гвозденовић, Поповић, Јовановић, Вукомановић и Миленковић.
20. Мајк Грбић, Канада - I2a2. Можда се по породичним презименима може закључити одакле су пореклом: Сремац, Вилмановић, Форишковић, Јовановић.
21. Радиша Ђокић - I2a2
22. Един Љубовић, БиХ - I2a2
23. Булат-Врућинић, Хрватска - I2a2. Овде је по свему судећи реч о Крајишницима. Оба презимена су била присутна на том простору. Место порекла: Бабино Поље, Доброта, Сански Мост, Билај, Грачац. Презиме Врућинић постоји у Босанској Крајини, управо у околини Санског Моста. Славе искључиво Јовањдан.
24. Андрија Брекало - I2a2. Брекале би могли бити из околине Дувна. Досељени из западне Херцеговине. Било их је и у Имотском.
25. Јадран Кавара - I2a2. Презиме које је забележено код муслимана из Далмације (Сплит). Постоји на 23andMe и Ајдин Кавара (I2a2), БиХ, па је пре реч о муслиманима из БиХ.
26. Миро Чавка - I2a2. Презимена: Видовић, Трива
27. Петар Никшић, Брлог, Оточац - I2a2. Никшићи су стара хрватска породица из Лике. Не знам да ли би међу овима из Брлога могло бити и Срба, треба проверити.
28. Санел КолЕновић (муслиман) - I2a2
29. Андрија КолАновић - I2a2
30. Цвјетићанин - I2a2, Хрватска. Презимена: Прибиловић, Буцан, Јеличић. Ово је значајан резултат због крајишких Богуновића, међу којима имамо N1a, J2a-M67, али и I2-PH908. Цвјетићани су лички огранак Богуновића, па ово "Хрватска" одговара тој причи.
Од крајишких Цвјетићана је и Емануел Цвјетићанин
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2a/Baron_Emanuel_von_Cveticanin.jpg)
31. Милан Пралица, БиХ - I2b1. По свему судећи опет нека I2-M223. Презиме Пралица постоји и код Срба из Хрватске (Банија).
32. Иван Чипин, Хрватска - I2a2. Ово презиме је било најчешће у Далмацији.
33. Милош Поповић, Београд, Уб, Србија - I2a2. Презимена: Лазић, Андрић
34. Сучевић - I2a2. Сучевића има и Хрвата, али овај резултат може бити значајан за Родиће, међу којима имамо потврђене I2a DN, али и род Сучевића.
35. Мишкулин, Ј2бланац, Сењ, Хрватска - I2a2
36. Гудељ, Имотски, Хрватска - I2a2
Од Гудеља из Имотског је и некадашњи репрезентативац Југославије, Иван Гудељ
(https://www.laststicker.com/i/cards/140/123.jpg)
37. Владимир Станковић, Србија - I2a2. Породична презимена: Вулић, Ивковић
38. Александар Стојановић, САД - I2a2. Место порекла: Београд, Србија, Загреб, Хрватска, Љубљана, Словенија. Презимена: Божовић. И често презиме и наведени сви градови бивше Југославије.
39. Б. Веселиновић - I2a2
40. Грмуша, САД - I2a2. Породична презимена Мамула и Плећаш, па је сигурно реч о Крајишницима. Због Мамула, лако могу бити Банијци. Иначе, Грмуше су исто огранак Богуновића, тако да имамо све више I2a (по свему судећи I2-PH908) у оквиру овог рода.
41. Томислав Маричић, Хрватска - I2a2. Презимена: Леко, Маричић. Маричића је више било ка Лици и Далмацији, док се презиме Леко више среће ка западној Херцеговини.
(М205)
3. Марк Шупић. Шупића је било у Херцеговини, али су Малешевци, тако да се хг не уклапа. Ангажоваћемо Петра око проналажења порекла. :)
Ријеч је о Супићима, не о Шупићима.
Тестиран је Марк, син Луиса и унук Обрада Супића.
Обрад Супић и жена му Косанка осим сина Луиса имали су кћер Наталију, а живјели су у држави Мисури.
Пронашао сам Наталијину умрлицу у новинама:
http://www.legacy.com/obituaries/stltoday/obituary.aspx?n=natalie-supic&pid=106534340
Дошао сам и до фотографије њихове породичне гробнице (поред Обрадовог имена стоји јасно уписана Херцеговина, а остали Супићи који су емигрирали у Америку поријеклом су из Гацка, Опутних Рудина и Чемерна):
(https://s1.postimg.org/7d5ifgnwv/92556583_134065374046.jpg)
Супића је у Херцеговини било на подручју Гацка (Врба и Чемерно), гдје су дошли средином XIX вијека из Пиве (Смријечно). Представљају огранак Варезића из Дробњака (Жабљак), који опет имају предање о даљем поријеклу из Његуша. Крсна слава овог рода је Никољдан.
Ево шта о Варезићима кажу Стојан Караџић и Вук Шибалић:
"Варезићи су некада живјели у Жабљаку, мјесту које се тада по њима звало „Варезина Вода“. Ту су се, према предању, доселили са Његуша. Држали су доста коза и оваца и млијеко- варенику на том мјесту варили, по чему се то мјесто и извор назва Варезина Вода, а они Варезићи. И одавде су се раселили – једни пођу у село Смријечно, у Жупи пивској, а други у Врбу и Чемерно, у гатачком крају, гдје се прозову Супићи. Варезићи у Пиви и Супићи у Херцеговини славе Никољдан."
А ево и шта каже Обрен Благојевић:
"Варезићи. Живе у селу Смријечну, гдје су их сада само три куће. По предању, они су поријеклом из Језера, одакле је њихов предак Вареза побјегао од крви. Митар Варезић имао је велику задругу и био врло богат. Један његов син, звани Ђапара, погинуо је око 1780. године, кад је кнез Никола Тадић организовао напад на Рудињане – Бобане, који су дотле издизали на Језерца и Међеђу. У пјесми се за њега каже:
„Одбијају по два за једнога,
А Ђапару за Богошевића”.
Други Митров син, Никола, имао је три сина: Мијајла, Зеја и Милутина (рођен око 1790). Славили су Никољдан."
Дакле овај је ваш. :)
(http://static.rs.n1info.com/Picture/39498/jpeg/supic.jpg)
Биће да јесте (Гацко). Кол'ки чојек :)Лепше му стоји Звездин дрес, нисмо га по лепом запамтили у Воши. :P :D
Хаплогрупа I1
1. Бошњаковић, БиХ? Презимена Стојачић, Марић. Бошњаковића са славом Св. Пантелија било је у Штрпцима крај Вишеграда.
2. Вукоја, Љуботићи, Кочерин, западна Херцеговина. Вукоје су староседеоци у овом крају. Помињу се у овом селу још 1743. године под презименом Вукојевић.
3. Амочаев, Србија. Нема више података
Код припадника I1 често нема никаквих података, тј. постоји само хаплогрупа, па стога само тројица на листи.
31. Милан Пралица, БиХ - I2b1. По свему судећи опет нека I2-M223. Презиме Пралица постоји и код Срба из Хрватске (Банија).
На овом списку тестираних Шокаца су и Брлићи из Давора, позната српска католичка породица из Славоније, даљим поријеклом из Херцеговине. Познат је Андрија Торкват Брлић и његов син Ватрослав Брлић, супруг књижевнице Иване Брлић Мажуранић.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Andrija_Torkvat_Brli%C4%87
30. Цвјетићанин - I2a2, Хрватска. Презимена: Прибиловић, Буцан, Јеличић. Ово је значајан резултат због крајишких Богуновића, међу којима имамо N1a, J2a-M67, али и I2-PH908. Цвјетићани су лички огранак Богуновића, па ово "Хрватска" одговара тој причи.
Од крајишких Цвјетићана је и Емануел Цвјетићанин
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2a/Baron_Emanuel_von_Cveticanin.jpg)
Цвјетићани су у Садиловац дошли из Висућа код Удбине 1795. године.
Светозар Ливада - Кордунашки реквијем, сведочење Драгана Цвјетићанина.
Коју литературу си користио за Садиловац?
Тестирани I2a (по свему судећи Срби) са 23andMe. На списку су само тестирани са 23andMe, без FTDNA. Они које сам имао прилике да видим, или које су поставили тестирани са 23andMe.Могу ли се наћи хаплотипови за тестиране I2a Стојановиће?
Могу ли се наћи хаплотипови за тестиране I2a Стојановиће?
Илинчић из Црне Горе је из Роваца.Постоје заиста Илинчићи из Роваца који су грана Срезојевића, да ли си сигуран да је овај од тих Илинчића или само претпостављаш?
Постоје заиста Илинчићи из Роваца који су грана Срезојевића, да ли си сигуран да је овај од тих Илинчића или само претпостављаш?Колико знам једини Илинчићи у Црној Гори су ти ровачки. Није баш често презиме. Има их исељених у околину Колашина, Бијелог Поља, Пљеваља.
Колико знам једини Илинчићи у Црној Гори су ти ровачки. Није баш често презиме. Има их исељених у околину Колашина, Бијелог Поља, Пљеваља.У праву си, ни ја не знам за неке друге, али ипак треба проверити. Чак и нека ређа и специфична презимена као што је нпр. Стијовић има три различита братства у Црној Гори, па није искључено да и ово Илинчић постоји још негде обзиром да је настало од женског имена Илинка које није било баш тако ретко. Сад ћу да питам брата Гугла или да видим шта каже монтенегрина, па јављам.
У праву си, ни ја не знам за неке друге, али ипак треба проверити. Чак и нека ређа и специфична презимена као што је нпр. Стијовић има три различита братства у Црној Гори, па није искључено да и ово Илинчић постоји још негде обзиром да је настало од женског имена Илинка које није било баш тако ретко. Сад ћу да питам брата Гугла или да видим шта каже монтенегрина, па јављам.Има у Србији али колико знам нису то ти исти. Има Илинчића негде око Рудника и у околини Краљева. Провери.
''Ilinčić (Perovanović), Gajtan (južna Srbija), doselili se oko 1879. god. iz Rovaca (Podgorica); Žari (Mojkovac); Ledenice (Risan); u Novskoj, Grubišnom polju i Osijeku (Slavonija), Delnicama i Donjoj Stubici (Hrvatska) jesu od Vlahovića iz Rovaca (Podgorica) i kao: Pavlović (Ilinčić) i u Degramu (Kosanica), južna Srbija i kao: Srezojević, kao: i u Rovcima.''Бејах 99 % сигуран. Овде нису поменули да их има у селу Оџак код Пљеваља, где су насељени 1920. И мислим да је грешка ово за Леденице више Рисна. Тамо има Илића, који су пореклом од Дробњака, а не Илинчића. Него то и онако није важно за ову тему. Значи утврдисмо да је Илинчић Срезојевић, Ровчанин.
У сваком случају сви наведени Илинчићи су пореклом из Роваца. Ја бих само још додао да су од Илинчића-Срезојевића и Радовановићи из села Медевце у Горњој Јабланици (СРБ).
Тестирани I2a (по свему судећи Срби) са 23andMe. На списку су само тестирани са 23andMe, без FTDNA. Они које сам имао прилике да видим, или које су поставили тестирани са 23andMe.
Хаплогрупа I2a
16. Његић, Северна Далмација, Хрватска
- Презиме Његић је карактеристично за Србе из Северне Далмације.
Нисам нигде нашао споменутог и следечег тестираног:
Radenko Regoja -> Y-DNA Haplogroup: I-P37 -> Tests Taken: Y37
Немају сви иста поклапања, па према томе не виде сви исте људе (резултате). Ово Регоја као да сам видео негде. Могу бити Срби из околине Сарајева. Презиме се јавља и код Хрвата из БиХ.
Размишљао сам мало о овој теми. Многи са 23andMe можда не желе бити јавни, па не знам колико је исправно качити њихове резултате. Са друге стране, некада су овакве информације доста корисне. Нпр. када имамо SNP резултат са 23andMe, презиме и локацију тестираног, зна бити корисније него кад у днк пројекту имамо хаплотип за неко уобичајено презиме без локације и других информација.
Слажем се. Можда да се ова тема стави у затворени део где није доступна широј јавности?
Хаплогрупа J2b
(М205)
4. Кокотовић (порекло?). Кокотовића је било у источној Херцеговини, али је овде вероватно реч о крајишким Кокотовићима. Било их је у околини Косиња и Госпића. Славе Јовањдан.
12. Златан Дивјакиња - I2a2. Породична презимена: Бараковић, Реџеповић, Сукалић. Ситуација када није сигурно ни да ли је тестирани Србин, Хрват, или муслиман. Презиме Дивјакиња је било присутно на простору Баније.
Имамо додуше тестиране Братиће од овог рода Парежна, али можда треба испитати ту везу Матаруге-Кричи. Није искључено да су били неки микс E1b, J2b и евентуално G2a(?). Ако се не варам, један G2a из нашег пројекта води порекло "из Кричка у Полимљу". Не сећам се о ком роду је реч.Поједини аутори сматрају да су Кричи грана Матаруга, али нисам приметио да су изнели било какве аргументе којима би поткрепили такву тврдњу. Резултати које имамо за сада уопште не указују да таква веза постоји. J2b-М205 није забележена међу братствима која се спомињу као Матаруге нити је заступљена на простору данашње источне Херцеговине и западне Црне Горе где је матица Матаруга.
Ово је само једна теза, ипак мислим да је то презиме Кокотовић могло настати и у Крајини (по кокоту) и да не мора постојати веза са Бањанима.Да, мало је вероватно да су сви Кокотовићи пореклом из Бањана.
Поједини аутори сматрају да су Кричи грана Матаруга, али нисам приметио да су изнели било какве аргументе којима би поткрепили такву тврдњу. Резултати које имамо за сада уопште не указују да таква веза постоји. J2b-М205 није забележена међу братствима која се спомињу као Матаруге нити је заступљена на простору данашње источне Херцеговине и западне Црне Горе где је матица Матаруга.
Да, мало је вероватно да су сви Кокотовићи пореклом из Бањана.
Поједини аутори сматрају да су Кричи грана Матаруга, али нисам приметио да су изнели било какве аргументе којима би поткрепили такву тврдњу. Резултати које имамо за сада уопште не указују да таква веза постоји. J2b-М205 није забележена међу братствима која се спомињу као Матаруге нити је заступљена на простору данашње источне Херцеговине и западне Црне Горе где је матица Матаруга.
Да, мало је вероватно да су сви Кокотовићи пореклом из Бањана.
40. Грмуша, САД - I2a2. Породична презимена Мамула и Плећаш, па је сигурно реч о Крајишницима. Због Мамула, лако могу бити Банијци. Иначе, Грмуше су исто огранак Богуновића, тако да имамо све више I2a (по свему судећи I2-PH908) у оквиру овог рода.
Дивјакиња је карактеристично банијско презиме и по мојим сазнањима све Дивјакиње су поријеклом Банијци из Ровишке код Глине.
Отац тестираног човјека носи име Слободан, док мајка носи муслиманско име (по томе су наведени Бараковићи, Реџеповићи и Сукалићи вјероватно рођаци по женској линији).
Према попису СР Хрватске из 1948. године у Ровишкој код Глине пописано је пет кућа Дивјакиња. Крсна слава овог рода је Лучиндан, па би могли бити сродни са осталим Лучинштацима по Крајини.
Врло битан резултат. Грмуше припадају племену Богуновића и ово није први Богуновић који припада хаплогрупи I2a.
Тестирани Грмуша је поријеклом из Бојне код Глине.
Према попису СР Хрватске из 1948. године у Бојни код Глине пописане су 22 куће Грмуша. Њихова крсна слава је Јовањдан.
Грмуша јесте битан за Богуновиће, међу којима већ постоји I2-PH908.
Дакле, мислим да причу о "Богуновићима" треба ставити тачку.
31. Милан Пралица, БиХ - I2b1. По свему судећи опет нека I2-M223. Презиме Пралица постоји и код Срба из Хрватске (Банија).
Презиме Пралица је карактеристично за Поткозарје и за Банију.
Ако погледамо шематизам Дабробосанске митрополије из 1882. године, видјећемо да су Пралице присутне само на подручју дубичког протопрезвитерата.
Што се тиче Баније, Пралице су присутне углавном на подручју Костајнице.
Крсна слава Пралица је Аранђеловдан.
Племе, како Матаруге, тако ни било које друго, није нужно морало бити истог порекла. Могло је бити унија неколико различитих родова. Најчешће и јесте такав случај.Наравно, али с обзиром да J2b-М205 није присутан на подручју Матаруга, мислим да нема основа за везу Матаруге-Кричи. Обично остане барем неко братство у матици од већих родова који се исељавају.
Наравно, али с обзиром да J2b-М205 није присутан на подручју Матаруга, мислим да нема основа за везу Матаруге-Кричи. Обично остане барем неко братство у матици од већих родова који се исељавају.
Додиг - (Хрватска) J1
Ови Додизи лако могу бити из околине Бенковца. У Херцеговини је ово презиме присутно нешто западније. У околини Дрвара је почетком 20. века било чак 28 кућа Додига. У питању су досељеници из Далмације. Доста тога упућује на J1c.
Јел тестирани Србин?
- Боројевић, Хрватска, R1a. Ово може бити занимљив резултат, зато што су Боројевићи из Хрватксе махом Срби. Има и Хрвата у околини Брача. Боројевићи су били доста бројни на Банији. Од њих је и Светозар Боројевић, фелдмаршал аустроугарске војске.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Svetozar_boroevic_von_bojna.jpg/330px-Svetozar_boroevic_von_bojna.jpg)
Овај детаљ је занимљив, иако не знам колико је реалан, с обзиром да су Боројевићи старија породица на Банији. Не би искључио могућност да су и Боројевићи управо ова R1a.
Дрљаче и Биге славе Св. Трифуна. Не знам има ли Боројевића са овом славом на Банији. По Босанској Крајини их има.
Ево шта Бора Дрљача каже за своје порекло:
ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Презиме Дрљача је из Лике, Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.
http://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Додиг - (Хрватска) J1
Ови Додизи лако могу бити из околине Бенковца. У Херцеговини је ово презиме присутно нешто западније. У околини Дрвара је почетком 20. века било чак 28 кућа Додига. У питању су досељеници из Далмације. Доста тога упућује на J1c.
Име тестираног је Раде Цвјетићанин (САД). С обзиром да су том крају одакле је тестирани (Калифорнија), забележени Цвјетићани пореклом из Садиловца, можда је и овај тестирани Кордунаш пореклом.
Овај детаљ је занимљив, иако не знам колико је реалан, с обзиром да су Боројевићи старија породица на Банији. Не би искључио могућност да су и Боројевићи управо ова R1a.Боројевићи се спомињу 1898. године у парохији Торањ код Пакраца, као слављеници Трипуњдана.
Дрљаче и Биге славе Св. Трифуна. Не знам има ли Боројевића са овом славом на Банији. По Босанској Крајини их има.
Жугић. Жугића има у Дробњаку, али су огранак Вуловића, Новљана. Можда тестирани није није из ЦГ, а можда и у Дробњаку постоји више слојева становништва.
Ово је јако занимљиво, нарочито за Неба.
Да, сваки нови резултат нам открије нешто ново.
Да, Жугићи су Новљани, што можда указује да овај тестирани није из ЦГ, има тог презимена и другде. Конкретно, знам да их има у Славонији, који су пореклом Босанци.
Тестирани је Anthony Zugich из Америке, рођ. 1948, једна четвртина балканског поријекла са очеве стране.
Дијели 2 мала сегмента (17 cM укупно) са мојим оцем на трећем хромозомy, могли би можда бити 4-6 кољено (23andme "DNA Relatives").
Ђед му се звао Урош, из Црне Горе рођен у "Drobnick", а баба рођена у "Risau Yugoslavia" (тако стоји у папирима :)).
"Drobnick" би могао бити Дробњак..
Замолићу га да уради тест код ФТДНА.
Тестирани је Anthony Zugich из Америке, рођ. 1948, једна четвртина балканског поријекла са очеве стране.
Дијели 2 мала сегмента (17 cM укупно) са мојим оцем на трећем хромозомy, могли би можда бити 4-6 кољено (23andme "DNA Relatives").
Ђед му се звао Урош, из Црне Горе рођен у "Drobnick", а баба рођена у "Risau Yugoslavia" (тако стоји у папирима :)).
"Drobnick" би могао бити Дробњак..
Замолићу га да уради тест код ФТДНА.
Сад сте ме слудели::) :D И2, из Дробњака, 4-6 колено са Жељковим оцем.
је ли овај Жугић И1 или И2?
С једне стране видим да се помиње у динарик контексту, с друге Жељко каже да је можда 4-6 колено с његовим оцем?
Тестирани је Anthony Zugich из Америке, рођ. 1948, једна четвртина балканског поријекла са очеве стране.
Дијели 2 мала сегмента (17 cM укупно) са мојим оцем на трећем хромозомy, могли би можда бити 4-6 кољено (23andme "DNA Relatives").
Ђед му се звао Урош, из Црне Горе рођен у "Drobnick", а баба рођена у "Risau Yugoslavia" (тако стоји у папирима :)).
"Drobnick" би могао бити Дробњак..
Замолићу га да уради тест код ФТДНА.
Жугић. Жугића има у Дробњаку, али су огранак Вуловића, Новљана. Можда тестирани није из ЦГ, а можда и у Дробњаку постоји више слојева становништва.
Видим да Миљанићи кажу да су једни Жугићи из Мљетичка огранак неких Драшковића. Драшковиће у Дробњаку помиње и Лубурић. Пореклом су из Роваца и славе Св. Луку. Досељени почетком 20. века, дакле прилично касно.Не знам за ово да се неко од Драшковића призетио и узео презиме Жугић. Заиста, има Драшковића из Роваца у Бијелој али они су се доселили 1920-их. Мислим да су се млађе генерације иселиле и да их је увек била само једна кућа.
Имамо тестиране ове Драшковиће и они су I1-Z63, па би се рекло да је питању призетак у Новљане, али из неког другог краја, или из непосредне околине.
Не знам за ово да се неко од Драшковића призетио и узео презиме Жугић. Заиста, има Драшковића из Роваца у Бијелој али они су се доселили 1920-их. Мислим да су се млађе генерације иселиле и да их је увек била само једна кућа.
Жугићи су иначе веома бројни. Пред Други светски рат их је било скоро 60 кућа у селима Новаковићи, Мљетичак, Баре Жугића, Доњој Буковици и на самом Жабљаку. Једна фамилија се одселила у Морачу у село Старче још у 19. веку и они су генерацијама били чувари путничке куће, тзв. банске куће на сред Сињајевине. Наводно сви потичу од једног претка који је живео крајем 17. и почетком 18. века. С обзиром на њихову бројност могуће је да су се неки мањи родови стопили са њима или је било неког усвајања (у Дробњаку су најчешће ујаци усвајали сестриће ако нису имали деце) или призећивања, мада то је тамо јако ретко.
Код Миљенића видех тај податак о Драшковићима. Не знам који је извор. Ови Драшковићи I1 нису сигурно. Призећивање је могуће сада ретко тамо, али причамо о периоду пре 300 и више година. Тад је вероватно било сличних ситуација.И ја видех сада код Миљанића али ми није најасније то што је рекао. Да ли су Драшковићи од Жугића или Жугићи од Драшковића,а ту помиње и Вемиће (?) Мало сам се збунио. Ово за призећивање стоји. Човек који би дошао на мираз, по смрти таста није имао право да користи братственичку земљу ни сеоске комунице (млинове, катуне, планину, шуму). Можда се то решавало тако што је узимао тастовљево презиме и славу. Не знам. Доста знам о историји Дробњака, пре свега о свакодневном животу, обичајима, племенском уређењу, верском животу али нисам наишао на податак да се неко призетио и узео женино презиме, бар не у задњих 100-150 година. Можда је раније и било таквих случајева.
:) :D И2, из Дробњака, 4-6 колено са Жељковим оцем.
:) :D И2, из Дробњака, 4-6 колено са Жељковим оцем.Могуће да сте ме ти и Небо погрешно разумјели? :)
И код Церовића имамо два рода (динарик јужни и северни) који своје порекло изводе од овог братства, а нису Р109. О ровачким Булатовићима да не причамо.
овако када се каже "и код Церовића имамо два рода", може се помислити да су тестирани неки њихови огранци I2a DS и DN, а то није случај ...
Могуће да сте ме ти и Небо погрешно разумјели? :)
Да имам толико новца, тестирао бих све до једног живог мушког Дробњака, и оне који живе у Дробњаку и исељенике, и верујем да бисмо добили мало другачију слику него што до сада изгледа.
Могуће да сте ме ти и Небо погрешно разумјели? :)Значи није И2, него ипак И1? :D
Да имам толико новца, тестирао бих све до једног живог мушког Дробњака, и оне који живе у Дробњаку и исељенике, и верујем да бисмо добили мало другачију слику него што до сада изгледа.Не би морао да се трудиш да их вијаш по Дробњаку и онако више Дробњака живи у Бачком Добром Пољу и Врбасу него у општинама Шавник и Жабљак заједно. А и Бачка је ближе. :)
Не би морао да се трудиш да их вијаш по Дробњаку и онако више Дробњака живи у Бачком Добром Пољу и Врбасу него у општинама Шавник и Жабљак заједно. А и Бачка је ближе. :)
Их, колико их је тек по Београду!Идеја је добра али да, треба то финансијски подржати. То је код нас највећи проблем.
Трошкове око путовања нисам ни планирао у овако некој акцији. Него, свако зна по неког Дробњака негде, - ухвати га, убеди и узме брис.
Али, 6 и по хиљада по глави...
Стварно би био добар такав "Дробњачки подухват".
Додиг - (Хрватска) J1
Ови Додизи лако могу бити из околине Бенковца. У Херцеговини је ово презиме присутно нешто западније. У околини Дрвара је почетком 20. века било чак 28 кућа Додига. У питању су досељеници из Далмације. Доста тога упућује на J1c.
Можда је боље овако водити евиденцију резултата са 23andMe. Табела се може ажурирати. Одрадио сам I2 групу прво:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Хвала ти, Небојша! Ово је јако корисно!
Урадио сам табеле за све хаплогрупе, тј. убацио сам све тестиране које сам могао пронаћи на овој теми.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Има преко 300 тестираних са ових простора. Ако неко види још неки резултат, нека јави, па да га убацимо. Сада се може евентуално урадити статистика. Мислим да не би одударала пуно од онога што иначе имамо.
Урадио сам табеле за све хаплогрупе, тј. убацио сам све тестиране које сам могао пронаћи на овој теми.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Има преко 300 тестираних са ових простора. Ако неко види још неки резултат, нека јави, па да га убацимо. Сада се може евентуално урадити статистика. Мислим да не би одударала пуно од онога што иначе имамо.
Још да администратор постави овај линк или као тему без коментарисања ради лаксег прегледа, у било којем моменту.
Мислим да је најбоље ако со то уради на затвореном делу форума. Јер овако је доступно широј јавности а незнам шта се може десити ако се неком од тестираних људи не свиђа да је на листи, а није ни дао сагласност да се уопште стави на листу.
Убачени нови тестирани:
- Анић, I1
- Јерчиновић (Хрватска?), I1
- Ковач, I2a
- Шамшаловић (Хрватска?), R1a
- Шамшаловић (Хрватска?), R1a
- Анић, I1
Убачени нови тестирани:
- Анић, I1
- Јерчиновић (Хрватска?), I1
- Ковач, I2a
- Шамшаловић (Хрватска?), R1a
- Грбовић, I-P109
- Килибарда, I2а2
Може и ове?
- Килибарда, I2а2
- Митић, G2a
- Грбовић, I-P109
- Ђурић, Q1b
- Јовичевић, I2a2
- Јовичевић, I2a2
Хвала, Узи!
Нема више података (порекло, остала презимена)?
Јовичевић или Јовићевић?
Тестираном пише Јовицевиц, послат чу мејл да питам.
На жалост нема пошто су са Гедмеча.
Тестираном пише Јовицевиц, послат чу мејл да питам.
Кривокућа, Горња Требиња, Кордун -> N-P189.2Кривокућа који је тестиран за Светски ДНК дан је од Кривокућа Јовањштака из околине Ивањице који би по предању требали бити од Цуца, дакле у том случају им се вероватно смеши Ј2а-М92. :)
Претпостављам да би Кривокуће, који су тестирани поводом Светског ДНК дана, могли исто тако бити N-P189.2.
Кривокућа, Горња Требиња, Кордун -> N-P189.2
Претпостављам да би Кривокуће, који су тестирани поводом Светског ДНК дана, могли исто тако бити N-P189.2.
Кривокућа који је тестиран за Светски ДНК дан је од Кривокућа Јовањштака из околине Ивањице који би по предању требали бити од Цуца, дакле у том случају им се вероватно смеши Ј2а-М92. :)
Али видећемо, нису сва предања тачна.
Још један Крајишник N-P189.2. Презиме Кривокућа се јавља и у Босанској Крајини. Највећи број слави Св. Василија. У оквиру групе родова која слави ову славу у Крајини, за сада се јављају две хаплогрупе (међу њима нема N1a).
Ови са Кордуна славе вероватно Аранђеловдан или Св. Николу.
Још један Крајишник N-P189.2. Презиме Кривокућа се јавља и у Босанској Крајини. Највећи број слави Св. Василија. У оквиру групе родова која слави ову славу у Крајини, за сада се јављају две хаплогрупе (међу њима нема N1a).
Ови са Кордуна славе вероватно Аранђеловдан или Св. Николу.
Кренуо сам мало да сређујем табелу са 23andMe резултатима. Ту ће бити тестирани које сам пронашао у бази 23andMe, као и они чије резултате су послали људи који поседују налог на сајту. Преносићу ознаке и у оригиналу.Знаш ли окакле је овај Радованчевић R1a, да није из Радосавске, граница Приједора и Бањалуке?
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
У поменутој бази постоји и презиме Везмар, I2a2. Везмари су Срби из Крајине. Било их у Лици и на Кордуну.
Мени на 23andme пише да имам 5,8% генетике из источне Европе (навели су Мађарску, Пољску, Украјину и Русију), тј. једног претка (највѣроватније чукунбабу или чукундеду). Пошто, наравно, немам представу ко би то могао бити, да ли барем некако могу да сазнам из које је земље тај неко? Скинуо сам Raw genetic data са сајта и радо бих је прослѣдио некоме ко то може брзо истражити. :) Постоји ли уопште таква могућност или ипак тражим превише?
Никола,
Стави Raw genetic data и на http://myheritage.com/ па да видиш шта ће ти тамо показати.
Ставио сам прѣ неки дан, тамо је резултат још луђи: 5,6% скандинавске, 7,6% источноевропске. ;D
Ђогић би могао бити и Србин. Имам познанинка са тим презименом, рођени Сарајлија али пореклом из Херцеговине, мислим да је неко село на Неретви, код Коњица.
Можда их има и Срба, али тестирани је муслиман. На основу имена се лако да утврдити.Ок. Мислио сам да само стоји презиме.
Значи има нешто у тој источној Европи. :)
Ко су ти најближи рођаци на гедмечу, изван простора западног Балкана?
Aлбанци, Руси, Украјинци, Пољаци, Бѣлоруси... Има свега. Наравно, Aмериканце не убрајам у етносе. 8)
Заиста немам представу одакле ми то порѣкло. Све прабабе и прадеде су ми из околине Ужица. По овим процентима то дође четврто колѣно уназад, дакле 1/16 порѣкла, а то су чукунбабе и чукундеде. Цѣним да је Први свѣтски рат могао утицати на то, пошто су ми чукундеде учествовале. Неки су били заробљени у Мађарској. То је једино што могу да кажем. :) Све ове које знам имају чисто српска имена и презимена.
I-P109
Дамњановић
Поздрав Никола,
сасвим је уобичајено да ти неки од рачунача дају Источну Европу, будући да смо словенског порекла и да се вероватно одређени (добар) део нашег генома уклапа у становништво Источне Европе. Такође, ни Скандинавија у неким мањим постоцима није превелико изненађење.
Тако да на основу свега што си рекао не верујем да међу ближим прецима имаш Русе, Украјинце, Пољаке...већ је део хромозома који делиш са њима просто део нашег заједничког словенског наслеђа из давнина.
Ако пак желиш да будеш сигуран, провери своје исходе на различитим гедмеч рачуначима и види колико се по сваком уклапаш у српски просек. Ако ти већина даје исход који одудара од српског просека, онда можда и имаш неког релативно ближег претка из Источне/Средње Европе. Међутим, уверен сам да ћеш се сасвим солидно уклопити у српски просек.
Колико се уклапаш у српски просек(и остала становништва) можеш видети кликом на опцију "spreadsheet". Нађи Србе у табели и упореди се по свим састојцима. Такође, опција "Oracle" показаће ти најближа становништва.
(http://i.imgur.com/Dpe8aYU.png)
Други начин је да просто изабереш своје српске рођаке са гедмеча и видиш њихове исходе. Такође, овде на форуму су многи од нас остављали своје исходе по различитим рачуначима, па можеш и са нашим упоредити своје исходе.
I-M423
Гуровић, Црна Гора
Мој рођак Брстина је добио резултат I-M423
Мој рођак Брстина је добио резултат I-M423
Одлично. То ти је беше ујчевина? Дај нам генералије, па да га унесемо у табелу. Ако је са 23andMe, наравно.:)Да, ујчевина. Брстине за себе веле да су из Риђана и да су се звали Стојановићи. Матица им је Брштаница у Храсно. Одатле су се иселили у оближња села Драчево, Вишиће, Колојани Глушца. Тестирани је од драчевских Брстина. Славе Светог Стевана.
Да, ујчевина. Брстине за себе веле да су из Риђана и да су се звали Стојановићи. Матица им је Брштаница у Храсно. Одатле су се иселили у оближња села Драчево, Вишиће, Колојани Глушца. Тестирани је од драчевских Брстина. Славе Светог Стевана.За хаплотип морамо сачекати резултат мога ђеда :)
Да, ујчевина.
Брстине за себе веле да су из Риђана и да су се звали Стојановићи. Матица им је Брштаница у Храсно. Одатле су се иселили у оближња села Драчево, Вишиће, Колојани Глушца. Тестирани је од драчевских Брстина. Славе Светог Стевана.
Виpиjeвићи cлaвe Apaнђeлoвдaн/Илиндaн. Пoдjeднaкo oбe, ниje у питaњу cлaвa и пpecлaвa.
Виpиjeвићи cлaвe Apaнђeлoвдaн/Илиндaн. Пoдjeднaкo oбe, ниje у питaњу cлaвa и пpecлaвa.
За ове Виријевиће немамо више података, само презиме. Јесу најпознатији ти Виријевићи из Рашке. Не знам да ли погрешили ако би уписали Рашка/СРБ, Аранђеловдан?
Занимљива комбинација Аранђеловдан/Илиндан можда указује на старије порекло са Чева или барем боравак на том подручју неко време.
Нe би пoгpeшили cигуpнo. Имa дoдушe пopoдицa кoje cу узeли jeдну oд oвe двe cлaвe.Зечевићи које знам славе Аранђеловдан,али од када је славе незнам,могуће да су је почели славити после сеобе у Андријевицу,а мислим да су славили Св.Луку раније,што се уклапа...мајка од ученика која је Зечевић ,причала ми је да има магловито предање да имају везе са Виријевићима
И мeни je тo пaлo нa пaмeт. Ж. Шћeпaнoвић зa њиx кaжe дa cу из ceлa Виpиjeвићи, кoje пpипaдa Tapcким Никшићимa. И зaиcтa пo гeнeтици cу Tpcки Никшићи.
Зечевићи које знам славе Аранђеловдан,али од када је славе незнам,могуће да су је почели славити после сеобе у Андријевицу,а мислим да су славили Св.Луку раније,што се уклапа
Недовић E1b је из места Пријелози (Бијело Поље, ЦГ). На сајту нађох податак да славе Аранђеловдан.
Цeнтap oдaклe cу ce Виpиjeвићи шиpили je упpaвo ceлo Зeчeвићe нa Poгoзни. Moгућe дa je тo њиxoвo cтapo пpeзимe пo кoмe ce ceлo пpoзвaлo, a oни cу узeли кao пpeзимe нaзив мecтa oдaклe cу дoшли.С тим што ми је ова жена помињала Андријевицу и Васојевиће као место порекла,можда је то била станица пре Рогозне једног дела тог рода а и територија Васојевића као станица се уклапа са славом Аранђеловдан,можда су ту почели да славе Аранђеловдан
С тим што ми је ова жена помињала Андријевицу и Васојевиће као место порекла,можда је то била станица пре Рогозне једног дела тог рода а и територија Васојевића као станица се уклапа са славом Аранђеловдан,можда су ту почели да славе Аранђеловдан
Зeчeвићe-Tapcкe Никшићe cпoмињe Шћeпaнoвић:Јован Скерлић? :)
Зeчeвићи (Пaвлoвићи), Скерлићи (Петровићи, Јовановићи), Реаци (Реаковићи, Ђорђевићи, Тодоровићи, Лукићи) из Липoвцa (Toпoлa).
С тим што ми је ова жена помињала Андријевицу и Васојевиће као место порекла,можда је то била станица пре Рогозне једног дела тог рода а и територија Васојевића као станица се уклапа са славом Аранђеловдан,можда су ту почели да славе АранђеловданАко се помињу Зечевићи и Андријевица, а славе Аранђеловдан, онда је то без сумње веза са Васојевићким Зечевићима.
Честитке. ;)Ово означавање I2a2 ме буни. О чему је ријеч?
Хвала, убачено.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Ово означавање I2a2 ме буни. О чему је ријеч?
Samsalovic - r-m512
Dragicevic - e-v13
Budimirovic - i- p109
Bogomirovic - r-m417
Jankovic- r-m417
Dragicevic - e-v13
Budimirovic - i- p109
Пардон, Драгич(ћ)евића E-V13 нема. Зна ли се одакле је, или бар шта је по националности?Novi 23ANDME pokazuje haplotipova. Budimirovic je i-p109 ali ja sam obican i-m253. Dragicevic je valjda iz dalmacije
Још једна битна ствар са овог списка, СНП P109 код Будимировића. До сада смо знали само да је I1.
Баш сам јуче гледао одакле би могао бити пореклом. Уписао сам Банат зато што су наведена нека места из тог краја, али пре ће бити да је то мајчина страна, пошто се помињу и нека "лалинска" презимена.
С обзиром да је I1-P109, можда је негде из северозападне Србије, пошто се ово презиме јавља и тамо. Нека остане за сада Банат на основу доступних података.
Novi 23ANDME pokazuje haplotipova. Budimirovic je i-p109 ali ja sam obican i-m253. Dragicevic je valjda iz dalmacije
То је I2a-Динарик. Има и старих ознака и генерално је тај део конфузан на 23andMe, али се може испратити.celu noc citam forum i ubise me te oznake :D sad mi je malo jasnije ali opet to oko I2 je uzas...
Нпр. I2a2, I2a2a и I2a2b су ознаке за Динарик, док су I2a1, I2b1 и I2b2 по свему судећи ознаке за неке подгране I2-M223 и сл. Код I2a је уједно и највећа збрка. Код осталих су углавном јасне ознаке, а однедавно су ту и СНП-ови за одређене подгране.
Хвала Ресавац, ови су већ у табели од раније.
За нашег Александра I, да ли се зна шта славе Мићићи I2a из С. Поља код Бијељине и Стојановићи E1b Из Дворова (Бијељина)?
Лепа вест. Зна ли се на колико су маркера хаплотипови и да ли их види само тестирани, или и људи са којима има поклапања?Čovek me blokira na pravdi boga :D
Čovek me blokira na pravdi boga :D
Ко те блокира? ;) Покушавам да сазнам ово за хаплотипове, то би била јако корисна ствар, с обзиром да бројка наших људи тестираних преко 23andMe прелази 350.pa ti :D pokusao sam da te kontaktiram medjutim kaze korisnik ne prima vase poruke:)
Разлика између DS и DN се тамо не може видети. Тешко је некада и овако утврдити то, са све маркерима. ;)
Овај детаљ је занимљив, иако не знам колико је реалан, с обзиром да су Боројевићи старија породица на Банији. Не би искључио могућност да су и Боројевићи управо ова R1a.koliko znam nema. Svi slave sv.Jovana sto se banije tice . Taj fed marsal je srpskog pravoslavnog porekla koliko znam od Borojevica iz Komogovine. koliko vidlm kod Borojevica gotovo izvesna R1a ... koja je to podgrana? Karpatsko dalmstinska ili?
Дрљаче и Биге славе Св. Трифуна. Не знам има ли Боројевића са овом славом на Банији. По Босанској Крајини их има.
koliko znam nema. Svi slave sv.Jovana sto se banije tice . Taj fed marsal je srpskog pravoslavnog porekla koliko znam od Borojevica iz Komogovine. koliko vidlm kod Borojevica gotovo izvesna R1a ... koja je to podgrana? Karpatsko dalmstinska ili?
Војиновић из Пиве, слави Св. Јована је тестиран П189.2 Г-. Чека се потврда да ли је П189.2 А+, што би потврдило да припада ХГ П189.2.
Честитке. У табелу 23andMe убацујемо само тестиране преко те фирме, али овај резултат свакако треба бити на овој теми.
Војиновићи спадају у старинце (матица Плужине). Иначе сам мишљења да ова N2 нема везе са Косовом и сеобом с југа, већ да је матица баш у тим крајевима око Бањана. Појавио би се до сада неки исељеник косовске, или јужноморавске струје, да их је било и тамо. За сада се код нас ова хаплогрупа јавља искључиво у том динарском подручју, Стара Херцеговина - Босна/Крајина.
Можда ће ме будући резултати демантовати.
Иначе је Светозар Томић пренео неке психичке особине Пивљана. Ево шта каже за Војиновиће:
"Тако исто нису ни сви Жупљани једнаки. Поједине породице у Пиви се истичу извесним психичким цртама. Зна се да су Кулићи и Војиновићи окретни и живи, велике шалџије и кад се шале добро је, иначе су напрасити и злопамтила." ;)
У динарском подручју се јављају јер су се у Бањанима и Пиви, а и у Крајини, Босни и осталим областима где су се населили из поменутог бањанско-пивљанског подручја намножили због племенско-сточарског начина живота; можда су на Космету "игле у пласту сена" као што је случај са ванбалканским N2 (немојмо заборавити онај један N1a/N1c резултат из Косовског Поморавља, први такве врсте код Срба; изнедриће Косовци још таквих "изненађења", уверен сам); ту је и онај збуњујући резултат Шаљића из плавског краја, подручја које нема везе са Бањанима и Пивом.
За моју родбину са мајчине стране, Кулиће, могу да потврдим да су велике "шалџије", али нису толико ни напрасити нити злопамтила; то више важи за моју родбину са очеве стране, Вукосављевиће. ;D
Можда. Видећемо с Косовцима како ће бити. Искрено, нисам оптимиста по том питању. ;) Постоји неки N1c из тих крајева, што нема везе са овом групом N2.
Исправка, с обзиром да наслов теме гласи " Y-ДНК резултати са 23andme и остали (без хаплотипова)" и није заштићена приватност, резултат се може наћи и у овој табли, али уз напоемну да је са YSEQ-а.
опет би било право чудо да су успели на тој "историјској ветрометини" да се одрже од средњег века, преко насељавања Албанаца, све до данас); ако се то ипак деси, частим екипу пићем. ;)
Војиновић из Пиве, слави Св. Јована је тестиран П189.2 Г-.
E-V13Извињавам се на offtopic-у, али морам да поменем да ме ово презиме подсећа на име илирског племена Деура:
Деура, Босанско Грахово/БиХ (FTDNA)
E-V13
Нешовић, Мојановићи/Црна Гора (FTDNA)
Заинтересовао ме овај резултат, али не нађох Нешовиће у Мојановићима, ни код Јовићевића, ни код Радусиновића, ни код браће Миљанића.
Но, према литератури, Нешовића има два рода у Зети:
У Бијелом Пољу су огранак Мараша (из Хота), а у Грбавцима су огранак Миротића. Предак Миротића је у Зету дошао из Бјелица, од предишких Абрамовића. Миротићи се деле на огранке: Костовићи, Божовићи и Нешовићи. Истог порекла су и Радиновићи, такође у Грбавцима.
(Павле Радусиновић “Становништво и насеља зетске равнице од најстаријег до новијег доба“)
Судећи по ДНК резултату, биће да је тестирани од ових других Нешовића.
Ако ме памћење не вара, до данас имамо једино Секниће (мухамеданце) R1a L1280 YP3987 који су од Мојановића у Зети.
Секнићи у Подгорици, Црна Гора / старином из Орахова, племе Кучи / огранак Лукачевића из Подгорице / а сви од зетских Мојановића са славом Алимпијевдан.
Требало би. Мојановићи су некад били братство, па су се разгранали на мање родове: у самом селу Мојановићи, то су Дракићи, Кнежевићи, Ајковићи, затим Лукачевићи у Бериславцима, од њих Пејановићи у Подгорици, исламизирани Лукачевићи у Подгорици, а од Пејановића исламизирани Секнићи и Дервановићи.
Мени је овај резултат (R1a) занимљив, јер, према неким тврдњама, Мојановићи су потомци средњевековних Матагужа.
Бјелице, браћа Мирота и Радин Абрамовићи, су "дођоши" у Зети. Верујем да је овај Нешовић од Миротића, све се уклапа (осим самог села Мојановића, али то може бити нека савремена локална миграција, као нпр - живео сам на Карабурми, а онда сам се оженио и прешао код тазбине на Баново Брдо ;) ).
Да ли можда познајеш неке од горе наведених породица Мојановића?
Ја сам покушавао да тестирам неке од њих, али на жалост нисам успијео.
Међу I2a2 породицама постоји презиме Чавка. Породична презимена Трива, Видовић.
Ово може бити занимљив резултат за крајишке Опачиће (Св. Лука). И Чавке се налазе у тој групи сродних породица.
Са тог списка тренутно имамо тестиране:
- Кљајиће (Кореница), I2-CTS10228
- Шевиће (Нови Град), J2b-M241
- Опачиће (Лика), I-P37
Сви славе Св. Луку, а према предању, воде порекло "од Никшића." Не знам колико може бити занимљиво то што се међу том групом родова појављује и презиме Драшковић.
Појасни мало ово Трива и Видовић, какве везе има са Чавком?
Трива је било српско презиме из Седрамића код Дрниша и из Шибеника - где су били угледна богата породица, повезана са Матавуљима, а такође политички значајни Срби из Шибеника у Краљевини Југославији. Триве из Седрамића су били задња православна породица у том селу, која је 1832. прешла на унијатство. Данас су Хрвати. Раније су била још нека презимена из Седрамића православна (Ђека, Милаковић), а постоји и презиме Чавка.
Један резултат који може бити интересантан Баксу: Вукоје, БиХ, E1b
Вукоје су Херцеговци (околина Билеће). У питању је огранак Вујовића из Врањских. Славе Св. Николу. Претпостављам да је реч о E-V13>Z5017.
На 23andMe постоји и породица Вукоја из западне Херцеговине (Кочерин). У питању су католици, хаплогрупа I1.
Да, врло занимљиво. Вукоји имају предање да су од других херцеговачких Вујовића за које се раније говорило да нису сродни мојим Вујовићима.Вујовићи из Врањских формирају се крајем 17 или почетком 18 вијека и тада добијају презиме. Према попису 1701. изгледа да су били свештеничка породица, попут Шаренаца на Влаховићима и Авдаловића на Степену још у 19 вијеку свештеник у Врањским је био Вујовић.
Међутим, што више напредује ово генетско истраживање, све су прилике да су сви Вујовићи из околине Билеће један те исти род, само што су једни раније дошли у околину Билеће, а други (ови моји) мало касније.
Уколико је то тачно, онда су Вујовићи један огроман херцеговачки род, а презиме нам је веома старо.
Вујовићи из Врањских формирају се крајем 17 или почетком 18 вијека и тада добијају презиме. Према попису 1701. изгледа да су били свештеничка породица, попут Шаренаца на Влаховићима и Авдаловића на Степену још у 19 вијеку свештеник у Врањским је био Вујовић.
Зар нису Вујовићи из Врањске пореклом од симијовских Вујовића, који воде порекло од Андрије (рођеног у другој половини 17. века) који је већ носио презиме Вујовић?
Тачније, од Андријиног сина Николе?
Постоје двојица тестираних Јекнића G2a. Једни су из Црне Горе, други из Сарајева, али према доступним подацима, пореклом од те гране из Црне Горе.Човек са слике невероватно личи на оног кога сам имао прилике да видим кад је долазио у удружење због давања бриса. Или је то баш тај? У сваком случају знам да је говорио да зна да је Г2а и да се претходно тестирао у некој лабораторији "преко", а да сада то чини поново само због провере. Резултат је мислим био апсолутно исти, тако да је потврдио припадност ХГ Г2а.
Име тестираног је Олег, место рођења Сарајево, па је по свему судећи реч о нашем редитељу:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0%B3_%D0%88%D0%B5%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D1%9B
(http://4.bp.blogspot.com/-jEj7ve_nRKA/Tujl_YprRUI/AAAAAAAAAII/ftsf0vzaGs0/s1600/OlegJeknic.jpg)
Да, врло занимљиво. Вукоји имају предање да су од других херцеговачких Вујовића за које се раније говорило да нису сродни мојим Вујовићима.
Међутим, што више напредује ово генетско истраживање, све су прилике да су сви Вујовићи из околине Билеће један те исти род, само што су једни раније дошли у околину Билеће, а други (ови моји) мало касније.
Уколико је то тачно, онда су Вујовићи један огроман херцеговачки род, а презиме нам је веома старо.
Је ли тачно да је прије посљедњег рата у Билећи било 13% муслимана, а 17% Вујовића :-)
Је ли тачно да је прије посљедњег рата у Билећи било 13% муслимана, а 17% Вујовића :-)
Цигановића има у Барлетама и у Србу.
Не знам да ли их је било још негде сем Лике.
Цигановића има у Барлетама и у Србу.Цигановићи се спомињу 1898. године и у Славонији.
Не знам да ли их је било још негде сем Лике.
Цигановићи се спомињу 1898. године и у Славонији.
Никољдан су славили у парохији Кукуњевац код Пакраца, Грубишино поље, Плавшиници код Копривнице и Среднице Горње код Бјеловара.
Ђурђевдан у парохији Среднице Горње и Новосељани код Бјеловара
Јел су то подаци из неког шематизма?Да, епархије пакрачке за 1898. годину, стр.41.
- Дурић, БиХ: I-M423
Владика ми је рекао да је Малишевац. Иначе и слави Игњатијевдан.
То је интересантно јер породица Дурић живи у околини Вареша још у 19. вијеку. Уписана је у варешкој и сарајевској парохији у Шематизму 1882. године са славом Ђурђевдан. То су једини православни Дурићи у Дабробосанској митрополији. Колико ми је познато, нема ни у Херцеговини православних Дурића.Владика заиста слави Игњатијевдан.
За ове Дуриће у околини Вареша Миленко Филиповић пише да су старином Радуловићи из Крајине и да славе Ђурђевдан. Радуловића Ђурђевштака је заиста било по Крајини.
Не знам како објаснити и сравнити ове податке.
Владика заиста слави Игњатијевдан.
Не сумњам, него се питам шта са овим Дурићима који славе Ђурђевдан у околини Вареша и да ли су то исти Дурићи? И ако јесу шта је узрок промјене славе?Код нас у Љубињу била је једна муслиманска породица Дурића. Били су из Босне, а у Љубиње је за вријеме аустро-угарске управе дошао Ахмед као имам и учитељ у мејтефу.
А можда се не ради о истим Дурићима. Можда постоје неки други Дурићи који су дошли из Херцеговине и који славе Игњатијевдан, али нисам успио пронаћи да такви Дурићи постоје у Херцеговини.
А можда се не ради о истим Дурићима.
... из села Планиница код Вареша. Рече ми да су поред Дурића у селу била заступљена следећа презимена; Стјепановићи (питам се да ли су то Борини?), Вељанчићи и Лазаревићи.
То је интересантно јер породица Дурић живи у околини Вареша још у 19. вијеку. Уписана је у варешкој и сарајевској парохији у Шематизму 1882. године са славом Ђурђевдан. То су једини православни Дурићи у Дабробосанској митрополији. Колико ми је познато, нема ни у Херцеговини православних Дурића.У овоме Шематизму Дурићи се спомињу у селу Планиница код Вареша гдје је било те 1882. године само 15 кућа и 210 душа. Ово презиме још се спомињу и у граду Сарајево. Дурићи се воде да славе Ђурђевдан. Дурићи као слављеници Игњатијевдана не спомињу се нигдје те 1882. године, у митрополији дабробосанској. Ова Слава (Игњатијевдан) налази се у рангу 11 најбројнијих слава ове митрополије, среће се у 20 протопрезвитерата и са 331 јављањем слављеника.
За ове Дуриће у околини Вареша Миленко Филиповић пише да су старином Радуловићи из Крајине и да славе Ђурђевдан. Радуловића Ђурђевштака је заиста било по Крајини.
Не знам како објаснити и сравнити ове податке.
Masleša I2a1b (M423)
Milosavljevic E-V13
Да ли вам је можда познато место порекла овог Милосављевића?
Rodjen je u Petrovcu na mlavi.
Masleša I2a1b (M423)
Milosavljevic E-V13
Gligorevic- N-P189.2
Kostoski- J-M172
Marjanovic- Q-M378
Dordevic- J-M241
Nikolic- I-M423
Хвала још једном, ресавац. Глигоревића је било у Опутним Рудинама. Због близине Бањана/Пиве, рекао бих да је тестирани одатле. Презиме се помиње и у североисточној Босни (исељеници из Херцеговине).Глигоревића је било и у Пиперима у селу Црнци или Копиље. Има их исељених у околину Хан Пијеска. Али они би по свему судећи требали да буду нека друга ХГ.
Одакле су остали тестирани, има ли више података?
I2a-Dinaric
Јоксимовић, православац, Добрача/СРБ (FTDNA)
Удовчић N-P1892. би лако могао бити из Крајине. Тачније из околине Санског Моста. Тамо је присутно ово презиме, као и место "Удовчићи". У том крају је често и презиме Згоњанин, које се јавља међу породичним презименима тестираног Удовчића.
E-M5021
Ивановић, православац, Подгорица/ЦГ
Настић, Невесиње, Сарајево, хаплогрупа I2a-Dinaric
Видим да је било Настића у околини Невесиња. У Залому су огранак Вујовића (Симијова), као и Вукоје (E-V13), па се то не уклапа некако. Зна ли неко од наших Херцеговаца још неке Настиће?
Није ми јасно ово, Невесиње је само по предању?
Настићи у околини Сарајева славе Ђурђевдан по шематизму из 1882. док Вујовићи из Херцеговине славе Никољдан.
Ставио је две локације. Можда је Невесиње по мајчиној линији. Мада се то некад може односити и на даље порекло (нпр. Сарајево, раније Невесиње).
У породичним презименима постоји и презиме Вугић.
Онда ће бити пре бити тако нешто.
Ако нема Вугића по Херцеговини, онда је то.
Настићи и данас живе у Невесињу.
Хтео сам да сугеришем да се референца на Невесиње вероватно не односи на мајчину страну.
Дебељак, православац?: J2-M172Познавао сам једног Дебељака чији је отац из Краљева или ближе околине Краљева. Нисмо имали прилике да причамо о пореклу, али је он причао да су његови из тог краја.
Дебељака је било код Срба из западне Босне. Презиме је присутно и код Хрвата из Босне. По имену би се рекло да је тестирани Србин. Типујем на крајишко порекло, али гледаћемо да дођемо до потврде.
Шупљеглав (до 18. века Николић), православац, БиХ: I-M438 (вероватно Динарик)
Херцеговачки Шупљеглави потичу од Николића из Цуца, са Трешњева:
Николићи (Свети Јован) на Трешњеву, а ранија матица била им је Градина. Били су војводско братство. Последњи војводе цуцки који се памте били су Илија Николић и његов син Манојло. Николићи који живе у Цуцама почетком 20. столећа су потомци војводе Манојла.
Већи део се иселио у Херцеговину – Главска, Волујац. У Херцеговини се прозову Кнежевићи, и од њих су данашњи родови Шупљеглави, Дамјановићи и Сердани, слава: Света Тројица.
Могли би бити цуцки старинци, а можда и Риђани, јер је Трешњево било у области Риђана све до почетка 18. века.
Херцеговачки Шупљеглави потичу од Николића из Цуца, са Трешњева:
Николићи (Свети Јован) на Трешњеву, а ранија матица била им је Градина. Били су војводско братство. Последњи војводе цуцки који се памте били су Илија Николић и његов син Манојло. Николићи који живе у Цуцама почетком 20. столећа су потомци војводе Манојла.
Већи део се иселио у Херцеговину – Главска, Волујац. У Херцеговини се прозову Кнежевићи, и од њих су данашњи родови Шупљеглави, Дамјановићи и Сердани, слава: Света Тројица.
Могли би бити цуцки старинци, а можда и Риђани, јер је Трешњево било у области Риђана све до почетка 18. века.
Није искључено да су можда повезани са Ивановићима из Цуца који се такође сматрају за старинце у том племену.
Ја мислим да су у питању Риђани.
Још један I-M438 (широк појам)Овај Зирић је из Бихаћа.
Зирић, муслиман, БиХ
Можда би Паво могао да нам да кратак преглед где је све било Зирића у БиХ.
Николићи нису ни Цуце ни Риђани,већ потомци великог жупана Николе из Поповог поља и његове жене Катарине,сестре бана Котроманића.Помињу се у Херцеговини до 50 - тих година XV века,када одлазе у Цуце...Молим писани извор за ову информацију. Хвала лепо.
У дефтерима за ЦГ из 1520 и1523 г. за Трешњево пише - махала Николића.
Молим писани извор за ову информацију. Хвала лепо.
Овај Зирић је из Бихаћа.
Вучковић, православац, Црна Гора: R1b (R-M405)
По ознаци, Вучковић је R1b-U106, дакле германска грана.
Вучковића има пуно по Црној Гори. Можда неко одатле има представу који би ово Вучковићи могли бити.
Да није од Вучковића - Сарапа из Љуботиња?
Имамо већ тестираног Карадаглића R1b из истог братства.
DEFTER ZA CRNU GORU IZ 1520
Mahalle-i Nikolici, tabi'-i o
Vojko ( Vitko?) Dimitar 53, Radic Dimitar 53, Ilija Djuro 53, Milisa Djuro 53, Bratan ( Brajan?) Danko 53, Vuksan Bogdes (?) 53, Danko Bojko 53, Radonja Medulin 53, Ratko ( Radko) Radovan 53, Nikola Milan 53, Stjepan ( Istepan) Milan 53, Stjepan ( Istepan) Ilija 53, Bastine-i ... ( ...?) der yed-i Vojko (Vitko?) 53, Bastine-i Mitoman ( Mijoman?) der yed-i Vojko (Vitko?) 53.
Yekun-i hane ma'a bastine: 14
Cizye: 742.
DEFTER ZA CRNU GORU IZ 1523
Mahalle-i Nikolici Radic Dimitrije, Vojko ( Vitko?) Dimitrije, Miksa Djuro, Ilija Djuro, Rajko ( Ranko?) Medulin (?), Bratan ( Brajan?) Danko, Vidak Gojcin becai ( umesto) Ratko ( Radko) Radovan, Stanisa ( Istanisa) Ilija, Bastine-i Djon ve Mioman der yed-i Djon veled-i Vuk, f.20 ( fi tetimme-i mahalle- Nikolici, u dopunu mahali Nikolici) Hali bastine-i Dano Bojko, Bastine-i Nikola ve Stjepan ( Istepan) veledan-i Milak Hane: 9 Bastine-i ma'mul: 2 Bastine-i hali: 1
Гргуре, ово су подаци из наведених дефтера, за махалу Николићи у селу Ђеђеза у Команима.
Има ли каквих података који доказују везу поповских и команских Николића?
О Команима не знам ништа,али колико су били прецизни турски пописивачи у махалама у црногорским гудурама у XVI в.Мени и GPS некад полуди :-\
Porodica nikolići, gospodari popovog polja, bili su potomci humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje
Значи, имамо хаплогрупу Немањића?The Nikolić family held possessions in the Popovo field. The family's eponymous founder, Nikola, descended from župan Bogdan, who in turn descended from Stefan Nemanja's brother, knez Miroslav of Hum (r. ca. 1166–1190).[1] Nikola had two sons, Bogiša and Vladislav,[1] the latter being Vukosav's father.[2] Vladislav had married Stanislava,[2] the daughter or sister of Stephen II Kotromanić (r. 1322–1353), in 1344.[1]
Подсећам форумаша Коса да се припреми за плаћање опкладе :D
Николићи нису ни Цуце ни Риђани,већ потомци великог жупана Николе из Поповог поља и његове жене Катарине,сестре бана Котроманића.Помињу се у Херцеговини до 50 - тих година XV века,када одлазе у Цуце у погранично место Трешњево,у ком Цуце нису хтели да живе због сталних упада Турака.У дефтерима за ЦГ из 1520 и1523 г. за Трешњево пише - махала Николића.Почетком XVII в. се враћају у Херцеговину - Волујац и Главска,али са новим презименима:Кнежевић,Дамјановић,Серден и Шупљеглав.Једино извор да потврди овај прелаз из Поповог Поља у Трешњево
Stipe Rukavina, hrvat sto posto- I-P37
Petar Jevremovic - I-Y3548Има и онај Југослав Петрушић :) Овај по имену јесте Хрват...
Mate Petrusic, valja hrvat - J-M172
Jeremy Turcic- I-P37
Fehim Ličina, Bosnjak?- R-CTS9219
Stipe Rukavina, hrvat sto posto- I-P37
Branko Arcabic ?- I-P37
Има и онај Југослав Петрушић :) Овај по имену јесте Хрват...
I-Y3548 (age: 1458 ybp)
Yes, only this mutation could be White Croatian origin...
Since behind other mutations exist Croats not just behind main mutation I2a1b2a1a3 A356/Z16983 supports the fact that mutation I-Y3548 is White Croatian origin....
Има и онај Југослав Петрушић :) Овај по имену јесте Хрват...Југослав је Србин, од Петрушиќа из села Гајтан у Горњој Јабланици. Његови Петрушиќи су старином из области Дробњака или Ускока.
Југослав је Србин, од Петрушиќа из села Гајтан у Горњој Јабланици. Његови Петрушиќи су старином из области Дробњака или Ускока.
Значи, имамо хаплогрупу Немањића?
Подсећам форумаша Коса да се припреми за плаћање опкладе :D
Branko Arcabic ?- I-P37
Рукавине су и Буњевци.
Зap нe пocтojи oнaj jeдaн peзултaт, кojи гoвopи o мoгућoj xaплoгpупи Никoлићa из Пoпoвa пoљa, a caмим тим и мoгућoj xaплoгpупи Нeмaњићa?Милоше, не очајавај.
Милоше, не очајавај.
Маркер 448 код Немањића је 19, код њихових потомака појављује се у варијантама 18,19 и 20.
Милоше, не очајавај.
Маркер 448 код Немањића је 19, код њихових потомака појављује се у варијантама 18,19 и 20.
Ако, ако, само нек је динарик.
Кад већ свако тера своје, ето и мене да кажем да су E-V13. :)
Нe би' ce клaдиo... Cвaкaкo биx вoлeo. Joш кaд би нa DYS19 имaли вpeднocт 14, пунa кaпa. :)Подржавам у потпуности :)
Подржавам у потпуности :)
Зap нe пocтojи oнaj jeдaн peзултaт, кojи гoвopи o мoгућoj xaплoгpупи Никoлићa из Пoпoвa пoљa, a caмим тим и мoгућoj xaплoгpупи Нeмaњићa?
Постоји, али је објављен и коментарисан на затвореном делу форума, у вези тестирања Херцеговаца. ;)
Hint за радозналце - није у питању I2a Динарик. :)
Постоји, али је објављен и коментарисан на затвореном делу форума, у вези тестирања Херцеговаца. ;)Ako se već bavimo misterijama, da dodam svoju: ne igrajte na I1, oni su davnijeh dana izgubili carstvo, a ako su u nameri da ga grade, onda samo na "onoj" teritoriji! 8)
Hint за радозналце - није у питању I2a Динарик. :)
Са FT-DNA:
I2a:
Ђорђевић (није реч о Ђорђевићу из Лесковца који је у пројекту), Србија?
Таминџија, БиХ?
Таминџија/Таминџића има у околини Невесиња, па ће бити да је тестирани од тих.
Хаџајлић, БиХ?
Матковић, ?
Бусулаџић, БиХ?
Човић, БиХ?
Лукић, ?
Брковић, ?
Марушић, ?
Мијатовић, ?
E1b:
Стефановић, ?
J2b2:
Балановић, ?
Презиме Таминџија постоји и код Срба из околине Сарајева, као и у околини Градишке. Најбројније је свакако на потезу Невесиње - Мостар. Једно је сигурно, присутно је само код Срба, па ћу ставити православац/БиХ.
За ова муслиманска презимена би и ја рекао да су из БиХ. Матковић и Балановић су врло вероватно католици.
Има на FT-DNA и Лагмуџија, муслиман, Рудо, РС, I2a динарикЗар не би требало да је Лагумџија?
Зар не би требало да је Лагумџија?
Грешка у куцању, јесте Лагумџија.Лагумџија се презивао "Жабац" са Јерковића, најбољи другар Аце Кнежевића-Кнелета.
Лагумџија се презивао "Жабац" са Јерковића, најбољи другар Аце Кнежевића-Кнелета.
Сарајевске Таминџије су вероватно пореклом од невесињских. А ове из Градишке нисам успео пронаћи у шематизму из 1882.
Презивао се Лагунџин, Радован. Није Лагумџија. Срба Лагумџија не нађох у Босни.У праву си, Лагунџин. Мада би можда требало да је правилније ЛагуМџин јер не знам шта му значи ЛагуНџин?
Три брата Таминџића; чувени боксери. Најпознатији Перко Таминџић. Поријекло село ВРАЊСКА БИЛЕЋА.
Таминџије из Невесиња јесу пореклом такође из Врањске код Билеће, тако да је то то.
Са FT-DNA:
I2a:
Ђорђевић (није реч о Ђорђевићу из Лесковца који је у пројекту), Србија?
Таминџија, БиХ?
Таминџија/Таминџића има у околини Невесиња, па ће бити да је тестирани од тих.
Хаџајлић, БиХ?
Матковић, ?
Бусулаџић, БиХ?
Човић, БиХ?
Лукић, ?
Брковић, ?
Марушић, ?
Мијатовић, ?
E1b:
Стефановић, ?
J2b2:
Балановић, ?
Једино је за Матковића скоро 100% сигурно да је католик.
И Матковића има Срба.
Да, има их у Пјешивцима. Досељени су из Врбе у Његушима, а пореклом су од Дејана из Врбе код Гацка.
Хаплогрупа би се онда уклопила у Дејане.Матковића Срба има и у Ходбини код Мостара.
I-M423
Ждрња, муслиман, БиХ
- Ждрња има муслиманско име, али је занимљиво да у западној Босни имамо православце са овим презименом. У питању је група родова која слави Марковдан, већ потврђена као I2-CTS10228.
Да не зна неко можда зашто на Википедији пише да се у БИХ Хрвати генетски највише разликују од свих трију групација? Ваљда је логично рећи да од општебосанске генетске слике највише одударају Срби, јер имају знатно мањи проценат словенске и знатно већи проценат старосједилачке генетике него муслимани и католици.
Једино ако можда нису хтјели рећи да су западни Херцеговци генетски изузетно блиски једни другима због фаундер ефекта, као што су Косовари.
Да не зна неко можда зашто на Википедији пише да се у БИХ Хрвати генетски највише разликују од свих трију групација? Ваљда је логично рећи да од општебосанске генетске слике највише одударају Срби, јер имају знатно мањи проценат словенске и знатно већи проценат старосједилачке генетике него муслимани и католици.Wikipediu moze uredjivati svako.Moras navesti o kojem radu govoris i iz koje godine.Hrvati u BiH su najmalobrojnija populacija.Sada vidimo da i kod Srba u Hercegovini I_CTS10228 (YP196) ce ici mozda i preko 50 %.Sva statistika za Hrvate u BiH je uglavnom hercegovacka.
Једино ако можда нису хтјели рећи да су западни Херцеговци генетски изузетно блиски једни другима због фаундер ефекта, као што су Косовари.
Važić I-L460
Pajic I-M438
Peric(Hrvat) J-M241
Salamunovic(Hrvat) E-V13
Malicevic E-V13
Torlakovic N-P189.2
Torlakovic N-P189.2
Одакле би био овај Торлаковић? Једини податак који сам нашао о овом презимену је следећи:
http://www.poreklo.rs/2013/04/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1uljkovac-jagodina/
"Торлаковићи (25 к., св. Никола): „из неког Торлака“, вероватно из околине Пирота пре 130 године. Има их и у Сврљигу."
Ако је од ових, био би то први нединарски N2-P189.2, и самим тим би био врло значајан резултат у вези са тражењем порекла ове хаплогрупе...
Одакле би био овај Торлаковић? Једини податак који сам нашао о овом презимену је следећи:
http://www.poreklo.rs/2013/04/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1uljkovac-jagodina/
"Торлаковићи (25 к., св. Никола): „из неког Торлака“, вероватно из околине Пирота пре 130 године. Има их и у Сврљигу."
Ако је од ових, био би то први нединарски N2-P189.2, и самим тим би био врло значајан резултат у вези са тражењем порекла ове хаплогрупе...
Хвала ресавац, интересантна презимена. Има ли података о потенцијалним локацијама, другим презименима?
Посебно су ми Торлаковићи занимљиви. По инерцији, корен презимена вуче на југоисточне крајеве, али видех да Торлаковића муслимана има у БиХ. Било је и Срба Торлаковића у Херцеговни, па ми због хаплогрупе, то звучи реалније.
Има их и овде:
Торлаковић 1 к., Војиновићи 2 к., су од породице Митроваца, пореклом са Косова.
http://www.poreklo.rs/2012/06/22/poreklo-prezimena-selo-selevac-smed-palanka/
Ово порекла са Косова ипак оставља могућност да су даљом старином из динарских крајева.
Остаје могућност и да је у питању стариначки род са Косова. То би ишло у прилог предањима бањанско-пивљанских родова о њиховом доласку са простора КиМ у Бањане током касног средњег века; међутим, што каже Небојша, има тог презимена и у западним крајевима, па би било добро када би се сазнало од којих је тачно Торлаковића овај тестирани.
Остаје могућност и да је у питању стариначки род са Косова. То би ишло у прилог предањима бањанско-пивљанских родова о њиховом доласку са простора КиМ у Бањане током касног средњег века; међутим, што каже Небојша, има тог презимена и у западним крајевима, па би било добро када би се сазнало од којих је тачно Торлаковића овај тестирани.
Pitacu ga, koliko placate?
Колико год ти тражиш. ;D
Luka moderatoru plav si ko milicajac
Видећемо на истраживању Срба са КиМ и југа Србије шта ће бити, али чисто сумњам да ће бити старинаца у тим крајевима са овом ХГ.
Одакле би био овај Торлаковић? Једини податак који сам нашао о овом презимену је следећи:Šopsko-Dinarska veza? :)
http://www.poreklo.rs/2013/04/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1uljkovac-jagodina/
"Торлаковићи (25 к., св. Никола): „из неког Торлака“, вероватно из околине Пирота пре 130 године. Има их и у Сврљигу."
Ако је од ових, био би то први нединарски N2-P189.2, и самим тим би био врло значајан резултат у вези са тражењем порекла ове хаплогрупе...
odgovarao Torlakovic, brz je kao ferrari. oni su iz Kraqujevca.
А да ли се зна старином одакле је? :)
Reko da nezna.
odgovarao Torlakovic, brz je kao ferrari. oni su iz Kraqujevca.
Ресавац, може ли да се сазна која им је слава?sveti nikola.
sveti nikola.
Захваљујем на информацији.nema na cemu, brate.
Važić, Bašić
Peric-Livno
Bosnia and Herzegovina
Kovacic-Livno
Celebic
Strupnic
Lusnic
Ljubuncic
Zirovic
Prisap
Priluka
Donji Rujani
Gornji Rujani
Listani
Odzek
Caic
Prolog
Bitelic
Ercegovci
Malicevic, Dzombic
Celinac, Bosnia and Herzegovina,
Miodrag Torlakovic, ne pise odakle je
sveti nikola.
Занимљива је чињеница да највећи број N2 родова слави једну од ове три славе - Јовањдан, Никољдан или Ђурђевдан. Засад знамо да се презива Торлаковић, слави Св. Николу и из Крагујевца је, остаје нам да даље трагамо. :)
Мислим да је најранија подјела у племену била на слављенике Јовањдана и Никољдана, а да је подјела на Бањане и Пивљане географске природе. На маркеру 464 сви слављеници Јовањдана имају комбинацију 13-14-14-14. Код једног претка који је славио Никољдан, дешава се мутација на 13-13-14-14, а онда и код другог на 13-14-14-15. Слављеници Никољдана имају зато све три комбинације. Слављеници Ђурђевдана имају сви 13-14-14-14, те је вјероватно да је до преузимања те славе дошло накнадно, пошто не видим да у Бањанима или у Пиви неко слави ту славу, и вјероватно је преузимао неко ко је већ славио Јовањдан, мање вјероватно Никољдан.
Изгледа да је највише Торлаковића у Мрсаћу код Краљева и у Селевцу код Смедеревске Паланке.
Да, Ђурђевдан се јавља само код N2 који нису из Пиве и Бањана (барем не блиским пореклом), већ из западних крајева. Постоји и појединац из Семберије који слави Стевањдан и још један (не знам тачно одакле) који слави Аранђеловдан, али ту су у питању вероватно ретки случајеви промене славе.Има Јокановић из Пиве пореклом из Бањана са славом Ђурђевдан
Шта се зна о њиховом даљем пореклу? Да ли су из динарских или косовско-моравско-вардарских крајева?Торлаковићи у Мрсаћу славе Никољдан и пореклом су са Торлака (где год то било).
Има Јокановић из Пиве пореклом из Бањана са славом Ђурђевдан
п.с. он је тестиран преко 23&ме
Торлаковићи у Мрсаћу славе Никољдан и пореклом су са Торлака (где год то било).
Торлаковића има у Јагодини две породице, родом су из села Шуљковца од истоименог рода. Славе Никољдан. У селу се нико више тако не презива него имају више различитих презимена. Овима се деда у град доселио после Првог светског рата и задржали су или вратили старо презиме. Иначе село Шуљковац се налази на путу Јагодина-Крагујевац.
Торлак су кога су Торлаковићи у Мрсаћу би могао бити заселак Рајца, на Јелици.
Торлак са кога су Торлаковићи у Мрсаћу би могао бити заселак Рајца, на Јелици.
Значи, ипак "динарци". :)
Сад је питање од којих тачно је тестирани, да ли од ових из Шуљковца или из Мрсаћа, или од неких трећих...
С обизром на хаплогрупу, готово извесно од ових из Мрсаћа.
Не бих био тако сигуран, али се надам да ћемо сазнати. ;)
Ни ја не бих био тако сигуран да је из околине Пирота старином с обзиром на хаплогрупу. ;)
Изненађења су увек могућа... 8)
Значи, ипак "динарци". :)
Торлак је распрострањен топоним, и у мом селу постоји брдо Торлак , тако да сигурно постоји на десетине и стотине таквих топонима. у питању је турцизам, значи "дивљак"
Дакле и ту постоји изузетак...хвала на информацији.
Овако стоје ствари: имамо их из Шуљковца код Јагодине (Никољдан, даљом старином од Пирота а има их и у Сврљигу), Селевца код Смедеревске Паланке (не пише слава, али с обзиром да су од рода Митроваца можда је Митровдан у питању, старином са Косова) и из Мрсаћа код Краљева (Никољдан, старином "са Торлака"). По слави се поклапају једино ови из Шуљковца и Мрсаћа, а и једни и други имају предање о пореклу "из неког Торлака", што би највероватније била околина Пирота:
http://www.poreklo.rs/2013/04/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1uljkovac-jagodina/
Ово је врло занимљиво, можда смо заиста пронашли шопског парњака за до сада искључиво динарске N2 (ако је заиста то у питању, онда имамо још једну шопско-динарску везу). Не треба заборавити ни на оне анонимне N2 са југа Србије (има их 3 или 4 колико се сећам) из скорашњег истраживања којим је обухваћена цела Србија, можда су ту у питању досељени старохерцеговачки родови у Топлици и Јабланици, али можда и нису. ;)
Да ли су објављени и СТР маркери са тог истраживања?
Јесу Узи, могу да ти пошаљем на мејл ако хоћеш?
Изгледа да јe онај потенцијални Цвјетићанин J2a са 23andMe ипак Цвјетићанин. Покушаћемо на основу имена (страно име) и локације (Чикаго) да утврдимо о којим Цвјетићанима је реч.
Ово би значило да међу крајишким Цвјетићанима постоје чак три хаплогрупе.
Изгледа да јe онај потенцијални Цвјетићанин J2a са 23andMe ипак Цвјетићанин. Покушаћемо на основу имена (страно име) и локације (Чикаго) да утврдимо о којим Цвјетићанима је реч.
Ово би значило да међу крајишким Цвјетићанима постоје чак три хаплогрупе.
Питање је сад која је подграна J2a овај Цвјетићанин са Кордуна. Верујем M92, као и Богуновићи из Лике.
Међу аутосомалним поклапањима наших људи на FF налази се и презиме Тимарац I2a-Dinaric. По имену би се рекло да је човек Србин.
Презиме је нпр. у БиХ било присутно искључиво на подручју Дубице, Градишке и Новог, па би замолио нашег Тимара да каже нешто више ако може. :)
Међу новим ФФ поклапањима ми се појавио неки Бјелаковић I-P37.
Види ако можеш контактирај га и питај га одакле је, од пивских сигурно није јер су они тестирани као П189.2.
Зирић, муслиман, Бихаћ/БиХ, I-M438 (потврђено I2-CTS10228)
J2a-L70
Топић, православац
Зна ли се ишта о Кнежевићу :која подгрупа,место порекла ?
Да ли би ово могао бити цуцко-пјешивачки род? У Лушци Паланки има Топића са славом Јовањдан.
Примјетих данас у својим ФФ поклапањима резултат Цветојевића који је E-V13>CTS5856>Z5018>S2979>FGC11457>FGC11451>FGC11458>FGC11450>CTS11286
Тестирани је странац, али претпостављам да се ради о српском презимену Цветојевић из околине Костајнице. Овој подграни хаплогрупе E-V13 са наших простора припада још Диздаревић из БиХ, поред њега на пројекту видим још само једног Нијемца.
На подручју Двора (Банија) постоје православни Цветојевићи. Према подацима из 1948. године, на подручју Двора било их је преко 30 кућа, а својеврсне матице биле су им у селима Јавница (16 кућа) и Закопа (13 кућа). Тај дио општине Двор насељен је углавном са подручја Поткозарја и Суве међе.
То су ти Цветојевићи, сад сам провјерио. Тестирани је навео да му је предак рођен у Јавници.
Невјероватно, баш данас смо Лука и ја у разговору помињали Јавницу (дио предака му је одатле) и Цветојевиће заједно са осталим родовима из тог села.
Занимљиво је да се код Цветојевића ради о досад још незабиљеженој подграни хаплогрупе E-V13 код нас на пројекту. На жалост немамо маркере, једино имамо нешто маркера Диздаревића који припада истој грани. 13 24 13 9 16-18 11 12 13 13 11 30Sretenovic i Pantovic imaju skoro potpuna poklapanja sa Agovicem iz Gorazda i Mulaomerovicem iz Sarajeva.
На Y Fullu не препознају посљедњи терминални СНП Диздаревића и Цветојевића CTS11286, већ први узводни FGC11450.
https://www.yfull.com/tree/E-FGC11450/
Подграни FGC11450 која је стара око 3200 година, припада и Албанац B73740 Batalaku Kolë Vula, born mid18th c., Gjakova Kosovo E-M35 13 24 13 10 16-20 11 12 12 13 11 30 14 9-9 11 11 26 14 20 31 14-16-17-17 10 10 19-21 16 12 18 20 31-34 11 10, који је
E1b-V13>CTS5856>Z5018>S2979>FGC11457>FGC11450 (FGC11447- Z24130-)
Сад додуше видим да има предиктованих FGC11450 на Пројекту: Врцељ, Сретеновић, Пантовић, Маљевић.
Дакле изгледа да на подручју Аргауа постоји разноликост FGC11450->CTS11286 односно да је она на том подручју старија него у Босни. Обзиром да се од ових њемачких Диздаревић разликује само на бржем dys439, могуће да су Диздаревићи и Цветојевићи не тако давнашњи (развијени, позни средњи вијек) мигранти њемачког/германског поријекла у Босну, или мало западније (Двор). Или мигранти из доба Велике сеобе народа ако су разлике ипак веће. Оригинално би могли бити можда неки римски легионари трачког поријекла који су асимиловани у Германе.
Судећи по анонимним истраживањима, постоје индиције да се ова подграна простире на једном широком простору, од Русије до Шпаније, као и да је највећа концентрација око Алпа.
Не знам да ли су Цветојевићи неки старији талас досељеника на Банију, али с обзиром на Диздаревића, можда им је матица средња Босна. Мада како рече Симо има још Крајишника који би могли бити потенцијални FG11450, а подграна се јавља и у Албанији, па типујем на балканско порекло.
Poznajem neke Cvetojevice sa Banije. Nisam shvatio o kojoj haplogrupi se radi? Ono sto je bitno naglasiti, a pouzdano znam da nisu svi Cvetojevici sa Banije u srodstvu, bas naprotiv prilicno su heterogeni, vrlo verovatno razlicitog porekla. Ove koje poznajem su izrazito visoki i plavi ljudi po fizionomiji bi se uklapali u neke nase dinarce svetlije pigmentacije. Takodje poznajem i jos jedne blizu suve medje oni su susta suprotnost ovih u fizickom smislu .
Судећи по анонимним истраживањима, постоје индиције да се ова подграна простире на једном широком простору, од Русије до Шпаније, као и да је највећа концентрација око Алпа.
Не знам да ли су Цветојевићи неки старији талас досељеника на Банију, али с обзиром на Диздаревића, можда им је матица средња Босна. Мада како рече Симо има још Крајишника који би могли бити потенцијални FG11450, а подграна се јавља и у Албанији, па типујем на балканско порекло.
А ја сам FGC11450 већ раније доводио у везу са њима.
На Фемил Фајндеру ми се појавио неко са презименом Корда, има страно име, али је јако близак мојим рођацима из Жељаве. Хаплогрупа му је G-M201.
То баш и нема претеране везе, па се не треба пуно ни осврстати на такве ствари. Причали смо више пута о томе. Посебно код овако старих и разгранатих хаплогрупа.
Резултат са YSEQ:
Жуловић, Јовањдан, Требиње (раније Пива) I-M438
Симић, Аранђеловдан, Смолуша/Липљан, хаплогрупа I2 (I-M438)
Код А. Урошевића се не помињу Симићи у Смолуши:
http://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-smolusa-lipljan/
Могуће је да су с обзиром на славу огранак ових:
– Гогићи (11 к., св. Арханђео). Срби, на прелазу 18. у 19. век доселили се из Прековца (Новобрдска Крива река) у Добротин, па одатле у Смолушу на купљено имање.
Рељин, Св. Игњатије, Кикинда/Банат, хаплогрупа E1b (FTDNA)
Одмах додајем у "Банатски ДНК пројекат". :D
Мрдић, Никољдан, околина Сарајева, хаплогрупа N-P189.2 (YSEQ)
Мрдићи кажу да су пореклом од Ђачића из Пиве. Нисмо сигурни око тачног места порекла, на попису 1991. било их је у Илијашу. Највише у селу Ракова Нога, где су забележени и 1882. године (шематизам дабро-босанске митрополије).
Управо смо добили податак о пореклу. Ракова Нога, Илијаш, старије презиме Ђачић.
Значи Бајо Пивљанин је био N-P189.2 пошто су Ђачићи колико ми је познато сродни са Николићима из Рудиница.
Све указује на то могућност. :)
Велика захвала иде форумашу Војчићу на проналаску и тестерињу Мрдића и још неких потврђених N2.Значи Бајо Пивљанин је био N-P189.2 пошто су Ђачићи колико ми је познато сродни са Николићима из Рудиница.
О Даутовићима:
"Dautović, Kolašinci, srodni Mušovićima; Kod Rožaja; Matanjac (Bijelo Polje); Potočilo (Bjelopavlići) 1403. god. potomci Brankovića iz Bratonožića."
Није сигурно да су ови Даутовићи у вези са онима из околине Пријепоља. Ако неко зна више, нека напише.
Један резултат са AncestryDNA, надам се да може у табелу без маркера. :)
G2a>L42-YSC33 Радуловић, Игњатијевдан, Дрежница, Огулин.
Још једна потврда за Радуловиће из Огулина да су припадници хаплогрупе G-YSC33.
Алексић, Пећ, Косово, I-L38 (I2a2b)Потсети ме у вези Алексића којих још података има о њима, јел су колонисти и староседеоци, и која им је слава?
За Алексића знамо од раније, али сада је ту конкретно ознака I-L38. Раније је било јасно да није I2a-Dinaric, сада имамо и потврду. Интересантно је присуство ових I2-M223/I-L38 подграна на Косову и генерално на југу Србије/у Бугарској. Уједно имамо и веома слабу заступљеност ове хаплогрупе у динарском појасу.
Потсети ме у вези Алексића којих још података има о њима, јел су колонисти и староседеоци, и која им је слава?
Нема ништа више од података, само Алексић, Пећ.Знам да је било Алексића у Пећи који су са Његуша од Пуношевића, па рекох да није од тих.
Берберовић, БиХ, G-L42. Презиме Берберовић се у БиХ много чешће јавља код муслимана, мада је присутно и код Срба (Дубица, Мостар). Код оваквих ситуација ће бити лакше након што добијем и лична имена тестираних.Могуће да је у питању тестирани који данас носи друго презиме а чији су преци крајем 19. века емигрирали из Мостара у Турску.
Бенјамин, Хрватска, N-P189.2
Претпостављам да би ово могло бити неко мађарско презиме?
Два битна резултата за Крајину:
Шикман, Стевањдан, Босански Петровац, хаплогрупа E-V13
Шикманима из Петровца је матица у Колунићу. Досељени су давно и то из Раткова (срез Кључки). Раније се звали Млађени. Шикмани се иначе сматрају делом оне групе крајишких Стевањштака, међу којима за сада имамо I2-PH908, R1b-U152 и E-V13>PH1246 (Гргићи). Није искључено да су Шикмани управо ова подграна E-V13. Чини се да је њих баш у том крају било нешто више (околина Змијања).
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13
Добро познати род Родића-Стојсављевића наставља да шара по питању хаплогрупа. Међу њима већ имамо Вајагиће E-V13>Z5017, па можда постоји веза. Веома битан и прилично разгранат род у Лици. Само у Великој Попини 72 куће 1915. године.
Већ имамо јаче Р1а родове у Црној Гори - зетске Кликовце, Моштроколе, Сјеклоће.....
Бабић, БиХ, I-M423 (I2a-Dinaric)
Међу породичним презименима јавља се и презиме Церовић, па лако може бити да је Бабић пореклом из источних крајева Републике Српске. Мада је ово често презиме код нас, па ништа није сигурно.
Могуће да је у питању тестирани који данас носи друго презиме а чији су преци крајем 19. века емигрирали из Мостара у Турску.
Јављао се на пар форума па претпостављам да је то он у питању, мада може бити и неко други. Иначе је YSC33+.
Можда је неки мој, мада, ми немамо исељеника у БиХ.
Барем, не да се зна. Можда неки који се негде призетио...
Ово помињање Церовића ме подстакло на размишљање о могућој вези.
Божић, Андријевица, Беране, Црна Гора, хаплогрупа J2-M172
Јел то М172 може бити и Ј2а и Ј2b?
Постоји село Божићи или Божиће код Андријевице, али ми нешто није познато да постоји и род истог презимена...
Глигоревић, Брадина, Коњиц, БиХ, хаплогрупа N-P189.2
Глигоревића је било још и у Семберији, околини Шамца, Брода, итд., а тестирани је поред Брадине ставио још и Зворник, Братунац, Брчко. Ипак бих рекао да је Брадина овде кључна. Срби из Брадине су прилично пострадали у последњем рату, међу њима и Глигоревићи.
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=202970
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=203144
"Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника."
Био би значајан податак о крсној слави.
Узелац (Никољдан), Госпић, Лика, хаплогрупа N-P189.2. Још једна потврда за личке Узелце.
Према ШЕМАТИЗАМ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ И АРХИДИЈЕЦЕЗЕ ДАБРО-БОСАНСКЕ ЗА ГОДИНУ 1882 (https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Sematizam_DabroBosanskeMitropolije_za1882.pdf) , Уредио ЂОРЂЕ НИКОЛАЈЕВИЋ протопрезвитер , У САРАЈЕВУ. , Земаљска тискара 1882. , Глигоревићи из Брадине славе Светог Јована.
Узелци у Госпићу су досељени са околних села. Да ли је тестирани оставио још који други крај у подацима?
Мрђеновићи су из Метка, где је било и Узелаца.
Мада Госпић је широк појам, као и презиме Узелац у том крају.
Мрђеновићи су из Метка, где је било и Узелаца.
Мада Госпић је широк појам, као и презиме Узелац у том крају.
Шта значи "из Метка"? Да ли постоји неко место које се зове Метак или се тако каже за људе који су из насеља Медак?
Шта значи "из Метка"? Да ли постоји неко место које се зове Метак или се тако каже за људе који су из насеља Медак?
Ето, и ти имаше прилике увѣрити се колико ни йезик унаказише тршићске безсмислице и накарадно правило "йедначења по звучности" пропалице са трима разредима основне школе.
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13
Добро познати род Родића-Стојсављевића наставља да шара по питању хаплогрупа. Међу њима већ имамо Вајагиће E-V13>Z5017, па можда постоји веза. Веома битан и прилично разгранат род у Лици. Само у Великој Попини 72 куће 1915. године.
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13
Добро познати род Родића-Стојсављевића наставља да шара по питању хаплогрупа. Међу њима већ имамо Вајагиће E-V13>Z5017, па можда постоји веза. Веома битан и прилично разгранат род у Лици. Само у Великој Попини 72 куће 1915. године.
Кодић, Србија, хаплогрупа G-L42
Кодића има пуно по Србији, Босни, а презиме је изгледа било присутно и код Јањеваца. Тестирани има бразилско име. :)
Личина, Хрватска?, хаплогрупа J-M267
Срба Личина је било на Кордуну, треба испитати да ли постоји веза. Покушаћемо за свако презиме наћи везу у докементима (на основу личног имена, места порекла, итд.).
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13
Добро познати род Родића-Стојсављевића наставља да шара по питању хаплогрупа. Међу њима већ имамо Вајагиће E-V13>Z5017, па можда постоји веза. Веома битан и прилично разгранат род у Лици. Само у Великој Попини 72 куће 1915. године.
Него, да није овде у питању груписање на основу исте славе, јер се већ сада издвајају два рода унутар рода Родића-Стојсављевића, једни су сами Родићи и још неке фамилије (неке из друге крајишке групе родова које такође славе Аранђеловдан, род Лалић-Прица) и они су I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328, a Гајићи из Новог Града, Вајагићи из Доброг Села код Бужима и Антонићи за које немамо податке одакле су тачно али је сва прилика да су и они Аранђеловштаци из Крајине су E-V13>Z5017>Z16988.
Можда се може закључити да су Родићи I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328, а Стојсављевићи E-V13>Z5017>Z16988?
Јел познато коју Славу славе остали Стојсављевићи у Лици?
Наилазио сам да су били вођени и као Стојисављевићи и Стоисављевићи.
Милиновић, Госпић, Лика, хаплогрупа I-P109
Милиновићи из Госпића су Буњевци.
Ево шта наводи Стјепан Павичић у студији "Сеобе и насеља у Лици" (Зборник за народни живот и обичаје, 41, ЈАЗУ, 1962):
По подријетлу су и по струјама Госпићани оваквога стања:
Буњевци: Аџије 2 к., Бачићи 1, Балени 1, Баленовићи 2, Биондићи 1, Бркљачићи 9, Брмболићи 2, Бушљете 2, Чулине 1, Ћаћићи 2, Цубелићи 1, Девчићи 10, Дошени 6, Дуићи 4, Дундовићи 1, Филиповићи 1, Франићи 4, Голци 3, Гопци 3, Гроспићи 1, Ивезићи 1, Јапунчићи 1, Јелинићи 3, Јовановићи 1, Колачевићи 6, Крмпотићи 2, Крпани 2, Левари 3, Лулићи 1, Мандекићи 1, Мараси 2, Марковићи 5, Матијевићи 1, Мажурани 3, Микези 1, Милетићи 1, Милиновићи 1, Милинковићи 2, Милковићи 10, Мишкулини 3, Павелићи 9, Павичићи 7, Пећине 2, Пезељи 2, Поповићи 1, Прпићи 7, Рогићи 1, Рукавине 11, Старчевићи 8, Сукнајићи 1, Шарићи 2, Шикићи 4, Шимићи 3, Шнарићи 1, Шпаљи 1, Томичићи 1, Томљеновићи 5, Узелци 2, Вркљани 1, Вукелићи 6, Вукшинићи 1, Зупчићи 2, Жупани 2.
Како се види, Буњевци су у Госпић доселили понајвише са смиљанскога и пазаришкога подручја. Њихови су родови кућама и најобилнији, а према томе и најстарији у Госпићу. Буњевци ће данас у том мјесту имати до 200 кућа, те су у хрватском сталном насељу у њему размјерно најјачи.
Да, свакако интересантан податак. Донекле неочекиван резултат. Знали смо и раније за ове Милиновиће I1 из Госпића, али сада је стигла потврда да су P109. Видим да на 23adnMe постоје и Шпољарићи из Лике (Госпић), такође I1. Шпољарићи су католички род из Лике, дошли су у Госпић из Огулина, ако се не варам. Били су прилично бројни, па би било занимљиво видети која су подграна.Шпољарића је било у више села у косињском крају.
Шпољарића је било у више села у косињском крају.
Интересантан податак даје Павичић наводећи да су Шпољарићи стигли у косињски крај 1689. године из Огулина предвођени Михајлом Шпољарићем.
Ратковић, Србија/Црна Гора, хаплогрупа G-L42
Презимена: Мирошевић, Ђокић, Радуловић. Локације: Београд, Чачак, Никшић
С обзиром на помињање Никшића,, прво су ми на памет пали Цуце. А тамо је било Ратковића, у Трњинама, одакле су се иселили у Зубце, где их и данас има (Ђурђевдан). Хаплогрупу G смо у том делу Херцеговине већ нашли.
Иако на први поглед звучи црногорски, презиме Мирошевић не нађох као неку могућу одредницу краја из којег су Ратковићи.
За зубачке Ратковиће имамо резултат у необјављеним истраживањима и они нису Г хаплогрупа.
Рама, Косово, хаплогрупа J-M241
Еди Рама је цинцарског порекла по мушкој линији (то сам чуо и од неких Шиптара), има ли J-M241 међу Цинцарима?
Има свакако. Не знам одакле су његови. Ови су наводно са Косова.
Онда то нису ти.
Хтедох рећи да има хаплогрупе G у том делу Херцеговине и иначе.
Не знам с ким бих повезао овог Ратковића. Да барем знамо још који податак.
Видим да се Омераловићи помињу у Мркојевићима. Можда још један доказ да је било нешто више R1a на простору Зете.
С обзиром на помињање Никшића,, прво су ми на памет пали Цуце. А тамо је било Ратковића, у Трњинама, одакле су се иселили у Зубце, где их и данас има (Ђурђевдан). Хаплогрупу G смо у том делу Херцеговине већ нашли.
Иако на први поглед звучи црногорски, презиме Мирошевић не нађох као неку могућу одредницу краја из којег су Ратковићи.
Косовић, Хрватска, хаплогрупа R-M417
Косовића је у ХР било и Срба и Хрвата, међутим ово би могли бити Косовићи из Северне Далмације, с обзиром да се међу презименима, поред два страна, помиње и презиме Паравиња. Паравиње су Срби из Северне Далмације, а било их је, као и Косовића, у околини Обровца. И једни и други славе Св. Јована ако се не варам.
Жунић, Добросело, Доњи Лапац, Лика, хаплогрупа R-M417
Жунића 1915. није било конкретно у Доброселу, али их је било у Днопољу 1 кућа (Доњи Лапац).
Славе Ђурђевдан.
Један Македонац, занимљивог презимена:
Србиновски, Издеглавје (околина Охрида), хаплогрупа R-M512
По личном имену "Србин", раније присутном на простору БЈРМ.
По личном имену "Србин", раније присутном на простору БЈРМ.
Матејић, Србија, хаплогрупа J-M241
Да ли се у породичним презименима Матејића наслућује нека веза са Поморављем, конкретно са ћићевачким крајем?
Јесу ли овај први и трећи католици? Има ли података о вјери?
Медић, Хрватска, хаплогрупа R-M417.
Породична презимена Узелац, Милеуснић и Обрадовић, па је по свему судећи реч о Личанима. Већ имамо једне Медиће из Мартин Брода потврђене као R1a.
Један потенцијално интересантан резултат:
Тешовић, Фоча, Република Српска, хаплогрупа E-V13
Колико знам, Тешовићи се у том крају не помињу кроз историју, али их је било у Дробњаку, који је дао пуно становништва Горњем Подрињу. Тешовићи из Дробњака су из Годијеља и сматрају се староседеоцима, као и Педовићи. И једни и други славе Томиндан, а преслављају Ђурђевдан. Негде кажу и обрнуто. Тешовићи из Годијеља су се исељавали у Полимље, углавном у 18. веку и касније, можда су неки дошли и до Фоче.
У сваком случају, било би значајно утврдити да су ови Тешовићи у вези са дробњачким.
Рекао бих да је Доњи Лапац са околином у питању.
Тешовића има у фочанском селу Заваит (Завајит), славе Ђурђевдан.
Слава се уклапа.
ТЕШОВИЋИ (живе на Годијељима)
Тешовићи су од давнина живјели на Годијељима, гдје су се раније презивали Јованчевићи, а садашње презиме су добили по Тешу Јованчевићу. Казују да су род с Педовићима, који такође живе на Годијељима и с којима су им посједи заједнички. Има их исељених у Босну и Србију, а има и једна кућа у Никшићу.
У Годијељима их је увијек било само по једна кућа.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Томиндан.
Слава се уклапа.
ТЕШОВИЋИ (живе на Годијељима)
Тешовићи су од давнина живјели на Годијељима, гдје су се раније презивали Јованчевићи, а садашње презиме су добили по Тешу Јованчевићу. Казују да су род с Педовићима, који такође живе на Годијељима и с којима су им посједи заједнички. Има их исељених у Босну и Србију, а има и једна кућа у Никшићу.
У Годијељима их је увијек било само по једна кућа.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Томиндан.
Тешовићи из Крушчице код Ариља, који су I2a PH908 и славе Ђурђиц, нису род са овим Тешовићима?
Бриски, или Бришки, Горски Котар, Хрватска, хаплогрупа T-M70
Матејић, Србија, хаплогрупа J-M241
Медић, Хрватска, хаплогрупа R-M417.
Породична презимена Узелац, Милеуснић и Обрадовић, па је по свему судећи реч о Личанима. Већ имамо једне Медиће из Мартин Брода потврђене као R1a.
Пјанић, БиХ, хаплогрупа E-V13
Знам за Матејиће из села Поповић, Сопот, Србија, колико се сећам слава Свети Јован.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%A1%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%82)
Пјанићи су из Грмљана у Попову, славе Јовањдан, а према предању су из Риђана и тамо су се звали Мрњавчевићи.
Ковић, Србија, хаплогрупа J-M205
Да ли овај тестирани има неку везу са породицом историчара Милоша Ковића? :)
Пајазетовић, муслиман, БиХ, хаплогрупа I-M423 Пајазетовићи су муслимани из Крајине (Цазин и Крупа).
Пајазетовићи су у Крајину дошли из Далмације (вероватно од Клиса), од њих су и једни Џанићи, а од овог рода воде порекло и легендарни јунаци Мујо Халил и Омер Хрњица. То су најпопуларнији јунаци муслимана Крајине, а и шире. Дакле I2a-Dinaric, иако и код њих постоји прича о пореклу из Азије. :)Прилично је неубједљиво позивати се на изворе попут гласила неких " џемата", па чак и википедије. О каквој гласовитости се ту радило могло би се причати на другом мјесту...
(Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини)
https://en.wikipedia.org/wiki/Hrnjica_Brothers
http://www.dzematrahic.ba/index.php/tekstovi/tekstovi/6267-krajiki-junaci-mujo-hrnjica-halil-i-omer
https://sr.wikisource.org/sr/%D0%9C%D1%83%D1%98%D0%BE_%D0%B8_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BB_%D0%A5%D1%80%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83_%D1%83_%D1%81%D1%83%D0%B6%D0%B0%D1%9A%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_(%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80)
Прилично је неубједљиво позивати се на изворе попут гласила неких " џемата", па чак и википедије. О каквој гласовитости се ту радило могло би се причати на другом мјесту...
Наравно да су доказивали азијско поријекло, јер је то било ин у то вријеме, иако се зна да је Турска своје крајишнике углавном саставила од својих избјеглица након повлачења из Аустрије, Угарске, Славоније, Хрватске, Лике и Далмације. У тим крајевима није могао остати ниједан муслиман, без обзира да ли су у њих дошли током отоманске најезде или су били домаћи конвертити.
Крајновић, Госпић, Лика, хаплогрупа R-M512
Овде би било добро сазнати тачно место, пошто их је око Госпића било на више страна.Од раније је познат један Крајновић из Брувна који је такође R1a.
Од раније је познат један Крајновић из Брувна који је такође R1a.
Вукмирица, хаплогрупа I-M423
Ово презиме је било присутно код Срба из Северне Далмације. Вукмирица има и у Босанској Крајини (исељеници из Далмације).
Vukmirice su se ranije prezivali Opačići što je zabilježeno na mletačkom katastru Mokrog Polja iz 1709.
Да ли се зна нешто више о тестираном Сувајџићу?
Само име (Марко). Видим да се презиме најчешће јавља код Срба из Војводине. Осим тога, присутно је и у Бијељини.
Ваља започети нешто данас. :) Ево новог изгледа табеле са резултатима без маркера (23andMe углавном + FTDNA, Geno 2.0).
Одрађено за I2 и E1b:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Ko li je ovaj Zulovic,Jovandan Piva,Cg...I M438
Жуловићи из Стубице вероватно. Претпостављам твоја хапловрста. :)
Због предања Жуловића о Опутној Рудини пре типујем на то да су род Малешеваца.
Да ли овај тестирани има неку везу са породицом историчара Милоша Ковића? :)
Контактирао сам тестираног Ковића M205. Он је заправо Стојаковић са Баније (не онај раније тестирани). Ови Стојаковићи су из села Мрачај. Верујем да ће Петар рећи нешто детаљније о њима.
Напоменуо бих да je од сарајевских Лучића и чувени хокејаш, Милан Лучић!:)
https://www.youtube.com/v/22ddXOVr41o
Nisi u pravu za Milana Lučića. Njegovo prjeklo je selo Brnjica opština Pale. Romanijski kraj. A istina ima lučića na Trebeviću iznad Sarajeva. Milanovi slave sv.Savu, a ovi drugi neku drugu slavu...
Узелац, Ондић, Лика, хаплогрупа N-P189.2
Тест је урађен код YSEQ, тестирани је позитиван на СНП FGC28483.
Честитке! Расте екипа личких Узелаца.
Булат, хаплогрупа I-L460
Трајковић, Србија, хаплогрупа J-L26
Цецуњанин, муслиман (вероватно Црна Гора), хаплогрупа I-L460
Булат, хаплогрупа I-L460
Цецуњанин, муслиман (вероватно Црна Гора), хаплогрупа I-L460
Ово је сјеверни динарик или сардински И2а1?
Хвала на инфо. Лучићима стоји Сарајево као место порекло, па сам претпоставио да су повезани некако. Постоје још једни Лучићи на 23andMe, такође I2a, али не пише место порекла. Конкретно ови из Сарајева могу бити од Говедарица, слава Никољдан, али и неки други, с обзиром да је очито било више несродних Лучића у том крају.Neznam precizno, ali mislim da su približno jednake obje populacije lučića. Kad ti zatreba neka informacija sa tog kraja slobodnomise obrati, stoim na raspolaganju...
Зна ли се који су бројнији? Рекао бих ови што славе Никољдан.
Милаковић, БиХ, хаплогрупа N-P189.2
Колико ми је познато, Милаковића је највише било у Босанској Крајини. И 1882. и на попису из 1991., презиме се најчешће јавља у околини Бања Луке. Презиме је било присутно и у Лици, у оквиру племенске групе Усораца, па не чуди што се спорадично јавља и у западним деловима Крајине (углавном Св. Јован).
L-460 би требало да је узводно у односу на ове подгране. Дакле само I2a (вероватно је Динарик).
Сад видим да сам погрешио код Булата, он је R1b (исправљено).
Јел се само мени чини, или се много више људи тестира преко 23andme него преко оних сајтова који нуде STR маркере? У чему је "квака"?
Језгро Милаковића из Дрвара би требало бити село Мрђе.
Мислим да је раније Сол помињао Висућ град код Дрвара, у контексту N2 ХГ и њиховим власницима Косаћама. Ако су ови Милаковићи из Мрђа N2 онда би то ишчо у прилог тој тези.
Сасвим могуће. Ја сам од старијих слушао када се помену Милаковићи из тог краја, да су они из Мрђа. Мада сад видим да их Рађеновић не помиње у том селу, а ни у шематизму их не спомињу. ??? https://www.poreklo.rs/2013/08/31/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91e-drvar/ (https://www.poreklo.rs/2013/08/31/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91e-drvar/)
Самарџија (Мирослав), БиХ, хаплогрупа I-M423
Интересантно да се презиме Самарџија, за разлику од презимена Самарџић које је широко заступљено и постоји код свих народа у БиХ, јавља углавном код Срба. Највише код оних из Босанске Крајине, али је било присутно у околини Сарајева, као и у Средњој Босни. На попису из 1991. јавља је најчећше у околини Дубице и Градишке.
У пројекту имамо једног Самарџију I2-CTS10228, па не знам може ли постојати веза.
Виим да се помињу у Прекаји и да су дошли тамо из Мрђа. https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-selo-prekaja-drvar/
Мислим да је раније Сол помињао Висућ град код Дрвара, у контексту N2 ХГ и њиховим власницима Косаћама. Ако су ови Милаковићи из Мрђа N2 онда би то ишчо у прилог тој тези.Поштовани господине Црнчевићу, да ли се можда у вашем породичном предању осим дупиоских Црнчевића, спомиње и град Висућ који се источно граничи са Црнчића брдом?
Град Висућ је био најзападнији град Херцега Стефана и Влатка. Његов последњи бранитељ пред пад (1466;) би Радич Бановић -Обрадовић (из могуће споредне гране Косача-Обрадовића)
https://de.scribd.com/document/55357282/Kurtovic-Sandalj-Hranic-Kosaca
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbWZWNHNtWFZCSTg/edit
Ова, више него интересантна, теза г. Сола о повлачењу-миграцији тврђавских посада под освајачким налетом османлија на још слободна подручја Далмације, Лике и сјеверозападне Босне завријеђује нашу истраживачку пажњу. Једну од таквих сеоба забиљежио је Душан Љ. Кашић у својој монографији Манастир Гомирје, 1975., у дијелу о досељавању Срба у Гомирје, гдје каже :
"Главно досељавање Срба у Гомирје, Врбовско и Моравице догодио се крајем XVI века. Ти досељеници дошли су из Далмације, "са воде Крке" како вели предање. Они су са генералом Јурјем Ленковићем до 1596. бранили од Турака утврђени град Клис, који су Турци те године помоћу Млечића отели од ускочких посада и њиховог заповедника ... Тако су се онде доселили 1597. године избегли браниоци града Клиса, али много веће досељење Срба у Гомирје уследило је 1599. и 1600. године, ... "
Милинковић, Србија, хаплогрупа J-M205
На ФТДНА недавно се учланио неки Ђујић, припада R1a. Ово презиме искључиво се налази по западним крајевима.
На ФТДНА недавно се учланио неки Ђујић, припада R1a. Ово презиме искључиво се налази по западним крајевима.
Будући да ми је Ђујић аутосомални рођак у рубрици "Ancestral Surnames" оставио је, између осталог, ово: Djujić (Knin (Yugoslavia)).
Хаплогрупа је R-M198.
Одлично, то је то. Славили су Св. Николу, порекло "из Босне" (крај 17. века). Биће занимљиво видети подграну, мада свакако нека од "крајишке" R1a.
Војвода Ђујић је тврдио да његови старином из Бјелопавлића. Али то је оно о чему сам причао, да су 99% Срба из Далмације говорили без икаквих доказа а често и без породичних предања да су старином из Црне Горе или Херцеговине. Зато што је била ствар престижа дичити се около са црногорским или евенруално херцеговачким пореклом.
Те приче о Бјелопавлићима су вероватно настале касније. У литератури се за многе Крајишнике не зна најдаља старина, већ се памти само последња етапна станица (Босна, Далмација, Лика, Змијање, итд.). Ипак су и пре 100 година постојала магловита предања о пореклу из Херцеговине. Рекао бих да се тек ДНК тестирањем расветлило мало и испало је да заиста један добар део Крајишника води порекло из Херцеговине/Црне Горе.
Изгледа да нема ништа од Бјелопавлићког порекла Ђујића из Книна (као што сам ја једном овде рекао).
Војвода Ђујић је тврдио да су Ђујићи старином из Бјелопавлића. Али то је оно о чему сам причао, да су 99% Срба из Далмације говорили без икаквих доказа а често и без породичних предања да су старином из Црне Горе или Херцеговине. Зато што је била ствар престижа дичити се около са црногорским или евенруално херцеговачким пореклом.
Ех та пуста предања! Негдје сам натрчао на интервју попа Ђујића, гдје он тврди да је од Братоножића. А неки Васојевићи опет тврде да је војвода Ђујић поријеклом Васојевић.
Одлично, то је то. Славили су Св. Николу, порекло "из Босне" (крај 17. века). Биће занимљиво видети подграну, мада свакако нека од "крајишке" R1a.
О томе ја цело време причам, да су многи крајишки родови престижа ради везивали своје порекло за Црну Гору.
Ех та пуста предања! Негдје сам натрчао на интервју попа Ђујића, гдје он тврди да је од Братоножића. А неки Васојевићи опет тврде да је војвода Ђујић поријеклом Васојевић.
Можда је од Ћеклића, они су R1a. ;)
Ови Милинковићи су из Лешнице пореклом. Може бити да је то Лешница крај Лознице. Милинковића је било близу, у Клењу, где имамо Станковиће M205.
Може бити и нека друга Лешница у питању. Ако неко има више информација о неким Милинковићима из Лешнице, био бих веома захвалан. :)
Предухитри ме, баш хтедох да напишем да ја знам само за то предање о пореклу из Братоножића. Ми још увек немамо комплетну слику о овом племену тако да док се то не уради не може се рећи ни да је нетачно то предање.
Ех та пуста предања! Негдје сам натрчао на интервју попа Ђујића, гдје он тврди да је од Братоножића. А неки Васојевићи опет тврде да је војвода Ђујић поријеклом Васојевић.
Можда је од Ћеклића, они су R1a. ;)
Јача заступљеност Р1а у Крајини него у Црној Гори никако не значи да Крајишник који припада тој хаплогрупи не може потицати из Црне Горе. Па данас рецимо има више Дробњака у Србији и преко Дрине него у Црној Гори.
Јача заступљеност Р1а у Крајини него у Црној Гори никако не значи да Крајишник који припада тој хаплогрупи не може потицати из Црне Горе. Па данас рецимо има више Дробњака у Србији и преко Дрине него у Црној Гори.
Даље порекло војводе Ђујића се везивало за Бјелопавлиће, Братоножиће и Васојевиће, али ништа од тога није тачно.
Он је спасио Србе из северне Далмације од усташког геноцида, иначе надимак му је био "поп ватра."
Изгледа да је порекло једне такве личности једноставно морало да се везује за Црну Гору (опште је познато да су Црногорци у очима осталих Срба држани за највеће јунаке). :D
Не бих ни ја за њега рекао да је из ЦГ поријеклом, самим тим што је погрешно "типовао", с обзиром да ниједно од та три племена није Р1а. ;D
Иначе, интересантно је то што прекодрински Срби и босански муслимани имају повишен проценат Р1а и у односу на Хрвате из БИХ и Далмације и у односу на Србе из Србије.
Иначе, интересантно је то што прекодрински Срби и босански муслимани имају повишен проценат Р1а и у односу на Хрвате из БИХ и Далмације и у односу на Србе из Србије.
Мени је интересантан распоред R1a код крајишких Срба.
У Лици доминира M458 са око 2/3 док је Z280 око 1/3, а у Босанској Крајини и на Кордуну и Банији је обруто Z280 je око 2/3 а M458 је око 1/3.
Код Срба Херцеговаца од укупне R1a Z280 je око 2/3 а M458 око 1/3, док је укупно код Срба још већа разлика у корист Z280.
Не бих искључио да добар део крајишке M458 потиче са југа или чак са истока Балкана.
Расте како се удаљаваш од ЦГ, Херцеговине и Јужне Далмације. :)
Мени је занимљива несразмера када су у питању крајишка и херцеговачка R1a. Иако и у Херцеговини постоје све оне гране које се јављају и у Крајини (или бар већина), однос подграна није исти. YP4278 и M458 у Херцеговини, Y2614, YP237 и M458 у Крајини.
Што се M458 тиче, с обзиром на генерално добру заступљеност у БиХ и осталим динарским крајевима, не би ишао тако далеко (до источног Балкана) у случају Крајишника.
Срби Личани су изузетак код Срба генерално по пшовишеном проценту R1a-M458, а по томе одударају како од српског просека тако и од Срба из Босанске Крајине и са Кордуна и Баније.
Питам се одакле повишена концентрација M458 код Личана, очекивало би се да Личани имају сличан однос у оквиру R1a као Крајишници (Босанска Крајина) и Кордунаши и Банијци.
Сарић, или Шарић (Saric), хаплогрупа N-P189.2
Некако би се могло очекивати, према утврђеној хаплогрупи, да се ради о бањанским Сарићима, али Сарићи из Велимља су тамо дошли са Велестова и славе Аранђеловдан, па је за њих реалније очекивати РН908.
Мада, ко зна. Јер, Жељко Остојић, који је прикупио податке о Озринићима и осталима из области овог племена, Сариће сврстава у категорију "Братства ДРУГОГ ПОРИЈЕКЛА којих је некада било у Чеву":
https://sites.google.com/site/plemeozrinici/ozrinici/bratstva-ozrinica-iz-ceva-i-drugih-krajeva
Праљак, БиХ, хаплогрупа I-P37 (FTDNA)
Челик, муслиман, Фоча, БиХ, R1a Z280>Y4380 (FTDNA)
Илић, хаплогрупа I-M438 (23andMe)
Грозданић, Хрватска, хаплогрупа I-L460 (23andMe) Грозданића је било више међу Србима из Хрватска (Лика, Северна Далмација и Славонија).
Небојша, знаш ли за ФТДНА кит број Челика из Фоче?
Праљак, Хрват или Србин? У БиХ, Хрвата их је било у Херцеговини, а Срба у околини Бугојна.
Челик, муслиман, Фоча, БиХ, R1a Z280>Y4380 (FTDNA)
Мислим да су Челици живели у Челик-пољу, које се налази уз саму Дрину, пар километара низводно од споја Пиве и Таре. То Челик-поље данас је део села Бастаси (?).
Судећи по презименима и локацијама - Хрват. Надам се да није нека алузија на покојног Слободана, с обзиром да је име тестираног Боб. Али од података: Праљак, Босна, I-P37
Слава и хаплогрупа Дурсуна упућују на могуће порекло од Богићеваца из Доње Мораче.
Постоје и Мучибабићи из околине Гацка, исто R1b U152 и славе Аранђеловдан. Не знам да ли се у литератури спомиње нека повезаност са њима?
Вујовић, Црна Гора: E-V13 (FTDNA)
Бачкоња, Ђурђевдан, Дрвар: I-L460 (23andMe)
Бачкоње су пореклом из Далмације. За тамошње Бачкоње, Накићеновић је забележио да су досељени из Баната пре неких 400 година. Не знам колико је ово реална сеоба, а колико претпоставка на основу презимена (Бачка, Бачкоња?). У Бачкој нпр. има Бачкоња, али су по А. Бачку досељени управо из околине Книна.
Иначе се веровало да постоји нека веза између ове две породице (Бачко и Бачкоња), али генетика каже супротно. Подсећања ради, Бачко је I1-P109 и слави Аранђеловдан. Бачкоње би међутим могли бити у вези са породицом Ловре. За Ловре из околине Гламоча се каже да су пореклом од Бачкоња из Котора. Славе такође Ђурђевдан.
Половина, муслиман, I-M253 (I1)
Извор: 23andMe
Презиме Половина се код муслимана из БиХ најчешће јавља у околини Фоче, па се питам може ли ово бити дробњачка I1-P109? Као и да ли је од тих Половина и чувени Химзо (рођен у Мостару)?
https://www.youtube.com/v/Z3zcsVDqofo
Презиме Половина се код муслимана из БиХ најчешће јавља у околини Фоче, па се питам може ли ово бити дробњачка I1-P109? Као и да ли је од тих Половина и чувени Химзо (рођен у Мостару)?
https://www.youtube.com/v/Z3zcsVDqofo
Небојша, знаш ли за ФТДНА кит број Челика из Фоче?
B225822, a Y4380 je potvrđen sa YSeq. Porodica je iz Čelikovog polja, dokumentovano tu od 18. vijeka. Seobe su bile prvo u gradove Foču i Goražde, pa posljie '45 sve više u Sarajevo. Na istom mjestu gdje se nalaze najstariji mezari u Čelikovom Polju ima mnogo stećaka i nekoliko grobova Samokovlija. Nismo sigurni da li to ima znaćenje.
Predanje je da smo se zvali rođacima sa crnogorskim plemenima preko Drine, ali to je najvjerovatnije bilo "pobratimstvo". Neki Žarkovići, od kojih je jedan bio visoki političar prije rata, su tvrdili da smo im rod, ali za to nema dokaza ni za ni protiv.
Pokušao sam amaterski uporediti svoj Y111 sa podatcima objavljenim na vašoj stranici, ali koliko vidim nema drugih Y4380, niti smo rod sa nekim. Ako neko ko je više kvalifikovan može potvrditi, bio bih zahvalan.
B225822, a Y4380 je potvrđen sa YSeq. Porodica je iz Čelikovog polja, dokumentovano tu od 18. vijeka. Seobe su bile prvo u gradove Foču i Goražde, pa posljie '45 sve više u Sarajevo. Na istom mjestu gdje se nalaze najstariji mezari u Čelikovom Polju ima mnogo stećaka i nekoliko grobova Samokovlija. Nismo sigurni da li to ima znaćenje.TMRCA je oko 1650 godina na Yfull.Imamo dvojicu Rusa ispod u stablu oznaceni Y4382 TMRCA oko 1450 godina iz Belogradske i Kaluzske oblasti.
Predanje je da smo se zvali rođacima sa crnogorskim plemenima preko Drine, ali to je najvjerovatnije bilo "pobratimstvo". Neki Žarkovići, od kojih je jedan bio visoki političar prije rata, su tvrdili da smo im rod, ali za to nema dokaza ni za ni protiv.
Pokušao sam amaterski uporediti svoj Y111 sa podatcima objavljenim na vašoj stranici, ali koliko vidim nema drugih Y4380, niti smo rod sa nekim. Ako neko ko je više kvalifikovan može potvrditi, bio bih zahvalan.
Neki Žarkovići, od kojih je jedan bio visoki političar prije rata, su tvrdili da smo im rod, ali za to nema dokaza ni za ni protiv.
Мркша је као српски племић владао деловима некадашњег Српског царства и то градовима Валона, Берат, Канина и Пирг, на југу данашње Албаније све до своје смрти 1414 год. Жени се Руђином (1391 г), кћерком Балше II. Руђини је царица Јелена, супруга цара Душана Немањића, рођена тетка, а бугарски цар Асен, рођени стриц. Мркша и Руђина рађају осморо синова, од којих је најмлађи понео име Жарко.
На основу овог резултата може се очекивати да су и Жарковићи R1a-Y4380.
Племић, Никољдан(?), Бечеј/Босанско Грахово, хаплогрупа E-V13>PH1246 (FTDNA)
Не знам има ли Племића у Бечеју и каквог су порекла, али у Грахову је било породица са овим презименом (Исјек и Лука). Осим тога, у Крајини је презиме присутно у околини Санице, Кључа и Приједора. Племићи из Саничке жупе славе Никољдан и пореклом су од Скакића из Грахова. Презиме Скакић је присутно и у Унцу. Даље порекло - Пећи (Грахово).
На потезу од Грахова до Змијања већ имамо неколико породица E-PH1246.
Качапор, муслиман, Црна Гора, хаплогрупа E-V13
Качапори би требало да су Кучи пореклом, што одговара овом резултату
Ожеговић, хаплогрупа I2-M438
Презиме Ожеговић није толико често. Срећемо га код Срба из Црне Горе и Крајине (али и код неких муслимана из те области). Како су Ожеговићи из Црне Горе потврђени као J2b M241>PH1602, може бити да су ово Крајишници. Или у оквиру и једних и других има више хаплогрупа.
Ови из ЦГ су близу Озринића, док ови из Крајине најчешће славе Стевањдан, па је реално претпоставити да су I2-PH908 (уколико је ово њихов резултат).
Бакић, православац, Црна Гора, хаплогрупа E-V13
Бакића има више по Црној Гори, али су свакако најразгранатији они пореклом од Васојевића. Могуће да је ово њихов резултат.
Павић, БиХ, хаплогрупа R1a
Павића по Босни има пуно Срба, али и Хрвата. По имену би тестирани могао бити и католик.
Риђановић, православац, БиХ, хаплогрупа R1a
Међу овим резултатима без маркера већ постоје неки муслимани Риђановићи. По свему судећи из Мостара. Ово би лако могли бити Срби из Херцеговине. У Љубињу је било Риђановића, који су према предању пореклом од попа Риђана из истоименог племена.
Ћосовић, православац, Црна Гора, хаплогрупа J2b M205
Ћосовића је такође било више несродних по Црној Гори. Ово би можда могли бити Ћосовићи из Потарја и Пљеваља, који се помињу уз Ћировиће и Голубовиће (по свему судећи J2b M205).
Ћосовићи и Ћировићи су дошли на ово подручје око 1700. године. О Ћосовићима је писао Андрија Лубурић у делу "Дробњаци, племе у Херцеговини”. Дошли су из Плане од Колашина, а порекло воде од Милошевића. Населили су се у Вашкову и било их је више кућа у другој половини 18. века. Због убиства Турака који су хтели да силују неку девојку Голубовића, разбежали су се и одселили у више места. Само је један Ћосовић дошао у Маоче и од њега су сви Ћосовићи у Пљевљима и Жабљаку.
Чолић, православац, Босна и Херцеговина, хаплогрупа J2b M241
Зукановић, муслиман, Босна и Херцеговина, хаплогрупа I2 M438
Дураковић, муслиман, Босна и Херцеговина, хаплогрупа R1b 106-L48
Енвер Х., муслиман, Босна и Херцеговина, хаплогрупа R1b 106-L48
(23andMe)
Чолић, православац, Босна и Херцеговина, хаплогрупа J2b M241Има ли у БиХ Чолића другог поријекла, осим Херцеговачких?
(23andMe)
Је ли Здравко Ј2б или Ј1? На пар блогова сам читао да је Ј1. И јесу ли Здравко и Срђан из Моби Дика од истих Чолића?Ваљда резултат није јаван. А за Срђана не знам да ли је у роду са Здравком.
23andMe (хаплогрупа R1a)
....
Зелчевић (Зечевић?), Србија. Породична презимена Делић и Кецојевић. Сва ова презимена постоје и на потезу Бањани-Пива, па је и тестирани можда пореклом одатле.
Мало сам погледао о презимену Зелчевић и колико видим постоји једино код пар исељених Срба на енглеском говорном подручју, док у Србији постоји презиме Желчевић, како се највероватније и презива тестирани. Такође, било би огромно изненађење да испаде да су Зечевићи из Бањана R1a јер би то значило да не само да нису од Васојевића како им гласи предање, већ да нису ни од Аџића или од Бањана. Шансе за то су по мени минималне.
Хвала Иване што си ме подсетио на овај резултат. Тестирани се зове Милан, дакле Милан Зелчевић.
Од породичних презимена ту су још Делић и Кецојевић. Од локација: Београд, Боричје, Црна Гора, Бачко Добро Поље, Србија, Галичник, Западна Македонија.
Надам се да ћемо на основу ових података успети да одгонетнемо одакле је тестирани.
Влаисављевић: E-M35
На памет ми падају Влаисевљевићи из Крајине. Слава Часне вериге. Међу слављеницима ове славе у Крајини већ имамо неколико E-V13.
Писао сам Савичићу, Младеновићу и Влаисављевићу, па се надам да ће приступити нашем пројекту.
Тадић, Томиндан, Стригова, Поткозарје, доселили са Баније, хаплогрупа N-P189.2
Булат, хаплогрупа R-M269
Трајковић, Србија, хаплогрупа J-L26
Цецуњанин, муслиман (вероватно Црна Гора), хаплогрупа I-L460
Цецуњанин (исламска вјероисповијест) Плав, Црна Гора.
Ево сад видјех да је један Цецуњанин на Бошњачком ДНК Пројекту написао да је из Цеклина поријеклом, тако да је највјероватније ДН.Cecunjani su muslimani iz Plava - Jovićević ih navodi kao Cecuni u njegov rad, i po njemu porijeklom su iz mjesta Cecuni kod Andrijevice
Petar Jevremovic - I-Y3548
Mate Petrusic, valja hrvat - J-M172
Jeremy Turcic- I-P37
Fehim Ličina, Bosnjak?- R-CTS9219
Stipe Rukavina, hrvat sto posto- I-P37
Branko Arcabic ?- I-P37
Ličine su muslimani iz Radmanca kod Petnjice (Crna Gora) i po predanju (misle da) su porijeklom iz Kuča (vidi Lutovac). Od njih su Mekići (nijesu srodni s Mekićima iz Kolašina). Jokanović ih navodi kao ogranak Kostrovića-Mrnjavčića iz Ubala. S time što se haplogrupa ne uklapa s kučkim haplogrupom mislim da može to predanje da se odbači.
О Крнићима и Лачевићима Миљанићи кажу следеће:
"Krnić, Kuči; Tuzi i područnom Šipčaniku. Od njih su u Podgorici. Potiču od popa Krnja. Od njegovog sina Kora jesu Korović; Mataguži (Zeta), srodnici Baća i Purovića, od njih su u Podgorici naznačeni Pogorač i Nikšiću."
Не баш честа хаплогрупа у Брдима. Можда постоји веза са северноалбанском J1 (2.5%).
"Lačević, Bjelopavlići 1759. god.; Nikšić; Zeta ogranak Vulevića, a u Podgoricu došli iz Dinoša (Gruda), Tuzi"
О Даутовићима:
"Dautović, Kolašinci, srodni Mušovićima; Kod Rožaja; Matanjac (Bijelo Polje); Potočilo (Bjelopavlići) 1403. god. potomci Brankovića iz Bratonožića."
Није сигурно да су ови Даутовићи у вези са онима из околине Пријепоља. Ако неко зна више, нека напише.
Što se tiče Lačevića, ima isto porodica Ljačević (ili Lačević) iz Kuča i pripadaju rodu Berovljana-Mrnjavčića, a prema Jokanoviću, od njih su Stakići u Vasiljevcu, Đekići u Momišićima i Bralići (lokacija nepoznato), kao i muslimani Ljačevići u Podgoricu (za njih je Jovićević pisao da su od Vuljevića (Vulaj) iz Grude, možda se radi o različitim familijama?).
R-L23 (R1b)
Лачевић, муслиман, Црна Гора
Калембер, Мратиндан (Св. Стефан Дечански), Кореница, Лика, хаплогрупа R1a-M198
Калембера је 1915. било 25 кућа у околини Коренице. Према Карановићу, они су део крајишке групе родова који славе Стефана Дечанског, где већ имамо три хаплогрупе, па ће се ситуација и око њих искомпликовати.
Имамо још и Шаше/Шашиће E-V13, као и једну породицу са САНУ, која је I2-PH908. У Кореници је било Дракулића са истом славом, па остаје да се види да ли су R1a, I2a, или нешто треће.
Преносим шта Карановић каже за Крајишнике са Мратинданом:
"Интересантна је група родова, што слави Св. Стевана Дечанског и чија презимена чудно звуче: Дракулић 15 кућа. у 2 насеља.; Шаша 18 к. у 9 н.; Агбаба 8 к. у 4 н.; Калембер 1 к., Ковачевић 19 к. у 7 н.; Граховац 5 к. и Кобићи 5 к. у 3 н. Једно су с њима из ове области: Раца, Галогажа и Турудија. Јевто Дедијер је навео да су од Корјенића у Херцеговини."
Надам се да ћемо ускоро добити и маркере. Калембер има 12/12, или -1 са Јарићем из Лике, па може бити Y2613, али код R1a на овако малом броју маркера то не мора да значи ништа.
Ни крајишке мратинштаке није заобишла разноликост хаплогрупа, као ни многе друге велике крајишке родове.
Надам се да ће се појавити и неки тестирани Дракулић ускоро, пошто је у питању заиста велики и разгранат род, живо ме занима која је њихова хаплогрупа. :)
Је ли Владо Калембер од ових? Ријетко је презиме, он је једини човјек са тим презименом за којег сам чуо до сад. Читао сам да је српског поријекла по мајци, али не знам јесу ли његови католици или православци.
Требало би. Он је рођен у Карловцу, колико видим. Ако и тамошњи Калембери славе Мратиндан, то је то.
Милан Дивјак за ову групу родова који славе Мратиндан каже да имају предање о пореклу са Змијања, од реке Ситнице. Да су прешли потом на Грахово, па у Лику. Међу њима постоји и презиме Гра(х)овац, па та сеоба звучи реално. Питање је само да ли је један део ове групе заиста пореклом из Корјенића у Херцеговини (ови I2-PH908/E-V13), а део прикључен касније у Западној Босни.
Међу српским трговцима у Загребу, помиње се Стеван Калембер из Коренице. (Милан Радека, "Кордун у прошлости")
Радић: E1b1b1
Данчејић: J2b-M241
Извор: GEDmatch
Презиме Данчејић је доста специфично. Нисам у литератури пронашао више о њему. Најближе звучи презиме Данчевић, које се среће у централној Србији и Црној Гори.
Изгледа да су Данчејићи из Неготинске Крајине. На Белим странама се ово презиме јавља у Неготину и у селу Кобишница код Неготина:
http://www.11811.rs/BeleStrane/Pretraga/sve/sve/sve/dancejic/sve/1/DNU2114F
Такође и на претрази на Фејсбуку излазе људи који су из Неготина.
Интересантно. С обзиром на регион, хаплогрупу и специфичан корен презимена, можда могу бити влашког порекла?Данчићи и Данчуловићи су најчешће Власи. Чекам одговор од најбољег познаваоца презимена у том крају, Пауна Дурлића.
Данчићи и Данчуловићи су најчешће Власи. Чекам одговор од најбољег познаваоца презимена у том крају, Пауна Дурлића.Преносим Паунов одговор:
Преносим Паунов одговор:
Тешко је избројати колико је имена Влаха прошло кроз моје руке, али нигде нисам наишао (ни у литератури, ни на терену) на ДАНЧУ као л.и. из кога би се времено разволо презиме на ово које помињеш!
Ali ime ne bi bilo Danču nego Dančul, iliti u hiper-ijekaviziranom obliku Dančuo.
Iz Rječnika JAZU:
(https://s14.postimg.cc/7uq9xpbld/dancul.png)
Има ли нешто у литератури о Кобишници код Неготина, да ли је то влашко село? Чини ми се да је то село "епицентар" поменутог презимена (Данчејић).
Из "Географске енциклопедије насеља Србије", о Кобишници:Додатна литература:
Ст. је православно (слави Никољдан, Петковицу, Митровдан, Аранђеловдан и др.; заветина Спасовдан), национално се претежно изјашњава као српско, а има Влаха, Румуна, Македонаца и др. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстана је у влашка села.
Додатна литература:
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 193-198 .
Извор:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=886.0 (http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=886.0)
У књизи коју је поставио Мића, нашао сам следећи податак:Мислим да су Данчејићи вероватно Данчешти. Ипак, најбоље би било кад би неко из Кобишнице то потврдио.
Данчешти (9 к., Петковица) су из Данчева у Румунији.
Могуће је да су ово Данчејићи?
Додатна литература:Ово је баш сајт Пауна Дурлића са којим са разговарао. Могуће је да иде од Данчешти. Он типује да су Данчејићи из јужне Србије, у шта ја не верујем. Ипак, у Пчињи постоји лично име Данча.
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 193-198 .
Извор:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=886.0 (http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=886.0)
У књизи коју је поставио Мића, нашао сам следећи податак:Проверио, Данчешти су из Кобишнице.
Данчешти (9 к., Петковица) су из Данчева у Румунији.
Могуће је да су ово Данчејићи?
Проверио, Данчешти су из Кобишнице.
Јавио се Додиг J1-M267 са 23andMe. У питању су Додизи из Дрвара, слава Ђурђевдан. Пореклом су из Северне Далмације, а били су веома бројни у Унцу и околини (П. Рађеновић, 1925.).
У Северној Далмацији Додига је било у селу Горње Церање.
Било би занимљиво сазнати која су подграна ови Додизи. Типујем на J-PF7263, с обзиром да је у северној Далмацији раширен род Синобада (слава Ђурђевдан).
У Босанској Крајини, Додига са славом Ђурђевдан било је у околини Дрвара и Бања Луке (као Додик), а Додика са славом Јовањдан у околини Санског Моста. Презиме Додиг се среће и у западној Херцеговини, код Срба и Хрвата.
Овим смо вероватно сазнали и хаплогрупу Милорада Додика. Он каже да су му преци доселили почеком 20. века из крајева између Книна и Дрвара, а такође слави Ђурђевдан.
Шта је са Додигом католиком из Вргорца, који је чини ми се исто био Ј1?
Да, сад је само питање да ли су то заправо тестирани Данчејићи. Мислим да је велика вероватноћа да јесу.Паун саветује да их зовемо телефоном, таман да мало упознаш нове речи :)))
Шта је са Додигом католиком из Вргорца, који је чини ми се исто био Ј1?
To je bila moja pretpostavka. Pošto je pisalo Hrvatska, mislio sam da se radi o Dodizima/Dodicima iz vrgoračkog kraja. drago mi je da sam pogriješio :)
Значи информација је била само Додиг, Хрватска? Пошто је Дрвар у БиХ, опет значи да имамо два Додига? С тим да Додиг из Хрватске може бити и Србин. Нека неко ово распетља :-)
Додизи из Далмације имају предање да су из Конавла, а не из Херцеговине. Мислим да је и Додик(Миле) говорио да је можда род са Додизима католицима.
Паун саветује да их зовемо телефоном, таман да мало упознаш нове речи :)))
Још један интересантан резултат J1-M267:
Ницовић, хаплогрупа J1e
Судећи по породичним именима, то би могли бити Ницовићи из Тузи (Подгорица, Црна Гора). Само, имена звуче српски, па нисам сигуран о чему је реч.
Ницовића у ЦГ има међу Ровчанима, али они би требали бити друга хаплогрупа. Осим тога, Ницовићи се помињу и међу исељеним Климентама (оригинално Ницевић).
У албанском ДНК пројекту постоји неколико J1-M267, додуше из различитих су области. А на оном истраживању за Геге, хаплогрупа J1 присутна је са 2-3%.
http://www.gjenetika.com/rezultatet/
Који СНП би био карактеристичан за ову J1e?
То је нека старија (општа) ознака са 23andMe. Изгледа да је еквивалентна J-P58.
Значи информација је била само Додиг, Хрватска? Пошто је Дрвар у БиХ, опет значи да имамо два Додига? С тим да Додиг из Хрватске може бити и Србин. Нека неко ово распетља :-)
Jeste, J1e je J1 P58Мислим да је J1 P58 YSC76 FGC8223
Vushaj sa albanskog projekta je negde (čini mi se na Apricity forumu) tvrdio da su njegovi došli iz Malesije u CG , na prostor Selaca u S Albaniji (čini mi se) i pridružili se, čini mi se, Keljmendijima.
Zanimljivi rezultati
Још један интересантан резултат J1-M267:
Ницовић, хаплогрупа J1e
Судећи по породичним именима, то би могли бити Ницовићи из Тузи (Подгорица, Црна Гора). Само, имена звуче српски, па нисам сигуран о чему је реч.
Ницовића у ЦГ има међу Ровчанима, али они би требали бити друга хаплогрупа. Осим тога, Ницовићи се помињу и међу исељеним Климентама (оригинално Ницевић).
У албанском ДНК пројекту постоји неколико J1-M267, додуше из различитих су области. А на оном истраживању за Геге, хаплогрупа J1 присутна је са 2-3%.
http://www.gjenetika.com/rezultatet/
Тракиловић, БиХ: R1a-M417
Ово презиме је присутно код Срба из околине Озрена. Славе Св. Симеона и Јовањдан.
Биће да је реч о тестираном Тракиловићу са СДП-а из Пожарнице код Тузле (слава Јовањдан) који припада хаплогрупи R1a>Z280>YP237>YP951.
Живановић: G-M342
Грба (Огњен): N2-P189.2
Презиме Грба је било присутно у Лици. Нисам сигуран да ли се јавља у другим крајевима. Хаплогрупа N2a такође асоцира на крајишке области.
Мандалинић, ХР, R1a-M417
Мандалинићи су Хрвати из Далмације (околина Омиша).
Кнежевић, БиХ, I1-P109
Станчић, ХР, I2a-M423
Кунац, ХР, R1a-M417
Презиме Кунац постоји код Хрвата, али се јавља и код Срба из Далмације (Кричке, старином из Гламоча).
Билановић, БиХ: R1a-M417
Ово лако могу бити Срби Билановићи из околине Дувна
Шајатовић, ХР, R1a-M417
Презиме Шајатовић је присутно код Срба и Хрвата из околине Озља. Познат је Жумберачки ускок, Јанко Шајатовић. Постоји код далматинских Срба слично презиме, Шеат/Шеатовић.
(http://uskok-sosice.hr/wp-content/uploads/2013/12/%C5%A1ajatovi%C4%87-243x300.jpg)
Рокнић, N-P189.2
Рокнићи би требали бити Крајишници, надам се да ћемо доћи до места порекла.
Јончић, N-M178
Момчиловић, Слуњ, Кордун, R-M417
Овај резултат бих оставио под знаком питања. Постоји више презимена. Момчиловић се јавља чак два пута, док су иницијали тестираног М. М., а једна од локација је Слуњ (где је било Момчиловића).
Чавић, E-V13
Да ли је то неки род од пливача Милорада Чавића?
Такође ме занима да ли се све ове резултате уноси и у табелу?
Не бих знао за Чавића, нема више података. Резултати нису у табели са маркерима, зато што би то било тешко ускладити. Ово су резултати без маркера, дакле само са основним СНП-ом, а од скоро има и поделе по подгранама.
Хвала на одговору. Претпостављам да се је са некима од тестираних код 23andme дошло у контакт и за оне који су пристали, подаци су у табели са маркерима? Док сви остали се налазе у табели из линка?
Не, преко 23andMe се не добијају маркери, из тог разлога нису у табели са маркерима. Дешава се да се неко ко је тестиран преко 23андМе, касније тестира и преко неке фирме која даје маркере (ради потврде, и/или дубљег истраживања).
Хвала и за ово објашњење. Нисам упознат са 23andme понудом тестирања.
Вујновић, Лика, J-M205
Вујновићи су готово извесно Личани. У породици имају и презиме Жакула. Иначе лички Вујновићи славе Св. Враче, баш као и група M205 око Тинтора и Почуча. Вујновићи су посебно бројни били у Дивоселу и околини. Интересантно је и предање о пореклу "од Лима и Таре", тј. "испод Дурмитора".
(https://s9.postimg.cc/le1epangv/image.png)
(https://s9.postimg.cc/7kd209pqn/image.png)
извор: Вој(и)новићи и Вуј(и)новићи, Аутор: Видак Вујновић, 1985
На 23andMe постоји презиме Прица, Отока, Босанска Крупа, I-M423
Ово је вероватно потврда да је род Лалић-Прица-Шијан у потпуности I2-CTS10228 (већ имамо тестиране Лалиће и Шијане). Они су генетски сви близу Родића А1328+ и славе такође Аранђеловдан.
У Крајину су се досељавали махом из Лике, а тамо им је матица област око Коренице. Дакле део тог рода су још и Шијани, Лалићи, Баслаћи, Зубовићи, Веселице, Секулићи и Миљевићи. Од њих је и адмирал Драгутин Прица
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/e/eb/Dragutin_Prica_admiral.jpg)
Мрђа, Бихаћ: R1b-L21
Мрђе су Крајишници и славе Св. Николу. Били су веома бројни у том делу Поуња (Бихаћ-Цазин).
Још једни рођаци, чукунбаба са мајчине стране ми је од њих. :)
L21 је она атлантско-британска грана? Јел има још Срба позитивних на њу?
Бога ми, Никола, имаш ти добар број Крајишника у породици. :)
Колико се сећам, стари Невски је давао ту могућност за поједине хаплотипове, али код R1b на том броју маркера вероватно ништа није сигурно.
I-M438
Гуска
I-M423
Кокановић
R-L48
Чаушевић, ЦГ
R-U152
Карапанџа, ХР
J-M205
Олић?
Пјевач и Олић су под знаком питања
Староседеоци Дробњака?
Пивљани?
Ово је нека западноевропска R1b, јел тако?
Čaušević, Srbina, Herceg-Novi; Seošnica i Bistrica (Rožaj), ranije Nurković porijeklom iz Meduna (Kuči); u Plavu su iz Šalje (Malesija), Albanija; Berislavci (Zeta); Slatina (Bjelopavlići) iz Velestova (Čevo), Cetinje; Boljanići (Pljevlja); Pljevlja 1849. god; Vladimir (Ulcinj) - Миљанићи "Презимена у Црној Гори"
(https://s7.postimg.cc/ueywoco6j/Stevo_Karapand_a_sa_ordenom_Viteza_gastronomije.jpg)
Ми старији овог човека одлично памтимо:
"Stevo Karapandža (Gornja Trebinja, 27. 5. 1947), najpoznatiji jugoslavenski kuhar tj. šef kuhinje koji za vrijeme SFR Jugoslavije, sa Ivom Serdarom i Oliverom Mlakarom, vodio popularnu emisiju Radiotelevizije Zagreb (RTZ) "Male tajne velikih majstora kuhinje"... Stevo Karapandža je rođen 27. 5. 1947 godine u srpskoj porodici u Gornjoj Trebinji kod Karlovca."
https://sh.wikipedia.org/wiki/Stevo_Karapand%C5%BEa
Зашто "под знаком питања"?
Имам Олиће у фамилији, по мајчиној страни. Славонци.
Једна занимљива тура са 23andMe (поклапања једног нашег Личанина). Окачићу прво резултате, а после можемо прокоментарисати сваки понаособ.
I-M438
Бркљача
R-M417
Милетић, ХР
R-M512
Малиновић
Е-V13
Здјелар
Вујичић, Кордун
E-M5021
Торбица
Дракуловић, Кучи?
I-L22
Љујић, Србија
Banjac- R-M417
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617. Бањац има две неуобичајене вредности којима се разликује од свих осталих припадника овог рода: уопштено за R1a врло висока DYS439=12 (код осталих 10) и DYS456=16 (код осталих 14, код Проловића 15), и иако има чак 5 разлика на 23 маркера у односу на Бановића, Ђорђевића, Проловића и Анисијевића рекао бих да припадају истом роду, с тим да је јасно да је Бањац нешто даљи род осталој четворици. Са друге стране, најближе поклапање има са Триндићем из Уба, разликују се на 2 од 17 маркера, а деле и две вредности којима се разликују од претходне четворице (DYS390=24, DYS391=11).
"Бањац, тринаест кућа. Преци су им се, према предању, доселили из Бањалуке у село Бању код Рудника, око 1600. године. У Бањи су се презивали Прошовић. Из Бање су дошли у Берково. Слава Свети Врачи, мала слава Свети Врачи летњи. Информатор Цветко Бањац, 78 год."
Овде се очито ради о Бањцима из Метохије...
Питање је. Много се више тестирају Срби из западних крајева, па бих рекао да су ово Бањци из Крајине. Иако тамо имамо већ једне Бањце N2a (род Латиновић-Бањац), ово презиме је веома раширено западно. Ако су ти западно једни и R1a, можда би то оснажило ову везу и причу о пореклу из Бања Луке. Мада бих ја ту причу узео са резервом, пошто датира с почетка 17. века и тешко да се презиме није мењало од тада. Бањац је могло настати по топонимима са сличним именом, којих код нас има прилично.
Луколић, Црна Гора: E-M5021
За Луколиће Миљанићи кажу сладеће:
"Lukolić, Bijela, Herceg-Novi, ranije Šerović iz Zalaza (Njeguši), Cetinje; u Lastvu Tivatsku došli iz Stare Crne Gore; Gornji Murići (Baraići), Donja Krajina, odatle su neki sišli u područni Zuos i Repizu; Metoh i Prijevor (Plav)."
Шеровиће помиње и С. Накићеновић (Бока). Каже да славе Св. Враче и да су се звали Лукреције.
Лукреције су његушки Гачовићи - Залажани, од којих већ имамо тестираног Капетановића, РН908.
Можда ће пре резултат бити од неког од ових родова из Крајине или Плава.
Шушић, Црна Гора: I1-P109 (Шушића је било у Дробњаку)Шушића и даље има у Дробњаку. Огранак су Златнопојасовића, које је Лубурић сврстао међ' Новљане. Шушићи славе Госпојину и живе у Горњој и Доњој Буковици.
Луколић, Црна Гора: E-M5021Луколића је било у Шестанима, сада су углавном у Бару. Шестани су Малисори католици, али себе сматрају за Црногорце, барем тако кажу ови са којима сам једном приликом разговарао. Имају предање да су од њих давно одсељени племеници у Арбанасе код Задра, и да је од њих Јосип ЂерЂа.
За Луколиће Миљанићи кажу сладеће:
"Lukolić, Bijela, Herceg-Novi, ranije Šerović iz Zalaza (Njeguši), Cetinje; u Lastvu Tivatsku došli iz Stare Crne Gore; Gornji Murići (Baraići), Donja Krajina, odatle su neki sišli u područni Zuos i Repizu; Metoh i Prijevor (Plav)."
Шеровиће помиње и С. Накићеновић (Бока). Каже да славе Св. Враче и да су се звали Лукреције.
Један резултат који може бити занимљив за J-M205. Иако није остављено име тестираног, породична презимена су: Бајковић, Пљошта, Мартиновић, Калуђеровић. Тестрани је је рођен у Србији, али локације су још Бока Которска, Црна Гора.
Сад треба погодити које презиме је J-M205, али сва упућују на Црну Гору и још уже на потез Приморје - Цуце.
Небо је поменуо да су за Свјетски ДНК дан пријављени неки Староцрногорци. Надам се да је међу њима и неко од Мартиновића из Бајица, било би занимљиво провјерити којој хаплогрупи припада овај велики род. Мислим да су они ипак Ј2а.
Ћупурдија: E-M5021
Зна ли се нешто о Лулићима?
Лулић, ХР: J-M267
Зна ли се нешто о Лулићима?
Lulića neodređene nacije ima i u Suhovarama, općina Poličnik
http://www.forum.hr/showpost.php?s=5688eef55a8e17288a3c3a6ca6112084&p=21287656&postcount=92
Кошутић: J-M241
Ово би могли бити Кошутићи из Поуња или са Баније. Они славе Лучиндан и могли би бити повезани са групом родова око Шевића из Поуња који припадају истој хаплогрупи и славе исту крсну славу.Не мора да значи. Кошутића има на Палама, село Подграб. Исто славе Лучиндан. Има их и у Гацку.
Не мора да значи. Кошутића има на Палама, село Подграб. Исто славе Лучиндан. Има их и у Гацку.
Не мора да значи. Кошутића има на Палама, село Подграб. Исто славе Лучиндан. Има их и у Гацку.Pokušaću da pomognek oko Košutića, iz Podgraba moždase i testira kad mu podnos stavim da mu žena ima porijeklo...
Властелица, Св. Врачи, Липница, Чачак
Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z17264. Уклапа се у род А, који карактеришу вредности DYS439=9 и DYS448=19, међутим нема превише блиска поклапања међу осталим припадницима овог рода (4-6 маркера разлике). Од осталих се разликује вредностима DYS458=18 и DYS549=11.
"Властелице (три куће, славе Врачеве): Босиљка, жена кнеза Аврама Лукића из Рајца, довела је овде [у Липницу] 1804. године своју браћу из села Властељице (у Драгачеву), отуда им је презиме. Доста су се селили. Има их и у Горичанима, Атеници, Чачку и драгачевском селу Губеревцима."
Младен Стефановић, Хроника Јежевице, Бањице, Липнице и Рајца
R-M417
Јајић, ХР
Може ли се ступити у контакт са тестираним?Има Јајића католика у у околини Сплита можда и северније..има и муслимана а православаца има од оних што жлаве Никољдан жо Ђурђеввдана,Јовањдана,Лазареву Суботу славе само Жегарци и моји из Срема.Пошто постојибибписани податак о пресељењу поодица из Жегара и околине у села источног Срема(између осталог и то.у коме су забеежени.још 1788.године а живе и данас)ја до тестирања сремских Јајића њих рачунам у Далматинце..надам се да ми су ми логгика и осећај добри.
Може само тестирани ступити у контакт с њим (човек чији су резултати). Овај Јајић се зове Милош. Видех сад да је Јајића било и у околини Бенковца. Ту већ има пуно Радмановића, па ми делује да може бити неке везе. Верујем да то нису ови са Лазаром, пошто се у том случају хаплогрупа коси.Разумем.Много их има,а по свему судећи веза међу њима је врло упитна.Нисам у овом тестирању успео да узмем узорак од ујака аи се надам да ћу то успети у наредних десетак дана.Ја типујем на везу са Кубатима,Љубиићима и осталим,самим тиме и из Херцеговине(око Кубат поља).Теби хвала на јављању и на веома занимљивом резулату Јајића. :)
Мада, судећи по попису ХР, доста је то често презиме било и на простору Славоније, а осим тога присутно је у Лици, Бјеловару, у Загорју, итд.
Вркеш: I-P37, мајчина страна: Чучак
Оба презимена присутна у околини Санског Моста. Тамошњи Вркеши славе Јовањдан
Црнобрња, Крајина, J2b1-M205
Овде је сигурно реч о Крајишницима, само треба видети одакле су. Презиме се јавља у многим крајишким областима, од Северне Далмације, преко Босанске Крајине до Баније, итд. Од Црнобрња су Богдан и Станко Црнобрња. Они су са Кордуна.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%9A%D0%B0
https://sh.wikipedia.org/wiki/Stanko_Crnobrnja
Дедић, муслиман, БиХ: J2b-M205
Калезићи су само једни и имају необично презиме, тако да је то то. Интересантно, ово потврђује да нису ни Бјелопавлићи нити И2а старосједиоци, већ највјероватније Цуце/Пјешивци.
Калезићи су само једни и имају необично презиме, тако да је то то. Интересантно, ово потврђује да нису ни Бјелопавлићи нити И2а старосједиоци, већ највјероватније Цуце/Пјешивци.
У Митровиће неки рачунају и Калезиће, који су, наводно, од четрвтог Митровог сина Калете, али се за њих сматра и да су лужанског порекла.
Џакуле у околини Стоца нису Срби, већ Хрвати. Према Николи Мандићу поријеклом су од хрватског племена Милановића. Према Стању душа у жупи Дубраве 1792. године Џакуле су живјели у Јасочу и Пјешивцу. Тако да мислим да ове Џакуле сигурно немају никакве везе са крајишким Жакулама Србима.
Још једно презиме из FF поклапања - Тодорчевић.
Тодорчевића је било у Лици и Босанској Крајини. Према шематизму има их само у околини Герзова, славе Никољдан и Ђурђевдан. Међутим било их је и у околини Бјеласког Поља, досељеници из Лике. Пореклом су Репије, па лако могу бити род Штрбаца. Надам се да ће и они одговорити.
Ћупурдија: E-M5021
Могуће Срби из Хрватске.
Ћупурдије се, са Михољданом као крсном славом, помињу 1882. године у околини Козарске Дубице. Могуће је да постоји нека веза са родом Кењало-Вулин, који слави ову славу и који је доминатно E-L241.
Zovem se Borislav Paspalj i upravo sam od 23andme dobio rezultate svojih haplogrupa. To su mtdna J1 , i patrilinearna haplogrupa E-M5021. Inače su moji Paspalji iz Vakufa (Lijevče Polje) i slave Sv Ignjatija Bogonosca. Moja majka je iz Donjih Karajzovca
Da li znate nešto više o ovoj haplogrupi E-M5021?
Unapred hvala
Ћупурдије се, са Михољданом као крсном славом, помињу 1882. године у околини Козарске Дубице. Могуће је да постоји нека веза са родом Кењало-Вулин, који слави ову славу и који је доминатно E-L241.
Пасапљ би уједно био и први E1b из БиХ/РС који слави Игњатијевдан. Неки их повезују и са Малешевцима, због славе вероватно. У сваком случају се групи Игњатијевштака, који су претежно I2-PH908 и G2a-L497, придружује и E1b.
Zovem se Borislav Paspalj i upravo sam od 23andme dobio rezultate svojih haplogrupa. To su mtdna J1 , i patrilinearna haplogrupa E-M5021. Inače su moji Paspalji iz Vakufa (Lijevče Polje) i slave Sv Ignjatija Bogonosca. Moja majka je iz Donjih KarajzovcaСавет Вама и свакако свима који се тестирају код компанија попут 23andMe и AncestryDNA а занима их Y-ДНК резултат јесте коришћење MorleyDNA (https://ytree.morleydna.com/) предвиђача који вам може одредити позитивност на најнижу познату грану.
Da li znate nešto više o ovoj haplogrupi E-M5021?
Unapred hvala
Црнобрње су изгледа из Босанске Крајине. И то ни мање ни више из Усораца крај Санског Моста ;) Слава Никољдан.
Црнобрње су изгледа из Босанске Крајине. И то ни мање ни више из Усораца крај Санског Моста ;) Слава Никољдан.
Постоји ли веза између Црнобрња и Мркобрада?..чини ми се да су иста хаплогрупа
Убовић, Ђурђевдан, Герзово, Мркоњић Град, I2-M438
Убовића је било у више села у околини Мркоњића (Брдо, Мајдан, Подрашница, Убовића Брдо).
Овај резултат вероватно потврђује предање тестираних Јокића (I2-PH908) са Јања код Шипова (село Натпоље) који кажу да им је старије презиме Убовић (предање забележено у књизи "Јањ" аутора Радета Раките). И у околини Гламоча има породица чије је старије презиме такође Убовић.
Ашани са Бара Тушинских/Ускочких су по предању са Пелева Бријега у Братоножићима од Балевића. У истом селу живе и Матијашевићи и они се сматрају за два огранка истог братства. Моја је предпоставка да су ови Ашани пре ти из околине Бијелог Поља него из Ускока.
Ашанин, Црна Гора, E-V13
Презиме настало по "локалитету". Било их је у околини Бијелог Поља. У Павином пољу потврђени још 1720. године. У Барама (Жабљак), досељеници из Аса у Васојевићима (Миљанићи).
Ашани са Бара Тушинских/Ускочких су по предању са Пелева Бријега у Братоножићима од Балевића. У истом селу живе и Матијашевићи и они се сматрају за два огранка истог братства. Моја је предпоставка да су ови Ашани пре ти из околине Бијелог Поља него из Ускока.
Могао би бити у праву, с обзиром на неке необјављене резултате.Због тога и мислим да то нису ускочки Ашани.
Савовић, Јовањдан, Требиње, E-V13С обзиром да резултате из Херцеговачког ДНК који нису за објављивање то предање није тачно. Неочекиван резултат.
Савовића је било у Врпољу, Вјетрима и Турици. После Другог светског рата било их је укупно шест кућа у том крају. Милићевић не каже ништа о даљем пореклу, осим да су у Загори живели браћа Вуко, Петар и Саво и да су од њих настали Вуковићи, Петровићи и Савовићи.
Још пар резултата у полувремену :)Могуће је, да је од Новаковића из Корита крај Гацка, они су од Радуловића из Башина Села, од кнеза Новака Радојевог Радуловића?
Новаковић, J2a-M92
По презименима би могли бити у питању неки Новаковићи из Северне Далмације (има их више несродних), али нека за сада остане овако.
Савет Вама и свакако свима који се тестирају код компанија попут 23andMe и AncestryDNA а занима их Y-ДНК резултат јесте коришћење MorleyDNA (https://ytree.morleydna.com/) предвиђача који вам може одредити позитивност на најнижу познату грану.Hvala Atlantische. Evo poslao sam im podatke i oni pretpostavljaju da je rec o E1b1b1a1b
Жалица, Аранђеловдан, Сарајево, E-V13
Жалице са овом славом јављају се у Пазарићима (Хаџићи) и околини Високог (Шематизам из 1882.). На попису БиХ из 1991. године, презиме је присутно у селу Вранчићи (општина Хаџићи).
Треба видети да ли Миленко С. Филиповић каже нешто о даљем пореклу Жалица из околине Високог (Височка нахија).
Од ових Жалица је могуће и режисер Пјер Жалица (Сарајево)
https://en.wikipedia.org/wiki/Pjer_%C5%BDalica
Бардак, Стевањдан, Лужани Босански, Дервента, R1a-M417
Недавно смо добили и Бардаке R1a-Z280>Y2902 из Зборишта (Брод), тако да је ово потврда да су Бардаци из тог крај вероватно сви повезани. Презиме је иначе присутно у више села у околини Брода и Дервенте. У Лужанима Босанским било их је 20-ак на попису из 1991. године.
Постоји у шематизму из 1882. и варијанта Бардаковић, такође слава Стевањдан. Бардака има и са славом Св. Василије, али они су стационирани нешто западније, ка Бања Луци.
Бардаци су сврстани у исти род са Петковићима из Српца, који такође славе Стевањдан.
Ovaj rezultat mi je promakao na tabeli srpskog DNK. Zna li se vise o testiranom? Odakle je dosao rezultat? Predanje o porijeklu? Prislava?
Бардак, Стевањдан, Збориште, Брод
Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902>Y3226. Најближе поклапање има са Петковићем из Каоца код Србца (4/23; род К). Петковић такође слави Стевањдан, а ни географски нису превише удаљени, па врло вероватно припадају истом роду. Петковић је SNP тестиран, и припада низводној грани Y3226>Y18555.
Volic R-L23
I don't know much about my distant ancestors. My knowledge ends with my grandfather who was of German origin. His last name was supposed to spell Wolitz.
Darko Volic
Mom's Mom Serbia
Mom's Dad Montenegro
Dad's Mom Serbia
Dad's Dad Serbia
Савет Вама и свакако свима који се тестирају код компанија попут 23andMe и AncestryDNA а занима их Y-ДНК резултат јесте коришћење MorleyDNA (https://ytree.morleydna.com/) предвиђача који вам може одредити позитивност на најнижу познату грану.Najpre se zahvaljujem Atlantische a onda i ostalima prosledjujem link na kom mogu pronaci instrukcije za tumacenje rezultata sa morleydna. http://www.geneticgenealogist.net/2017/08/updated-method-to-get-ydna-haplogroup.html
Говедарица, Ђурђевдан и Никољдан, Требиње, R1a-M417
Говедарица има у околини Невесиња, Билеће, Гацка и Мостара. Славе углавном Ђурђевдан и Никољдан, а старином су из Херцег-Новог, тачније од неких Бијелића из Кременог (Милићевић, Херцеговачка презимена).
Неке потврде са 23andMe:
Грубор, R1a-M417 (имамо тестиране Груборе са овом хаплогрупом, само треба да видимо одакле су тачно ови, тј. да ли су Крајишници)
Врцељ, E-V13 (Врцељи из Лике и Северне Далмације су E-V13)
Има их одавно и једних других са тим хаплогрупома.
Граонић, Хрватска? N-P189.2
Презиме Граонић се помиње на пар места у Србији, али и код Срба из Славоније. Било их је у околини Дарувара (Велики Бастаји) са славом Никољдан.
Мајкић, Ђурђевдан, Мајкића Јапра, Сански Мост, R1a-M512
Значајан резултат, зато што већ имамо тестиране Мудриниће из овог рода, R1a-YP237. За ову групу родова (Мудринић-Мајкић-Марјановић) се каже да им је предак био са Турцима "под Бечом" (вероватно 16., или 17. век) па се вратио са "гвожђем у нози" због чега је прозван "Гвозден". Од Гвоздена су Марко/Марјан, други син који је прозван Мајком и Мудрица (по мудрости), од којих воде порекло Марјановићи, Мајкићи и Мудринићи.
Значи онај Мајкић I2a је вероватно Хрват из Босанске Крајине (околина Бања Луке).
Јакшић, I1-P109
У ДНК пројекту већ имамо Јакшиће из Горског Котара и са Романије, па је ово на неки начин потврда тих резултата.
Анђелић, Црна Гора, E-V13
Божидаревић, Косово, Србија, I2a-M423
Вујичић, Црна Гора, L-M349
Шта знамо о овим презименима?
Николић, Ј1-М267
Лукић, БиХ, J1-M267
Иванковић (Миле), J1-M267
Шта знамо о овим презименима?
Ови су највероватније Божидаревићи из Крајишта код Липљана. Родовски назив Стошанци. Славе Јовањдан. Дошли из Бијелог Поља (можда и Белог Поља- Метохија) средином 18. века.Постоје и Божидаревићи или Божидаровићи из Пећи, који према предању као и Радовановићи из Пећи воде порекло од Вуковића из Вељег Дубоког.
https://www.poreklo.rs/2014/09/10/poreklo-prezimena-selo-krajiste-lipljan/
Врло могуће да се ради о Шекуларцима.
Дабковић, Црна Гора, R1b-L23
Дабковића је било у Паштровићима и Приморској Крајини. Дабковићи из Паштровића су пореклом из Пипера, па могу бити они у питању (Љумовићи из Пипера су R1b-L23). Они из Приморске Крајине су досељени са Севера Албаније (Клименти).
Постоје и Божидаревићи или Божидаровићи из Пећи, који према предању као и Радовановићи из Пећи воде порекло од Вуковића из Вељег Дубоког.
Заиста неочекиван резултат. Дабковићи према предању потичу од Новака Црнца из Пипера, а за Црнце се сматра да потичу од Лужана насупрот њиховом предању по коме су и они од досељеника из Лутова. Изгледа да у Пиперима имамо сличну ситуацију као и у Кучима - огромна већина братстава припада једном роду (у овом случају R1b-Y33200), па чак и Црнци. Ово је занимљиво јер се за Црнце говорило да чак и физички другачије изгледају од осталих племеника.
Дабковић, Црна Гора, R1b-L23
Дабковића је било у Паштровићима и Приморској Крајини. Дабковићи из Паштровића су пореклом из Пипера, па могу бити они у питању (Љумовићи из Пипера су R1b-L23). Они из Приморске Крајине су досељени са Севера Албаније (Клименти).
Самарџија, Ђурђевдан, Буковача, Петровац, Босанска Крајина, I2a-M423
"Самарџија — две куће у Баљковцу, три у Подђуриновачи. Славе Ђурђевдан. Населили пре 130 година из Кистања у Далмацији."
https://www.poreklo.rs/2012/04/23/bukova%C4%8Da-selo-kod-bosanskog-petrovca/
У Далмацији је Самарџија са овом славом било у селу Пађене (Буковица). Досељеници "из Босне" у 17. веку.
Један резултат који може бити занимљив за J-M205. Иако није остављено име тестираног, породична презимена су: Бајковић, Пљошта, Мартиновић, Калуђеровић. Тестрани је је рођен у Србији, али локације су још Бока Которска, Црна Гора.
Сад треба погодити које презиме је J-M205, али сва упућују на Црну Гору и још уже на потез Приморје - Цуце.
Маловић
И Маловић би могао бити Дробњак – Новљанин:
Косовчићи: ... Ђурјановићи: Зиндовићи, Мемедовићи, Пејовићи, Ћеранићи, Вилотијевићи, Павићевићи, Мандићи-Славујевићи, Машићи, Маловићи, Барци / Барани (сви Св. Сава / Ђурђев-дан).
Ови Маловићи јесу I1-P109, али су по мушкој линији из Босне. Врло вероватно Маловићи са Гласинца. Они су пореклом из Дробњака (Дужи). На Гласинцу славе Јовањдан, а раније су славили Савиндан. (Миленко С. Филиповић, "Гласинац").
Грешка, славе Аранђеловдан, позната хајдучка екипа са Романије, Хан Пијеска и Сокоца 8)
Мајкић, Ђурђевдан, Мајкића Јапра, Сански Мост, R1a-M512
Значајан резултат, зато што већ имамо тестиране Мудриниће из овог рода, R1a-YP237. За ову групу родова (Мудринић-Мајкић-Марјановић) се каже да им је предак био са Турцима "под Бечом" (вероватно 16., или 17. век) па се вратио са "гвожђем у нози" због чега је прозван "Гвозден". Од Гвоздена су Марко/Марјан, други син који је прозван Мајком и Мудрица (по мудрости), од којих воде порекло Марјановићи, Мајкићи и Мудринићи.
Значи онај Мајкић I2a је вероватно Хрват из Босанске Крајине (околина Бања Луке).
J1-M267Да ли је искључена могућност да су Дишљенковићи Власи из источне Србије? Кад је Влада Дишљенковић бранио за Звезду, неко озбиљан са трибина ми причао да је Влах, као и Горан Друлић.
Дишљенковић, Косово? Србија
Презиме Дишљенковић се среће код Срба са Косова. Слава Св. Никола. Како су ово поклапања Србина из Јужне Србије, може бити да су у питању ти Дишљенковићи.
9. Ћекић/Чекић, муслиман, Црна Гора, E-M5021Čekići su iz Gusinja, mislim da su doseljeni krajem 17. stoljeća. Jovićević kaže da su rodom iz Zatrijepča, i da se rođakuju s Radenovićima u Plavu. Rizah Gruda kaže da su vlastelinska porodica rodom iz Hercegovine, valjda je pomislio na Hercegovačke Čekiće. Mustafa Memić ističe da su Čekići nosili bajrak Šehovića za vrijeme prizrenske lige.
E V13Redžematovići su iz Prnjavora kod Plava. Jovićević kaže da su iz Koća. Po rezultatu, moguće da su iz opšte-kučkog roda.
Реџематовић, муслиман, ЦГ
E V13
Пуача; презиме Пуача се такође најчешће јавља међу Србима из Крајине. Били су веома бројни у околини Книна. Слава Никољдан.
Да ли је искључена могућност да су Дишљенковићи Власи из источне Србије? Кад је Влада Дишљенковић бранио за Звезду, неко озбиљан са трибина ми причао да је Влах, као и Горан Друлић.
Може ли ми неко рећи где би припадао Перуача?
Од којих су старих племена или родова Перуаче (што не мора никако значити да су то исто и Пуаче)?
Био је онај рад Ивана Вукићевића, који се сада не може наћи (барем не могу ја јер немам статус члана) о старим црногорским племенима и још један сличан.
Хвала
(ако коме од зналаца буде интересантно да ми одговори).
Перуача је за сада једини потврђени Z25461+ са пројекта.
Претпостављам да мислите на овај текст (https://www.poreklo.rs/2017/11/19/rodovi-starobalkanskog-porekla-u-crnoj-gori/).
Коначно хаплогрупа Пуача (имамо у породици), осим ако их има различитих хаплогрупа са тим презименом.
Значи E V13.
Постоји сличност у грађи презимена Пуа(ча),околини Книна,Никољдан, и Перуа(ча), Кордун, Никољдан (?).
https://www.poreklo.rs/2014/02/16/poreklo-prezimena-selo-siroka-rijeka-vojnic/
Перуача , Горњи Будачки, Кордун, E1b-V13, је радио Е-V13 панел преко YSEQ.
Quick results summary:
E1b-V13 Panel
CTS5856 A+
Z5017 A+
CTS9320 A+
Z25461 A+
Испод Z25461 има још један SNP, али је на њега негативан
BY4518 G-
Може ли ми неко рећи где би припадао Перуача?
Од којих су старих племена или родова Перуаче (што не мора никако значити да су то исто и Пуаче)?
Био је онај рад Ивана Вукићевића, који се сада не може наћи (барем не могу ја јер немам статус члана) о старим црногорским племенима и још један сличан.
Хвала
(ако коме од зналаца буде интересантно да ми одговори).
Исправка, презиме није Перуача већ Пеурача.
Бувач, Омарска, Y = I S17250; mtDNA = H; стара крстна слава Јовањдан, нова Пантелијиндан. За разлику од овога, Бувач из Слатине, крстне славе Никољдан испаде G2a.
За сада изгледа да се Бувачи дијеле на двоје: из Слатине (Кључ), Градишке и Дубице који славе Никољдан и на Буваче из Градине, Омарске, те Буаче из Орлића из далм. Косова који славе Јовањдан. Они из Орлића из некога разлога приповједају, да су некада давно били Јаковљевићи, а они који славе Никољдан, да су потеклом из околице Широкога и Чапљине.
У Љубушком и данас има Бухача, који су некада славили Никољдан, но сада ваљда не јер су католици. Намјеравам дати испитати хромозоме једнога Буача из Орлића, те једнога Бувача из Градишке или Дубице; и један Бухач католик је пристао, али за сада недостаје блага.
Бувач, Омарска, Y = I S17250; mtDNA = H; стара крстна слава Јовањдан, нова Пантелијиндан.
стара крстна слава Јовањдан, нова Пантелијиндан.
J-M267 (J1)
Крнић, муслиман, Подгорица/ЦГ
J1 M267
Бећај, муслиман, ЦГ
О Крнићима и Лачевићима Миљанићи кажу следеће:
"Krnić, Kuči; Tuzi i područnom Šipčaniku. Od njih su u Podgorici. Potiču od popa Krnja. Od njegovog sina Kora jesu Korović; Mataguži (Zeta), srodnici Baća i Purovića, od njih su u Podgorici naznačeni Pogorač i Nikšiću."
Не баш честа хаплогрупа у Брдима. Можда постоји веза са северноалбанском J1 (2.5%).
Koliko mi je poznato, ovi Baća ili Beći što su asocirani s Krnićima su Bećovići (Beqaj) iz Dinoše i Milješa.
Нисам баш разумео почетак поруке.."Поклапање Кончара из Лике: " и даље се наводе друге хаплогрупе. Да ли је део поруке изостављен?
Po rezultatu Bećovića, vrlo je moguće da je predanje o srodstvu Krnića s Bećovićima tačna. Samo nam trebaju haplotipovi da potvrđujemo.23andme резултати дају више питања него одговора. Само загребе површину, па се сликај. ???
Да ли је познат разлог као и временски период промене славе тј. пре колико је промењена?
Хвала. Да ли се негде могу видети Кончареви маркери,да би их упоредио са својим?
Прапрадјед Стојко Бувач доселив се у тај крај са браћом, од којих потичу они у Градини, приженио се је некој јединици у отца, пак наслиједио у њих велико имање, те по обичају крстна слава остала је у дому у који је пришао, но по предању његова крстна слава била је св. Јован. Ваљало би истражити то у парохијским књигама, но ја не стигнем, јер нијесам у том мјесту.
Ознаке I2 M438 и I2a M423 могу, поред I2a1b CTS10228, да обухвате и I2a2 M436 или не?
R1a M512 / R1a M417
Тица, Мратиндан, околина Книна, Северна Далмација
Тице из Голубића славе Мратиндан, а пореклом су "из Босне"
Колико сам успео да видим, за I2-M26, I2-L38 и I2-M223 постоје посебне ознаке, тако да већина I2 M438/M423 одлази на Динарик. Недавно сам видео да је Проговац (иначе I2c) на 23andMe означен као I2 M438.
Тице би могле бити сродне Калемберима који славе исту славу и такође су R1a.
I2 M438 / I2a M423
Мијовић, БиХ
- Мијовић је такође Србин из БиХ/РС. Презиме се најчешће јавља у Херцеговини и код скоријих исељеника из те области
Мијовићи из Херцеговине су друга хаплогрупа (херцеговачки Мијовићи славе Никољдан). Ови Мијовићи су могуће у том случају из околине Рогатице (1882. године се у Босни само ту и помињу са Ђурђевданом као крсном славом).Мијовића има у Сарајеву, са акцентом на и.
I2 M438 / I2a M423Патронимско и релативно често презиме за тај крај. Има ли икакве шансе сазнати нешто више?
Крстић, Пирот, СРБ
Патронимско и релативно често презиме за тај крај. Има ли икакве шансе сазнати нешто више?
Нема детаља. Породична презимена: Крстић, Златановић, Ћирић и Панчић. Мајчина страна је из Ниша. Име тестираног - Срђан.Проследи ми све детаље у инбокс за Крстића, име села, нешто тако, што више, да пробам да нађем контакт. Ћирићи и Панчићи су баш типична пироћанска презимена.
R1a M512 / R1a M417
- Презиме Тица постоји код Срба из Северне Далмације. Како тестирани има блиско аутосомално поклапање са Ђукићем из Бискупије (Книн), нема сумње да је реч о тим Тицама. Тице из Голубића славе Мратиндан, а пореклом су "из Босне"
Добио сам потврду од Ђукића, Тице су из Голубића. Слава Мратиндан.
I1-P109Хрватски мма борац Стипе Миочић је пореклом из околине Задра. Не знам колико је ово често презиме код тамошњих Хрвата, могуће да је ово и његова хг.
- Миочићи би требало да су Хрвати из Далмације
L-M22Имали смо недавно једног L Велимировића, да ли се ради о истој особи?
Велимировић
Велимировић, L-M22
Имају и Тице из Преоца код Грахова. Славе Никољдан. Према предању су се презивали Јагодић. Имамо тестираног Јагодића, Никољдан, из Градишке, који је R1a. Близак је неким другим тестираним, који такође славе Никољдан, попут Јарића и још неких необјављених, па бих рекао да је то основна слава. Да нису Тице из Голубића мијењале славу?
Имали смо недавно једног L Велимировића, да ли се ради о истој особи?
E-M5021 / E-V13
Дрешевић, муслиман, ЦГ
Dreševići ili Drešaj su Albanci iz sela Drešaja kod Tuza (ovo selo je na području Hota iako nijesu Hoti). Miljanić za njih kaže da su doseljeni iz Temelja kod Skadra, a porijeklom su iz Dukađina, odnosno Metohije. Od ovih je Senad Drešević, poznati kompozitor.
Ових пар Дрешевића које ја познајем су баш "хардкор" Бошњаци, вјероватно зато што не говоре албански. Изгледа да је данас правило да сваки муслиман којем је српски језик матерњи постаје Бошњак, макар му и отац и мајка били Албанци.
R1a-M417Bibuljice u popisu 1913. na području Pljevalja nema. Lutovac za Bibuljica kaže da su iz sela Crhalj kod Bijelog Polja i broje 20 kuća, a porijeklom su iz Brda (Planine). Jedna kuća kasnije doseljena u selo Rasovo pored grada Bijelog Polja. Ovo doseljavanje se desilo poslije 1913. godine jer njih u Rasovu nema. Dakle, prema popisu 1913. godine, Bibuljice su nastanjeni u Crhalju (10 kuća) i susjednom selu Godušu (2 kuće).
Бибуљица, муслиман, Пљевља, ЦГ
ТИЦА
https://www.poreklo.rs/2012/03/17/tica/
Jesu iz pljevaljskog kraja, ali bih najprije rekao da se radi o došljacima. Prema popisu 1913. godine, ima jedna jedina kuća Ječmenica na području Pljevalja, i to u selo Šumani. Samo prezime podsjeća na toponim, a na geonames.org piše da Ječmenica kao toponim postoji u Srbiji (u opštini Kraljevo) i u Makedoniji (u opštini Zelenikovo). Dakle, prezime Ječmenica ima i u Srbiji i u Hrvatskoj.
I2 M438 / I2a M423
Јечменица, ЦГ
- Јечмернице су по свему судећи из пљеваљског краја. У презименима имају и презиме Дробњак, које постоји у Доњем Полимљу
Jesu iz pljevaljskog kraja, ali bih najprije rekao da se radi o došljacima. Prema popisu 1913. godine, ima jedna jedina kuća Ječmenica na području Pljevalja, i to u selo Šumani. Samo prezime podsjeća na toponim, a na geonames.org piše da Ječmenica kao toponim postoji u Srbiji (u opštini Kraljevo) i u Makedoniji (u opštini Zelenikovo). Dakle, prezime Ječmenica ima i u Srbiji i u Hrvatskoj.
Па, нису баш у питању тако скорији досељеници у околину Пљеваља:
31. Јечменице су пореклом из Вранеша, па су око 1800. године доселили у Мале Крће. Тамо су били више година и потом прешли у Крњачу око 1850. године. Памте имена предака од Петра (1789). Петров је Јован, а Јованови су: Новак, Грујица и Јаков (1850). Јаковљев је Михаило и Јован. Ага им је био Мурат-бег Селмановић. Његова је била читава Крњача.
https://www.poreklo.rs/2014/02/13/poreklo-prezimena-selo-otilovici-pljevlja/
R1a-M417
Драгославић, СРБ
Бибуљица, муслиман, Пљевља, ЦГ
Bibuljice u popisu 1913. na području Pljevalja nema. Lutovac za Bibuljica kaže da su iz sela Crhalj kod Bijelog Polja i broje 20 kuća, a porijeklom su iz Brda (Planine). Jedna kuća kasnije doseljena u selo Rasovo pored grada Bijelog Polja. Ovo doseljavanje se desilo poslije 1913. godine jer njih u Rasovu nema. Dakle, prema popisu 1913. godine, Bibuljice su nastanjeni u Crhalju (10 kuća) i susjednom selu Godušu (2 kuće).
R1a-M417
Драгославић, СРБ
J2b-M205
Жунић, муслиман, БиХ
- Жунићи су били најбројнији у Босанској Крајини. Презиме је присутно и код муслимана из Бановића и околине, али због хаплогрупе пре могу бити у питању муслимани из Цазина. 1991. године у селу Брезова Коса (Цазин) преко 120 пописаних Жунића
E-M5021 / E-V13
Батачанин , Лепосавић, Косово, СРБ, р. Кучи
- Батачани из околине Лепосавића славе Св. Пантелију, а пореклом су Кучи
"Батачани, 3 куће, Св. Пантелија, су Кучи, досељени из Батака на Рогозни, око 1890. године; крвни рођаци су Батачанима у Врлетници; имају одсељене одељаке у Станцу у Топлици."
https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-krusevo-leposavic/
I2-M438 / I2a-M423
Шабачкић, Семберија, БиХ
Због предања о Кучима и славе Пантелијевдан, овде бих очекивао I2 PH908 и род Коматовића.
Секулић, Пантелијевдан, раније Никољдан, Беране
Припада хаплогрупи E-V13. У упитнику се наводи да су по предању од Куча-Дрекаловића, међутим значајне разлике на више маркера (391, 458, 576, 570, 481, 533, 635, 643) показују да је прилично удаљен од хаплотипа Куча. Поготово је уочљива разлика на маркеру 570, где Секулић има јако високу вредност 23, у поређењу са Кучком 18/19. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту.
I2-M438 / I2a-M423
Царић
Косановић, ХР
R1a-M512 / R1a-M417
Вукчевић, ЦГ
Крсмановић, Лучиндан, Зрењанин, раније Крсман, Соколац
I1-M227
Рончевић, ХР?
I2-M438 / I2a-M423
Косановић , ХР
R1a-M512 / R1a-M417
Кесић, ХР
R1b-L21
Пинтар, католик, ХР
R1b-L2
Аћимовић, СРБ
А ово:
Да, то можда и објашњава предање Коматовића о Кучима. Вероватно су и Секулићи из Крњина исти род.
За Кесиће које већ имамо у табели (R1a-M458) је ово потврда.
Сад би било занимљиво видети да ли Батачанин припада роду Куча или је пак исти род са Секулићима. Коматовићи и са једнима и са другима могу бити повезани једино по женској линији.
Вероватно потврда за Цариће са Баније/Кордуна из пројекта, док су Косановићи из Хрватске углавном Срби.
Колико је мени познато, у Црној Гори постоје три братства Вукчевића. Први, најбројнији и најпознатији су они из Љешанске Нахије који су тестирани као припадници хаплогрупе I2-CTS10228. Други, су део групе братстава у Његушима која има назив "Залажани". Залажани славе Свете Враче и од њих је тестиран Капетановић који припада хаплогрупи I2-PH908. И трећи, су у Ресни код Цетиња (племе Бјелице) огранак Милића (они би требало да припадају хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851). С обзиром да се овај Вукчевић по хаплогрупи "не уклапа" ни у једно братство од наведених три, могуће је да у Црној Гори постоји још неко братство са овим презименом.
У вези Крсмановића, да ли је у питању скорија сеоба у Зрењанин (колонисти), или је у питању повезивање на основу презимена и исте славе?
Православни Рончевићи у Далмацији славе три различите крсне славе (у Голубићу код Книна и Нунићу Василијевдан, у Ђеврскама Јовањдан и у Пристегу Ђурђевдан), па је самим тим извесно да нису сви повезани. Ако су у питању православни Рончевићи, било би занимљиво када би се испоставило да је тестирани од ових што славе Василијевдан, јер у пројекту постоји једна фамилија из околине Ваљева са овом славом и хаплогрупом, Крунићи из Јасенице.
Вукчевића има заиста пуно, ко зна који су ово :)
Крсмановићи су досељени после Другог светског рата.
И ја сам помислио ово за Рончевића, Северна Далмација - Св. Василије
Да ли сада знамо хаплогрупу крајишких Косановића, са славом Никољдан? Ова ознака значи да су вероватнo I2a-YP196, али рече Небојша да може ту да се "поткраде" и I2c. Они су углавном из околине Плашког, мада их има и јужније у Лици. Од њих је Теслин сестрић и политичар Сава Косановић.
За Кесиће које већ имамо у табели (R1a-M458) је ово потврда.
Да ли се то мени чини или је на хрватском простору нешто распрострањеније ова атлантска грана од R1b, L21? Мислим да сам је видео код још неких тестираних Хрвата.
Мислим да је недавно објављен неки Аћимовић из Србије са U152 ознаком, да ли је овај L2 иста особа, само што су сад успели да му извуку низводнију грану?
Колико је мени познато, у Црној Гори постоје три братства Вукчевића. Први, најбројнији и најпознатији су они из Љешанске Нахије који су тестирани као припадници хаплогрупе I2-CTS10228. Други, су део групе братстава у Његушима која има назив "Залажани". Залажани славе Свете Враче и од њих је тестиран Капетановић који припада хаплогрупи I2-PH908. И трећи, су у Ресни код Цетиња (племе Бјелице) огранак Милића (они би требало да припадају хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851). С обзиром да се овај Вукчевић по хаплогрупи "не уклапа" ни у једно братство од наведених три, могуће је да у Црној Гори постоји још неко братство са овим презименом.
Имамо Вукчевиће и у Црмници, Глухи До, огранак Ивчевића, пореклом из Васојевића.
R1b-L23
Хаџичановић, муслиман
- муслимане Хаџичановиће нисам пронашао нигде
I2 M438 / I2a M423
...
Јечменица, ЦГ
...
- Јечмернице су по свему судећи из пљеваљског краја. У презименима имају и презиме Дробњак, које постоји у Доњем Полимљу
J2b-M205
...
Бујишић, Ђурђевдан, ЦГ
...
- Бујшићи су Срби из пљеваљског краја
Већ имамо J2b-M205 Голубовиће који су огранак Ћировића из Пљевљског краја, а они су такође према предању пореклом из Мораче (од истоименог братства). Вероватно и Бујишићи потичу од Ћировића из Доње Мораче.
Mislim da se radi o Hadžicanovićima koji su, u svakom slučaju, iz okoline Bara. Miljanići kažu da su iz Draginje kod Ulcinja.
Род су им Матовићи на Јабуци и Митровићи код Пријепоља, јер су некад заједно живели у Вранешу и Стожеру. Има их у нашој општини скоро 15 кућа. На Лађану их има једна кућа од Бранка, на Бакрењачама 2 куће од Нинка, на Милунићима 3 куће[/i]
Матовићи из Јабуке код Пријепоља јесу I2 тј. I2-PH908, тако да је предање о сродности потврђено.
У Крајини имамо изгледа више несродних Удовчића, с обзиром да на 23andMe постоје и Удовчићи N-P189.2 из тог краја.
По шематизму их има са четири различите крсне славе, тако да је извесно да су разнородни, мада је презиме присутно искључиво у широј околини Бања Луке.
Генерално, презиме није јединствено, надимачко је, и без сумње потиче од потомака неке удовице (основна верзија је Удовичић). У околини Бањалуке доминантно славе Ђурђевдан. Међутим, они око Кључа и Мркоњића славе Никољдан, и они су добри кандидати за N-P189.2. Мислим да ови са Змијања нису N-P189.2, између осталог и због тога што на том подручју нисмо "уловили" ниједног Бањанина-Пивљанина.
Сви резултати до сада упућују на то да је поријекло најстаријих породица са Змијања источно-херцеговачко. Поред Бањана-Пивљана, тамо немамо ни Дробњака, Крича, Цуца-Пјешиваца, риђанских "Куча", и сл.
Пише Госпић/Задар, а презимена су још Мрђеновић и Матулић. Из Задра су можда ови Матулићи?
Небојша, да ли је овај Узелац додао можда још које нове податке?
Неколико нових резултата и потврда резултата које већ имамо у пројекту
Балта, БиХ, R1a-M417
- тестирани је Србин, или Хрват. Хрвати Балте нису бројни, док је код Срба презиме присутно само у Босанској Крајини. Такође их има са више слава (Никољдан, Ђурђевдан и Јовањдан)
Липовац, БиХ, J2a-L70 (ипак нису они Липовци J-M92)
Мијушковић, Црна Гора, J2a-M92
Пјешивац, Жабљак, Црна Гора, J2a-M92
- две потврде за Пјешивце
Липовци су Хрвати из околине Бања Луке https://actacroatica.com/hr/surname/Lipovac/ (https://actacroatica.com/hr/surname/Lipovac/)
Читао сам како је неких Хрват Марко Липовац из неког села код Бања Луке спасио једну групу локалних Срба у време НДХ који су требали да буду поклани од стране усташа. Тај Марко Липовац је скривао те Србе у својој штали.
Вукојевић, Херцеговина, БиХ, I1-M253
- Вукојевићи православци воде порекло из Попова и сматрају се староседеоцима, иако су досељен давно однекуд. Славе Стевањдан и исто су са Глушцима, Медалима и Педалима. Сви су из Седлара и сви славе Стевањдан. Међутим није сигурно да су становници овог села повезани по мушкој линији, пошто Милићевић наводи да су сви досељеници морали узети ову славу по доласку у Седларе.
- Вукојевићи католици су пореклом из околине Љубушког, а старином су из Дувна. Имамо на 23andMe и Вукоје из Кочерина. За Вукоје се верује да им је старије презиме било управо Вукојевић.
Од локација код овог Вукојевића стоји: Столац, Мостар, Требиње
Резултати на 23ија су знатно разноврснији него на осталим пројектима. Чак и кад се ради о штокавским Хрватима и босанским муслиманима. Примјећујем да хаплогрупе које су код Срба на четвртом мјесту и ниже као да "краду" проценте од првих трију хаплогрупа (Р1а, И2а, Е).
Мирић, Црна Гора, J2a-M92То су Јередићи-Мирићи, слава Св. Никола, Рудинице/Пива? Занимљив резултат за М92 братију. Како је слава Никољдан, можда би могли бити Z38463, нека веза са Миливојевићима или са стариначким братствима у Цуцама?
То су Јередићи-Мирићи, слава Св. Никола, Рудинице/Пива? Занимљив резултат за М92 братију. Како је слава Никољдан, можда би могли бити Z38463, нека веза са Миливојевићима или са стариначким братствима у Цуцама?
Миликић, I1-P109Ово би могли бити Миликићи из Павиног Поља који славе Светог Саву. Мислим да су од њих у околини Пријепоља и Сјенице са истом славом. Има Миликића и у Бјелојевићима код Мојковца они су пореклом Васојевићи и славе Аранђеловдан.
Ово би могли бити Миликићи из Павиног Поља који славе Светог Саву. Мислим да су од њих у околини Пријепоља и Сјенице са истом славом. Има Миликића и у Бјелојевићима код Мојковца они су пореклом Васојевићи и славе Аранђеловдан.
Изгледа могуће да je Жујовић (R-CTS9219) потомак космајских Жујовића, који су по предању пиперског порекла. https://sr.wikipedia.org/wiki/Жујовићи (https://sr.wikipedia.org/wiki/Жујовићи) Да ли је тестирaни оставио информaције о месту порекла ?
Космајски Жујовићи су већ тестирани у необјављеном истраживању и не припадају хаплогрупи R1b.
Нису тестирани космајски, већ они колубарски, који изгледа нису истог корена као космајски.
Булатовић, Лучиндан, Мртво Дубоко, Црна Гора, I2-M423
Ламбета, Јовањдан, Херцеговина, I2-S17250
- Ламбете су старином из околине Требиња, воде порекло нод неке старе породице Лула која је живала близу Хума у шуми требињској.
Вукановић, Херцеговина, I2-S17250
- Вукановића има више несродних. Једни славе Никољдан и даљом старином су од Зотовића, други славе Јовањдан, а има и оних који кажу да су доселили из Пипера, тј. из Бјелопавлића. (Дедијер, Милићевић)
Ђурановић, Црна Гора, J2a-M92 (невероватни су ови J-M92 из ЦГ) :)
Ламбете славе Аранђеловдан тј. требало би.
Ламбета, Јовањдан, Херцеговина, I2-S17250
- Ламбете су старином из околине Требиња, воде порекло нод неке старе породице Лула која је живала близу Хума у шуми требињској.
Новаковић, Херцеговина? J2a-M92
Не знам да ли, на основу резултата из Херцеговине, ово могу бити Новаковићи из Дабра, раније Меча, од Бјелица (слава Јовањдан).
Пућурица, Црна Гора, J2a-M47
Пућурице су из околине Бијелог Поља, сродни су им још Шароњићи и Биједићи (Миљанићи)
Што рече Лука, требало би да славе Аранђеловдан.Зашто би требали славити Аранђеловдан?
Ово СНП одређење (S17250) нам је значајно :)
Мислим да не, ови Новаковићи су пре E-V13>Z5017>Z19851 него J2a-M92.
Има и муслимана у Дабру, раније презиме Бугуровић.
Имали смо онај један резултат из Херцеговине са сличним предањем и славом Св. Петка, а J2a-M92
Зашто би требали славити Аранђеловдан?
Јоксимовића има у месту Добраче код Ариља, по предању изгледа да потичу од Булатовића из Роваца. Генетика би могла ићи у прилог том предању.
Још једна занимљива тура:
Буач, Никољдан, Бискупија, Книн, Северна Далмација, G2a-L42
За Буаче се, као и већи број породица из тог краја, каже да су доселили из Босне, у 16., или 17. веку. Недавно смо добили резултат Бувача из Омарске (Св. Пантелија, р. Јовањдан), а од раније имамо резултат Бувача из околине Кључа, тако да сада са сигурношћу можемо рећи да у Крајини постоје бар две гране Бувача: Јовањдан I2-S17250 и Никољдан G2a-L42.
Ламбета је тестиран у оквиру Херцеговачког ДНК подухвата. Кад је попуњавао упитник, уписао је Аранђеловдан. Мало се изненадио кад сам му рекао да у литератури стоји Јовањдан.Ламбете славе Аранђеловдан, познајем породицу. Податак о слави је код Риста Милићевића погрешан ( као што је и код мене погрешио).
То је предпоставка. Но испадну ли и Јовањаданци из Градине G2a, има да изгубим право насљедства ;D
Франовић, Црна Гора, J2a-L70
- Франовића је у Црној Гори било у Паштровићима и у Боки. У Паштровићима славе Св Стевана и исти су род са Боговићима и Боснићима (племе "Љубиша"). Пореклом су из Старе Србије. Они из Боке су пореклом из Старе Црне Горе. У околини Будве су још у стара времена постојале грчке колоније, па медитеранска хаплогрупа не одудара пуно. Можда је реч и о каснијој сеоби из унутрашњости Србије, како каже предање.
Уколико су ово Франовићи из Паштровића, можемо рећи да то племе има доста живописну генетику. Поред Греговића и Медиговића I2-M223, ту су још Дабковићи R1b-L23 и Франовићи J2a-L70(?)
Мислим да се пре ради о црмничким Франовићима.
Борић, J2b-M205
Борићи би такође требали бити Крајишници. Имамо већ Бориће из Лике R1a-Z280, али није искључено да их је било више несродних, пошто је то велики род. Колико се сећам, Борићи се помињу и међу "Вилићанима", па хаплогрупа J2b-M205 одговара.
J2b M205
Радуљ
- Радуља је било међу Србима из Крајине, али је презиме присутно и у Србији. Већ имамо једне Радуље I2a из Србије на 23andMe.
Шаровић, Србија, I2a-M423
- Шаровић је из Србије, али по локацијама предака са мушке стране, могао би бити из Црне Горе пореклом. Тамо има Шаровића међу Озринићима, али су много бројнији (и више су се исељавали) они из Дробњака. Они су пореклом од Добриловића. Не знам имамо ли неки резултат ових Добриловића (тј. њихових огранака).
Има још Шаровића у Црној Гори, а од локација занимљивих за порекло ових Шаровића I2a треба издвојити Никшић.
Уколико су ово Франовићи из Паштровића, можемо рећи да то племе има доста живописну генетику. Поред Греговића и Медиговића I2-M223, ту су још Дабковићи R1b-L23 и Франовићи J2a-L70(?)
Код Трудића из Србије додат СНП R-P278.2 (R1a-Z280>P278.2)Одакле ти то?
Презиме Трудић се најчешће јавља у јужним крајевима Србије.
Одакле ти то?
Видим у именику: Пећинци, Сремска Митровица, Пожаревац... Ниједног јужњака, а никад нисам ни чуо за то презиме... Осим ако Пожаревац није јужна Србија; растегљив термин, тако ми неко скоро причао да је Параћин јужна Србија.
Заборавио си "живописног" Медина, "шпанског порекла", РН908.
Рајковић, БиХ, R1b-M269
- Рајковић у презименима има презиме Вучијак. И Рајковића и Вучијака је било у Мостару, па тестирани може бити Србин из тих крајева.
Дервовић, муслиман, Црна Гора, I2-S17250
- Дервовића је било у Горњем Полимљу. Помињу се и међу исељеним Кучима код Миљанића.
Кентера, Црна Гора, R1b-L23
- Кентере су такође Паштровићи и то огранак Дабковића, што одговара и овом днк резултату. Дабковићи са 23andMe су такође R-L23, а пореклом су од Новака Црнца из Пипера. За Кантере се каже да су славили Никољдан, али да су због близине Митровића почели славити Митровдан.
Драгојевић, I2a-M423 (могуће Озринићи)
Добриловићи се деле на Шаровиће и Јанковиће. Од тог братства немамо тестираних. Славе Св. Николу а неке породице Ђурђевдан. Иначе Шаровића има и у околини Плава, у Праги код Никшића, мада мислим да су они једно са овима из Комарнице, а има их и у Голији али и у Пиви.
Дервовић, муслиман, Црна Гора, I2-S17250
- Дервовића је било у Горњем Полимљу. Помињу се и међу исељеним Кучима код Миљанића.
Кентера, Црна Гора, R1b-L23
- Кентере су такође Паштровићи и то огранак Дабковића, што одговара и овом днк резултату. Дабковићи са 23andMe су такође R-L23, а пореклом су од Новака Црнца из Пипера. За Кантере се каже да су славили Никољдан, али да су због близине Митровића почели славити Митровдан.
Чини ми се да су Шаровићи из Праге старином Озринићи и не би требало да имају везе са овима у Дробњаку. С обзиром на локацију Никшић и хаплогрупу, тестирани је вероватно од тих Шаровића из Праге.Озринићи када су населили Прагу затекли су старинце Шаровиће, Гезовиће и муслимане Елезовиће. Можда ти Шаровићи немају везе са овима у Дробњаку.
Озринићи када су населили Прагу затекли су старинце Шаровиће, Гезовиће и муслимане Елезовиће. Можда ти Шаровићи немају везе са овима у Дробњаку.
Колико видим, Остојић сврстава Шаровиће из Праге у Озриниће-Драгојевиће (мада код њега има грешака, па је могуће да си у праву).То о Шаровићима из Праге знам овако из приче са неким људима из тог села. Можда они и јесу Озринићи али су дошли пре осталих братстава па су их зато сматрали старинцима.
Шаровићи у Дробњаку су по Шибалићу и Караџићу Новљани, па је можда за очекивати да буду I1-P109.
Сећам се да је око оних Братића из Херцеговине било дилеме да ли су E-V13, или E-M123. На 23andMe тестиран је неки Петар Братић, по презименима свакако из Херцеговине пореклом - E-V13.
Братића са славом Св. Тома има исељених и у околини Сарајева.
Да ли на 23andme раде СНП тестове или је то само њихова процена да је Братић E-V13?
Раде наравно. Како другачије? Било би неозбиљно да је процена. Сада су и продубили тестове.
Zašto onda tu informaciju ne daju samim testiranim osobama? Izgleda mi toliko nerazumno da oni rade test na isti način kao i FTDNA a onda ti samo daju haplogrupu umjesto markera. Ne razumijem kakav bi im dodatni trošak bio dati osobama sve.
Zašto onda tu informaciju ne daju samim testiranim osobama? Izgleda mi toliko nerazumno da oni rade test na isti način kao i FTDNA a onda ti samo daju haplogrupu umjesto markera. Ne razumijem kakav bi im dodatni trošak bio dati osobama sve.
Čekajte, onda 23andme i Ancestry ne testiraju STR-ove? Laik sam kod genetike, pa mi nije najjasnije.
Čekajte, onda 23andme i Ancestry ne testiraju STR-ove? Laik sam kod genetike, pa mi nije najjasnije.Не тестирају их. Само снп тестирања, као што Селаковић рече. Чуди ме да се сада постављају ова питања након више десетина страница ове теме, где је неколико пута било речи о томе.
Сећам се да је око оних Братића из Херцеговине било дилеме да ли су E-V13, или E-M123. На 23andMe тестиран је неки Петар Братић, по презименима свакако из Херцеговине пореклом - E-V13.
Братића са славом Св. Тома има исељених и у околини Сарајева.
Франовић, Црна Гора, J2a-L70
- Франовића је у Црној Гори било у Паштровићима и у Боки. У Паштровићима славе Св Стевана и исти су род са Боговићима и Боснићима (племе "Љубиша"). Пореклом су из Старе Србије. Они из Боке су пореклом из Старе Црне Горе. У околини Будве су још у стара времена постојале грчке колоније, па медитеранска хаплогрупа не одудара пуно. Можда је реч и о каснијој сеоби из унутрашњости Србије, како каже предање.
Уколико су ово Франовићи из Паштровића, можемо рећи да то племе има доста живописну генетику. Поред Греговића и Медиговића I2-M223, ту су још Дабковићи R1b-L23 и Франовићи J2a-L70(?)
Ови Борићи су сигурно Личани, али није сигурно да ли су Хрвати, или Срби.
E-M5021 / E-V13
...
Дрешевић, муслиман, ЦГ
Dreševići ili Drešaj su Albanci iz sela Drešaja kod Tuza (ovo selo je na području Hota iako nijesu Hoti). Miljanić za njih kaže da su doseljeni iz Temelja kod Skadra, a porijeklom su iz Dukađina, odnosno Metohije. Od ovih je Senad Drešević, poznati kompozitor.
Кунац, ХР, R1a-M417
Презиме Кунац постоји код Хрвата, али се јавља и код Срба из Далмације (Кричке, старином из Гламоча).
Имају само две могућности за Кунца. Да је Хрват из Потравља или Србин из Кричака.
@ Небојша
Због чега је генетика муслимана и Хрвата битна за "Српски ДНК пројекат"?
Југославије одавно више нема.
Ако ти то до сада ниси схватио, а онолико боравиш по форумима и као пратиш генетику, онда ја не могу никако да помогнем.
Ако се остали слажу, ја могу и да не објављујем резултате Хрвата и муслимана. Мени би било лакше, али ћу их свакако водити у посебној евиденцији. За разумевање генетске слике западног Балкана битно је знати и те резултате, бар по мени.
Схватам ја на шта ти мислиш, али они нас због тога оптужују да их својатамо и да је циљ "СДП" њихово "посрбљивање."
Наравно да то није истина, само они истину не желе да виде и у свему виде политику.
Знам. То је један од разлога зашто ми је лакше да их не објављујем. Како ви овде одлучите. Као што рекох, физички ће то можда бити лакше, али ће генетска слика бити "непотпуна".
Славе претпостављам, као и Говедарице, Никољдан.
Ранковић, Србија, J1-M267
Зна ли се нешто о њима?
Шетка, католик, Хрватска, J2b-M205
Шетке су Хрвати из Далмације. Било их је на читавом потезу од Дубровника до Сплита. Од њих је хрватски ватерполиста, Анђело Шетка.
Имају ли икакву везу са Шеткама из Дабра? Ове Шетке по мени би требали спадати у исти род као и Врањштани, што славе Ђурђевдан?
Милићевић о њима каже да су од Мићановића из Врањске. Не знам ко су ови Мићановићи, данас не постоје.
Знам, али нисмо успјели.
Било би добро тестирати Шетке, или Мићановиће из Херцеговине, ради потврде.
Да, највероватније се ради о томе зато што је презиме Кецојевић јако ретко. Наручио сам тест за једну бројну породицу из Пиве која је по предању род са Зечевићима из Бањана па ћемо за неколико месеци моћи да проверимо да ли је то то.
Ако ти то до сада ниси схватио, а онолико боравиш по форумима и као пратиш генетику, онда ја не могу никако да помогнем.
Ако се остали слажу, ја могу и да не објављујем резултате Хрвата и муслимана. Мени би било лакше, али ћу их свакако водити у посебној евиденцији. За разумевање генетске слике западног Балкана битно је знати и те резултате, бар по мени.
Небојша, слажем се да су резултати Хрвата и муслимана од користи код проучавања генетике западног Балкана.
Тишма, Хрватска, J1-M267
Презиме карактеристично за крајишке Србе. Матица им је село Ивошевци код Кистања. Одатле су се исељавали у Лику, на Банију, итд. Славе углавном Св. Јована и нешто мало Никољдан. Међу необјављеним резултатима имамо један који само потврђује ову везу (у питању је род J-PF7263)
Један мој пријатељ коме је мајка из Тишми из Ивошеваца каже да међу Тишмама постоје две верзије о даљем пореклу.
Једна верзија је су старинином из Рашке, а друга је да потичу из Мађарске.
Могу се слободно отписати обе теорије.
[Друшко, муслиман, Средња Босна, E-V13
Ништа, објављиваћу и даље онда резултате Хрвата и муслимана, али само са простора штокавског наречја (као и до сада).Небојша, немојте се поколебати, само наставите. Ову тему (Y-ДНК резултати са 23andme) учинили сте веома интересантном, а сматрам и драгоценом. С обзиром да је изнад "националних пројеката", то чини да су ваше статистике, које сте скоро показали, до сада најпотпунији и најреалнији приказ динарског подручја.
Небојша, немојте се поколебати, само наставите. Ову тему (Y-ДНК резултати са 23andme) учинили сте веома интересантном, а сматрам и драгоценом. С обзиром да је изнад "националних пројеката", то чини да су ваше статистике, које сте скоро показали, до сада најпотпунији и најреалнији приказ динарског подручја.
Ништа, објављиваћу и даље онда резултате Хрвата и муслимана, али само са простора штокавског наречја (као и до сада). Дакле само муслимани из ЦГ и БиХ, Хрвати из БиХ, Далмације, Лике и Славоније. Без хрватских острва, Загорја, итд.Не знам зашто не и острва и Загорије? Ако није пренатрпано, можда се и ту нађе нешто. Сво окружење нам је битно.
Везмар, Никољдан, Плашки, Лика, I2a-M423
За Везмара смо претпостављали да је Личанин, сада је стигла и потврда. Презиме је присутно у Плашком још у 17. веку.
Не знам зашто не и острва и Загорије? Ако није пренатрпано, можда се и ту нађе нешто. Сво окружење нам је битно.
Беровић, непознато, R1b-L23Је л' од ових знаменита уметница Maya Беровић? ;D
Беровића има у Хрватској, али и међу Србима из околине Сарајева.
Је л' од ових знаменита уметница Maya Беровић? ;D
Тишме се појављују 1712 год. у Лици из Кистања, Книна Ивошевца.Насељавају Удбину, Врховине, Висућ где постојиБило их је и у Срему(Источни Срем) ..било их је у Белегишу,Сурдуку ,такође мислим и у Војци,но њихово доспеће у Срем је логичније за објаснити него само њихово порекло пре Крајине.
засеок Тишмина варош.Неке Тишме иду даље у Банију. Презиме Тишма спада у надимачка презимена а реч тишма означава метеж, галама,како је то у својој књизи Презимена су чувари нашег језика, навела Загорка Вавић Грас.
Крсна слава Тишми је Св. Јован.
Тишме сигурно нису ни из Рашке ни из Мађарске.
Шимунић, католик, ХР, J1-M267
Вукорепа, католик, Далмација, ХР, J1-M267
Vukorepe je pre nekog vremena već pominjao Ljiljan, samo smo tad mislili da s radi o Srbima sa Miljevačkog platoa. Ne znam da li ima kakvih dodatnih informacija o prezimenima sa kojima su blisi, ne bi li upoređivanjem mogli doći do nešto više podataka
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=833.msg22539#msg22539
I2-M438
Палевић, муслиман, Круте, ЦГ
Код Миљанића нађох следеће:
Palević, u Tuzima su od Sarapa rodonačelnika Pavla, iz Ljubotinja (Rijeka Crnojevića), srodnici Vukićevića, srodnika (Kolja) Karadaglića; Žari (Gornja Morača), ogranak Dulovića, došlih iz Hercegovine, od njih u Mojkovcu i područnim Poljima, Žarima, Lepencu i Istoku (Metohija); Valeta (Bjelopavlići); u Vasojevićima 1) ogranak Dabetića, 2) u Kaludri su došli od Rijeke Crnojevića; u Rovcima potomci Pavla Vlahovića; Pistule, Pinčići, Donji Murići i Šestani (Primorska Krajina).
Palmović, u Krutama (Ulcinj) i kao: Pale; u Livare (Gornja Krajina) došli su iz Gruda (Tuzi); isto kao: Palović.
Гачевић, муслиман, ЦГ, E-V13
Вероватно су ово Гачевићи из Плава и Гусиња (пореклом Кучи), с обзиром да су Гачевићи из Матаруга I2-PH908.
Овдје се свакако ради о муслиманској породици Пале из анамалских Крута. У Анамалима има доста исламизованог старог становништва.
У Круте код Улциња су Паљевићи (Palaj) Албанци а не Бошњаци.
У Круте код Улциња су Паљевићи (Palaj) Албанци а не Бошњаци.
На основу презимена, које баш звучи албански, те словенске хаплогрупе, вјероватно се ради о Арнауташима. Ако је локација Улцињ, онда сумње нема никакве.
2. лбанизација на територији данашње Црне Горе је била веома ретка већ су процеси били управо обрнути, и код Албанаца католика и код Албанаца муслимана.
U selu Kruti je 1703. bilo 65 muslimana i 61 katolik. No, u susjednom selu Mide imamo 171 katolika i 31 pravoslavca. To je i jedino selo u Anamalima u kom te godine ima pravoslavnih. Jovićević spominje da su u Midama Cekovići i Nastradinovići navodno starinci.
Самом овим што Паво наводи обара се мишљење Вукићевића о великом броју посрбљених Албанаца, сем 10 осто у том селу. Радове Јовићевића сем Ријечке нахије треба прихватити са пуно опрезности јер има пуно нетачности.
Убацили су R-CTS3402 и R-CTS1211 за поједине R1a (Петровић, СРБ; Дувњак, Бугојно)
J2b M205
Стјеповић, ХР
- Стјеповићи су Хрвати углавном. Славонија и околина Дубровника. Интересантно да их има у Шипанској Луци одкале је Горавица J-M205
I2a-M423
Артуковић , ХР
Воркапић, Никољдан, Лика, R1b-M405
Презиме Воркапић је карактеристично за крајишке Србе. Било их је у Лици, на Банији, у Славонији. Навијачи Партизана вероватно памте Љубомира Воркапића (пореклом из Славоније).
(https://4.bp.blogspot.com/-6UZkjbIB614/UJ-lKjMUDfI/AAAAAAAAIoI/OCHr7Hesxh8/s320/Ljubomir+Vorkapic.bmp)
Петар у фамилији има крајишке Воркапиће, па би могао да каже коју више о њима.
Новковић, Јовањдан, Павловац Вребачки, Госпић, Лика, J2b-M205
У Врепцу је било и Новаковића и Новковића. Поставља се питање да ли су исти род. Новаковићи су били стационирани управо до Драгосаваца и Наранчића, који су такође J-M205.
Новковићи су са друге стране део струје из Северне Далмације, као и Драгосавци, дакле нису као Мандићи и Наранчићи "од Бриња и Оточца".
https://www.poreklo.rs/2012/08/21/poreklo-prezimena-selo-vrebac-gospi%C4%87-lika/
У Северној Далмацији је било Новковића Јовањштака у Жагровићу. Видим да су и Ракићи раније дошли до истог закључка, а Новковићи из Павловца су били веома бројни
Do devedesetih godina, Novkovića je bilo u svim delovima Hrvatske, ali najviše u opštinama Like, Severne Hrvatske i Slavonije: u okolini Podravske Slatine, Vojnića, Donjeg Lapca, Slunja, Karlovca, Knina, Našica, Siska, Osijeka, Gospića, Križevaca i Zagreba. Preci našeg čitaoca iz Vrepca i okoline bili su već tada malobrojni, možda samo jedna porodica, dok su Novkovići iz Pavlovca kod Gospića bili i tada najmnogobrojniji u bivšoj Hrvatskoj, sa čak 129 osoba i 25 porodica sa ovim prezimenom.
Углавном битан резултат за крајишке J2b-M205, али и за мене лично, с обзиром на везу презимена Новковић-Новаковић и чињеницу да сам на већем броју маркера релативно близу Усораца, а уз то смо и једни и други потврђени као J-Y22063.
У Босанској Крајини је било Новковића/Новаковића са славом Јовањдан, углавном су пореклом из Лике и Северне Далмације. Мораћу да испитам мало њихове миграционе путеве, зато што је долазило и до промене крсне славе приликом сеоба.
Може само тестирани ступити у контакт с њим (човек чији су резултати). Овај Јајић се зове Милош. Видех сад да је Јајића било и у околини Бенковца. Ту већ има пуно Радмановића, па ми делује да може бити неке везе. Верујем да то нису ови са Лазаром, пошто се у том случају хаплогрупа коси.
Мада, судећи по попису ХР, доста је то често презиме било и на простору Славоније, а осим тога присутно је у Лици, Бјеловару, у Загорју, итд.
Ови Јајићи су изгледа Личани. У презименима имају Радмановиће и Димиће. Сва три презимена (Јајић, Димић и Радмановић) постоје у Острвици крај Госпића.Занимљиво је јер у селу одакле ми је мајка има и Бакића а било.је и Радмановића..село.је изгледа предоминантно мешавина Лике и Северне Далмације али сам сигуран да су Јајићи из Жегара а по свему.судећи ако.деле.генетику као тестирани жегарски родови Кубати,Љубичићи и Мацути онда су старином из Херцеговине.Треба то проверити брисом свакако.
"Острвчани: Бакићи, Богдани, део Димића, Зобенице, Јајићи, Крањчевићи, Месићи, део Панџића, Петковићи, део Половина, Радмановићи, део Станковића, Судари, Теслићи и Чорци. Половинићи: део Половина (код Вијаче)."
https://www.poreklo.rs/2012/06/17/poreklo-prezimena-selo-ostrvica-lika/
Осим тога, тестирани су Милош и Дане Јојић. Дане је "типично" личко име. ;)
Јајићи из Лике славе изгледа Јовањдан, а у Толићу су део струје из Северне Далмације. У Далмацији има Јајића у Жегару, али они славе Лазаревдан и требали би бити друга хаплогрупа.
Ђинђић, Аустрија, I2a-M423
Тестираном је деда по оцу изгледа рођен у Аустрији. Од локација постоје још Црна Гора и Србија. Имамо једне Ђинђиће из Топлице E-V13, али их има још несродних. Ово су вероватно Ђинђићи из Роваца.
Драпић, Михољдан?, Херцеговина, I2a-Z16983 (нови СНП)
Драпићи су пореклом из околине Љубиња, али их у Херцеговини има више несродних изгледа.
Важан СНП резултат и потврда за Драпиће тестиране у оквиру тестирања Херцеговаца. Готово извјесно да се ради о подграни А493.
Власи Бобани.
R1a-M417
Пилиповић, СРБ
Готово извесно су Крајишници у питању, и то би врло лако могли бити у питању Пилиповићи са Алимпијем, с обзиром на хаплогрупу.
Оставио бих отвореним да је ово можда и презиме Филиповић, само американизована верзија. Уколико су заиста Пилиповићи, вероватно је у питању крајишки род Алимпијевштака.
Бижић, ХР (Кордун?), R1a-M417
Ово су готово сигурно Бижићи са Кордуна (или са Баније). У презименима има пуно оних која упућују на те крајеве (Коварбашић, Лончар, Кљајић, итд.), а у месту у САД, одакле је тестирани, присутна је јака струја Срба из Вргинмоста и Сјеничка. У тим местима било је и Бижића.
Славе више слава (Трифуњдан, Никољдан, Ђурђевдан), па би ту Петар могао да помогне.
Већ имамо једне Бижиће са Кордуна, али су они I2a.
R1a-M417Глумац у крагујевачком позоришту и есперантиста Саша Пилиповић би могао бити од њих...Не знам где је рођен, али мислим да је Босна или Хрватска...
Пилиповић, СРБ
Да.
С обзиром на то да их има са више крсних слава, извесно је да нису међусобно повезани. Ови R1a би могли славити Трифуњдан и бити у некој вези са Бигама из Лике које славе Трифуњдан и R1a су.
Војводић, Србија, I2a-M423
Јањанин, Никољдан, Градишка, Босанска Крајина, R1a-M417
Може се са рећи да су ово Јањани из околине Градишке. У презименима је и презиме Гибача, које је такође присутно у том крају. Јањани су, како само презиме каже, даљом старином вероватно негде из околине Јања.
У околини Бугојна славе Ђурђевдан, а у околини Градишке Никољдан. На Кордуну је такође присутно ово презиме. Тамо славе Срђевдан. С обзиром на крсне славе и овај резултат, крајишки Јањани би могли бити доминантно R1a.
Јањанин, Никољдан, Градишка, Босанска Крајина, R1a-M417Moj пријатељ и колега из Бања Луке, и класић са академије у Братислави, Огњен Јањанин
- Каришици су углавном муслимани из Горњег Подриња и околине Сарајева. Није ми познато да их је било у ЦГ. Колико се сећам, имали смо резултат неких Каришика из БиХ - E-V13(?)
Војводић, Србија, I2a-M423
Роксандић, непознато, R1a-M417
Судар, непознато, R1a-M417
- Презиме Судар је веома раширено на простору Хрватске. Присутно је и код Срба из Херцеговине. Како су херцеговачки Судари друга хаплогрупа, ово би могли бити неки из западних крајева.
Врга, Банија, I2a-L38
Презиме Врга је специфично и на попису СР Хрватске јавља се готово само међу Србима са Баније. Према Радеки, Врге са простора Горње Крајине славе Никољдан и Ђурђевдан.
Бижић, ХР (Кордун?), R1a-M417
Ово су готово сигурно Бижићи са Кордуна (или са Баније). У презименима има пуно оних која упућују на те крајеве (Коварбашић, Лончар, Кљајић, итд.), а у месту у САД, одакле је тестирани, присутна је јака струја Срба из Вргинмоста и Сјеничка. У тим местима било је и Бижића.
Славе више слава (Трифуњдан, Никољдан, Ђурђевдан), па би ту Петар могао да помогне.
Већ имамо једне Бижиће са Кордуна, али су они I2a.
Роксандић, непознато, R1a-M417
Не вјерујем. Драпићи су, као и Баљи, прилично стари у селу Жабици код Љубиња, гдје су имали и своју земљу. Село Жабица је било у посједу Вука Хранића Косаче. Куртовић има један новији рад управо о селу Жабици. Нисам га читао. Можда могу неки подаци и ту да се нађу.Драпићи се спомињу и међу власима Бобанима, тј. на њиховом станишту у њихово вријеме. Зашто мислиш да су везани само за Жабицу?
http://www.academia.edu/31243634/%C5%BDabica_kod_Ljubinja
Драпићи се спомињу и међу власима Бобанима, тј. на њиховом станишту у њихово вријеме. Зашто мислиш да су везани само за Жабицу?
Лековић, Црна Гора, R1b-L23
Јел тестирани оставио још неке податке? Има доста Лековића у Црној Гори.
Мркушић, непознато, I2a-M423
По свему судећи Мркушићи са простора Црне Горе
Лековић, Црна Гора, R1b-L23
За Жабицу их веже предање и садашње мјесто становања, док тај помен Драпића (као личног имена) у Бобанима не мора ништа да значи. Такође у том наводу није стриктно ни речено да је речени Драпић влах Бобан већ се набраја у низу са осталим власима (међу којима поред Бобана има и Угарака, а уз његово име стоји Никовићи). Ово је тај спомен: Item fecerunt lamentum supra Radiuoi et Drapich Nichouichi dicens quod fuerunt cum...
Осим тога, главнина бобанске територије је са друге стране Попова поља, с стране Жабице је само Жаково.
Не кажем да не постоји могућност да су Бобани, али ми се не чини вјероватном. Осим тога постоје и њима несродни Драпићи код Чапљине, па је питање колико је само то име односно презиме било учестало у Херцеговини и да ли су га могле носити и несродне групе.
Читаковић, Србија? I2-M423
Небојша, да ли знаш зашто неки резултати још увек стижу као I2-M423 упркос томе што су се појавили дубље тестирани појединци, у форми нпр I2-S17250 или I2-Z17855?
Кривошија, непознато, J2b-M205
Презиме присутно код крајишких Срба и нешто мало код Хрвата. Код Срба присутно на Банији, у Лици, у Плавном код Книна и Босанској Крајини. Кривошије у Крајини славе Јовањдан, у околини Бугојна Никољдан, а у Горњем Подрињу Светог Стевана.
Ако би морао да типујем, рекао бих да су ово су Кривошије (Св. Јован) из Крајине. Надам се да ћемо ускоро сазнати више.
По свему судећи, ријеч је о банијским Кривошијама из Бојне код Глине. Њих је 1948. године било свега 3 куће, али су потврђени ту још средином XIX вијека у црквеним књигама. Сама Бојна спада међу најмлађа села Глинске крајине и насељена је тек након аустријско-турског рата 1788-1791. године.
Према црквеном шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, све Кривошије са подручја те епархије славиле су Јовањдан.
Могу само да претпоставим да је због тога што некад не могу да одреде дубљу подграну, па ставе последњи познати СНП. По систему "што је сигурно, сигурно је". Надам се да ће бити све више тих "дубљих" СНП-ова.
Веловић, непознато, E-V13
Помислих на Веловиће из Годиња у Црмници, али они су сродни Лековићима о којима смо јуче писали.
Мада, питање је јесу ли они сродни.
Веловића има и у Туђемилима (они су сродни црмничким), као и у Мурићима на Скадарском језеру. Ови други су пореклом из Климената, што би се уклапало у утврђену хаплогрупу.
Тинтор, Србија, J2b-M205
Тестирани Тинтори су из Хибинга у Минесоти и они су потомци Илије Тинтора и Јелене Дробац. Сам Илија био је поријеклом из Грачаца у Лици, гдје су према попису Личко-крбавске жупаније из 1915. године пописане 4 куће Тинтора. Што се тиче крсне славе, вјероватно је ријеч о Врачевдану.
Стојановић, Мачкат, Чајетина, J2b-M205Компанија “Златиборац” би требало да је у власништву ових Стојановића.
Становништво Мачката је пореклом из Црне Горе, Полимља и Нове Вароши. Изгледа није обрађено то место, али јесте Крива Река (Чајетина), где има Стојановића, али и осталих презимена која упућују на простор Доњег Полимља (Кубуровић, Котлица)
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-kriva-reka-cajetina/
http://www.zlatiborpress.rs/predstavljamo-selo-mackat/
Ово је Селаков крај, па можда он зна више о Стојановићима из Мачката (слава, порекло) :)
Стојановић, Мачкат, Чајетина, J2b-M205
Становништво Мачката је пореклом из Црне Горе, Полимља и Нове Вароши. Изгледа није обрађено то место, али јесте Крива Река (Чајетина), где има Стојановића, али и осталих презимена која упућују на простор Доњег Полимља (Кубуровић, Котлица)
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-kriva-reka-cajetina/
http://www.zlatiborpress.rs/predstavljamo-selo-mackat/
Ово је Селаков крај, па можда он зна више о Стојановићима из Мачката (слава, порекло) :)
По једном предању би требало да су сродни Рајевцима; наиме родоначелник Рајеваца и родоначелник Стојановића су били рођаци, али очито по некој женској линији.
Интересантно. А Рајевци колико знам имају предање о пореклу из Дробњака?
Стојановић, Мачкат, Чајетина, J2b-M205
Становништво Мачката је пореклом из Црне Горе, Полимља и Нове Вароши. Изгледа није обрађено то место, али јесте Крива Река (Чајетина), где има Стојановића, али и осталих презимена која упућују на простор Доњег Полимља (Кубуровић, Котлица)
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-kriva-reka-cajetina/
http://www.zlatiborpress.rs/predstavljamo-selo-mackat/
Постоји неколико верија о њиховом пореклу, углавном предео Пирлитор, Жабљак и Дробњак
Хвала Ђорђо, има ли података о крсној слави?
Иначе, Бибуљице имају изгледа доста добар наталитет. Према попису из 1913. године их је у матици (село Црхаљ) било 10 кућа, док је Лутовац почетком 60-их забележио да их је у истом селу било 20 кућа (у то време су чинили већину становништва у селу). Није их било у околини Пљеввље 1913. године.
Било би мислим превише. А и приметно је да се ти резултати разликују, па у том смислу нису битни као они из горепоменутих крајева. Ако би објављивао те резултате, онда би по логици ствари морао објављивати и резултате Словенаца, Македонаца и Бугара, пошто је и то окружење, а и могло би се наћи корисних информација за део српског народа који живи у суседству.
Anamali nisu popisani u defteru Skadarskog sandžaka iz 1485. jer su čini se bili dio teritorije Ulcinja, koji je tad pripadao Mlecima. Krajinu imamo popisanu. Odmah do Arbneža je selo Ckla ili Skjea. 1703. je popisano kao Schiaia i ima 262 stanovnika, isključivo muslimana. 1485., selo je popisano kao Škla i ima 17 kuća. Imenoslov je tipično starosrpski. Do njega je upisano selo Široka čiji imenoslov je tipično staroalbanski. Široka 1703. ima 567 katolika i 63 muslimana. I danas je većinsko katoličko selo. Između njih je kasnije nastalo selo Zogaj koje je 1703. čisto muslimansko selo.
1485. nemamo posebno popisana ove četiri sela za koja sam naveo da 1703. imaju pravoslavnu manjinu. Čitava Krajina je popisana kao jedno selo sa 140 kuća. U selu je upisan jedan pop i imenoslov je dosljedno starosrpski s par staroalbanskih oblika.
Моја сугестија - мислим да би било корисно објављивати и резултате тестираних Македонаца, сигурно их нема толико тестираних на 23andme као што има исељених Крајишника и осталих западних Срба, а њихови резултати би могли да буду значајни за Србе из централне, јужне, донекле и источне Србије, нарочито ако су у питању неке ређе хаплогрупе. У сваком случају се највећи број људи са простора данашње БЈРМ није исељавао у Бугарску, већ према Морави и даље ка северу. Са оваквом објавом резултата корист могу да имају само Срби пореклом из динарских крајева, док остајемо ускраћени за могућа сазнања за велики број Срба који пореклом нису из тих крајева.
Моја сугестија - мислим да би било корисно објављивати и резултате тестираних Македонаца, сигурно их нема толико тестираних на 23andme као што има исељених Крајишника и осталих западних Срба, а њихови резултати би могли да буду значајни за Србе из централне, јужне, донекле и источне Србије, нарочито ако су у питању неке ређе хаплогрупе.
Слажем се у потпуности.
Мијајловић, Отроци, Рашка, Србија, I2-M223>S23612
Нисам нашао шта славе ови Мијајловићи, али ако су у питању Св. Врачи, може бити интересантно због Ковачана (исти регион, хаплогрупа).
Отроци би требало да су код Врњачке Бање. Ово "Рашка" је можда округ. У овим Отроцима живе између осталих и Јеленићи, које имамо тестиране као I2-M223 род Ковачана, па можда су Мијајловићи од њих.
https://www.poreklo.rs/2015/06/29/poreklo-prezimena-selo-otroci-vrnjacka-banja/
Велеушић, Стевањдан, Кнежево, РС, I2a-M423
Велеушића је било у БиХ само у тим крајевима око Кнежева и Котор Вароши. У шематизму из 1882. пописани су као Велауловић. Резултат занимљивв због групе Стевањштака I2-PH908 из околине Герзова
Да, мисли се вероватно на округ. Одлично, може бити неке везе.
Мада видим да се у Отроцима спомиње овај род:
"Доцићи (Манојловићи, Мијаиловићи, „Црепуљари“), Јовањдан и:
-Главчићи, Никољдан – прекада Св. Мојсило, су од старине исти род. Овамо се први доселио Мијаило Доцић „Црепуљар“ из Новог Села у Трстеничком срезу и донео синовца Манојла на леђима. Главчићи су се међутим недавно доселили од Главчића из Грачаца „на имање“ у Вукомановиће."
Плочић, Хрватска, N-P189.2
Плочића је у ХР било само међу Хрватима из Дубровника и Србима са Баније. Због хаплогрупе и чињенице да су ово поклапања једног Крајишника, мислим да је реч о овима са Баније.
Њих је било само у Мајском Тртнику (Глина), а податак о слави нисам пронашао
Дакле (највероватније):
Плочић, слава? Мајски Тртник, Глина, Банија, N-P189.2
Остале податке би могао Петар да нам обезбеди.
Пробаћу да издвојим резултате Македонаца, али не бих превише да се удаљавам од штокавског говорног подручја. Биће ми то дупли посао. Има на 23andMe и резултата из Јужне и Централне Србије, са Косова. итд, па кроз то можемо коментарисати генетску слику тих крајева.
Колико сам видео Македонце на 23andme, слика не одудара пуно од онога што већ знамо. Поред I2a/R1a, присутна је значајно E-V13, затим J2b-M241, J2a, J1, па сасвим солидно и G2a.
Највећа разлика у односу на динарске крајеве, кад су подгране у питању, јесте потпуно одсуство N-P189.2, I1-P109, J2b-M205, итд.
Било би корисно знати њихове резултате, нарочито ако постоји податак о месту порекла. Језик ту не игра велику улогу јер је становништво са тог подручја у доброј мери учествовало у насељавању Моравске Србије, источног дела Шумадије и Војводине (вардарско-моравска струја), који су сада сви штокавци. Хипотетички говорећи, да је којим случајем венецијански језик био доминантан у Далмацији, па су га досељеници из Херцеговине прихватали напуштајући српски, опет би нам њихови генетски резултати били значајни иако они не би били говорници штокавског. За торлачки крај би нам могли бити занимљиви и резултати из западне Бугарске, али опет је та струја углавном била локалног карактера и није била толико утицајна на формирање данашњег српског народа у Србији као што је то била вардарско-моравска.
ево неких које сам пронашао током првог прегледа:
J2b-M241
Маркоски, МАК
I2-M223
Димитровски, МАК
R1a
Србиновски, Издеглавје, Охрид
I2-M438
Ташевски, МАК
Чобај, муслиман, Црна Гора, I2-S17250
Још један муслиман из околине Улциња, I2a Dinaric
Галевски, МАК, E-V13
Čobaj mislim da su Čobovići, za koje Jovićević kaže da ne znaju svoje porijeklo ali su najvjerovatnije slovenskog porijekla sudeći po prezimenu.
I2-M438
Ташевски, МАК
Чини ми се да су Шаровићи из Праге старином Озринићи и не би требало да имају везе са овима у Дробњаку. С обзиром на локацију Никшић и хаплогрупу, тестирани је вероватно од тих Шаровића из Праге.
Одговорио ми је Шаровић. Из Праге код Никиша су и славе Аранђеловдан.Значи они су Озринићи. Отпада она прича да су староседеоци као и Гезовићи и одсељени муслимани Елезовићи. Можда су само пре досељни од осталих па су их држали за староседеоце.
Презиме Грба постоји и у пљеваљском крају, што није далеко од Пиве и Бањана:
"Стара српска братства у овом крају
Сматра се да су најстарија позната братства у овом крају Брајковићи, Мрдаци и Грбе. Из турских докумената која се налазе у Манастиру Свете тројице, не може се знати коме су братству припадали становници Селца, Премћана или Вашкова, кад тамо само стоји име и име оца Можда Турци нису становали у ова три села. јер се нигде не помињу у купопродајним уговорима којих има у манастирској архиви. Брајковићи су живели у западном делу Премћана до половине 19. века, када под притиском Шаранаца напуштају Премћане. Поново се враћају око 1880. године. Имали су своје катуне у Сињајевини, односно селу Брајковачи, које је и добило име по Брајковићима. Мрдаци су живели у источном делу Премћана Око 1800. године побили су Турци све Мрдаке мушкарце у неколико кућа, колико их је тада било. Жене су се са женском децом и три мушкарчића раселиле на више страна. Грбе су живели у Бујацима и ту су их стотинама година биле само две или три куће."
(Милета Војиновић, Пљеваљски крај)
Пикула, Херцеговина? R1a-M198
Пикула је највероватније Херцеговац пореклом. Пикуле су иначе огранак Говедарица с Михољача (Гацко), а њих имамо тестиране на 23andMe као R1a. Славе претпостављам, као и Говедарице, Никољдан.
Ако се тако зове, онда је највероватније у питању Милан Зелчевић из Торонта:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Организација_српских_студената_у_иностранству (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Организација_српских_студената_у_иностранству)
Као што већ рекох, то презиме се нигде не спомиње у Србији. У сваком случају ваљало би га додати у твоју табелу.
Боричје је матица Кецојевића у Пиви, док су Делићи из суседних Борковића. Са овим подацима које си сада споменуо је извесно да се не ради о Кецојевићима из Бањана и Опутних Рудина, чиме се теорија о Зечевићима из Бањана мање више може отписати.
Зелчевић, или Желчевић је као земљу порекла очевог оца уписао - Македонија.
R1b-M269
Шаркић, муслиман, ЦГ
J2b-M241
Акшабановић, муслиман, ЦГ
Q1b-M378
Петровић
Булатовић, Лучиндан, Мртво Дубоко, Црна Гора, I2-M423
Смочилац, Гређани, Стара Градишка, Славонија, N-P189.2
Презиме Смочилац носе Срби из Славоније, али нисам успео пронаћи податак о крсној слави.
Смочилац, Гређани, Стара Градишка, Славонија, N-P189.2
Презиме Смочилац носе Срби из Славоније, али нисам успео пронаћи податак о крсној слави.
У шематизму за Славонију из 1898. године стоји да Смочинци из Гређана славе Ђурђевдан.
Đurđevdan. 1819. je "Simo Smocsilacz" s kućnog broja 51 bio pješak u okučanskoj satniji novogradiške pukovnije. 1948. ih je bilo 7 domaćinstava u selu. Prezime je jedinstveno za Gređane.
Vukosavljevići i Forcani moglibi da budu jedan rod... A i geografski udaljenisu svega desetak kilometara....
Бечић, у варијанти Becich, N-P189.2Bečić ima u varijanti Bećić musliman... Možda je stvar izgovora ili frljanje sa ,,tvrdo" meko Č, Ć...
Могуће да је реч о Хрватима из Далмације (Бечића има од Дубровника до Сплита). Нема превише N2 код Хрвата из приморских крајева.
Bečić ima u varijanti Bećić musliman... Možda je stvar izgovora ili frljanje sa ,,tvrdo" meko Č, Ć...
Лакић, Горњи Карин, Обровац, I1-Z58
Доста интересантан резултат. Имамо већ тестиране једне Лакиће из Карина и E-V13 су. Осим тога, ово значи да поред силних P109, Z63 и M227, у северној Далмацији имамо и Z58.
По мојој грубој проценти I1 тренутно око 16% у северној Далмацији.
Осим високог процента занимљива ствар је и разгранатост те хаплогрупе у северној Далмацији. Што није случај у другим српским крајевима који имају висок проценат I1, као што су Романија и западна Србије где изразито доминира P109.
Планираш ли скорије време да урадиш статистику за крајишке крајева, као за БиХ?
Морамо да видимо која је овде прича са Лакићима, али ништа чудно за крајишке родове. Није ми литература при руци, да ли сви Лакићи из Карина славе Никољдан?
Нови ДНК пројекат нуди сасвим леп графички приказ по областима, па се самим тим губи потреба за статистичким пресецима. Могу временом урадити само за Србе из крајишких области. Узорак свакодневно расте.
Код Лакића из Буковице и Равних Котара се јављају две славе, Никољдан и Ђурђевдан. То очито указује на њихово различито порекло. Изгледа да је неко у прошлости узео женино презиме. Који су "прави" Лакићи E-V13 или I1 ваљда ћемо сазнати...
Што се тиче статистика за крајишке крајеве мислио сам на оно као за Србе из БиХ по областима, што си недавно урадио. Сад је узорак солидан, једино је слаб на Кордуну и Банији појединачно, али ако се споје онда је сасвим солидан.
Да, има их и са Ђурђем. На то сам и ја мислио, са све мапама.
Рачић, Кнић, Србија, J2b-M205
Нисам нашао више о овим Рачићима, ако неко зна податке о пореклу и слави, нека напише. По мајчиној страни тестирани је од Срејовића из Љуљака (даље Гломазићи из Пиве, досељени пред Први српски устанак).
Малеш, ХР, I1-M253
Игњатовић, Јагодина, СРБ, R1b-Z2103>CTS9219У околини Јагодине има Игњатовића у селу Шантаровац, а од ових и у суседном Шуљковцу и славе Св. Александра Невског, мада су поједини огранци мењали и славу и презиме. Има Игњатовића такође и у Кочином Селу, мислим да славе Св. Мрату и има их и у Мајуру и Лозовику.
Бајић, Јовањдан, Ресановци, Бос. Грахово, N-P189.2
Према предању из околине Книна, а из Радљевца имамо Бајиће, Јовањдан, исто N-P189.2. Потврда.
Ovi su sigurno iz Dalmatinske Zagore. Mislio sam da bi mogli biti povezani sa mnom, ali ipak nisu. Tipovao bih vise na Z63, nego P109.
Шаре, ХР, J2b-M205
По презименима, ово су Хрвати из Далмације (околина Задра). Презиме Шаре постоји и код Срба из околине Книна.
Тестирани је по свему судећи Хрват, Симон, "Шиме" Малеш. Осталих инфо. нема.
Пар нових резултата и детаљнијих СНП-ова код претходно објављених (све их је више)
J1-CTS5368
Лукић, БиХ
R1a-Z93
Бећар, муслиман, БиХ
Lukić bi lako mogao biti PF7263. Sličnu oznaku, da je pozitivna na CTS5368 je imala i Alexandra. 23&me sada izgleda radi i testiranje nekih nizvodnih markera (CTS5368 poznat je i kao Z2215 i inače obuhvata "semitske" grane uključujući P58 i P56. Pored njih testira i Z1828, karakterističan za Kavkaz i Malu Aziju, kod nas uglavnom prisutan preko grančice L1189. Alexandra je na sve te SNP-ove bila negativna pa se pretpostavlja da je jedino što je preostalo, tj PF7263. Verovatno je slčan slučaj i sa Lukićem
https://anthrogenica.com/showthread.php?14449-J1-from-Greece&p=407032&viewfull=1#post407032
Да ли је ова прва Z93 међу "Југословенима"?
Зна ли се одакле је тачно тестирани?
J2b-M205
Кирјаковић, БиХ
Кирјаковиће не налазим у БиХ. Само код Срба из Војводине.
Презиме Кирјаковић се изгледа јавља код Срба и Хрвата из североисточне Босне. Морам да проверим, али мислим да ће одатле бити тестирани. Тестирани је и по имену Србин (Милош).
Бећаревића има на попису из 1991., али Бећаре не налазим. Свакако су сродна презимена. Овде видим да су Бећари углавном муслимани из Крајине:
https://actacroatica.com/hr/surname/Be%C4%87ar/
Презиме Кирјаковић се изгледа јавља код Срба и Хрвата из североисточне Босне. Морам да проверим, али мислим да ће одатле бити тестирани. Тестирани је и по имену Србин (Милош).
Било би занимљиво сазнати да ли је ово презиме старије, Кирјако је лично име које је било заступљено највише у грчким подручјима. На овим подручјима је у дефтерима прије 400+ година било ријетко.
J2b-M205
Кирјаковић, БиХ
Пронашао сам податак да је Кирил Кирјаковић, родом цариградски Грк, био зворнички митрополит у периоду од 1837. до 1848. године. Сачуван је и један натпис у Мачковцу на Мајевици у коме се он помиње, мада не знам колико је реално да ови наши Кирјаковићи потичу од њега, с обзиром да је он након 1848. године служио по Тракији гдје је и умро.
У списковима жртава Другог свјетског рата помиње се Бошко Живанин Кирјаковић (1914-1944), Србин родом из Брчког, а занимљиво је да се данас у телефонском именику Српске помиње Зорица Кирјаковић, управо из Брчког.
Има ли још резултата из Маћедоније? ;)
Нема превише, зато што су ово углавном поклапања Срба из Крајине и Срба и/или муслимана из БиХ.
Јосифовски, МАК, J2b-M241
Баш је раширена J2b2-M241 на том подручју. Питам се како стоје са подгранама, да ли има више оних који су PH1602 или оних који су Z1296 и низводно од тога. Можда је управо Македонија кључна за даље одгонетање историјских кретања ове хаплогрупе на Балкану.
И учинило ми се да сам на простору североисточне Босне регистровао ово презиме. Биће да је реч о тим Кирјаковићима. С обзиром да је Кирил био пореклом анадолски Грк, било би занимљиво видети хаплотип, тј. да ли је и Y22066. Већ имамо ову подграну M205 код Грка из западне Анадолије.
Наравно, све под условом да су ово ти Кирјаковићи. :)
Зна ли се нешто о овом Првуловићу? Презиме карактеристично за источну Србију.
R1a-M417
Првуловић
Зна ли се нешто о овом Првуловићу? Презиме карактеристично за источну Србију.
Врло интересантан резултат.
Све више мислим да Првул није само родовско име, већ да је било популарно кроз неколико векова и да Првуловића може бити и међу другим хаплогрупама.
Ако су сви Првуловићи само R1a-M417 онда ...
Извесни Првул је родоначелник многих породица у Вучићу и још два села из Горње Раче.
Лично име Првул је извјесно румунског поријекла. У дефтеру Кључа и Крајине из 1741. забиљежено је преко 30 личних имена Првул код Влаха, док су била скоро непостојећа западније. Наставак је румунски одређени члан, док и сама основа иако словенска указује на латински, и због старих римских имена попут Примуса, Терциуса итд. Ово име је јасан примјер латинско-словенске симбиозе.
Супруг ми каже да има на ФБ пријатеља Kotridisа Kiriakosа из места Sérres
(City in Central Macedonia).
Познатији и као Сер, град где се краљ Душан Немањић прогласио царем 1345. године, што је потврђено у Скопљу 1346. године. ;)
J2b-M205[/b]
Кирјаковић, БиХ
Кирјаковиће не налазим у БиХ. Само код Срба из Војводине.
Да, ово би могао бити потенцијалнo интересантант резултат. Презиме Кирјаковић се јавља у Бачкој, пореклом из Македоније (Јован Поповић, "О Цинцарима").
Пронашао сам податак да је Кирил Кирјаковић, родом цариградски Грк, био зворнички митрополит у периоду од 1837. до 1848. године. Сачуван је и један натпис у Мачковцу на Мајевици у коме се он помиње, мада не знам колико је реално да ови наши Кирјаковићи потичу од њега, с обзиром да је он након 1848. године служио по Тракији гдје је и умро.
Супруг ми каже да има на ФБ пријатеља Kotridisа Kiriakosа из места Sérres
(City in Central Macedonia).
Познатији и као Сер, град где се краљ Душан Немањић прогласио царем 1345. године, што је потврђено у Скопљу 1346. године. ;)
Кириос (Κύριος) на грчком значи Господ (Бог). Од основе кир, господин.
Κυριακος, значи - од Господа.
Дакле, Киријак би био Господњи, Божји.
Кириаке оикиа = Божја кућа = Црква.
Код нас Кир(и)јак или Ћирјак.
Свети Киријак Отшелник. Једна од слава код Срба (Михољдан).
Перовић, Косово раније Никшић, Црна Гора, I2-Y3120>Z17855
Небојша, хвала! Подразумева се, бићу захвалан на свим додатним информацијама о овом Перовићу, ако их буде. :)
Нема на чему друже. Перовић се зове Андрија. Баба и деда са очеве стране су рођени на Косову, а мајчина мајка у Србији. Од локација само стоји Никшић, Црна Гора, па верујем да је то порекло пре Косова. Надам се да не грешим. Од породичних презимена стоје још Глигов и Виденов.
У Биљанима Горњим је било Мишковића Срба, слава Ђурђевдан. Тестирани је од локација навео: Земуник Горњи, Земуник Доњи, Обровац и Бачка.
Интересантно је потпуно одсуство R1a у Буковици. Сви који су R1a из северне Далмације су из Равних Котара, околине Книна и околине Врлике (Арнаут и Кнез).
Кунац из Кричака је R1a, али то ипак није Буковица колико ја знам мада је близу Буковице. Нека ме исправи Зрно ако грешим.
Небојша, је ли овај Важић наш или католик?
Милошевић, Србија (Пожаревац, Велико Боњинце), J2b-M241
Специјал, Македонци за Николу :)
Ласковски, МАК, E-V13
Заваљевски, СРБ/МАК, R1b-L51
Петровски, МАК, I2-Y3120>Z17855
Миовски, МАК, R1a-Z280>CTS3402
Велико Боњинце се налази између Бабушнице и Власотинца, и то мало ближе Власотинцу. Занимљив резултат, с обзиром да из тог краја немамо много тестираних. Најзад неки Динарик код Македонаца. ;) Наравно, који би други био до Z17855. ;) Мораћу мало да простудирам македонска презимена, можда се ови специфични облици, као што су Ласковски, Миовски и Заваљевски не јављају баш свуда, тј. можда су ограничени само на одређене области, а то би била врло корисна информација.
Велико Боњинце се налази између Бабушнице и Власотинца, и то мало ближе Власотинцу.Гравитира ка Бабушници, имам тамо другара запошљеног у просвети, ако нешто треба.
Лично име Првул је извјесно румунског поријекла. У дефтеру Кључа и Крајине из 1741. забиљежено је преко 30 личних имена Првул код Влаха, док су била скоро непостојећа западније. Наставак је румунски одређени члан, док и сама основа иако словенска указује на латински, и због старих римских имена попут Примуса, Терциуса итд. Ово име је јасан примјер латинско-словенске симбиозе.И сами Првуловићи имају предање да су влашког порекла, мада мислим да су разнородни, као и Виденовићи.
I-M438
Гуска
Гуска би могао бити из околине Книна (Пађене), слава Ђурђевдан. Њих су повезивали са старим Кричима због чињенице да у Северној Далмацији има Крички (иако очито нису део исте сеобе) и донекле због славе.
Гуске су део сеобе из Босне с краја 17. века. Надам се да ћемо ускоро добити потврду.
Не знам да ли би од ове породице могле бити и породице Гусак, Гуска и Гусић? Све су локализоване на ширем подручју Бања Луке, и све славе Ђурђевдан осим у Приједору и Градишки где славе Никољдан.
Ласковски, МАК, E-V13
Заваљевски, СРБ/МАК, R1b-L51
Петровски, МАК, I2-Y3120>Z17855
Миовски, МАК, R1a-Z280>CTS3402
Многи I2-M438 и I2-M423 са 23andMe, преименовани су у I2-S17250. Код R1a велики број добио је ознаку R-CTS3402.
Код R1b-L48 убачена и грана низводно, R-Z326.
https://www.yfull.com/tree/R-Z326/
Јели до преименовања дошло због накнадног тестирања ?
Шетка, католик, Хрватска, J2b-M205
Шетке су Хрвати из Далмације. Било их је на читавом потезу од Дубровника до Сплита.
Замолио бих Пава ако има више информација о овим Шеткама.
Cista i susjedno Dobranje su popisani zajedno na zemljišniku iz 1725. Tri domaćinstva su dobila zemlju: Ante, Blaža i Nikole Šetke. 2 godine kasnije imamo stanje duša župe Radobilja koje nalazi samo Blaža i Nikolu. Tu su Cista i Dobranje popisani odvojeno i ova dvojica žive u Dobranju. Doseljeni su 1717. iz zapadne Hercegovine, vjerojatno iz Krivodola na jugoistočnom rubu Mostarsko Blata jer tamo se sredinom XVIII stoljeća bilježi rod Šetka. Tamošnji Šetke su se ranije pouzdano prezivali Biošić, jer ih s tim dvostrukim prezimenom bilježe matične knjige. Kasnije se gubi a ostaje samo Šetka.
Видех сад да се на више места Шетке из тог краја помињу и као Шетке-Биошићи. Добро је што има доста података за то подручје, па се може лепо испратити све до 17, или 18. века.
Ови Биошићи из западне Херцеговине (околина Мостара) су у вези са Скокама. За њих се каже да су у време Марије Терезије прешли на католику веру и да су наводно славили Ивањдан.
Не знам да ли је аустралијски фудбалер хрватског порекла, Јосип Скоко, од ових.
(https://tmssl.akamaized.net//images/portrait/header/7266-1416905858.jpg?lm=1433144908)
Скоко, католик, Љубушки
Припада хаплогрупи I2-PH908. По самом хаплотипу, Скоко не стоји далеко од Колобарића из Жарковине код Теслића (слави Пантелијевдан). Разликују се на 3 маркера од упоредива 23. Доста је близак и Брборићима из Љубиња (слава Ђурђевдан), 1 разлика на упоредивих 17 маркера.
Што се саме литературе тиче, Милићевић наводи католичке породице са овим презименом на неколико места по Љубушком и Широком Бријегу, али по предању нису исти род тј. не ради се о истим фамилијама. Помиње и православну породицу Скоко у Невесињу која слави Ђурђевдан.
Ljubuški Skoke su svi istog podrijetla. Oko 1800. je iz Rasna kod Širokog Brijega u Grab kod Ljubuškog došao Šimun Skoko sa suprugom Jelom rođ. Kožul. Iz Graba su se raselili u Klobuk i Radišiće. Šimun je imao bar 10 unuka koji su ostavili potomstvo, pa ih zato danas ima puno u tom kraju. Šimun je bio unuk ili praunuk Jakova Skoke koji se u Rasnom bilježi kao glava domaćinstva 1743. i 1768. godine.
Имамо на пројекту неког Скока из Љубушког тестираног:
Да, има њих више несродних. Тако пише и код Милићевића.
Тирнанић, Бјеловар, ХР: R1b-L23
Шетке су из места Циста Велика у Далмацији.Значи Шетке из Дабра нису род са тестираним?
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0
Близу су Јурчевић из Студенаца и Чирко из околине Дувна.
Замолио бих Пава ако има више информација о овим Шеткама.
Значи Шетке из Дабра нису род са тестираним?
Седлан, Јовањдан, Кијани, Грачац, Лика, E-M5021
Седлани су Срби из Лике. Убедљиво их највише је било у околини Грачаца. Осим тога нешто мало на подручју Лапца. Седлани славе Јовањдан према шематизму из 1883. године.
Ето одмах занимљивости, Издеглавје се налази у области Дебарце (центар општине су Белчишта), то је котлина северно од Охрида где је главни елемент - брсјачки. Дакле имамо највероватније једног потврђеног R1a Брсјака. :) Штета што нема низводнијих грана, али биће вероватно.
Сад видим неког Мићка Србиновског, R1b-Z2103>CTS9219
Морам да проверим да ли је то онај Србиновски из западне Македоније, да нисам случајно погрешну хг уписао. Или их има више несродних.
Станишић, I1-Z63>Y13946. Овој подграни припада и Вујевић из ХРЗанимљив и важан налаз за I1 код Срба. Пре извесног времена Кирил је писао да је у једном истраживању хаплотип сличан оном који имају Алексић, Морачанин итд, позитиван на Y7075. Како је Y13946 испод Y7075, мислим да је ово потврђено. У сваком случају, ваљало би ово потврдити код Yseq-a.
Јајићи из ХР (највероватније из Лике) су R1a-M458>L1029>YP417
Ријеч је о потомцима Стеве Јајића и Дане Његован. Поријеклом су Личани из Острвице код Госпића, славе Јовањдан.
Вејин, или Веин, Василијевдан, Хрватска, J2b-M205
Презиме пристуно у Лици. На простору Горње Крајине славе искључиво Св. Василија. Сродно презиме Вејновић, чија је матица у Мокром Пољу, Северна Далмација. Одатле су се исељавали у Лику и остале делове Крајине. Имамо тестиране Вејновиће из Лике, тако да је ово важна потврда за Крајишке J2b-M205.
Вејини су из Срба (Грачац).
Подаци: Вејин, Василијевдан, Срб, Лика, J2b-M205
E-V13
Сврзикапа, Банија, ХР
Презиме карактеристично за крајишке Србе (Банија и Славонија). Потврђени још почетком 19. века у околини Глине (Обљај).
Рајковача, R1a-M417
Ожеговић, Стевањдан, Скрадин, Северна Далмација, I2a-M423. Бачко бележи Ожеговиће у Биочићу и Шибенику (матица је у Биочићу). Ожеговића има и у околини Грачаца као и у Босанској крајини са истом славом. Врло вероватно су генетски род са крајишким Стевањштацима I2-PH908. У Биочићу Светог Стевана славе још Бодрожићи и Клашнићи
Вејини су из Срба (Грачац).
Подаци: Вејин, Василијевдан, Срб, Лика, J2b-M205
Хрво, муслиман, Фоча, I1-M253
Плавшин, Србија, I1-M253
Плавшин из Србије (вероватно Војводина) је такође I1-Y6228
Плавшин из Србије (вероватно Војводина) је такође I1-Y6228
Ћупурдија: E-M5021
- Срдићи из Босанске Крајине најчешће славе Никољдан. Они су део рода Поповић-Срдић. Овиме смо можда добили хаплогрупу рода Поповић-Срдић, од којег води порекло и чувени крајишки хајдук Пеција Поповић. Имамо једне Срдиће из Крајине већ тестиране, али они не славе Никољдан и нису R1b.
Тојагић, Василијевдан? Грачац, Лика, I2a-M423
- Тојагићи су несумњиво најбројнији били у околини Грачаца. Према Радеки, на простору Горње Крајине славе Василијевдан и Свете Враче. Не знам шта славе они из Грачаца. То би био занимљив податак због потенцијалне везе са осталим I2-PH908 родовима који славе Василијевдан (и/или Враче).
Овај Радуљ је по свему судећи из Босанске Крајине (Бања Лука). Радуља је било и у околини Петровца, слава Јовањдан. Презиме Радуљчић и Радуљица постоји у околини Герзова и Бугојна, такође слава Јовањдан.
L-M22
Ружнић, муслиман, БиХ
- Ружнићи су такође крајишки муслимани (Цазин, Кладуша и Бихаћ).
М. Рачета, I2-M423
Медиговић је ипак из Паштровића, од локација је навео "Петровац на мору" и "Будва".
Медиговић, Илиндан, Паштровићи, ЦГ, I2-M223>P78
Yfull стабло
https://www.yfull.com/tree/I-P78/
Декић, Аранђеловдан, Нови Град (р. Босански Нови), хаплогрупа I1-M253
Судећи по поклапањима на ФТДНА, лако може бити I-P109. Видећемо када стигне хаплотип.
Сигурно близак већ тестираном I2-M223 Греговићу из Паштровића.
Медиговић је ипак из Паштровића, од локација је навео "Петровац на мору" и "Будва".
Медиговић, Илиндан, Паштровићи, ЦГ, I2-M223>P78
Yfull стабло
https://www.yfull.com/tree/I-P78/
Гарача, вероватно Крајина (околина Дубице), T-L446
Доста ретка хаплогрупа код нас. Гараче из Крајине славе Никољдан и Аранђеловдан. Овој подграни T хаплогрупе припада и Билавер из Далмације (23andMe).
Гарача, вероватно Крајина (околина Дубице), T-L446
Доста ретка хаплогрупа код нас. Гараче из Крајине славе Никољдан и Аранђеловдан. Овој подграни T хаплогрупе припада и Билавер из Далмације (23andMe).
Ово је први Крајишки Србин са овом хаплогрупом. Јако занимљив резултат.
Каматовић, Србија, I2-S17250
Каматовићи су из расинског округа углавном. Пореклом су из Куча и вероватно постоји веза са презименом Коматовић.
Дурсун, Аранђеловдан, Требиње, R1b-U152
Алаповић - R1a
Ово презиме личи на презиме Алауповић, али не знам да ли је то случајно, или можда има неке везе?
Кад погледам на гугл.буксу избаци ми да Андрија Качић Миошић рецимо Алауповиће крсти као Алаповиће (https://books.google.hr/books?id=Uvs8AAAAIAAJ&pg=RA1-PA100&dq=%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&hl=sr&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&f=false).
Алаповићи сами, данас се изгледа помињу само на простору Републике Хрватске, и то само у околини Винковаца, а по свему судећи у питању су Срби. Док опет с друге стране, имамо несумњиво и једног католика Алаповића, бискупа загребачког Александра Алаповића.
Иначе, ови Алауповићи које поменух, порекло воде из Фојнице, и тамо се помињу још у средњовековним повељама босанских владара.
Cecunjani su muslimani iz Plava - Jovićević ih navodi kao Cecuni u njegov rad, i po njemu porijeklom su iz mjesta Cecuni kod Andrijevice
Цецуњанин, муслиман (вероватно Црна Гора), хаплогрупа I-L460
Цецуњанин је I2a-Z17855
Један заниљмив резултат:Po kazivanju profesora Nenada Kecmanovića Kecmani i Kecmanovići su isto razlika je napravljena u zanjih 100 godina. Ima njegovo kazivanje na YouTube.
Кецман, Србија, R1b-CTS9219
Једни Кецмани из Петровца су већ тестирани као R1b-Z2103, тако да вероватно постоји веза. Ови Кецмани славе Никољдан и постоји потенцијална генетска веза са родом Поповић-Срдић.
Ови Тирнанићи су из Србије. По свему судећи из Крњева код Велике Плане. То су уједно најбројнији (75 кућа), а вероватно и најпознатији Тирнанићи у Србији (од њих је Александар Тирнанић - Тирке)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B
У литератури се за њих каже да су досељени са Селишта, а да им је даље порекло са Косова. Славе Никољдан
https://www.poreklo.rs/2013/11/02/poreklo-prezimena-selo-krnjevo-velika-plana/
Po kazivanju profesora Nenada Kecmanovića Kecmani i Kecmanovići su isto razlika je napravljena u zanjih 100 godina. Ima njegovo kazivanje na YouTube.
Већ је био спомињао Одисеј да је писао неки Цецуњанин о поријеклу из Цеклина, ово би била потврда обзиром да су они мислим потврђени као Z17855+.
Цецуњани се својакају с Николетићима из Машнице, који имају предање да су у Полимље дошли из Лијешња у Ровцима, а даљом старином из Озринића. Све то, укључујући и хаплогрупу Цецуњана, личи на Љешњане Војиниће.
Цецуњани се својакају с Николетићима из Машнице, који имају предање да су у Полимље дошли из Лијешња у Ровцима, а даљом старином из Озринића. Све то, укључујући и хаплогрупу Цецуњана, личи на Љешњане Војиниће.
Грчевић, ХР, R1b-S20782
Гарача, вероватно Крајина (околина Дубице), T-L446
Доста ретка хаплогрупа код нас. Гараче из Крајине славе Никољдан и Аранђеловдан. Овој подграни T хаплогрупе припада и Билавер из Далмације (23andMe).
Ово је први Крајишки Србин са овом хаплогрупом. Јако занимљив резултат.
Мени изгледа на основу досадашњих објављених и необјављених резултата да ова грана хаплогрупе Т (L446) изразито доминира на овим просторима у односу на њене остале подгране.
На нашем пројекту знамо одакле су људи и имамо СТР маркере, али често немамо СНП одређење.
На 23andme видимо презимена и СНП, али често не знамо одакле је ко. Bittersweet symphony.
Алаповићи су из Чепина (Осијек). Дакле јесу Славонци, али није сигурно да ли су Срби. Становништво Чепина су 80% чинили Хрвати
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A7%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BD
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2291.msg60977#msg60977
Драгомановић, Црна Гора, I2-M423
Презиме присутно на простору Зете и Старе Црне Горе
Табаковић, I2-S17250
Угарковић, R1b-U152
Мислим да је присутно и у Хрватској, али ако је локација тестираног ЦГ, онда је вероватно тако као што си написао.
Да, очев отац из ЦГ пореклом.
Куленовић, муслиман, БиХ, E-V13
Позната крајишка муслиманска породица из Кулен вакуфа. Од ових Куленовића је Мехмед-бег Куленовић, познатији као Кулин капетан, погинуо у боју на Мишару, али и познати писац Скендер Куленовић.
Било би добро да постоје и маркери, да видимо да ли су српског поријекла.
Ђуровић, Црна Гора, R1a-M458>YP417
Ђуровић је из Црмнице.
Угарковић, R1b-U152
нема локације, штета, а баш је јуче Зор причао о овоме. :) По свему судећи Личани, или Херцеговци (ако још постоји ово презиме доле).
Прво треба видети да ли су то ови из Крајине. ;) Не тако ретко презиме код БиХ муслимана. Осим у Крајини, где се најчешће јавља, присутно је и у околини Горажда, Сарајева, па у Средњој Босни (Витез), итд.
Дакле, досељеници из Васојевића у Црмници су R1a. То је од раније било познато, али сада знамо и којој грани они припадају.
Вероватно старинци Плавске жупе.
Драгомановић, Црна Гора, I2-M423
Презиме присутно на простору Зете и Старе Црне Горе
Драгомановићи су присутни и у Морињу у Боки. Славе Ђурђевдан.
Старином су са Грахова, где су најпре сишли у рисанска Убла (1690), а затим у Морињ. Данас их има и у другим насељима херцегновске општине.
Могли би имати везе с граховским Ковачевићима.
Или је предање о Васојевићима накнадно измишљено.
Или са Шабановићима из Боке који исто имају предање да су са Грахова.
Хммм, Црмница и Васојевићи су прилично далеко. Не знам зашто би измишљали везу баш с Васојевићима, а не с неким другим племеном.
Ако се добро сећам, недавно је изнета теза о КиМ родовима који припадају овој грани R1a, да им је матица Плавска жупа.
Ту би се лепо уклопили и црмнички "Васојевићи".
Само под условом да су иста грана и једни и други, а чини ми се да нису.
Луковић, Црна Гора, J1-M267
Матић, J1-CTS5368
Бећи, муслиман, Улцињ, Црна Гора, R1a-M458>YP417Već ima rezultat o Bećovićima (Bećaja) iz Tuza - J1 M267
Beć, i, Štodra (Crnogorsko Primorje), uz Bojanu
Bećaj = Bećović, iz Mataguži (Zeta) preselili u Dinoše (Tuzi). Srodni su Krasnićima i Purovićima
Миљанићи помињу и род Бећи (Беђи), пореклом из Куча
Рудовић (Рудај), Црна Гора, G2a-PF3296Rudovići su iz Ulcinjskog kraja. Jovićević kaže da su Rudovići iz Sutjela i Reča, a Rudoji (odnosno Rudaji) iz Štoja. Najvjerovatnije su ista porodica (Napomena: Greškom je upisao Rudoviće kao Radoviće na stranici 92). Svakako, obje porodice su porijeklom iz Selce (Klimenti) i slave Krstovdan (oni su katolici). Zaista zanimljiv rezultat.
Рудовић (Рудај), Црна Гора, G2a-PF3296
Кукољ, Босанска Крајина, N-P189.2
Матић, Ј1-CTS5368 још један Влаховић?Тај СНП (еквивалент је ) је превише високо да би се из њега нешто озбиљније могло закључити. Теоретски је могуће али има много подгрупа које би потенцијално могле одговарати.
Луковић, Црна Гора, J1-M267, зна ли се о њима нешто?Моја је претпоставка да се ту ради о грани коју имамо код Шекулара
Тај СНП (еквивалент је ) је превише високо да би се из њега нешто озбиљније могло закључити. Теоретски је могуће али има много подгрупа које би потенцијално могле одговарати.
Коџић, непознато, J2b-M205
Тестирани има муслиманско име. Презиме је присутно код Срба са Баније и из Босанске Крајине. Можда је из мешаног брака, треба проверити.
Јаношевић, J2b-M205
Јаношевића је било на Косову, у расинском округу и Шумадији. Презиме је пристуно и у Хрватској (Славонија и Централна Хрватска).
Новаковић, Сарајево, I2-M423
Рајковић, I1-P109
Сарван, Нови Сад, Србија, I1-P109
Дујаковић, I1-P109
Дујаковићи су углавном Срби из околине Дервенте, Добоја, итд.
Нисмо психички спремни за овај дефиле резултата. :)
Пикуле су пореклом од Говедарица с Михољача, а Милићевић наводи да неки аутори повезују ово презиме са старом породицом Пекула, која је живела у Бобанима. Ово вероватно не одговара истини, с обзиром да је Пикула новије презиме, а и за Бобане се, чини ми се, везује једна друга хаплогрупа.
Папић, N-P189.2
Дујаковић, I1-P109
Дујаковићи су углавном Срби из околине Дервенте, Добоја, итд.
Узелац, Никољдан, Трнавац, Лика, N-P189.2>FGC28483
Извор: YSEQ
Четврти по реду. ;) Нико од њих нема зајеничког мушког претка у последњих 300 година, а врло вероватно и више.
Читајучи Бјелановићев рад о презимену Узелац (https://hrcak.srce.hr/149712 (https://hrcak.srce.hr/149712)), стиче се утисак да се је више несродних група 'уселило' по разним крајевима новоосвојених подручја, и зато добило надимак Уселци које се касније мења у Узелци. Ови тестови показују да то ипак није тачно и да је вечина Узелаца једнородна. 1915 нас је само у Лици било 319 кућа.
Четврти по реду. ;) Нико од њих нема зајеничког мушког претка у последњих 300 година, а врло вероватно и више.
Читајучи Бјелановићев рад о презимену Узелац (https://hrcak.srce.hr/149712 (https://hrcak.srce.hr/149712)), стиче се утисак да се је више несродних група 'уселило' по разним крајевима новоосвојених подручја, и зато добило надимак Уселци које се касније мења у Узелци. Ови тестови показују да то ипак није тачно и да је вечина Узелаца једнородна. 1915 нас је само у Лици било 319 кућа.
Ђукановић, Црна Гора, I2-S17250
Занимљив резултат.
Још кад бисмо знали који Ђукановићи су у питању. Има више родова са овим презименом у ЦГ.
Волић, Србија, R1b-Z2103>BY250
Ово је занимљив СНП резултат, ово је мислим други потврђени са Балкана BY250 уз Бугарина, тј. презизније Помака из Пазарџика. Ова грана је најзаступљенија на западу, али ја предвиђам да је има и код Цинцара по оној анонимној студији, неки су спекулисали да је то западна (нпр германска) грана, мислим да то није случај сигурно (барем за већину) и да ће бити још оваквих резултата.
С обзиром на хаплогрупу, највероватније су у питању Ђукановићи са Чева које већ на пројекту имамо тестиране. Мада, могу бити и неки други Ђукановићи у питању.
Занимљив резултат.
Још кад бисмо знали који Ђукановићи су у питању. Има више родова са овим презименом у ЦГ.
Зашто не започнете једну тему о Помацима? Јако су занимљиви у сваком погледу а чини ми се да имају везе са Србијом и Босном. Када би било резлтата Помака из Драме и Сера све би било јасније. Да се наслутити зашто су их назвали Помацима.
Ово је занимљив СНП резултат, ово је мислим други потврђени са Балкана BY250 уз Бугарина, тј. презизније Помака из Пазарџика. Ова грана је најзаступљенија на западу, али ја предвиђам да је има и код Цинцара по оној анонимној студији, неки су спекулисали да је то западна (нпр германска) грана, мислим да то није случај сигурно (барем за већину) и да ће бити још оваквих резултата.
Гледам сад одакле би могли бити ови Волићи, има их у Војводини.. Али видим овдје од неких родова који славе Св. Враче:
Волићи, Брзанце, Лепосавић , Лекановићи, Јањићи, Волићи и Кузићи су један род и свих заједно има 14 кућа. Староседеоци. Пореклом су Власи или Цинцари и у селу су старинци.
Помаци имају неке занимљиве генетике, која може се рећи је ријетка и за њихово окружење. На крају и твоји би могли имати везе са њима обзиром на подграну и презиме.:) Не знам колико се поклапате.. Можда на више маркера би се то видјело..
Гледам сад одакле би могли бити ови Волићи, има их у Војводини.. Али видим овдје од неких родова који славе Св. Враче:
Волићи, Брзанце, Лепосавић , Лекановићи, Јањићи, Волићи и Кузићи су један род и свих заједно има 14 кућа. Староседеоци. Пореклом су Власи или Цинцари и у селу су старинци.
Ово није често презиме, а ако су поријеклом Власи/Цинцари то би се заиста одлично уклопило у ове моје процјене по СТР вриједностима да код Цинцара има BY250 по студији из 2006.. :) Чак се ту ради и о више подграна BY250 код Цинцара, а мислим да је барем једна поприлично сигурна по неким маркерима..
Вукосављевић, БиХ, J2b-M205
Вукосављевића међу Србима из БиХ има бар две гране. Једни су из Крајине и славе Ђурђевдан, а други су из романијског краја и славе Јовањдан.
Говедарица потврђено R1a-M458>YP417
Гркинић, E-V13>L241
Вероватно Крајишник
Ово је битан податак јер вјероватно опредјељује већину наше R1a-M458>L1029 као припаднике источне гране ове хаплогрупе (YP417) што је у неку руку и логично.
Ко је међу тестиранима са пројекта сродан Говедарици?
Ко је међу тестиранима са пројекта сродан Говедарици?
"У најближем сродству" му је сигурно Пикула из Гацка. Пикуле по предању и јесу од Говедарица тј. њихов огранак.
Пејчић, Србија, I2-Z17855Примарно Пирот, Бабушница, Бела Паланка....
Пејчића има пуно по Србији. Углавном јужни крајеви (Косово, копаонички крај, југоисточна Србија).
Фуштар, Србија, R1b-U152Такође и у Фочи постоје Фуштари...
презиме доста специфично. Присутно код Срба са Кордуна и из Војводине
Такође и у Фочи постоје Фуштари...
Благајчевић, муслиман, Босанска Крајина, R1b-P25_1
Презиме Благајчевић потиче из села Благај Ријека, код Новог Града (Босански Нови некада). Само их је тамо било и на попису 1991. године (преко 60 чланова).
Баришић, по имену Стефан, рекао бих Србин, I2-S17250
Једини Баришићи Срби су из Цетине код Врлике.
Kako tradicija kaže da su cetinski Barišići "od Duvna" i kako slave Jovanjdan kao i Barišići s Vukovskog polja, čini se da su oni jedan rod. Ovi na Glamoču slave Nikoljdan i tradicija im je da su došli iz Preodca i da su se ranije prezivali Jagodić.
Trećina sela Borak kod Skender Vakufa su Barišići, ali šematizam navodi dvije slave: Aranđelovdan i Stevanjdan. Ne znam koja im je "prava."
Баришић, по имену Стефан, рекао бих Србин, I2-S17250
Који је ово тачно СНП?
То је то, навео си све Баришиће из Босне по шематизму. Наводе се ту још и неки са Лучинданом из околине Тешња, али је можда и грешка у питању, или су једноставно изумрли.
Вишекруна, Јовањдан, Преодац, Босанско Грахово, J2b-M205
Још једно познато крајишко презиме. Овима је изгледа матица у В. Тичеву. Даље порекло Вишекурна је из околине Книна (Отон, Ервеник). Ови из Тичева су иначе најстарији досељеници из Далмације. Према Рађеновићу, дошли су први у област Унца пре око 300 година
https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-sela-veliko-i-malo-ti%C4%8Devo-bosansko-grahovo/
Вишекруне у Северну Далмацију, према А. Бачку, долазе крајем 17. века из Бјелајског Поља.
Караџић, Црна Гора (по свему судећи Дробњак), I2-Z17855
Дробњачки Караџићи имају предање да су пре Васојевића били у Македонији, па овај резултат има смисла.
За мене је ово изненађење. Додуше пријатно.
Синиша је спомињао могућност везе између Караџића и колашинских Божовића. Такође тестирани Богосављевећ (Житковац) припада роду које називају Караџићи и пореклом су са Косова, околина Приштине. У околини Приштине има Караџића у Новом Селу на Грачанки, који су стариници са својом земљом.
Сећам се да сам на мањем броју маркера нашао неко поклапање и у Македонији (YHRD).
Синиша је спомињао могућност везе између Караџића и колашинских Божовића. Такође тестирани Богосављевећ (Житковац) припада роду које називају Караџићи и пореклом су са Косова, околина Приштине. У околини Приштине има Караџића у Новом Селу на Грачанки, који су стариници са својом земљом.
Један од тестираних Караџића и један од Ковачана Точанаца имају поклапање 22/23. И то је нешто.
Ћубић, муслиман, Црна Гора, I2-S17250
Ћубићи су муслимани из околине Пљеваља:
"Ćubić (Pušica), Mioska, Dušmanići, Skokuće i Stevanovac (Pljevlja)."
Vjerujem da se ođe radi o Ćubićima iz okoline Bara, koji potiču od Pečurica iz Crmnice. Ćubići kako navodi Jovićević su potomci Iva Pečurice. Jedan Pečurica je dodao porodično predanje o porijeklu Pečurica na http://www.montenegro.org.au/P.html (http://www.montenegro.org.au/P.html). Da skratim priču, predanje kaže da su porijeklom Bugari pod prezimenom Ivčev, i da su došli na teritoriji Sandžaka oko 1300. godine. Zbog krvi jedan Ivčev/Pečurica je ubio neki islamizovan Nikčević u Sandžaku oko 1750. godine i pobjegao u današnje naselje Pečurice.
Vjerujem da se ođe radi o Ćubićima iz okoline Bara, koji potiču od Pečurica iz Crmnice. Ćubići kako navodi Jovićević su potomci Iva Pečurice. Jedan Pečurica je dodao porodično predanje o porijeklu Pečurica na http://www.montenegro.org.au/P.html (http://www.montenegro.org.au/P.html). Da skratim priču, predanje kaže da su porijeklom Bugari pod prezimenom Ivčev, i da su došli na teritoriji Sandžaka oko 1300. godine. Zbog krvi jedan Ivčev/Pečurica je ubio neki islamizovan Nikčević u Sandžaku oko 1750. godine i pobjegao u današnje naselje Pečurice.
У овом тренутку не можемо знати да ли се ради о потарским или мркојевићким Ћубићима.
Било би занимљиво да су у питању Ћубићи-Печурице.
Искрено, мени ова прича о пореклу из Бугарске и настанку топонима Печурице не звучи реално.
Занимљива је веза црмничких и мркојевићких Печурица. Црмички имају предање о претку Ивчевићу из Скадра, а мркојевићки о претку Иву од кога потичу Печурице - Ћубићи и Бећировићи. С обзиром на презиме које је све само не уобичајено, географску близину Црмнице и Мркојевића (као и Скадра одакле, наводно, потичу Печурице), као и име Иво / Ивац, нека веза овде мора постојати.
Лијескић, I2-Z17855
Презиме Лијескић је доста ретко. Код нас се најчешће среће на простору западне Србије (ужички крај).
Судећи по нашој библиотеци, Лијескића збиља има само у Западној Србији. Под условом да су сви једнородни, делује да им је матица село Дрежник (слава Никољдан), а помињу се од Бајине Баште на западу до Чачка на истоку, углавном као некадашњи свештеници.
Лијескићи су дошли из Бистрице око 1805, старином су из Куча, извесно време били су у селу Лијеске у Доњем Колашину. По овом селу добили су и презиме, славе Никољдан.
Да додам из књиге СТАНОВНИШТВО ЗЛАТИБОРА У XVIII И ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА:
У првим дефтерима и списковима 1820-их и 30'-их уписани су као Лештанин, Лјештанин и Лијештанац.
Чаловић, или Ћаловић (име је српско), Црна Гора, J2b-M241>Z631
Миљанићи о Чаловићима/Ћаловићима:
"Čalović, Podgora (Crmnica) i Sveti Stefan (Budva)
Čalovići, bratstvo u Podgori."
"Ćalović, ogranak Bulatovića iz Rovaca iselili se u Moraču; Risan i područni Kamenari su doselili (u 14. v.) iz Trebinja; Kuči ogranak Petrovići u Ćalovićima i Dupljanima pa u Vlah, Kostenicu i Jablanicu (Srbija)."
Петрановић, R1a-M458>YP417
Петрановића је било у Крајини, али и у Црмници. Како су ово поклапања човека из ЦГ, може бити да су ови други у питању. То може бити интересантно због оних Ђуровића који су иста хаплогрупа. Иван и Небо би могли проверити да ли се може направити нека паралела.
Петрановићи из Црмнице су такође као и Ђуровићи у групи досељеника из Васојевића у Црмницу, тако да је то братство вероватно у питању.
Контактирао сам тестираног Ковића J-M205. Он је заправо Стојаковић са Баније (не онај раније тестирани). Ови Стојаковићи су из села Мрачај. Верујем да ће Петар рећи нешто детаљније о њима.
Малић, Теслић, РС, E-V13>L241
Малићи су Срби из околине Теслића. Било их је пуно у том крају, са више слава. Могуће да постоји веза са крајишким родовима који славе Илиндан и Михољдан.
Ови Малићи су из Прибинића и славе Ђурђевдан.
Вероватно су исти род са Кустурићима из Горњих Вијачана код Прњавора који такође славе Ђурђевдан, и исто су потврђени као L241+.
И Малића има у Горњим Вијачанима и ако се не варам славе Ђурђевдан.
Чаловић, или Ћаловић (име је српско), Црна Гора, J2b-M241>Z631
Спасић, Косово, Србија, J2b-M205
Мајчина страна је из Србије поптуно, очева мајка из Хрватске, а очев отац са Косова. Можда су и колонисти у питању, често презиме и име (Владимир).
Рафајловић, Брач, Шековићи, Чачак, R-L23
Имајући у виду хаплогрупу и то да помиње Чачак, мени се пре чини да је у питању неки од Рафаиловића из Атенице.
Мило је И2а !
Биће да си у праву. Рафајловић је рођен у Сарајеву, али је пореклом по свему судећи од Рафаиловића из околине Чачка. Шта се каже о пореклу оних из Атенице?Радован М. Маринковић за Рафаиловиће у Атеници каже следеће:
РАФАЈИЛОВИЋИ (6 к, Никољдан) су давни доселци из околине Будве. Презименом чувају успомену на претка Рафајила. Пре три деценије два домаћинства засновали су у Чачку, а једно у Нишу.
Један потенцијално заниљмив резултат, али треба још испитати детаље. Да ли су инфо. тачне и остало.
Белопавлић, I1-P109
Верзија је Belopavlich-Jewell. Странац је, али ако презиме гласи Белопавлић, може бити пореклом из Хрватске (Срби и Хрвати)
е сад, поставља се и питање етимологије оваквог презимена и да ли може бити везе са Бјелопавлићима у Црној Гори. Подсетићу да имамо једне Станишиће одатле (Бубићи), тестиране као I1-P109.
Најбоље да сачекамо прво потврду
Подсети ме овај резултат на Павин коментар од пре неко времена на теми о Бјелопавлићима (#40 (https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=715.msg58757#msg58757)).
Тестирани је ипак Jewell, а мајчино је Белопавловић. Ови Белоповаловићи су највероватније из Метлике (околина Жумберека). Штета што немамо њихову хаплогрупу.
Као што рекоше, основа презимена не мора имати никакве везе са црногорским Бјелопавлићима.
Теслић, непознато, I2-PH908
Коштроман, католик, Средња Босна, G2a-L497
Да ли би ови Коштромани могли да имају неке везе са Котроманићима? ???
Не бих знао. :) Да ли смо раније причали о неким херцеговачким породицама (ХДП) чије се порекло може везати за Котроманиће?
Сећам се да за Бранковиће потенцијално везујемо G2a-L497, још кад би били и Котроманићи.. невероватни су. :D
Ђурановић, Црна Гора, J1-CTS5368
Тестирани је из Подгорице, али рекао бих да може бити пореклом из приморја.
Мислим да је било приче да је слава Котроманића био Св. Симеон Богопримац, па су се родови из Босне који славе ту славу доводили у неку везу са Котроманићима, али мислим да је то врло натегнуто.
Та прича је била везана за родове који славе св. Григорија Назијанзина, свеца заштитника Котроманића. Чека се резултат једног тестираног са Српског ДНК дана са овом славом.
Има ли тестираних од ових Добриловића из Добрског Села?
Ђурановић је из Мартинића (Даниловград). Каже да су им преци ту доселили из Добрског Села, после битке на Мартинићима.
Миљанићи са друге стране кажу следеће: "Martinići (Bjelopavlići), potomci Đuraša porijeklom iz Klimenata, bližnji Đuraškovićima; vidi: Đurašković"
Нисам додуше сигуран да су то исти Ђурановићи. Ови из Мартинића славе махом Петковдан, а тестирани каже да његови славе Никољдан, као и они из Добрског Села. Иначе су они огранак Добриловића:
„Добриловићи“
Братство Добриловића потиче од Шћепана Добриловића, који се из Зете[11] (даљом старином из Старе Србије) у Добрско Село доселио нешто касније од Горевука. Од двојице синова Шћепанових су сви добрски Добриловићи.
Од једног сина су: Милановићи и Поповићи – заједничким именом „Софрани“, и Вујовићи. Од ове гране су били и Живановићи и Грујићи, који су изумрли.
Од другог сина су: Ђурановићи, Средановићи, Вукићи и Рајовићи.
Према Јовићевићу, од добриловићких Софрана су Софрани у Грбљу. У Грбљу, у Шишићима, постоје Шофрани (или Шоврани), међутим, према ономе што је Саво Накићеновић о њима забележио, они су грбаљски староседеоци[12].
Према Јовићевићу, од добрских Добриловића су у Полимљу: Ђуричани, Поповићи, Пајковићи и Томашевићи. А у Зети (Курило) Јањетићи, Кулићи, Ђурановићи, Давидовићи и Оташевићи (који су изумрли). Међутим, исти аутор, у свом раду о Зети и Љешкопољу, ове родове тамо не наводи (осим Ђурановића, који су се ту доселили после ослобођења Зете, 1879. године)[13].
Сви добрски Добриловићи славе Никољ-дан.
више на следећој теми
https://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/
Има ли тестираних од ових Добриловића из Добрског Села?
Небојша, ако си у контакту са тестираним, питај га кад су се доселили у Мартиниће. Могуће је да се ради о новијој миграцији јер славе Никољдан.
Небојша, ако си у контакту са тестираним, питај га кад су се доселили у Мартиниће. Могуће је да се ради о новијој миграцији јер славе Никољдан.
Takođe, ako je moguće, da li se može preko njegovih Raw data izvući da li je pozitivan na P58 i Z1828. Ako je moguće, i ako je negativan na oba ova SNPa onda je najverovatnije PF7263. Objašnjenje što i kako i gde se traži ima na temi što je Alexandra otvorila na Anthrogenici, u porukama 3 i 5
https://anthrogenica.com/showthread.php?14449-J1-from-Greece&p=406954&viewfull=1#post406954
Можда би Паво знао нешто више да нам каже о овим средњобосанским Коштроманима. :)
Доселили су се после битке на Мартинићима. Каже да су славили Петковдан, као и остали Ђурановићи, али су прешли на Никољдан, "стару славу".
Prvi spomen ovo prezimena u Kreševu, i to u obliku Oštroman, je iz 1818. U tom upisu se kaže da je Mijo Oštroman došao iz Kranjske. 11 godina kasnije za njega piše da je iz Karlovca. Ovo prezime nisam našao u to vrijeme ni u Kranjskoj ni u okolici Karlovca, no iz matica je jasno da je ovaj Mijo došao odnekud sa zapada, tj. da prezime nije u Bosni "staro."
Ако су славили Петковдан, онда се ради о Ђурановићима за које се сматра да су пореклом од Ђурашковића. То рођакање са Ђурановићима из Добрског Села мора бити новијег датума због истог презимена.
Битка код Мартинића је била 1796. године, а за Ђурановиће је Шобајић заблежио да имају предање да су досељени из Цеклина "у време Бубино" за кога се сматра да је живео у 15. веку. У сваком случају, нема више дилеме ком братству тестирани припада. На основу овог резултата видимо да ни једно од два предања није тачно.
Ако су славили Петковдан, онда се ради о Ђурановићима за које се сматра да су пореклом од Ђурашковића. То рођакање са Ђурановићима из Добрског Села мора бити новијег датума због истог презимена.
Битка код Мартинића је била 1796. године, а за Ђурановиће је Шобајић заблежио да имају предање да су досељени из Цеклина "у време Бубино" за кога се сматра да је живео у 15. веку. У сваком случају, нема више дилеме ком братству тестирани припада. На основу овог резултата видимо да ни једно од два предања није тачно.
Јесу ли Ђурановићи из Зете од истих ових? Онај пјевач Здравко Ђурановић је из Зете поријеклом.
А они Ђурановићи које Миљанићи помињу (раније Ђурашевићи, из Климента)? То су неки други, или постоји веза?
Питаћу, мада нисам сигуран да се то може наћи тамо. Биће занимљиво ако је ваш.
Меселџија, Јовањдан, Босанска Крајина, I2a-PH908>Z16983
Меселџије су Срби из Босанске Крајине. Било их је око Гламоча и Купреса, славе искључиво Св. Јована. У Унцу се помиње нека стара породица Меселџија која је одселила управо на Купрес. Могуће да су то преци тамошњих Меселџија, али може бити да их има и више несродних због природе презимена.
Милица је овде поставила питање у вези порекла Меселџија, па ево одговора на неки начин
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2685.0
Болић, Јовањдан, Горњи Мељани, Воћин
Припада хаологрупи I2-PH908, већ добро испрофилисаном роду који карактеришу маркери DYS19=15 и DYS391=10, као и маркер карактеристичан за Јовањштке у овој групи DYS556=11. Нема потпуних поклапања, али сви су му блиски из овог рода: Ђурић из В. Писанице на западу Славоније, Шкрбић и Петковић из Прекаја код Дрвара, Вановац из Џиндића код Високог, Милићевић из Мирашевца у Шумадији, даљим пореклом из околине Књажевца. Сви поседују поменуте маркре и славе Јовањдан.
Припада хаологрупи I2-PH908, већ добро испрофилисаном роду који карактеришу маркери DYS19=15 и DYS391=10, као и маркер карактеристичан за Јовањштке у овој групи
Сви ови споменути би требало да су Z16983. А вероватно нижој грани А493.
Добро примијећено Милоше. Ову комбинацију имају Редер (A8740) и Блахници (Y6651)
https://yfull.com/tree/I-Z16983/
Гавриловић, Бијељина, J2b-M205
Гавриловића је највише било у Амајлијама. О њима Р. Кајмаковић каже следеће:
Po drugom predanju, Crnogorčevići su od tri brata: Dike, Milivoja i Jefte, a od druga tri brata su Stanojlovići, Gavrilovići i Savići. Svi Crnogorčevići slave Jovanjdan, a danas se prezivaju: Jeftić, Dikić, Milivojević, Stanojlović, Savić, Gavrilović, Bajić i Stevanović."
Милачић, E-V13
Ово би могли бити Милачићи из Куча. У том случају Калачи ипак не потичу од Милачића иако и једни и други имају такво предање.
Могуће, мада су Гавриловићи најмалобројнији од Црногорчевића у Амајлијама; свега двије куће. Најбројнији су Јефтићи, баш их има мноооого!
Ово су вероватно Милачићи из Хрватске.
Perica-Pero Milačić piše u njegovom radu o Milačićima da su neki Milačići u Hrvatskoj od kučkih Milačića, i tu su najvjerovatnije od početka 20. stoljeća.
Погледао сам попис БиХ из 1991. У општини Бијељина, Гавриловића је било у следећим местима:
Амајлије, 9
Батковић, 2
Чађавица Горња, 1
Тестирани је вероватно одатле. Ако би било података о слави и пореклу, па да повежемо некако.
И у селу Велика Обарска (Бијељина) има припадника J-M205, Михајловићи, шире Милетићи, слава Мратиндан.
Поклапања Личанина Тојаге:
E V13
Пуача; презиме Пуача се такође најчешће јавља међу Србима из Крајине. Били су веома бројни у околини Книна. Слава Никољдан.
Пуача је из Срба (Лика), слава Никољдан.
Пуача са истом славом било је и у Радучићу (Северна Далмација)
Та прича је била везана за родове који славе св. Григорија Назијанзина, свеца заштитника Котроманића. Чека се резултат једног тестираног са Српског ДНК дана са овом славом.
Једном ми је било указано на могућност сродности с Бу(х)ачима, ради сличности у презименима, али добивени налаз коначно одриче ту предпоставку. Што се тиче потицања назива, Пухача је једна врста жабе, и тако се најчешће зове у Дубровнику и околини.
Црнобрње су изгледа из Босанске Крајине. И то ни мање ни више из Усораца крај Санског Моста. Слава Никољдан.
Било их је и у Лици (Радуч), досељеници из Северне Далмације. У Далмацији им је матица Модрино Село (Кистање), слава такође Никољдан.
Воркапић, I2-M423
Још једно крајишко презиме. Недавно смо добили Воркапиће R1b-M405 из Лике, ово би могли бити Воркапићи са Баније.
Никовић, I2-M423 би могао бити из приморја (Грбаљ). Тестирани у породици има и Требјешане, од локација Никшић, али и Грбаљ. Требјешани би могли бити из Никшића, а Никовићи из Грбља, где изгледа има више несроних Никовића.
О њиховом пореклу би Небо можда знао више (тестирани је наш имењак). Накићеновић за једне каже да су досељени у оном општем таласу из Херцеговине, док други вероватно славе Срђеван и другачијег су порекла.
Трипковић, Сјеница, E-V13Познајем једног човека који је пореклом из околине Сјенице и презива се Трипковић. Његова слава је Петровдан, а мислим да је пореклом из села Багачић или тако нешто.
Raickovich/Раичковић, I2-S17250 (23andMe)Za Banovca poznato grana A-5913
Хоџић, муслиман, БиХ, I2-S17250 (23andMe)
Пуцар, муслиман, Шипово/БиХ, R1а-М417 (23andMe)
Бановац, католик, Хрватска, I2-P37 (FTDNA)
Да видимо шта кажу браћа Миљанићи, за имењака:
"Никовић:
Горњи Кучи, огранак Вујошевића (Дрекаловића). Од њих су у: Арбанеш (Приморска крајина); Голеша, Потрлица и Цурево (БијелоПоље);
У Пераст дошли из Стрпња (Рисан);
Морин (Морињ), Рисан;
у Ћеклићима (Цетиње) огранак Калуђеровића поријеклом из Бјелопавлића;
из Пјешиваца у: Страшевину (Никшић), Реткоцер (Добитак) и Чачак (Србија);
Груде (Тузи), потомци Бериша из Куча;
Кртоле (Тиват) огранак Никечевића из Пјешиваца;
у Ластви Тиватској грана Дапчића, потомци Дапца досељеника из Албаније у 16. в.;
Рисан;
Миде (Бар), Доњи Шестани(Бар), огранак су Вучедабића, дошлих из Шестана (Горња Албанија);
Балабани у Зети, види: Горовић;
Горња Зета огранак Мараша,
у Пиперима од попа сина Радоњина;
Глухи До (Црмница) 1516. год.;
Рисан, Доброта и Котор;
Перков До (Велестово), Цетиње, од њих су у Грудама (Скадар);
Љуботињ (Ријека Црнојевића), потомци Сарапа досељеника из Сараповине (Сарајево). Од њих су Поповићи у Пероју (Пула), Калуђеровићи у Зачиру и једни се преселе у Улцињ, Будву и Санкпетербург (Русија);
грана Требјешана из Ускока (Жабљак) прешао предак Нико у Нинковиће (Пива), Никовићи из Пиве (Г.Црквице 8 кућа, Д.Црквице 1 кућа) поријеклом из Требјешана; слава: св. Лука"
Болдирани су они родови који би могли имати везе с тестираним. Претпостављам да се ознака М423 односи на „динарик“.
Управо како написа Небојша, најјачи кандидати с обзиром на наведене локације и хаплогрупу су грбаљски (срђевштаци, они су од кртољских Никовића - Дапчића) и пивљански Никовићи (Требјешани), јер су ови родови „динарик“. Типујем да су Грбљани.
Познајем једног човека који је пореклом из околине Сјенице и презива се Трипковић. Његова слава је Петровдан, а мислим да је пореклом из села Багачић или тако нешто.
Од породичних презимена су ту још: Дипић, Гавриловић, Крстовић и Вукашиновић.
Рекао бих да тестирани по једној родитељској линији потиче из Грбља, а по другој од Требјешана.
Некако, предност дајем мушкој грбаљској линији.
Хајде да мало конструишемо:
Отац тестираног је од грбаљских, односно кртољских, Никовића.
Баба по оцу је од Крстовића из Ластве, а прабаба од бокешких Вукашиновића (можда Вукадиновића из Ластве?).
Мајка тестираног је од требјешких Дипића, а њена мајка од бањанских Гавриловића.
Некако се све врти око Ластве грбаљске.
Да ли су сви Никовићи из Грбља исти род, тј. да ли сви воде порекло од Дапца који је, према предању, доселио са севера Албаније? Ако јесу, нема сумње да су ово Никовићи, Срђевдан. Већ имамо један I2-PH908 резултат из овог рода.
Могуће да су баш ти у питању. Нема их нешто по другим селима, иако сигурно нису једини Трипковићи у општини Сјеница. Петровдан славе неке E-V13 породице из пројекта, можда постоји веза.
https://www.poreklo.rs/2015/01/30/poreklo-prezimena-selo-bagacice-sjenica/
Од презимена има још: Стикић, Којадиновић, Новаковић, Полић, Анџић и Цвијовић
на основу овог се можда може лоцирати прецизније место порекла
Муховић, муслиман, I1-P109 је из Фоче/БиХ. Могуће огранак Мартиновића из ЦГ?
Вероватно мислиш на Љухаре из Куча који су према нетачном предању од Мартиновића из Бајица и чији су Муховићи једна од грана. Они припадају роду Куча, тако да ови Муховићи из Фоче сигурно нису од њих.
Шушића и даље има у Дробњаку. Огранак су Златнопојасовића, које је Лубурић сврстао међ' Новљане. Шушићи славе Госпојину и живе у Горњој и Доњој Буковици.
Да ли су дробњачки Шушићи једини Шушићи у Црној Гори?
Има Шушића у Боки.
Онај Кљајин I1-P109 је заправо Петровић из Граба (Лучани). Кљајин је преузето презиме. Из Граба крај Лучана је и Мариновић I1-P109 (слава Ђурђевдан), па су можда део истог рода. Петровиће не налазим тамо:
"Друге су старије породице, али за које се поуздано зна, кад су се доселиле:
Вујовићи и Мариновићи, с којима су једна породица и рогачки Радоњићи, пореклом из Трћа, садашњег Смиљевца, у срезу моравичком. Вујовићи се и сад зову Трћани. Доселили су се у време „Кочове Крајине“. Опште је презиме ове породице било: Вујовићи, па се доцније измењало. Сви славе Ђурђев-дан. И сад имају рода у Смиљевцу."
извор: https://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-grab-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/
Да ли су дробњачки Шушићи једини Шушићи у Црној Гори? И да ли је међу Златнопојасовићима било још хаплогрупа осим I1, или сам нешто помешао?Нису једини али су најбројнији. Има још две породице у Боки, несродне дробњачким Шушићима. Једна у неком месту код Херцег Новог и једна у Перасту.
https://www.poreklo.rs/2012/03/25/poreklo-prezimena-susic/
Кљајин I1-P109 би могао бити из околине Чачка пореклом. Има ли их тамо у литератури?
Радановић, Хрватска, R1a-M512
Једино ако су Мусићи разнородни, јер већ имамо тестираног Милића, нашег сарадника Милодана, који је динарик југ.
Има ли још неких Радованчевића у колубарском округу и околини Обреновца?
Нема. Једино их још има пореклом из Босанска Крајине, писано је о томе на порталу. Обреновац је некако више крајишко место ;).
Личина, Србија, I2-M26
Перовановић, Србија, I2-S17250
Презиме Перовановић се помиње у јабланичком округу, међу исељеним Ровчанима. Није ми познато да има других Перовановића, мада није искључено.
Радованчевић (Обреновац), R1a-M417 је по свему судећи из Јабучја код Лајковца.
"МУСИЋИ су се доселили из Вироваца (село удаљено од Јабучја око 20 км) и Славе Ђурђиц. То су Ћатићи, Стевановићи, Шљапићи, МИЛИЋИ, Радованчевићи, Јакшићи, Ћосићи и Тејићи."
https://www.poreklo.rs/2012/12/30/poreklo-prezimena-selo-jabu%C4%8Dje-lajkovac/
Богетић, Петковдан, Вучица, Даниловград, E-V13
Богетићи су Бјелопавлићи, мада према предању нису од Бијелог Павла
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=715.0
Личина, Србија, I2-M26
Јоновић, Србија, J2b-M241>Z631
Презиме се у Србији најчешће среће у Тимочкој крајини:
https://www.poreklo.rs/2015/07/27/poreklo-prezimena-selo-velika-jasikova-zajecar/
https://www.poreklo.rs/2015/08/25/poreklo-prezimena-selo-samarinovac-negotin/
https://www.poreklo.rs/2015/09/23/poreklo-prezimena-selo-vratna-negotin/
Цвијановић, Јовањдан, Лика, J2b-M205
Тестирани је изгледа из Доњег Лапца, али тамо није било Цвијановића 1915. и 1948., па је могуће нека скорашња сеоба у питању. Највише Цвијановића било је у околини Удбине, Оточца и Госпића. Славе Јовањдан, па су вероватно генетски блиски Усорцима. Иначе је Карановић ове Цвијановиће (Св. Јован), сврстао у групу Богуновића, као и личке Обрадовиће, Крајиновиће (обе фамилије R1a), Шкундриће N-P189.2, итд. У тој групи су и лички Борићи (имамо једне Бориће J-M205 на 23andMe). Сви славе Јовањдан.
Perovanovići iz Medveđe su Pješivci a ne Rovčani.
Личина је био J-M267 из Хрватске, а у ЦГ R-BY611?
Личина, И2 М26, пише да је из Србије. Има моју хаплогрупу па бих волео да знам о коме се ради.
u Retkoceru su Pješivci. To je druga familija. Reko sam Aci o tome. Znam lično jednoga.
Не знам колико овај резултат може бити од користи:https://en.wikipedia.org/wiki/Kujtim_Shala
Shala (претпостављам Шаља), Косово (околина Пећи изгледа), I2-Z17855
Баћовић, Никшић? I2-S17250Из Бањана, тј. Кленка, био је и Максим Баћовић, херцеговачки и црногорски војвода.
Тестирани Баћовић је изгледа из Никшића. Ови Баћовићи (шире Мулине) славе Јовањдан и пореклом су из Бањана. То је род тзв. Кленчана. Ако се не варам, у оквиру њих је било неких N.P189.2, па овај резултат помало чуди?
од познатих Баћовића, на памет ми пада глумац Марко (Никшић), познат по улози Јакуба у "Косовском боју"
(https://pb2eu.interticket.com/imgs/system-20/actor/000/013/504/marko-bacovic-original-466.jpg)
Ту је и Петар Баћовић
(http://srbiubih.com/wp-content/uploads/2018/02/pe1-337x540-337x540.jpg)
А не знам да ли певач Слободан Мулина има везе са овим Мулинама из Бањана?
(https://i.ytimg.com/vi/KY4NQtUyF6Q/hqdefault.jpg)
Da nije A1328
Сад ми је одговрио Перовановић. Деда му је родом из околине Лесковца (вероватно Гајтан). Тамошњи Перовановићи би (бар према литератури) требало да су из Роваца (крај 19. века). Занимљиво да Миљанићи за Илинчиће стављају поред "Перовановићи". Илинчићи су такође Ровчани и има их на 23andMe (такође I2a).
Слава тестираних Перовановића из Лесковца је Свети Василије, што мало компликује ствар.
Уз војиненадову помоћ дођосмо до порекла ових Перовановића из околине Лесковца. Они су даље Шуковићи из Мораче.
За Шуковиће се каже да су пореклом са Чева и да су због неког сукоба са Ћеклићима почели славити Св. Василија Великог (стара слава Аранђеловдан).
Баћовић, Никшић? I2-S17250
Тестирани Баћовић је изгледа из Никшића. Ови Баћовићи (шире Мулине) славе Јовањдан и пореклом су из Бањана. То је род тзв. Кленчана. Ако се не варам, у оквиру њих је било неких N.P189.2, па овај резултат помало чуди?
А не знам да ли певач Слободан Мулина има везе са овим Мулинама из Бањана?
(https://i.ytimg.com/vi/KY4NQtUyF6Q/hqdefault.jpg)
Не знам колико овај резултат може бити од користи:
Shala (претпостављам Шаља), Косово (околина Пећи изгледа), I2-Z17855
Зар није раније на Фољеји био резултат неког I2a-CTS10228 Шаље из Пећи, тј. из дечанског краја, ако се добро сећам? Тај Шаља би требало да је сродан са фамилијом Исе Бољетинца, која се из Истинића иселила на Копаоник, код својих "сродника" по фису, у село Бољетин. Можда је то тај исти тестирани појединац; ако је то тачно, сада знамо да је у питању подграна Z17855.
Јуровић/Jurovich, CG, R1a-YP417
Слободан Мулина је Ужичанин, али је само рођен тамо, јер му је отац у Ужицу био на служби (на железници).Слободан Мулина је поријеклом из Дубочана.Околина Требиња,село уз Билећко језеро.Даље поријекло и везу са Бањанима не знам,али је велика вјероватноћа да има везу.Преко језера на другој страни насупрот Дубочана су Бањани.
Отац му је из Требиња, дакле, требало би да је од бањанских Мулина.
Баћовић, Никшић? I2-S17250
Тестирани Баћовић је изгледа из Никшића. Ови Баћовићи (шире Мулине) славе Јовањдан и пореклом су из Бањана. То је род тзв. Кленчана. Ако се не варам, у оквиру њих је било неких N.P189.2, па овај резултат помало чуди?
Шкаво, Стевањдан, Травник, Средња Босна, I2a-S17250
Презиме присутно само у околини Травника, Витеза и Зенице (искључиво Срби). Према шематизму из 1882. год., Шкаве славе само Стевањдан.
Не бих искључио могућност неког старијег слоја или досељеничког братства у Бањанима које се пришлепало предању о заједничком поријеклу.
У Ђурковићевој књизи о Кленчанима се то заједничко њихово поријекло уопште не потенцира, чак се наводи да су Зечевићи дошли раније, те се наводе преци Кленчана: Томаш, Стеван, Мијајло и Мулина, и онда од њих презимена Томаш, Томашевић, Мулина итд. Не мора нужно значити да су ова четворица мушкараца патрилинеарно повезани.
Дивац, Никољдан, Пријепоље, Србија, R1b-Z2103>R-CTS9219
Тестиран је изгледа Дивчев син (Матија). Мајчино презиме - Орбовић.
Дивци из Старог Влаха сви славе Никољдан, а постоји више предања о пореклу. Помињу се Риђани, Колашин у Црној Гори и Кучи. С обзиром на хаплогрупу, друга два предања звуче реалније.
https://www.poreklo.rs/2015/09/28/velika-zupa-prijepolje-do-1912-godine/
https://www.poreklo.rs/2015/02/04/poreklo-prezimena-selo-gledic-kraljevo/
https://www.poreklo.rs/2014/02/02/poreklo-prezimena-selo-glumac-pozega/
https://www.poreklo.rs/2014/01/03/poreklo-prezimena-selo-kosjeric-kosjeric/
Дакле хаплогрупа наше кошаркашке легенде је R1b-Z2130
(http://content.mtdb.com/www/91-vlade-divac.png)
То смо знали и раније :) Тачније BY611.
На 23andMe се појавио нови СНП низводно од M458. У питању је R-L260. Позитиван на овај СНП је Драгићевић (или Драгичевић) из Хрватске. Вероватно Далматинац пореклом. То је тзв. "западнословенска" подграна R1a-M458. Има је доста код Лужичких Срба.
Код Хрвата је ова подграна такође солидно заступљена. На Yfull-у постоје тројица из околине Задра, R-Y132940 (TMRCA 350 год.).
https://www.yfull.com/tree/R-L260/
Подсетићу да се код Срба са 23andMe, а и генерално Јужних Словена, чешће јавља "источнословенска" R-YP417.
https://www.yfull.com/tree/R-YP417/
На 23andMe се појавио нови СНП низводно од M458. У питању је R-L260. Позитиван на овај СНП је Драгићевић (или Драгичевић) из Хрватске. Вероватно Далматинац пореклом. То је тзв. "западнословенска" подграна R1a-M458. Има је доста код Лужичких Срба.
Код Хрвата је ова подграна такође солидно заступљена. На Yfull-у постоје тројица из околине Задра, R-Y132940 (TMRCA 350 год.).
https://www.yfull.com/tree/R-L260/
Подсетићу да се код Срба са 23andMe, а и генерално Јужних Словена, чешће јавља "источнословенска" R-YP417.
https://www.yfull.com/tree/R-YP417/
Може ли се сазнати које националности је тај Драгичевић?
Срба Драгичевића у Далмацији је било у Полачи (книнској), Мокром Пољу, Мирању, Голубићу (обровачком) и Исламу Грчком.
Хрвати Драгичевићи су са Брача.
Може ли се сазнати које националности је тај Драгичевић?
Срба Драгичевића у Далмацији је било у Полачи (книнској), Мокром Пољу, Мирању, Голубићу (обровачком) и Исламу Грчком. Сви славе Јовањдан.
Хрвати Драгичевићи су са Брача.
Marko Dragičević, b. 1857 in Gračac, Croatia Croatia R-YP1337
Да ли је Дивац старином из Пипера?
Дивац, Никољдан, Пријепоље, Србија, R1b-Z2103>R-CTS9219
Ђургуз, Никољдан, Босанска Крајина: E-M5021
Њих је највише било пуно у околини Петровца. Кажу да су пореклом из Далмације, од Крке, и да су се звали Владисављевићи. Ово Владисављевић свакако упућује на Влаисављевиће које имамо потврђене као E-PH1246. Још је занимљиво предање неких Ђургуза да су пореклом из Херцеговине и да су се звали "Васојевићи". Код њих за сада доста тога упућује управо на ту подграну E-V13.
Каљевић, Митровдан, Кржања, Црна Гора, I2-M423
Не знам како се ово уклапа у досадашње резултате
Kržanja je selo u Kučima, slava kao kod Mrnjavčevića ali različita haplogrupa.
Каљевићи из Куча би требали бити E-V13. Зато верујем да је ово резултат неког Каљевића који слави Томиндан, али да је због претпоставке о даљем пореклу, ставио место Кржања. На основу претраге по мрежи закључих да славе ипак Томиндан.
На основу претраге по мрежи закључих да славе ипак Томиндан.
Каљевићи из Куча би требали бити E-V13. Зато верујем да је ово резултат неког Каљевића који слави Томиндан, али да је због претпоставке о даљем пореклу, ставио место Кржања. На основу претраге по мрежи закључих да славе ипак Томиндан.
То си закључио баш за овог Каљевића тестираног код 23andMe, да ипак слави Томиндан?
Занимљиво је да Одовић из Никшићке Жупе, који има потпуно поклапање (23/23) са раније тестираним Каљевићем из Мионице, има предање о пореклу из Куча. Пиперско тестирање, као и други досадашњи резултати из Пипера, показали су да је предање о пореклу Каљевића из Пипера највероватније нетачно. У том смислу, помен Кржање као неког давнијег завичаја, лепо се уклапа у ову причу. Пипери су могли бити привремено станиште Каљевића, пре пресељења у Дробњак.
Малу забуну уноси питање славе - Митровдан или Томиндан?
Рекао бих, на основу неких ствари (на мрежи).
Деда по оцу овог Каљевића рођен је у Србији, па ми то такође негде говори су ово Каљевићи Томинштаци. Могуће да су истраживали корене, па наишли на причу о Кржањи и тамошњим Каљевићима.
Иначе од презимена су ту још и Никић, Станишић и Штимац.
Од локација: Нови Сад, СРБ; Кржања, ЦГ; Косово; Ријека, ХР
Ово можда реши "дилему" о пореклу
Каљевићи из Куча би требали бити E-V13. Зато верујем да је ово резултат неког Каљевића који слави Томиндан, али да је због претпоставке о даљем пореклу, ставио место Кржања. На основу претраге по мрежи закључих да славе ипак Томиндан.
Могуће да су истраживали корене, па наишли на причу о Кржањи и тамошњим Каљевићима.
Чисто информативно: који су тачно то Каљевићи - Мрњавчићи у Кржањи, од којих потиче тестирани Николић?
Према родослову који је објављен у књизи Миљана Јокановића, сви Криводољани и Лединићи су заправо Љуљановићи.
Пасови су следећи: Гојко Мрњавчевић-Ненад-Гаврило "Грча"-Панто-Алекса "Љешo"-Којко-Љуљан-Јован-Иван
Иван Јованов је имао петорицу синова:
1. Вучица од кога су Перковићи, Митровићи, Јовановићи и Савићи у Кржањи
2. Вуко од кога су Нељевићи у селу Прељевићи у Ублима (њих је Ердељановић сврстао у старинце у Ублима)
3. Којо "Каља" од кога су Каљевићи који се деле велики број братстава од којих само једна мања грана носи презиме Каљевић, а остали су Љаљевићи са бројним огранцима и Зоњићи у Кривом Долу и Кржањи и Јусуфрамићи у Диноши.
4. Ћетко од кога су Ледињани
5. Ђурица од кога су Мијовићи
Презиме Каљевић међу Љуљановићима (и уопште у Кучима) нисам видео ни код једног другог аутора осим код Јокановића.
Ердељановић је дао леп преглед Љуљановића, по којем они нису Мрњавчићи, нити Кучи, већ Срби из Груда који су се доселили у Криви До и тамо измешали са Мрњавчићима. Тако да не видим зашто би један резултат био релевантан за све Љуљановиће, односно Криводољане.
Уверен сам да је Ердељановић почетком 20. века од становништва у Кучима добио далеко релевантније податке о племену и родослову, него што их има Јокановић крајем 20. века.
Не бих да звучи као неко ниподаштавање, нека буде тек моје незнање, али - ко је Миљан Јокановић?
Презиме Каљевић међу Љуљановићима (и уопште у Кучима) нисам видео ни код једног другог аутора осим код Јокановића.
Ердељановић је дао леп преглед Љуљановића, по којем они нису Мрњавчићи, нити Кучи, већ Срби из Груда који су се доселили у Криви До и тамо измешали са Мрњавчићима. Тако да не видим зашто би један резултат био релевантан за све Љуљановиће, односно Криводољане.
Уверен сам да је Ердељановић почетком 20. века од становништва у Кучима добио далеко релевантније податке о племену и родослову, него што их има Јокановић крајем 20. века.
Не бих да звучи као неко ниподаштавање, нека буде тек моје незнање, али - ко је Миљан Јокановић?
Најбоље да контактирам тестираног. У принципу не може и једно и друго. Ако су из Кржање, онда су Кучи (Митровдан) и вероватно немају везе са Томинданом и Дробњаком. Уколико су негде из Србије, а чули су за кучке Каљевиће, могуће да су ставили то као место порекла. Мада чисто сумњам да би тек тако уписавали Кржања/ЦГ.
Занимљиво. Зна ли се која је слава Путника од којих је војвода? Презиме је свакако присутно у различитим крајевима Војводине па је сигурно да нису сви сродни. Конкретно на простору Шајкашке мислим да постоје најмање 2 несродне фамилије Путник, од једних је очева мајка (слава Ђурђиц, село Шајкаш).
Значи Радомир Путник и Омер-паша Латас род?
Још један СНП низводно од Z63 на 23andMe:
Влајковић, Србија, I1-Z63>FGC9550
https://www.yfull.com/tree/I-Y6634/
Старином су из Задубља у Црној Гори,
Брацановић, непознато, I2-S17250Мислим да би могли бити са Цетиња, они колико знам немају свест о сродности са конкретним братством или племеном. Тако ми је барем причао један од тих Брацановића.
Ово су вероватно неки Брацановићи из Црне Горе. Било их је у више племена, али нисам сигуран одакле би ови могли бити пореклом.
Мислим да би могли бити са Цетиња, они колико знам немају свест о сродности са конкретним братством или племеном. Тако ми је барем причао један од тих Брацановића.
Овде нађох податак да једни Путиници из Јужног Баната славе Петковдан
https://www.poreklo.rs/2012/03/06/putnik/
Најбоље је контактирати тестираног и видети да ли има везе са Радомировим Путницима. Према ономе што се наводи на мрежи његов деда се доселио у те крајеве крајем 18. века са Косова.
један занимљив резултат из Македоније
Константиновић, Македонија, E-L618
https://www.yfull.com/tree/E-L618/
Брацановић, непознато, I2-S17250
Ово су вероватно неки Брацановићи из Црне Горе. Било их је у више племена, али нисам сигуран одакле би ови могли бити пореклом.
Ово би значило да је тестирани L618+ а V13-?
Зотовић, Никољдан, Херцеговина, R1b-U152
Зотовићи су позната херцеговачка породица из Љубомира.
"ЗОТОВИЋ (п). Домашево (Љубомир, Требиње). Некада их је било и у Крајпољу (Љубиње). Поријеклом су „однекле од Подгорице у Црној Гори”. Тамо су неки Зотовићи примили ислам, а они који то нису хтјели доселили су у Љубомир. Из овог рода било је свештеника и владика."
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Зоранић/Зороњић, Црна Гора, E-V13
Готово извесно је у питању муслиманско братство из села Жиљак код Бијелог Поља о коме је Лутовац записао следеће:
Зоронићи (27. к), не знају своје порекло. Рано су примили ислам. Без сваке сумље спадају у старинце или раније досељенике.
Јово Медојевић је у књизи о муслиманима Бјелопољске области записао следеће:
Зороњићи, један од најстаријих муслиманских родова у бјелопољском крају. Раније су се презивали Џанбеговићи. Рано су примили ислам па их прозваше Зороњићима. Сматрају се старосједеоцима у Жиљку. Живе у Расову, Губавчу, Бистрици, Расаднику.
И одавде се види да су обе верзије презимена у употреби. На попису 1913. године су пописани свуда као Зороњићи сем у Бијелом Пољу где је тада била једна кућа Зоронића.
Ресановић, вероватно Хрватска, R1a-Z280>CTS3402
Ресановићи су углавном Срби са Баније. Петар има Ресановиће у фамилији, овде је писано о њима:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2877.msg79256#msg79256
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3514.msg95683#msg95683
Столић, (поријекло није наведено) I2-S17250
Машин, муслиман, Фојница-Кисељак/БиХ, R1a-M417
Према попису 1991,Мешанаје било у Пољу Остружници (Фојница), Плочари Пољама (Фојница), Смајловићима (Фојница) и у Хан Плочама (Кисељак).
Машин], муслиман, Фојница-Кисељак/БиХ, R1a-M417
Према попису 1991, Мешана је било у Пољу Остружници (Фојница), Плочари Пољама (Фојница), Смајловићима (Фојница) и у Хан Плочама (Кисељак).
Машина, пардон.
Ако је Машина(а) - интересантно презиме.
Први муж краљице Драге Обреновић је био Светозар Машин, грађевински инжењер, кажу чешког порекла.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Svetozar_Ma%C5%A1in
Алимпић, Србија, E-L677
Алимпића је углавном било у Западној Србији (Подриње, Мачва). Светозар Томић помиње неке Алимпиће исељенике из Пиве.
Да, да, Машин је. С обзиром да је ријетко презиме, и то не само у Босни, него и шире, могуће је да је неког "скоријег" небалканског поријекла. У том случају би једино Угарска долазила у обзир. А међу мухаџирима из Угарске, можда је било и оних који су по поријеклу могли бити Чеси или Русини. То боље нека неко одговори који је више упучен у ту проблематику. Додуше, и ако их је било, сумњам да би сачували своје старије, у том случају, чешко презиме. Али, интересантно свакако. Штета заиста што нема маркера доступних на 23andMe.
Ускоковић, вероватно Црна Гора, R1b-L51>S14328
Миљанићи о Ускоковићима:
Uskoković, Pješivački Do (selo Ćurčić), Pješivci; iz Pješivačkog Dola, Bogeta se doseli u Riđane (Nikšić), pa su se njegovi sinovi preselili (oko 1874. god.) u Šavnik (Drobnjak); Pješivački Uskokovići sebe smatraju srodnicima Vukčevića iz Draževine (Lješkopolje), Podgorica pa jedni u Donje Kokote (Zeta) od 1879. god.. Porijeklom su od Vučitrna (Kosovo), a jedno vrijeme su živjeli između Medove i Lješa u Albaniji. Od njih su u: Rijeci Crnojevića; Baru; Ćurčićima (Pješivci) i Šavniku; Cetinju; Podgorici; Vraki (Skadar) i jedni preko Hasa prešli u Metohiju; Pljevlja; Visokoj (Užice); Ulcinju i Plandišu (Valjevo)
Uskokovići, bratstvo u Lješanskoj Nahiji
Uskokovići, bratstvo u Dolu u Pješivcima
Ускоковића има и у дугим областима, али су најбројнији у ЦГ. Осим тога, женска линија овог Ускоковића води порекло одатле, иако је тестирани ставио место порекла мушке линије - САД.
Ускоковић, вероватно Црна Гора, R1b-L51>S14328
Сабљаковић, муслиман, БиХ, R1a-Z280>Z92
Колико сам успео да видим, Сабљаковићи су муслимани из околине Цазина и Какња. Није их било пуно у другим крајевима БиХ. У Босанској Крајини су најбројнији.
Баћовић, Никшић? I2-S17250
Тестирани Баћовић је изгледа из Никшића. Ови Баћовићи (шире Мулине) славе Јовањдан и пореклом су из Бањана. То је род тзв. Кленчана. Ако се не варам, у оквиру њих је било неких N.P189.2, па овај резултат помало чуди?
Јуче сам код Шобајића (Корјенићи) налетио на предање старе муслиманске породице Пирића из Корјенића, који су послије првог свјетског рата иселили у Тузлу, да су била два брата, Пиро и Баћо, да су од Пира постали Пирићи, а од Баћа - Баћовићи, угледно братство уплемену Бањанима. Треба рећи да међу резултатима из необјављеног истраживања ДНК поријекла Херцеговаца имамо Пирића, истина не из Тузле, али са предањем о поријеклу из Ластве, и он је испод S17250.
Зато бих рекао да резултат Баћовића можда и има смисла.
Елек, БиХ, I2-M438Елек је из Врхпрача- Пале, подножје Јахорине...
Презиме Елек је карактеристично за Србе из околине Сарајева. Тестирани би, према неким информацијама, могао бити из романијског краја (Пале).
Елек је из Врхпрача- Пале, подножје Јахорине...
То су они, по свему судећи. Шта славе? Видим да Елека има и у Херцеговини. Околина Невесиња, пореклом "из Голије". Једни су одселили "у Босну", па су вероватно то ови са Пала.
Елек је из Врхпрача- Пале, подножје Јахорине...
Занимљиво нема их у Шематизму из 1882., или су уписани као Елчић Св. Никола??Вјероватно зато што су по Милићевићу у Југовиће дошли око 1830, а касније у Босну.
Занимљиво нема их у Шематизму из 1882., или су уписани као Елчић Св. Никола??Елчићи су апсолутно друго презиме и живе на друој страни Сарајева.
Допуђа, непознато, I1-Z63>FGC9550
Имамо тестиране Допуђе (Допуђ презиме) из околине Обровца, али су R1b-U152 (род "Озгорастовића").
Ово би такође могли бити крајишки Срби (и поклапања су једног Крајишника). Овог пута из Лике, тачније околине Удбине, где је било највише Допуђа према лексику презимена СР Хрватске (Бунић и Ћојлук).
Делић, J2b-M205
Имамо Делиће из Лике (Бјелопоље) са овом хаплогрупом и у пројекту
Делић, J2b-M205
Имамо Делиће из Лике (Бјелопоље) са овом хаплогрупом и у пројекту
Делићи постоје и на потезу Рогатица - Соколац , србису а по босни постоје и муслимани...
Вукановић, БиХ: I-M423Занимљиво је за ово за Јолиће. И моји Загорци су из Отишића прошли у Лику. Иста слава је у питању, само што ја носим Р1а-л1029. Да ли су ови Јолићи променили и хаплогрупу променом презимена?
Гризељ, БиХ: I-M423
Јолић, БиХ: I-M438
Не тако често презиме. Јолића је било у западној Босни.
ЈОЛИЋИ – Прије су се презивали Загорац. Поријеклом су из Отишића код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/
Палић, муслиман, БиХ: I-M438
Хасанбеговић, муслиман, БиХ: I-M438
Имамовић, муслиман, БиХ: I-L460
Реповић, БиХ: I-M423
Реповић је сасвим сигурно Србин по имену. Реповићи су изгледа из Херцеговине, пошто се ово презиме не помиње нигде на попису из 1991. и у шематизму из 1882. За Реповиће из Невесиња се каже да славе Јовањдан и да су пореклом из Бањана. Има их и у Мостару.
Гроздић: J-M241
Крамар, ХР: J-M205
Лулић, ХР: J-M267
Кошутић: J-M241
Занимљиво је за ово за Јолиће. И моји Загорци су из Отишића прошли у Лику. Иста слава је у питању, само што ја носим Р1а-л1029. Да ли су ови Јолићи променили и хаплогрупу променом презимена?
Штимац, G2a-L497
Такође потврда једног резултата
Елек, БиХ, I2-M438
Презиме Елек је карактеристично за Србе из околине Сарајева. Тестирани би, према неким информацијама, могао бити из романијског краја (Пале).
J2b-M205
Тетарић, муслиман, Бања Лука, БиХ
- Тетарићи су позната муслиманска породица из Бања Луке
1. Нијемчевић, БиХ, R1b-L23
Ресановић, вероватно Хрватска, R1a-Z280>CTS3402
Ресановићи су у
главном Срби са Баније. Петар има Ресановиће у фамилији, овде је писано о њима:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2877.msg79256#msg79256
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3514.msg95683#msg95683
Ракочевић, Црна Гора, E-V13
ИЊАЦ – су најразгранатији род у Ливањском пољу, а пореклом су из Црне Горе одакле су дошли у Герзово под презименом Даничић. Због убиства неког Турчина побегли су у Гламочко поље и променили презиме у Ињац. У Доњем Ливањском пољу ова многобројна фамилија се дели и расељава у друга села. Славе Светог Василија;
ПАЈЧИН – ова фамилија је огранак Ињаца. Славе Светог Василија;
Малиновић, Босанско Грахово, R1a-M417
"— Радуни (10 к.) славе Св. Василија. Пребегли овамо из Герзова ире 4—5 колена. Дошла њих двојица браће: Раде (Радун) и Миле. Овај био мален па га прозвали Малим. Од Раде су Радуни, од Малог Малиновићи. Мали се није задржао овде него отселио у Маринковце. Даљом старином су из Црне Горе и звали су се Ињци (Ињац), спомињу и презиме Коњикушић. То или им је још старије презиме или презиме неког њиховог огранка. Кад су Радуни овде избили, било много садашње земље под борјем н тек касније искрчена. Земља, веле, овде „питома и слатка“."
https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1trpci-veliki-bosansko-grahovo/
Duvnjaka Srba je u bugojanskoj općini bilo samo u selu Vedro Polje. To su Duvnjaci u parohiji Bugojno koje spominje šematizam iz 1882. sa slavom Nikoljdan. To bi ukazivalo da nisu od ovih kupreških koji slave Mratindan. U XX stoljeću nije bilo rodova na Duvnu koji su slavili Mratindan pa je starina ovih Duvnjaka nerazjašnjena. Imam jednu knjigu o Malovanu od Koste Duvnjaka u kojoj on slaže priču tom kako su se njegovi prezivali Tvrtkovići i kako su naravno potomci Kotromanića i Nemanjića i slično(uključujući neoborive dokaze kao to što mu je jednom prilikom čovjek čije je ime zaboravio na šalteru u banci autoritativno rekao da su svi Srbi u Bosni koji slave Mratinjdan potomci Nemanjića).
Nikoljdan, kao jedno od najčešćih slava, praznuje nekoliko srpskih rodova na Duvnu. Trećina svih Duvanjskih Srba, u stvari. To uključuje Karane i Milisave kao dva najveća srpska roda, ali i Bilanoviće koji tu žive bar 300 godina sudeći po spomeniku na pravoslavnom groblju u Mandinom Selu s datumom smrti 1746.
промакао ми јеЗечића има на Палама село Стајна.
Зечић, муслиман, БиХ, R1a-M512
Мишић, или Мисић, непознато, J2b-M241>L283
Mislim da ih na Ozrenu nema.U Doboju ih ima i to bas moj prijatelj :)
Балешевић, БиХ, R1b-U152
Балешевићи су искључиво Срби из Посавине и околине Озрена. Стање са пописа из 1991. године:
Mislim da ih na Ozrenu nema.U Doboju ih ima i to bas moj prijatelj :)
Таман да нам сазнаш шта славе. :)Sveti Stefan,Velika Socanica
Медар, муслиман, БиХ, R1b-L23
Медари су муслимани из Стоца
Јерговић, католик, вероватно Лика, R1a-Z280>CTS3402
Францетић, католик, Лика, R1a-M417
Да ли је Миљенко Јерговић од ових?
(https://i.postimg.cc/DZM1mYLc/250px-Miljenko-jergovic-in-Belgrade.jpg)
(са википедије)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Miljenko_Jergovi%C4%87
Мрдак, Црна Гора, G2a-L497>L42
Потврда за Мрдаке из околине Пљеваља, иако је тестирани од локација ставио само Пераст, Котор.
Не знам одакле је родом он, али тестирани Јерговићи су изгледа из Лике или са Баније.Пре десетак дана сам разговарао са Миљенком Јерговићем о пореклу. Рекао ми је да су његови Јерговићи из Личког Лешћа.
Dizdarević, musliman, vjerovatno Sandžak/CG, I1-P109
Dizdarevića ima uglavnom u Polimlju (Bijelo Polje).
Диздаревић јесте из Црне Горе.
"Dizdarević, Boljevac, Bistrica, Oluje, Godovo, Miroevići i Rasova (Bijelo Polje); Štavica i Crnča (Rožaje). Svi su grana Jećimovića bjelopoljskih, vidi: Dizdar; Iz Nikšića 1879. god. iseljeni u Bosnu; Pračica (Pljevlja); Spuž uz rijeku Zetu, sišli iz Hota (Tuzi) i jedni na Žabljak, uz Skadarsko jezero; Kolašin 18 - 19. v.; U Gusinju su srodnici Omeragića i Tairagića, doseljenika iz Šalje (Albanija)"
Вјерујем да су ови Диздаревићи старином Колашинци, попут многих других полимљских I1-P109 муслимана: Кајевићи/Кајовићи (Колашин), Муратовићи/Махмутовићи (Поља Колашинска), Садиковићи (Поља Колашинска), Даутовићи (Морачко Требаљево/Колашин) и Еровићи/Булатовићи (Ровца/Колашин). Шабановићи и Кријешторци би требали да су старином Пљевљаци.
Милаковић, непознато, R1a-M417
на 23andMe има и Милаковића I2a и N-P189.2. Ови N2a су изгледа из Крајине.
извор: 23andMe
На 23andMe се појавио нови СНП низводно од M458. У питању је R-L260. Позитиван на овај СНП је Драгићевић (или Драгичевић) из Хрватске. Вероватно Далматинац пореклом. То је тзв. "западнословенска" подграна R1a-M458. Има је доста код Лужичких Срба.
Рамић, муслиман, Тузла, I2-Y3120>Z17855
Је л' ово нови Рамић, пошто је већ био један Z17855?
Ињац, Василијевдан, Казанци, Грахово, I2-Y3120>-S17250Ово је прилично бројан род, може ли се доћи до маркера?
Блануша, вероватно Лика, I2-Y3120>S17250Било је и Крича :) (нпр. Дупор)
презиме типично за крајишке Србе. Једно од оних за које се верује да има "француски" корен. За сада имамо тројицу, или четворицу тестираних са таквим "предањем" и сви испадоше Динарци. :)
Блануша, вероватно Лика, I2-Y3120>S17250
презиме типично за крајишке Србе. Једно од оних за које се верује да има "француски" корен. За сада имамо тројицу, или четворицу тестираних са таквим "предањем" и сви испадоше Динарци. :)
Да нису ови Раичевићи из Љешкопоља? То је ујчевина мог дједа с мајчине стране.
Ninković, pravoslavac, BiH, I2-S17250
Нинковићи су дошли из или са Језера од Дурмитора у Херцеговину.
Kapanoglu, муслиман, раније ЦГ, T-CTS8512
Kapanoglu, муслиман, раније ЦГ, T-CTS8512
Какво је ово презиме? Да ли се зна нешто о пореклу презимена?
Поклапања Србина из околине Теслића:
Босанчић, I2-S17250
Ово су изгледа Босанчићи из околине Србца. Полић би нам можда могао помоћи око славе.
Вукосављевић, православац, Копаоник/СРБ, E1b-L241
Има ли још података за Вукосављевиће? Вукосављевића има у Брусу и у Тршановцима код Бруса,али и у селу Бабици, Село Бабица припада општини Куршумлија и налази се на самој административној граници општина Куршумлија и Брус. Вукосављевићи из Бабице славе Св.Николу, а за ове из Бруса нисам сигуран.
И мене интересује да ли постоји податак о слави ових Вукосављевића..један род од којих воим порекло су управо Вукосављеви(ћи) из Баната што славе Ђурђиц.
Ово су изгледа Босанчићи из околине Србца. Полић би нам можда могао помоћи око славе.Нажалост, нисам неки познавалац тог мог краја :)
Кодић, Србија, хаплогрупа G-L42
Неки нови тестирани (без маркера) на 23андМе који су ми додани:Судећи по резултату, Милошевић очигледно из Херцеговине, тачније околине Билеће.
С. Милошевић
(непонзатог порјекла) тј. није наведено
Хаплогрупа: Л-М349
З. Трифуновић
Са мајчине стране сви из Босне, са очеве из Србије
Хаплогроупа: И-П109
Н. Борић
Отац Србин, мајка Српкиња, рођен у Младеновцу, сродан Јовановићима (према личним тврдњама)
Хаплогроупа: "R-Z326"
Ј. Богдановић
Непознатог порјекла
Хаплогрупа: "R-CTS3402"
С. Игњатовић
Непознатог порјекла
Хаплогрупа:" I-S17250"
Д.Марковић
Очева страна из Србије
Хаплогрупа: ЕВ-13
Н. Ковач
Непознатог порјекла
Хаплогрупа: "I-S17250"
М. Радојчић
Сви из Србије
Хаплогрупа: ЕВ-13
Одановић, Хрватска, I2-Y3120>Z17855
Одановићи су Личани из околине Оточца и Госпића. Славе Никољдан, ако се не варам. Не знам да ли је од њих и наша позната глумица, Олга Одановић. Све чешће се на простору Лике јавља ова подграна I2a. Вероватно постоји веза са Мириловићима. Тренутно у Лици имамо Глумце, Љуштине, Лабусе, сад и Одановиће, сви I2-Z17855.
Да, Олгин отац је Личанин. Био је рудар, па су се послом селили. Она је рођена у Словенији (мајка јој је Словенка), а касније су се преселили у Алексинац.
у то име :D
Мариновић, Црна Гора, E-V13
Миљанићи о Мариновићима:
- Marinovići, bratstvo u Očinićima
- Marinovići, bratstvo u cetinjskom Donjem Kraju
- Marinovići, bratstvo u selu Slivnici
- Marinovići u Grblju, u Kotoru i u Stolivu u Boki
- Marinovići u Trstu
За крај ове "туре"
Лакета, непознато, R1b-L51>Z209
поставих овај резултат зат што су у питању поклапања једног Херцеговца, па у том смислу Лакете могу бити одатле. Мада презиме може бити и страно, а веза са Херцеговином преко Мучибабића (мајчина страна).
Лакете су из Невесиња, Небојша, и то баш на том потезу где почињу Мучибабићи
Чудан СНП резултат ако се може уопште повезати са Мучибабићима. Изгледа ми да Мучибабићи имају рођака у граду Софији (1/17) који има ове њихове необичне вриједности осим што има 393=12 али је СНП потврђен у студији као R-U152+.
Не изгледа ми да Мучибабићи припадају грани Z209 јер припадници те гране као модалне имају вриједности на спорим маркерима које су за остале R1b немодалне: dys448=18 + dys437=14. Нити један СНП потврђени Z209 нема ту вриједности од Мучибабића.
Мислим да Мучибабићи по поклапању са овим Бугарином морају бити U152+, једина разлика је његова ионако нетипична за U152 dys393=12, а они имају типичну вриједност за L51.
Лакета има аутосомално поклапање са овим Херцеговцем. Дакле ово је Лакетин СНП, не Мучибабићев. Мучибабићи су им фамилија.
Постоје Мариновићи у Грбљу са предањем о старини из Бјелопавлића, па би се код њих и хаплогрупа утврђена код тестираног лепо уклопила.
Но, свашта може бити, па док не сазнамо барем славу или неки другу појединост, тешко је одгонетнути од којих је тестирани.
Маршићанин, Србија, T-CTS8512
Ивезић, непознато, R1a-Z280>CTS3402
Ивезићи би требало да су из Црне Горе, највероватније из Зетске равнице.
Јањанин, Хрватска, R1a-M458>YP417
Има на 23andMe и Јањана из Босанске Крајине, такође R1a. Ово би могли бити Срби са Баније, треба проверити још
Етеровић, Хрватска, R1a-M417
Ивезићи би требало да су из Црне Горе, највероватније из Зетске равнице.Знам да има Ивезића и у Брусу
Батровић, Црна Гора, J2b-M241>L283
Batrović, u Podgoricu došli iz Brčela (Crmnica), Nikšić
Перезић, Црна Гора, R1b-Z2103>CTS9219
Perazić, u Vukovce (Zeta) sišli iz Sokola (Klimenti), sjeverna Albanija (vidi: Kliment i sl), od njih su u Katunu Riježevića 1655. god. pa jedni i kao: Režević, u Paštrovićima, neki su prešli iz Zete u Boljeviće u Godinje (Crmnica), pa od njih 1826. god. u Petrovac na Moru kao: Perazić, jedni i kao: Perezić u susjednim Podima, u Velje Mikuliće (Bar) a od ovih u Ulcinju, Budvi, a u Podgorici i kao: Bibalić; Herceg-Novi; Kotor; Cetinje
Перезић, Црна Гора, R1b-Z2103>CTS9219
Perazić, u Vukovce (Zeta) sišli iz Sokola (Klimenti), sjeverna Albanija (vidi: Kliment i sl), od njih su u Katunu Riježevića 1655. god. pa jedni i kao: Režević, u Paštrovićima, neki su prešli iz Zete u Boljeviće u Godinje (Crmnica), pa od njih 1826. god. u Petrovac na Moru kao: Perazić, jedni i kao: Perezić u susjednim Podima, u Velje Mikuliće (Bar) a od ovih u Ulcinju, Budvi, a u Podgorici i kao: Bibalić; Herceg-Novi; Kotor; Cetinje
Стричевић, БиХ, R1a-M417Пиштеља и Пиштељића било у Требињу и Љубињу, баш у чаршијама. Били су пушкари и трговци. Саво Пиштеља сахрањен 1844. године у Љубињу.
Стирчевића је било међу Србима из Босанске Крајине. Околина Гламоча, слава Ђурђевдан
Рогић, Војнић, Кордун, R1a-Z280>Z92
Ћурковић, БиХ, R1a-Z280>Z92>YP270
Бањац, непознато, R1a-Z280>Z92
Интересантна је ова појава Z92 у Крајини. У пројекту је носе Биге са славом Трифињдан, из Лике, као и Љубојевићи са Баније и Маркови из Славоније.
Кременовић, Јовањдан, Босанска Крајина, E-V13
презиме присутно у околини Бања Луке, Градишке и Дубице. Кременовићи из Бања Луке и Поткозарје славе Јовањдан, а они из Крупе (Поуње) Никољдан.
Вујчић, Кордун, E-V13
Старчић, вероватно западна Хрватска, I1-M253
Златановић, БиХ, I1-P109
Перезић, Црна Гора, R1b-Z2103>CTS9219
Perazić, u Vukovce (Zeta) sišli iz Sokola (Klimenti), sjeverna Albanija (vidi: Kliment i sl), od njih su u Katunu Riježevića 1655. god. pa jedni i kao: Režević, u Paštrovićima, neki su prešli iz Zete u Boljeviće u Godinje (Crmnica), pa od njih 1826. god. u Petrovac na Moru kao: Perazić, jedni i kao: Perezić u susjednim Podima, u Velje Mikuliće (Bar) a od ovih u Ulcinju, Budvi, a u Podgorici i kao: Bibalić; Herceg-Novi; Kotor; Cetinje
Батровић, Црна Гора, J2b-M241>L283
Batrović, u Podgoricu došli iz Brčela (Crmnica), Nikšić
Бањац, непознато, N-P189.2
потврда за крајишке Бањце-Латиновиће, највероватније
Пиштељић, непознато, Q-Y2225
презиме доста ретко. Јавља се код Срба из Посавине и Босанске Крајине и у верзији Пиштеља. Славе искључиво Никољдан, осим у Маховљанима где славе Ђурђевдан. Миљанићи пишу да Пиштељића има и у Црној Гори (Цетиње).
Милићевић, Босна, раније Србија, J2b-M205
имамо у пројекту Милићевиће M205 из Јадра. Како тестирани данас живи у БиХ/РС, може бити да је из тих пограничних крајева
Ивковић, Хрватска, I2-Z17855
Јовановић, Ј2-L283
Калајџић, БиХ, муслиман, R1a-M458>YP417
Томић, I2-PH908>Z16983
Пејић, Брчко/БиХ, I2-S17250
Папић, Нови Пазар/СРБ, муслиман, R1b-CTS9219
Нисавић, ЦГ, православац, E1b-V13
Глувачевић, БиХ, I2-S17250
Ивковић, Хрватска, I2-Z17855
Јовановић, Ј2-L283
Калајџић, БиХ, муслиман, R1a-M458>YP417
Томић, I2-PH908>Z16983
Пејић, Брчко/БиХ, I2-S17250
Папић, Нови Пазар/СРБ, муслиман, R1b-CTS9219
Нисавић, ЦГ, православац, E1b-V13
Глувачевић, БиХ, I2-S17250
Ивковић је католик?
Зна ли се одакле је Петровић?
Petrovich/Петровић, православац, I2-S17250Tuzla samo pojacava broj S17250 (vjerovatno sve PH908).
Азабагић, муслиман, Тузла/БиХ, I2-S17250
Хабибовић, муслиман, Тузла/БиХ, I2-S17250
Мустајбашић, муслиман, Бијело Поље/ЦГ, I2-S17250
Зајић, Топлица (између Куршумлије и Блаца), Србија, I2-M423
Нисам нашао више о Зајићима из тог краја. На овом сајту се помиње да би могли бити ЦГ порекла (Ровца) и да славе Митровдан.
http://zajic-zajich.blogspot.com/p/blog-page_07.html
Ивезић, непознато, R1a-Z280>CTS3402
Зна ли се нешто више о Ивезићима ?⅝
Мустајбашић, муслиман, Бијело Поље/ЦГ, I2-S17250
Ивезића има у Азанама (Бихор) а изгледа да их је било у Сухом Долу (општина Тутин), и у селу Велика код Андријевице.Ивезића има у ЦГ два рода.
Ивезић, непознато, R1a-Z280>CTS3402
Зна ли се нешто више о Ивезићима ?⅝
1. У Хоте су Албанци - католици, огромно братство.
2. У Бихору су Срби - православци мало братство.
Мада видим да се у Отроцима спомиње овај род:
"Доцићи (Манојловићи, Мијаиловићи, „Црепуљари“), Јовањдан и:
-Главчићи, Никољдан – прекада Св. Мојсило, су од старине исти род. Овамо се први доселио Мијаило Доцић „Црепуљар“ из Новог Села у Трстеничком срезу и донео синовца Манојла на леђима. Главчићи су се међутим недавно доселили од Главчића из Грачаца „на имање“ у Вукомановиће."
Видим да ту има и Ердоглија са Врачима. Ако је Мијајловић од овог рода што слави Јовањдан, то може значити да је I2-M223 заступљена код више родова из тог краја. То не би било ништа чудно, него смо се ми фокусирали на Ковачане када је ова хаплогрупа у питању.
Ламбета, Херцеговина, I2-S17250
- Ламбете су старином из околине Требиња, воде порекло нод неке старе породице Лула која је живала близу Хума у шуми требињској.
Брујић, Ђурђевдан, Голиња, Вргинмост
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=17, DYS458=18 и посебно DYS456=16. Ову комбинацију маркера има тестирани Добрић из Доброљубаца код Бенковца. Са њим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера, али на DYS481 чак четвороструко нижу вредност. Можда им је близак и Векић из Ервеника. Сви славе Ђурдевдан.
О Брујићима ће нешто више рећи Петар.
Брујићи су потврђени у Голињи још 1772. године, када се у списковима хусара Прве банске регименте помиње Антонија Брујић из Голиње. Видимо да је рођен и да је живио у Голињи (задруга бр. 16), да је грчке вјере, да је био стар 28 година (рођен око 1744. године) и да је служио као хусар већ годину дана (од 1771. године).
(https://i.postimg.cc/ZRtYfBHX/image.jpg)
У крајишким списковима Прве банске регименте из 1807. године пописана су чак тројица Брујића из Голиње, сви из исте задруге (бр. 8 ). На основу распореда осталих задруга (прије свега Арбутина, Велемировића и Мравовића), очито је да је ријеч о истој задрузи у којој је пописан Антонија 1772. године и да је из неког разлога дошло до промјене бројева задруга. Дакле, те 1807. године пописани су:
1) Дамјан Брујић
Дамјан је био стар 31 годину (рођен је око 1776. године), био је регрутован 1793. године и те 1807. године није имао потомство.
2) Марко Брујић
Марко је био стар 30 година (рођен је око 1777. године), био је регрутован 1796. године и те 1807. године имао је три сина и три кћери. Његови синови били су Тодор (стар 15 година, рођен око 1792. године), Пава (стар 12 година, рођен око 1795. године) и Петар (стар 10 година, рођен око 1797. године), док су његове кћери биле Марта (стара 8 година, рођена око 1799. године), Макивија (стара 6 година, рођена око 1801. године) и Стоја (стар 6 мјесеци, рођена око 1807. године).
3) Никола Брујић
Никола је био стар 21 годину (рођен је око 1786. године), био је регрутован 1805. године и те 1807. године имао је два сина и једну кћер. Његови синови били су Сава (стар 3 године, рођен око 1804. године) и Петар (стар 1 годину, рођен око 1806. године), док је његова кћер била Дева (стара 1 и по годину, рођена око 1806. године).
У крајишким списковима Прве банске регименте из 1819. године пописан је један Брујић из Голиње. Ријеч је о Пави Брујићу, старом 24 године (рођен је око 1795. године), који је био регрутован 1812. године и који је те 1819. године имао једну кћер. Његова кћер била је Ана (стара 6 мјесеци, рођена око 1819. године). Пава Брујић је пописан у задрузи број 10 и како је то била задруга Мравовића, биће да је дошло до грешке приликом пописивања јер је очито да је овдје ријеч о Пави Брујићу који се помиње као син Марка Брујића 1807. године.
На основу ових података можемо закључити да су Брујићи били присутни у Голињи још током прве половине XVIII вијека и да су се сви развили из једне задруге. Упитно је јесу ли сви они потомци Антоније Брујића (познато нам је да су задруге биле бројне и да су имале више чланова), али су добре шансе да јесу пошто би Дамјан, Марко и Никола по годинама свакако могли бити његови синови.
Глувачевићи из БиХ су искључиво Срби из околине Босанског Шамца
Калаба, Србија, J2b-M241>L283
Не знам да ли има неких Калаба пореклом из Србије. По подацима са сајта, присутни су само у западној Босни и на Банији.
https://www.poreklo.rs/tag/kalaba/
Бећировић, Црна Гора? I2-S17250
претпостављам да су ови Бећировићи у питању:
БЕЋИРОВИЋИ
(живе у Горњој Бијелој)
"Бећировићи су се у Горњу Бијелу доселили из Љевишта -дошао је Новица Неђељков 1910. године. Бећировићи су поријеклом од Требјешана, гдје су се презивали Кљајићи. Из Требјесе су се, послије разуре 1789. године, населили у Вражегрмце, а 1792. прешли у Љевишта, у Горњу Морачу. Станиша се истакао као добар јунак и хајдучки харамбаша; опјеван је у народним пјесмама. Имао је два сина – Дуку и Јездимира, који је имао надимак „Бећир“. Од Дуке нема потомства, а Бећир је имао синове Рада и Петра. Бећир погине код Драгилова вира, на планини Лукавици 1825. године, од руке Фазла Ибричића Љуце, а освети га његов син Раде око 1847. године, погубивши Фазла Иберичића у Буковичкој гори. Презиме Бећировић његови потомци су добили по Бећиру.
У комитском покрету 1916-1918. године налазио се Радован Бећировић из Бијеле, најпознатији творац јуначких народних пјесама, који се потписивао као Хаџи Радован Бећировић – Требјешки.
Милован Новичин је погинуо на Пљевљима 1. Децембра 1940. године, а Милијана као активна омладинка и припадник НОП-а погинула је као борац Дурмиторског омладинског ударног батаљона код Мојковца 1942. године.
Славе Лучиндан, а прислужују Петровдан."
Купрешаковић, БиХ? R1b-U152>L2
Презиме, и у варијанти Купрешак, присутно код Срба и Хрвата из Посавине. Тестирани је вероватно из Добоја.
Ако је тестирани из Црне Горе и ако је православне вероисповести, онда су ти Бећировићи у питању.
Напијало, Јовањдан, Војнић, Кордун, I2-PH908>Z16983
У Крајини овој подграни припадају Меселџије са истом славом, као и још једна породица са Баније, па можда ту постоји нека веза.
Мишчевић, Кордун, I2-M423
Мишчевић је навео више локација на Кордуну. Тамо су Мишчевићи славили Јовањдан, Никољдан и Св. Василија.
Zna li se koji su ovo Ljucovići i ima li neko do sad testiran kod nas ili okruženju sa ovom haplogrupom?
У Брдима има неке G2a на 23andmeOva haplogrupa nema veze sa pretpostavljenom bukumirskom? Koliko vidim najvise je zastupljena u maloj aziji, grčkoj i italiji.
Нпр. Рудовић и Гољо (Бијело Поље) су G2a-PF3296. Верујем да су и Љуцовићи исти род
стабло G-M406
https://www.yfull.com/tree/G-M406/
за Љуцовиће Миљанићи кажу следеће:
"Ljucović, Doljani (srodnici Drekalovića-Ivanovića), Koći i Zatrijebač (Kuči) ogranak Purišića, jedni i kao: Ljuca i Ljucaj. Od njih su u Plavu, Nikšiću, Podgorici i Rastišu."
Ova haplogrupa nema veze sa pretpostavljenom bukumirskom? Koliko vidim najvise je zastupljena u maloj aziji, grčkoj i italiji.
Болобанић, католик, Далмација, J2b-M241>L283
Дуловићи из Брда су та подграна. Овде се Атлантид кратко осврнуо на порекло одређених пдограна G2a
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=21.msg44322#msg44322
Мишчевић, Кордун, I2-M423
Мишчевић је навео више локација на Кордуну. Тамо су Мишчевићи славили Јовањдан, Никољдан и Св. Василија.
Мишчевића је било и у Обљају код Глине, гдје су потврђени у другој половини XVIII вијека и гдје су славили Ивањдан.
Од овог рода је и сликар Богдан Мишчевић (Гређани):
http://www.bogdanmiscevic.com
Болобанић, католик, Далмација, J2b-M241>L283
С обзиром да се помињу као слављеници различитих крсних слава на подручју Баније и Кордуна, то и не би требало да чуди.
Око крсних слава је замршена ситуација.
Поменуте крсне славе односе се на Мишчевиће са подручја читаве Горњокарловачке епархије, а не само на оне са подручја Баније и Кордуна. Ти подаци потичу из 1883. године и нажалост не садрже податке о парохијама (попут шематизама Дабробосанске митрополије и Пакрачке епархије), већ су наведена само презимена са крсним славама. Осим тога, ти подаци нису потпуни.
Милијашевић, Србија, J2b-M241>L283
Милијашевићи би требало да су Крајишници. Није ми познато да их је било у Централној Србији.
Milijaševići grana Bankovića ima ih u Kusatku kod Mladenovca
Да, али сад сам видио да их има у околини Лознице; Ступница:
"Милијашевићи славе Алимпијевдан. Сви Ступничани преслављају Младу Недељу, недељу по Спасовдану осим два досељеника из Слатине".
Е сад ме занима колико су блиски с обзиром на HG са Благојевићем из Велика Обарске; Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Семберија - Припада хаплогрупи J2b-M241.
Слав се слаже а дубља грана се се код Благојевића не зна.
Јел се резултати са 23andMe такође уносе у табелу пројекта или се само објављују овде?
Вјерујем да је ријеч о Мишчевићима са подручја Вргинмоста.
Они су потврђени у селима Буковица, Гређани и Пониквари почетком XIX вијека. Од овог рода је и сликар Богдан Мишчевић (Гређани):
http://www.bogdanmiscevic.com
Мишчевића је било и у Обљају код Глине, гдје су потврђени у другој половини XVIII вијека и гдје су славили Ивањдан.
Ивезић, непознато, R1a-Z280>CTS3402
Зна ли се нешто више о Ивезићима ?⅝
Пејчић, Србија, I2-Z17855
Пејчића има пуно по Србији. Углавном јужни крајеви (Косово, копаонички крај, југоисточна Србија).
Примарно Пирот, Бабушница, Бела Паланка....
Добио сам потврду да Мишчевићи из Гређана славе Јовањдан. По свој прилици, то је крсна слава и Мишчевића из Буковице и Пониквара.Miscevici iz Paklenice kod Novske (zapadna Slavonija) takodjer imaju slavu Jovanjdan... poznajem dobro tu familiju..
Dosta prezimena sa prostora Korduna,Banije i Like se prepliću..
Npr
Banjac
Janjanin
Napijalo
Rašeta,Matijević, i Beronja itd..
Sad videh i Milakoviće, njih je bilo u opštini Dvor baš dosta...
sva prezimena su prisutna i na Baniji, a izgleda i na Kordunu
Пејчића има пуно по Србији. Углавном јужни крајеви (Косово, копаонички крај, југоисточна Србија).
Чобај, муслиман, Црна Гора, I2-S17250
Још један муслиман из околине Улциња, I2a Dinaric
Čobaj mislim da su Čobovići, za koje Jovićević kaže da ne znaju svoje porijeklo ali su najvjerovatnije slovenskog porijekla sudeći po prezimenu.
Чобовићи су из Љесковца и највероватније су Мркојевићи, мада то нигде није изричито наведено у литератури. Љесковац је све до разграничења између Црне Горе и Турске, 1880-их, био део Мркојевића, као и што је становништво било мркојевићко. Но, након повлачења границе, Љесковац је остао у турској граници.
С обзиром на географску блискост Љесковца где су Чобовићи и Зогања одакле су Чобаји (рачунам да су ти Чобаји у питању), рекло би се да је Чобај заправо албанизована верзија презимена Чобовић.
Презиме Напијало је кордунашко, из села Купленско код Војнића, где их је највише на Кордуну и било, славе Јовањдан.Nesporno...
Objavljen na Foleji prije nekoliko nedjelja rezultat Pelingu (najvjerovatnije Pelinković) iz Ulcinja - I2a-M423>CTS10228>S17250
Moglo bi se reći da su Čobovići i Pelinkovići srodni...
Неколицина нових са 23andMe, које би у најскоријем периоду требало контактирати ради тачног места порекла:
...
Црнчевић, БиХ, I1-P109
ово су изгледа Црнчевићи из Средње Босне, слава Никољдан
...
Objavljen na Foleji prije nekoliko nedjelja rezultat Pelingu (najvjerovatnije Pelinković) iz Ulcinja - I2a-M423>CTS10228>S17250
Moglo bi se reći da su Čobovići i Pelinkovići srodni...
I2-M423
Струњаш, Црна Гора
Лакићевић
Струњаши су свакако из Дробњака (огранак Србљановића), слава Ђурђевдан. Већ је било неких резултата Србљановића I2-PH908, па овај резултат има смисла
I2-Y3120>S17250
Зорић
I2-Y3120>S17250
Калајић, Срем, СРБ
Црњански
I2-Y3120>S17250
- Арежине су сигурно из Крајине. Било их је са више слава. У околини Мркоњић Града славили су Јовањдан и Никољдан
- Тешановић од локација има Сарајево, Касиндо (Источно Сарајево) и Прњавор
I2-Y3120>Z17855
Половина, ХР
- код Половине није сигурно одакле је. Има у породици Вукасе и Везмаре, а од локација Беговац (Плашки), Саборско, Карловац, Мартинска Вес, Језеро Посавско. Из Беговца су Везмари I2a.
I2-PH908>Z16983
Тркуља, ХР
- важан резултат и потврда да су Тркуље, Шкрбићи и Меселџије исти род (слава Јовањдан).
Личких Половина је на 23andme чини ми се било и са хаплогрупом N2.
Могућа хаплогрупа Милоша Црњанског и Драгоша Калајића?
Да, они су из Острвице крај Госпића. У тим крајевима су уједно били и најбројнији, што додатно баца сумњу на овај резултат. Углавном, мора да постоји неко објашњење.
Имамо презиме Црњански и на једном необјављеном истраживању. Они нису I2-S17250 (нису I2a).
Вујанић, Книн, Северна Далмација, E-V13
Ово могу бити Вујанићи из Врбника, или из Голубића. Први славе Ђурђевдан, други Никољдан.
За Струњаше постоје опречни подаци о пореклу у расположивој писаној грађи.Струњаши су избегли 1812. године из Дробњака и населили се у селу Потпеће код Пљеваља. Вратили су се 1862. када је њихов стари крај припојен Црној Гори. Први се вратио мој наврнђед Малин Струњаш (1841-1941). Зато Томић бележи да су из Затарја. Постоје две гране Струњаша, једна су прави Струњаши а друга грана је од једног усвојеног момка.
Лубурић их сврстава у Новљане, као и остале Србљановиће.
Сами Струњаши (нпр. Драгутин Струњаш), сматрају да су у Дробњак дошли из Бањана, али да нису сродни дробњачким Новљанима. Исто износе и Караџић и Шибалић.
Коначно, Светозар Томић за Струњаше бележи да су "из преко Таре". Прекотара код Дурмитораца означава област источно од Таре, што ће рећи - из пљеваљског краја.
Струњаши су избегли 1812. године из Дробњака и населили се у селу Потпеће код Пљеваља. Вратили су се 1862. када је њихов стари крај припојен Црној Гори. Први се вратио мој наврнђед Малин Струњаш (1841-1941). Зато Томић бележи да су из Затарја. Постоје две гране Струњаша, једна су прави Струњаши а друга грана је од једног усвојеног момка.
Генерал Јосип Струњаш је из те фамилије?Јесте.
Јесте.
Струњаши су избегли 1812. године из Дробњака и населили се у селу Потпеће код Пљеваља. Вратили су се 1862. када је њихов стари крај припојен Црној Гори. Први се вратио мој наврнђед Малин Струњаш (1841-1941). Зато Томић бележи да су из Затарја. Постоје две гране Струњаша, једна су прави Струњаши а друга грана је од једног усвојеног момка.
Зато Томић бележи да су из Затарја.
I2-Y3120>Z17855
Половина, ХР
- код Половине није сигурно одакле је. Има у породици Вукасе и Везмаре, а од локација Беговац (Плашки), Саборско, Карловац, Мартинска Вес, Језеро Посавско. Из Беговца су Везмари I2a.
Ивезић је изгледа из Загреба. Каже да су даљим пореклом из Лике.
По свему судећи, Половине су Кордунаши из Збјега Мочилског код Слуња, па не чуди повезаност са Плашчанима.
Збјег Мочилски није постојао као насељено мјесто 1991. године. Међутим, имамо податке из 1948. године, према којима су Половине пописане у мјестима Збјег Мочилски (Слуњ) и Половине (Огулин). Код Мирка Коренчића се Половине не наводе ни међу постојећим, а ни међу бившим насељима општине Огулин, али се наводе као бивше насеље на подручју општине Слуњ, које је временом ушло у састав насеља Збјег Мочилски.
(https://i.postimg.cc/tRcWg93D/Untitled.png)
Половине са подручја Горње крајине су још 1883. године забиљежене са двије крсне славе, Никољданом и Јовањданом, па не чуди разнородност. Поуздано знам да су Половине постојале у Драготини код Глине (Банија) и да је њихова крсна слава Никољдан. Спадају у млађе родове у селу (нема их током XVIII вијека и током прве половине XIX вијека) и имају предање о поријеклу из Лике. Међутим, пошто личке Половине (Добросело и Острвица) славе Јовањдан, мислим да огранак из Драготине прије има везе са Половинама из Бачуге и Лушчана код Петриње (Банија), које су потврђене у тим селима још током XVIII вијека (покушаћу провјерити која је њихова крсна слава).
Летица, католик, Дувно/Томиславград/БиХ, I1-Z63>Y6228
На основу података које сам добио од Небојше, успио сам утврдити да је тестирани потомак Миле Половине из Дрежника код Слуња. Половине су пописане међу жртавама Другог свјетског рата сусједног Садиловца.
То је крај нашег Уроша Узелца, па нам можда он може нешто више рећи о овом огранку Половина.
Ђениђидовић, Црна Гора, R1a-М458>L260>Y2905
"Đenđinović, ranije: Đinđin, Đenđinovići (Sutomore), Bar, doseljenici sa Srednjodalmatinskih ostrva, a tamo iz Italije."
С обзиром на хаплогрупу, предање је вероватно тачно.
Чекај, јел Ђенђиновић, а ово горе Ђениђидовић словна омашка, или...?
Хаплогрупа би ишла у прилог досељењу са далматинских острва, али - Италија?
Мени је ово презиме увек звучало као да има албанску старину (Gin Gin - Ђин Ђинов _ Ђинђиновић - Ђенђиновић).
Вукас, непознато, I2-Y3120>PH908>Z16983
Вујнић, Хрватска, R1a-M458>YP417
Вујнићи из Хрватске су углавном Срби. Ово би можда могли бити Вујнићи из Крички крај Дрниша.
Ђениђидовић, Црна Гора, R1a-М458>L260>Y2905
"Đenđinović, ranije: Đinđin, Đenđinovići (Sutomore), Bar, doseljenici sa Srednjodalmatinskih ostrva, a tamo iz Italije."
С обзиром на хаплогрупу, предање је вероватно тачно.
Вујисић, непознато, R1b-U152
ово су свакако Вујисићи Морачани, слава Аранђеловдан. Од њих је и легендардни Павле Вујисић
(https://i.pinimg.com/originals/fd/8e/e1/fd8ee1632f3714e2949a6a133765072e.jpg)
Омашка је, Ђенђиновић је. Прича о Италији је можда "последица" Јадрана.
Вероватно. А далматинска острва су у време досељења Ђенђиновића у Спич вероватно и припадала Млетачкој Републици...
Поред Ђенђиновића, у Сутомору постоји још староседелачких фамилија које имају предање да су "Млеци". Мислим да ту спадају Шкопеље, Папани, Зградићи, Занковићи, Брњаде, Масоничићи, Хрватини и још неки.Zankovići su katolici , ako to nešto znači...
Zankovići su katolici , ako to nešto znači...
Чекај, јел Ђенђиновић, а ово горе Ђениђидовић словна омашка, или...?
Хаплогрупа би ишла у прилог досељењу са далматинских острва, али - Италија?
Мени је ово презиме увек звучало као да има албанску старину (Gin Gin - Ђин Ђинов _ Ђинђиновић - Ђенђиновић).
Вујнић, Хрватска, R1a-M458>YP417
Или Кричке у Далмацији или Будимци у Славонији. Постоје још у околини Гламоча (Главице), одакле би требало изворно да су сви. Они у Будимцима су извесно пореклом из Кричака или Гламоча. Из Кричака је Јован Вујнић 1911. отишао у САД и тамо умро у Сент Луису. Имао је потомке, тако да, можда су они.
Вукосављевић, БиХ, J2b-M205
Вукосављевића међу Србима из БиХ има бар две гране. Једни су из Крајине и славе Ђурђевдан, а други су из романијског краја и славе Јовањдан.
Романијски Вукосављевићи би требало да су од пивљанских Вукосављевића из Сељана (дакле највероватније N2-P189.2), са чиме се слаже и слава. Вероватније је да су овде у питању ти крајишки што славе Ђурђевдан.
Вујат, J2b-M205
вероватно Вујати из Поткозарја (слава Стевањдан), што би се уклопило у резултат Јајчана из тог краја
Презиме Купершанин, I2-Z17855
мада бих рекао да је ово погрешно уписано презиме Купрешанин. Презиме иначе присутно код Срба из западних крајева Босне и нешто мало код Хрвата.
Презиме Купершанин, I2-Z17855
мада бих рекао да је ово погрешно уписано презиме Купрешанин. Презиме иначе присутно код Срба из западних крајева Босне и нешто мало код Хрвата.
У питању је презиме Купрешанин, а тестирани је потомак Марка Купрешанина из Радуча (Госпић, Лика).
(https://i.postimg.cc/yYzgXn5g/marko-kupersanin-naturalization.jpg)
Према подацима из 1915. године, на подручју Личко-крбавске жупаније пописано је 36 кућа Купрешана (22 куће у Медаку, 12 кућа у Крушковцу и 2 куће у Радучу). Крсна слава личких Купрешана је Никољдан.
Купрешани са истом крсном славом постојали су и на подручју Баније (Брубно код Глине и Кобиљак код Двора), гдје су потврђени још у другој половини XVIII вијека.
Небојша, када су у питању подгране динарика, 23andMe чини ми се не тестира Y4460?
Купрешани са истом крсном славом постојали су и на подручју Баније (Брубно код Глине и Кобиљак код Двора), гдје су потврђени још у другој половини XVIII вијека.
Ово су Вукосављевићи из Поткозарја. Славе Ђурђевдан. Било их је у околини Приједора и Лакташа.Вукосављевићи (са брзим акцентом је село на Гласинцу-Романија), а Вукосављевићи из Сељана то је општина Рогатица и практично припада Старој Гори или познатије као Борике.... Чисто коментаришем мождаће неко лутати у својој потрази , па само да разграничим.... ;) ;) ;)
Вујати јесу из Босанске Градишке. Слава Стевањдан.
Половине са подручја Горње крајине су још 1883. године забиљежене са двије крсне славе, Никољданом и Јовањданом, па не чуди разнородност. Поуздано знам да су Половине постојале у Драготини код Глине (Банија) и да је њихова крсна слава Никољдан. Спадају у млађе родове у селу (нема их током XVIII вијека и током прве половине XIX вијека) и имају предање о поријеклу из Лике. Међутим, пошто личке Половине (Добросело и Острвица) славе Јовањдан, мислим да огранак из Драготине прије има везе са Половинама из Бачуге и Лушчана код Петриње (Банија), које су потврђене у тим селима још током XVIII вијека (покушаћу провјерити која је њихова крсна слава).
Jel od tih Milovanovića nije poznati general Manojlo Milovanovic?
Бринић, Црна Гора, I2-S17250
о Бринићима из Црне Горе: "Brinić, Krtole (Tivat) u 16. v. doselili iz Dapca (Albanija). Od njih su u područnim: Porto Riko, Radovići (Lušac); Herceg-Novi i njegova okolina; Cetinje."
Вуковић, Јовањдан, Рогаче, Невесиње, N-P189.2
"ВУКОВИЋИ су има 350 година, доселили с Броћанца на Чеву од браства Перића. За вријеме куге код њих су три године становали Љубовићи па су им поклонили земљу. Има их у Жиљеву и Невесињу. Славе Јовањдан, прислужују Савиндан."
https://www.poreklo.rs/2013/05/27/poreklo-prezimena-selo-roga%C4%8De-nevesinje/
Маџгаљ, непознато, R1a-Z280>CTS1211
Презиме Маџгаљ је веома ретко. Среће се на северу Црне Горе. Има их у Дробњаку, где су пореклом "из Васојевића". Матица им је негде у Бихору изгледа.
"Маџгаљ поријеклом из Мезгаља по којем су се прозвали Маџгаљи, славе Ђурђевдан, бјелопољски крај (Писана Јела, Никољац, Чокрлија, Слијепач Мост, Ракоње, Малопоље, Селаковић, Сокоц, Муслићи, Недакуси, Бијели поток, Љешница, Прушка, Оклади и др.) (Јово Медојевић, Становништво и насеља бјелопољског краја, Бијело Поље, 2005, стр. 532)."
"МАЏГАЉИ су живјели на Питоминама, селу код Жабљака, гдје је крајем 19. вијека дошао Тодо Маџгаљ из Васојевића. Тодо је био кројач и на Питоминама се оженио од Шибалића, гдје је живио до двадесетих година 20. вијека, када се с породицом одселио на Недајно, село на Пивској планини. На Недајном је живио кратко вријеме, јер се и одатле сели у Црквичко Поље, гдје су његови живјели до 1945. године, када су као колонисти одселили у Бачко Добро Поље, у Бачкој, гдје и данас живе његови потомци."
Од ових Маџгаља је верујем и наш покојни глумац, Маринко Маџгаљ.
Тривун, непознато, I2-S17250
Бринић, Црна Гора, I2-S17250
Маџгаљ, непознато, R1a-Z280>CTS1211
Презиме Маџгаљ је веома ретко. Среће се на северу Црне Горе. Има их у Дробњаку, где су пореклом "из Васојевића". Матица им је негде у Бихору изгледа.
"Маџгаљ поријеклом из Мезгаља по којем су се прозвали Маџгаљи, славе Ђурђевдан, бјелопољски крај (Писана Јела, Никољац, Чокрлија, Слијепач Мост, Ракоње, Малопоље, Селаковић, Сокоц, Муслићи, Недакуси, Бијели поток, Љешница, Прушка, Оклади и др.) (Јово Медојевић, Становништво и насеља бјелопољског краја, Бијело Поље, 2005, стр. 532)."
"МАЏГАЉИ су живјели на Питоминама, селу код Жабљака, гдје је крајем 19. вијека дошао Тодо Маџгаљ из Васојевића. Тодо је био кројач и на Питоминама се оженио од Шибалића, гдје је живио до двадесетих година 20. вијека, када се с породицом одселио на Недајно, село на Пивској планини. На Недајном је живио кратко вријеме, јер се и одатле сели у Црквичко Поље, гдје су његови живјели до 1945. године, када су као колонисти одселили у Бачко Добро Поље, у Бачкој, гдје и данас живе његови потомци."
Од ових Маџгаља је верујем и наш покојни глумац, Маринко Маџгаљ.
Васковић, БиХ, R1a-M458>L1029>YP417
Презиме Васковић се код Срба из БиХ/РС среће искључиво у Херцеговини и околини Сарајева. Ово су по свему судећи Васковићи из околине Сарајева, који су огранак Говедарица из Херцеговине. Овоме иде у прилог и хаплогрупа/подграна. Сродни су им још Лучићи. Сви славе Никољдан.
Има и једних Лучића из Сарајева на 23andMe, али они су I2a.
"Васковићи 2 куће, старином Говедарице из гатачког котара, одакле су се доселили кад је Карађорђе узео Биоград. Побјегли су од зулума Фочић-Мехмед-агина кахвеџије Логе, који је тамо пребјегао пошто су Срби заузели Биоград. Дошла су два брата: Васко и Лука. Од Васка су Васковићи у Сарајевском пољу и од Луке Лучићи. Слава Св. Никола."
"Лучићи, иста породица са Васковићима, доселили се из Лужана прије 10 година. Слава Св. Никола."
Од сарајевских Васковића води порекло певач, Бојан Васковић.
Постоји изгледа и варијанта по којој су пореклом из Шекулара:
"Маџгаљ поријеклом из Мезгаља по којем су се прозвали Маџгаљи, славе Ђурђевдан, бјелопољски крај (Писана Јела, Никољац, Чокрлија, Слијепач Мост, Ракоње, Малопоље, Селаковић, Сокоц, Муслићи, Недакуси, Бијели поток, Љешница, Прушка, Оклади и др.) (Јово Медојевић, Становништво и насеља бјелопољског краја, Бијело Поље, 2005, стр. 532)"
https://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/
Боројевић, БиХ, J2b-M205
Дебељевић, Србија, R1a-M417
Хаџуабулић, муслиман, БиХ, R1a-M458>L1029>YP417
Занимљив резултат, било би добро када бисмо некако сазнали крсну славу тестираног Боројевића.
Боројевићи су бројни на подручју Поткозарја, гдје их има са више крсних слава.
По свему судећи, крајем XVII и почетком XVIII вијека, велики број Боројевића из Поткозарја прешао је на Банију. Играли су значајну улогу у историји Банске крајине и дали су више народних првака. Главнина банијских Боројевића слави Јовањдан, али их има са више крсних слава.
Стамболић, Србија, J2b-M241>L283
Муџахасић, муслиман, БиХ, J2b-M205
Мисимовић, I2-Y3120>Z17855
Стамболића нема пуно у Србији. Презиме је присутно у моравичком округу (слава Ђурђевдан) и у околини Вучитрна на Косову (слава Ђурђевдан). Покојни Иван Стамболић је од ових из Ивањице.
Бајевић, Србија, I2-M423
Табаковић, Србија, I2-Y3120>S17250
Рајчевић, Хрватска, I2-PH908>Z16983
Поповић, T-L446
Најбројнији су у Крајини, али их има и у Посавини (Св. Симеон Богопримац)
Стамболића нема пуно у Србији. Презиме је присутно у моравичком округу (слава Ђурђевдан) и у околини Вучитрна на Косову (слава Ђурђевдан). Покојни Иван Стамболић је од ових из Ивањице.
Симеуновићи
Пејчић је из Пирота. Чекам да ми јави тачно место и славу.
Ти Симеуновићи на које мислиш нису повезани ни по предању ни генетски са Сименуовићима из Брезове. Ваљало би да не настављамо дискусију на ову тему, јер су ипак у питању резултати који нису за објављивање.
Новаковић, Ђурђевдан, Војишница, Војнић, J2b-M205
Ово је први J2b-M205 са Кордуна, мада је за очеквиати да тамо има доста ове хаплогрупе, с обзиром да је прилично заступљена у Лици и на Банији. Петар је одрадио лавовски део посла око проналажења тачне локације ових Новаковића, па можда може рећи коју о њима будући да је добро упућен у те крајеве.
Ово је била једна од тежих потрага, прије свега због учесталости презимена Новаковић, али смо некако успјели утврдити да је ријеч о потомцима Миле Новаковића (1894-1936) из Војишнице (Војнић, Кордун).
(https://i.postimg.cc/ZqQHN2q7/50589074-317544448967933-1600794672689577984-n.jpg)
Заједно са пар сродника из Војишнице, Миле Новаковић је почетком XX вијека кренуо у Америку у потрази за бољим животом. Створио је породицу и скућио се у мјесту Трафорд (округ Вестморланд, Пенсилванија), гдје је и умро 1936. године, након чега је бригу о породици преузела његова жена Марија. Сахрањен је у мјесту Норт Версај (округ Алегени, Пенсилванија).
(https://i.postimg.cc/tg6ZrM5m/51095813-849648358760904-6197668555798872064-n.jpg)
Од велике помоћи била је и сјајна екипа из фејсбук групе "Кордунашка читанка", посебно Жељко Кресојевић, који ми је скренуо пажњу на један сјајан прилог Стеве Новаковића (игром случаја, ради се о истој породици):
https://www.facebook.com/stevo.novakovic.3/videos/10215023419366899/
Исто тако, код истраживања наше емиграције, незаобилазан извор података су умрлице (добар дио њих доступан је и може се прегледати):
https://www.dobrinickfhinc.com/notices/Steve-Novakovich?fbclid=IwAR1OPt1VyY7uh1sBCtW6CsaWgyjnJxMHYENm0D0_GTEt5Oo2CbKF6OXy5NY
Вујаклија, Србија, E-V13>L241
Вујакјлије су Срби из Крајине. На простору Горње крајине славили су Видовдан, Јовањдан и Ђурђевдан. Не знам да ли би Милан Вујаклија могао бити од ових.
Вујаклија, Србија, E-V13>L241
Трамбуловић, R1b-P297Мислим да се ради о влашком презимену.
Ретко презиме. Нисам га пронашао у овим крајевима, али може бити занимљиво.
Милан Вујаклија је са Кордуна, околина Слуња.
Гојковић, I2-M423
Рашић, католик, ХР, I2-M423
Бујачић, I2-S17250
Делић, муслиман, Сарајево, I2-S17250
Вехабовић, муслиман, БиХ, I2-S17250
Мемишевић, муслиман, БиХ, I2-S17250
Јекић, I2-S17250
Комленовић, БиХ, I2-S17250
Калабић, Бања Лука, I2-S17250
Радишић, I2-Z16983
Куштера, католик, Хрватска, I2-Z17855
Павловић, Хрватска, I2-Z17855
Небојша, збуњују ме ови I2-M423 резултати, којих има доста.
Да ли су неки од њих старији, пре него што је уведено тестирање на Z17855 и S17250? Или је доста њих ново, што би значило да су ти појединци јако занимљиви, јер нису ни S17250 ни Z17855 (имамо већ таквих и у нашем пројекту, али за сад су јако ретки и свакако недостаје доста СНП-тестирања да бисмо распетљали њихову причу)? Или је секвенционисање аљкаво, па некад просто не детектују Z17855/S17250 иако су мутације присутне, што би било просто невероватно? Можда им се може писати?
Дакле верујем да једноставно нису успели извући дубљи СНП, што може бити последица њихове методологије, или евентуално пребукираности, па због тога код неких остављају стари СНП.
Хм, не знам шта да кажем....
Видећу ових дана на напишем мејл, па можда ти да пошаљеш или неко други ко је ипак њихова муштерија?
In order to be genotyped, the amplified DNA is “cut” into smaller pieces, which are then applied to our DNA chip (also known as a microarray), a small glass slide with millions of microscopic “beads” on its surface. Each bead is attached to a “probe," a bit of DNA that matches one of the genetic variants that we test. The cut pieces of your DNA stick to the matching DNA probes. A fluorescent label on each probe identifies which version of that genetic variant your DNA corresponds to.
Бенјамин, Хрватска, N-P189.2
Бенјамину је право презиме уствари Остовић. Пореклом су Срби из Хрватске. Остовића је било највише у Лици. Покушаћемо да решимо одакле је тачно тестирани.
дакле,
Остовић, Хрватска, N-P189.2
Остовић (могуће Гостовић), Лика (вероватно Бриње), R1b-U106>Z8
Ријеч је о потомцима Луке Гостовића из Гостовог Поља (Бриње, Лика).
Према подацима црквеног шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, сви Гостовићи са подручја Горње крајине славили су Никољдан. Матица им је била у Гостовом Пољу код Бриња, гдје их је 1915. године било 47 кућа. Гостовићи спадају у групу крајишких родова који су насељени на подручју Бриња још у првој половини XVII вијека.
Интересантна хаплогрупа за Крајину. Z8 је низводно од L48, које има прилично међу тестиранима са 23andMe. Видимо да је има и међу крајишким Србима.
Боснић, Хрватска, E-V13>L241
Пермутовао сам резултате, онај Бенјамин N-P189.2 je Дон, а Бенјамин R1b-U106>Z8 је Роб,
Остовић је уствари R1b-Z8
Остовић (могуће Гостовић), Лика (вероватно Бриње), R1b-U106>Z8
Ријеч је о потомцима Луке Гостовића из Гостовог Поља (Бриње, Лика).
Према подацима црквеног шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, сви Гостовићи са подручја Горње крајине славили су Никољдан. Матица им је била у Гостовом Пољу код Бриња, гдје их је 1915. године било 47 кућа. Гостовићи спадају у групу крајишких родова који су насељени на подручју Бриња још у првој половини XVII вијека.
Мислим да овај резултат треба узети са резервом (барем док се не појави још неко од Крајишника са овом хаплогрупом), пошто је ријеч о породици која је преко 100 година у Америци.
Имам рођаке у Америци презивају се Бењамин, у ствари су Бањанин поријеком из Удбине и јесу N2
То је можда овај Дон Бенјамин N-P189.2. Где су тестирани?Не знам. То ми је рекао Џордан Џонс предсједник америчког националног родословног друштва чија је жена по мајци Бањанин а по баби Ликић.
Не знам. То ми је рекао Џордан Џонс предсједник америчког националног родословног друштва чија је жена по мајци Бањанин а по баби Ликић.
Значи Бањанин, Јовањдан(?), Удбина, N-P189.2
фасцинантна су ова презимена ових крајишких N-P189.2, која упућују на стару постојбину (Бањац, Бањанин, итд.)
Дон -Данило Бенјамин-Бањанин је умро. Рођен је 1926 од оца Николе Бањанина из Удбине, Лика и мајке Љубице рођене Ликић из Љубиња, Херцеговина.
Глигић, Јовањдан, Мркоњић Град, R1a-M417
Глигића није било у околини Мркоњића на попису из 1991. као ни у шематизму из 1882. Вероватно су каснији досељеници из западнијих делова Крајине, где је презиме иначе често. Било их је са више слава, а Јовањдан славе у околини Приједора, Дубице и Грахова.
Вукмирић, Хрватска, I1-P109
вероватно Далматинци. У породици постоји и презиме Тврдић
I2-Y3120>S17250
Црњански
Живојиновић, Србија, I2-L415
Анђелковић, I1-P109
Занимљив резултат и за I1-P109, будући да би Анђекловић могао бити из Власотинца родом.
Прилично ретка хаплогрупа рекло би се.
Вероватно не припада грани FGC22045 односно роду Дробњака.
Живојиновић, Србија, I2-L415
Ово је била једна од тежих потрага, прије свега због учесталости презимена Новаковић, али смо некако успјели утврдити да је ријеч о потомцима Миле Новаковића (1894-1936) из Војишнице (Војнић, Кордун).
(https://i.postimg.cc/ZqQHN2q7/50589074-317544448967933-1600794672689577984-n.jpg)
Заједно са пар сродника из Војишнице, Миле Новаковић је почетком XX вијека кренуо у Америку у потрази за бољим животом. Створио је породицу и скућио се у мјесту Трафорд (округ Вестморланд, Пенсилванија), гдје је и умро 1936. године, након чега је бригу о породици преузела његова жена Марија. Сахрањен је у мјесту Норт Версај (округ Алегени, Пенсилванија).
(https://i.postimg.cc/tg6ZrM5m/51095813-849648358760904-6197668555798872064-n.jpg)
Од велике помоћи била је и сјајна екипа из фејсбук групе "Кордунашка читанка", посебно Жељко Кресојевић, који ми је скренуо пажњу на један сјајан прилог Стеве Новаковића (игром случаја, ради се о истој породици):
https://www.facebook.com/stevo.novakovic.3/videos/10215023419366899/
Исто тако, код истраживања наше емиграције, незаобилазан извор података су умрлице (добар дио њих доступан је и може се прегледати):
https://www.dobrinickfhinc.com/notices/Steve-Novakovich?fbclid=IwAR1OPt1VyY7uh1sBCtW6CsaWgyjnJxMHYENm0D0_GTEt5Oo2CbKF6OXy5NY
Гојковић, I2-M423
Рашић, католик, ХР, I2-M423
Бујачић, I2-S17250
Делић, муслиман, Сарајево, I2-S17250
Вехабовић, муслиман, БиХ, I2-S17250
Мемишевић, муслиман, БиХ, I2-S17250
Јекић, I2-S17250
Комленовић, БиХ, I2-S17250
Калабић, Бања Лука, I2-S17250
Радишић, I2-Z16983
Куштера, католик, Хрватска, I2-Z17855
Павловић, Хрватска, I2-Z17855
Мирковић, Србија, R1a-CTS3402
Милановић, R1a-CTS3402
Митровић, R1a-M458>YP417
Мрђеновић, R1a-M458>YP417
Шабић, муслиман, Велика Кладуша, E-V13
Пантовић, Црна Гора, E-V13
Бојовић, Црна Гора, E-V13
Грујић, E-L241
Ковачевић, E-L241
Матић, Хрватска, I1-Z58
Матијевић, I1-Z63>Y6228
Чаловић, или Ћаловић, Црна Гора, J2b-M241>Z631
Čalović, Podgora (Crmnica) i Sveti Stefan (Budva)
Čalovići, bratstvo u Podgori
Ćalović, ogranak Bulatovića iz Rovaca iselili se u Moraču; Risan i područni Kamenari su doselili (u 14. v.) iz Trebinja; Kuči ogranak Petrovići u Ćalovićima i Dupljanima pa u Vlah, Kostenicu i Jablanicu (Srbija)
Дамјановић, Шабац, J2a-M92
Кнежевић, Црна Гора, J2a-L26
Матешић, N-P189.2
Рајлић, БиХ, J1-CTS5368
Рајлић је вероватно родом из Босанске Крајине
Поповић, J1-P58
Укошата, муслиман, Црна Гора, I2-L38
Презиме Укошата се помиње у Улцињу
Како се дошло до резултата за Вехабовића ? Вехабовића има у Крајини и у Фочи и нису рођаци.
То би била нека I2b?
Нисмо, колико знам, имали P109 источно од Мораве и на југоистоку Србије? Можда је ово неки прелазни хаплотип између српских и бугарских P109, или је једноставно неки "Дробњак".
Стевановић, Златокоп код Врања?
Боснић, Хрватска, E-V13>L241
Питање је од којих Боснића је тестирани, јер је презиме распрострањено по Хрватској. Највећа концентрација презимена је била у селима око Слуња и Огулина. Такође ово презиме се јавља у Далмацији, на Банији, у Славонији и Барањи. На простору Лике, Кордуна и Баније славе Светог Игњатију и Светог Јована.
Гверић, БиХ, хаплогрупа I-M423
Гверићи из БиХ су готово увек Срби. Гверићи из Бараћа (Мркоњић Град) славе Св. Василија Великог, па може бити да постоји веза са родовима I2-PH908 који у Крајини славе Василијевдан.
У Крајини постоји и презиме Гверо. Они су лоцирани нешто западније, а славе Св. Николу, па је упитна веза са овим Гверићима. Основа презимена је свакако интересантна, а многи истраживачи верују да је у питању италијански корен (guera, guercio).
У Паштровићима имамо за сада G2a, I2-P78, E-V13, J2a-L70, а вероватно ће испливати још неке хаплогрупе.
Новаковић, I2-S17250
Новаковићи су по свему судећи из Крајине пореклом.
Салиховић, муслиман, БиХ, J2b-M12
Интересантан резултат, с обзиром да међу Србима и Хрватима до сада није било J2b која није M241/M205. Можда сам на једном анонимном истраживању за Хрватску видео такав хаплотип, али недовољно маркера. Међу Бугарима нпр. постоји J2b-M12 (M241-, M205-).
Решић, муслиман, БиХ, J1-CTS5368
Ово такође могу бити Решићи из Босанске Крајине. Од крајишких Решића је певач Нино. :) Претпостављам да је у питању кластер J-PF7263.
Анђелковић, Никољдан, Јагодина, I1-P109Ови Анђелковићи из Ковачевца данас носе презиме Ђурђевић. Анђелковића са славом Св. Никола у околини Јагодине има у селу Милошеву, зову их Шустерови. Али има још Анђековића. Имам комшије са тим презименом али не знам која им је слава. Такође знам две породице са Косова, од којих једни славе Св. Николу, а живе у Јагодини од 1960-их.
У Ковачевцу је било огранака Анђелковића са овом славом. Пореклом из Топлице. Проверићу да ли су од њих тестирани.
Илићи, Ђурђевићи (3 к., св. Никола): из Шуљковца од рода Анђелковића, старином из Топлице, као призећени у род Прокића пре 70 година
https://www.poreklo.rs/2013/04/14/poreklo-prezimena-selo-kova%C4%8Devac-jagodina/
Горе поменути Балаћ има очигледно везе са Дрежницом у Лици, јер се помињу презимена Зрнић, Маравић и Радуловић који су из тог села. Са мојим Зрнићима нема сигурно везе, јер нас има мало и знам да се нисмо укрштали са Балаћима ;D
Можда ипак постоји могућност да му није одређен неки од СНП-ова низводно, као код Јанчића који је означен као E-M78?
Још један певач унутар овог рода (највероватније), и то какав. Нино легенда. :)
Могуће Новаковићи који су род крајишким Родићима. Њих је већ чини ми се било тестираних на 23andme.
Решић, муслиман, БиХ, J1-CTS5368
Ово такође могу бити Решићи из Босанске Крајине. Од крајишких Решића је певач Нино. :) Претпостављам да је у питању кластер J-PF7263.
Превидео сам потпуно да је то можда још један J1 певач. Невероватни су. :)
Не мора сваки тестирани на 23andMe бити из рода J-PF7263. :)
Не знам откуд ми се то мота по глави, али - не беше ли и Нешо Лутовац I2a?
Ово није први пут да расправљамо о Малковичевом поријеклу, па сам мало истражио како ствари стоје по америчким цензусима и мислим да је мој закључак сличан Вељковићевом, тј. Малкович је заправо Маљковић, и рекао бих извјесно, бар по страни очевих предака Србин из Бриња. Вељковић је добро лоцирао Ману Маљковића као деду Џона Малковича. Мане Маљковић се доселио у САД 1913. године, приликом уласка, питање је да ли је имао и 17 година колико је навео, а вјероватно је имао 14-15. Упутио се у округ Сент Луис у Минесоти, у познате руднике US Steela тзв. Mesabi Iron Range. Тамо је била права српска колонија почетком 20. вијека (мој прадеда је такође ту боравио, Срби у Минесоти су углавном били Крајишници), мада је било и других јужних Словена. Мане се упутио код брата Јована Маљковића који је у градић Хибинг дошао нешто раније. Очигледно је промијенио личко име Мане у Mike, Michael, а у неким пописима се појављује као М А.
1919-1920 Мане Маљковић, Малковичев деда, оженио се младом Словенком по имену Голди Станиша. Њени родитељи Антон и Ана Станиша дошли су у Америку 1900. године и населили се у Минесоти. Голди им је била најстарије дијете и по свој прилици рођена је у Минесоти непосредно по доласку брачног пара, или у старој домовини непосредно по одласку у САД. Станише су имале пуно дјеце. Нешто касније, 1930. године Голдин млађи брат Антон (Тони) ће живјети у домаћинству Маљковића кад се они буду преселили у Илиноис.
Млади брачни пар Маљковић 1920. године живи у граду Butte у Монтани. Мане је радио у локалном руднику бакра, познатом по штрајковима и социјалистичком покрету. Боравак пара у Монтани је био привремен, јер им се најстарија ћерка Ен већ 1921. родила у Минесоти. Син Џозеф се родио 1924. у Илиноису, тако да је брачни пар у том периоду већ преселио у Илиноис гдје ће остати до смрти. Најмлађи син Данијел, отац Џона Малковича, родио се 1927. године у Илиноису.
Како је и сам Џон Малкович говорио, његов отац и деда се нису слагали јер је деда тјерао оца да ради у руднику. Можемо само претпоставити како је амерички син личког Мане измакао контроли. :)
Занимљива је у том смислу и тврдња Малковича да му је баба рекла да су његови преци Црногорци, што би значило да је у породици Маљковић постојало неко предање о даљој вези са Црном Гором ( а и сама та прича није необична за крајишке Србе, гдје сваки други каже да је из Црне Горе или Херцеговине).
Не знам како је Малкович на крају дошао до Малковича Хрвата у Озљу, али није искључено да су Станише , фамилија по бабиној страни били из тог граничног подручја између Хрватске и Словеније.
Мислим да смо са овим коначно ријешили то "велико питање" о поријеклу Џона Малковича. Треба обавијестити човјека да не лута по Жумберку. ;)
Плављанић, Сисак, Банија, J2b-M241>L283
Банијски Плављанићи су Срби. Било их је у више села на подручју Двора, Костајнице и Петриње.
Њихов најбројнији огранак је онај из Јошавице код Петриње, гдје су потврђени у другој половини XVIII вијека (најмање три породичне задруге) и гдје су славили Лучиндан. Рекао бих да је овдје очито ријеч о огранку из Јошавице, пошто већ имамо пар крајишких родова који славе Лучиндан (Лемићи, Опачићи, Париповићи, Шевићи) и припадају овом огранку хаплогрупе J2b2-M241.
Балаћ, Хрватска, J2b-M205
R1b-U152
Зечевић, БиХ
Боројевићи J2b-M205 су по свему судећи из Костајнице. У том крају, према шематизму из 1882. год., славе Св. Трифуна.
BOROJEVIĆ ARHIĐ. STEFAN GRADIŠKA-LAMINAČKA GRADIŠKI
BOROJEVIĆ ČASNE VERIGE JUNUZOVCI GRADIŠKI
BOROJEVIĆ ĐURĐEVDAN LJUBIJA PRIJEDORSKI
BOROJEVIĆ ĐURĐEVDAN VINSKA I LIJEŠĆE DERVENTSKI
BOROJEVIĆ IGNJATIJA HRGE MAGLAJSKI
BOROJEVIĆ NIKOLA DERVENTA I DERVENTSKI
BOROJEVIĆ NIKOLA JUNUZOVCI GRADIŠKI
BOROJEVIĆ NIKOLA VINSKA I LIJEŠĆE DERVENTSKI
BOROJEVIĆ SIMEON BOGOPRIM DONJA DUBICA DERVENTSKI
BOROJEVIĆ SIMEON BOGOPRIM DUGO POLJE DERVENTSKI
BOROJEVIĆ SIMEON BOGOPRIM VINSKA I LIJEŠĆE DERVENTSKI
BOROJEVIĆ TRIFUN KOSTAJNICA DUBIČKI
BOROJEVIĆ TRIFUN PRIJEDOR PRIJEDORSKI
BOROJEVIĆ TRIFUN SVODNO DUBIČKI
BOROJEVIĆ VASILIJE LAKTAŠI BANJALUČKI
BOROJEVIĆ VASILIJE LUSIĆI BANJALUČKI
BOROJEVIĆ VASILIJE MAHOVLJANI BANJALUČKI
"Drljace 92 k. u 24 naselja ove oblasti, Bige 5 k. u 3 n.; Jeremici 6 k. u 2 n. Imaju nekih vrlo tamnih secanja, da su im preci kao mornari plovili po dalekim zemljama. Moguce je de ce se što vise moci o tome da dozan u lickoj Vrhovini, odakle su i došli u ovu oblast. Negde na vojsci dobili su preci rodova nazive: Biga, Božanic, Inđić i Brkic. Prozvan je onaj što je zaklao ovcu brku tamo negde preko mora, Brko, i njegovi Brkici, a onaj što je ujagmijo "bigu" mesa, a što vele znaci na talijanskom jeziku komad mesa prozvan je Biga. Od ovih je biga onaj general Petar Biga, branioc Sentomaša 1848. god. Jedan se ogranak ovoga roda u okolini Prijedora zove Borojevic. Nije iskljuceno da nije poznati austrijski maršal Borojevic od ovog roda. – Poznat prosvetni dobrotvor Pero Drljaca u Bosanskom Novom i borac za crkveno-prosvetnu autonomiju 1897. god."
Од овог рода тренутно имамо тестиране Биге, додуше из Лике. Уколико су Боројевићи заиста део овог рода, треба тестирати још Дрљаче, Бркиће и Инђиће, не би ли видели каква је њихова генетска слика.
Маљковић или Малковић, I2-M423
По свему судећи, на основу података које је тестирани оставио, ближим поријеклом је из мјеста Чишолм (округ Сент Луис, Минесота), а његови преци били су Личани са подручја Бриња.
Један од старијих Маљковића из поменутог мјеста у Минесоти:
(https://i.postimg.cc/Bv1GNPfZ/record-image-undefined-5.jpg)
Маљковићи су бројан род са подручја Бриња (Водотеч, Жупањол, Лучани) и 1915. године било их је преко 40 кућа. Можда неко од Личана зна која је њихова крсна слава.
Максимовић, Пчињски округ, I1-Z58>Z138
Максимовићи су пореклом негде из околине манастира Прохор Пчињски. Yfull стабло Z138: https://www.yfull.com/tree/I-Z138/
убачен у пројекат, 23andMe
Максимовић је из села Пелинце (Северна Македонија). Слава Аранђеловдан.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Пелинце
Manojlovic- E-v13
Zivojinovic- I-L415
Andelkovic- I-P109
Selmanovic- I-S17250
Ristic- J-L70
Zurovac- I-S17250
Pejcic- I-Z17855
Milivojevic- J-M205
Шапоња, непознато, I2-S12750
Шапоње су Крајишници. Славе махом Василијевдан, чему иде у прилог и овај резултат.
Јерковић, Јовањдан, Дивосело, Госпић, I2-S17250
Имали смо већ један резултат Шапоња ( додуше са другим презименом) који су I2-PH908, тако да је ово потврда.
Да ли се ово назире нешто и за мене. :)
Иначе, ове Јерковиће нисам пуно узимао у обзир зато што славе другу славу, али никад се не зна.
Ускоковић, Ђурђиц, Љешанска нахија, I2-CTS5966
https://www.poreklo.rs/2017/08/21/ljesanska-nahija/
Чим сам их видео, одмах сам их спазио. Али требало би да славе Јована. Није искључено да веза постоји.
Јел то исто што и 10228?
На истом су нивоу тренутно.
То значи да су сродне гране из истог раздобља, или су у питању различите ознаке за исту грану?
Недић, непознато, N-L665
Занимљиво, чини ми се да је ово први припадник ове подгране N хаплогрупе са наших простора. На Yfull тој подграни припадају само двојица Финаца:
https://yfull.com/tree/N-L665/
Љубоја, БиХ, I2-S17250
Ускоковић, Ђурђиц, Љешанска нахија, I2-CTS5966
https://www.poreklo.rs/2017/08/21/ljesanska-nahija/
Малиновић, БиХ, R1b-Z2103>CTS9219
могуће неки од крајишких Малиновића
Радуловић, Црна Гора, J2a-M92
На истом су нивоу, као и још 18 + 5 SNP. То не значи да су из истог периода, већ да још увек није пронађен неко ко је нпр. CTS10228+ и CTS5966-, или обрнуто. До сада сви тестирани који су позитивни на један, позитивни су и на овај други SNP.
Занимљиво би било ако су Ускоковићи Y3120+ а негативни на све остале гране испод.
То значи да је један од њих позициониран узводно у односу на други, али да се тренутно не зна који, јер су сви тестирани позитивни на оба, је ли? Као што би ПХ908 и С17250 били на истом нивоу да се још увијек нису открили они који су негативни на први, а позитивни на други.
Још занимљивије би било да су Y3120- :)
Ако би испао Y3120-, онда можда није динарик?
Занимљиво, чини ми се да је ово први припадник ове подгране N хаплогрупе са наших простора. На Yfull тој подграни припадају само двојица Финаца:
https://yfull.com/tree/N-L665/
На Еупедијином N1-L729 стаблу пише да их поред Финске има и у Карелији и у поволшко-уралском крају, па ми се чини да би Недић најпре могао бити у вези са овим последњим. Недића има разнородних, на нашем порталу се спомињу дробњачки, пивљански и васојевићки, али тестирани Недић, с обзиром на СНП, не би требало да је у вези са било којим од ових родова.
Недић је из Њу Џерзија. Његови су 1966. из Србије отишли у Канаду. Отац је из неког места које је 75 км удаљено од Београда. Док не јави које то место, можемо погађати одакле је. :)
Nedića je bilo i na. ;) ;) ;) ;)
Изгледа да је Недић пореклом из Лелића и да му је слава Никољдан. Инсајдерске информације. 8)
Изгледа да је Недић пореклом из Лелића и да му је слава Никољдан. Инсајдерске информације. 8)
Грубор, Ђурђевдан, Банија, R1a-Z280>CTS3402
Имамо већ тестиране Груборе из Босанске Крајине (R1a-YP237), тако да је ово потврда. Овом роду припадају Вјештице, Грубори, Мудринићи, али и још неки крајишки родови. Према речима тестираног, пореком су негде "са Суве међе". Чекам још тачно место порекла. На Банију су дошли из Лике.
Цветковић, Ђурђевдан, Свиница, Банија, J2b-M241
Трифуновић, Лозница, E-V13Радићи са Жрвња и Дола су тестирани. Овај није од њих. За друге Србе Радиће у Херцеговини не знам.
Радић, Херцеговина, E-V13
РАДИЋ (п,к). Радићи (п) су у Жрвњу (Љубиње) и Долу (Попово). Различитог су поријекла. Радићи у Жрвњу старином су из Домашева (Љубомир). „Тамо су се завадили са Зотовићима, убили агу и преселили се на Жрвањ” око 1850. године. Славе Ђурђевдан (155:561), У селу До се сматрају старосједиоцима, али им поријекло није заједничко. Једни потичу од племена Влатковића, а других је предак дошао из Влаховића код Љубиња. Славе Шћепандан. Испод села Колези налази се „велики стуб са крстом у рељефу, а ниже њега велики Радића крст: ту је закопан, пре неких 50 година, Лазо Радић из Дола који је извршио самоубиство скакањем у воду” (84:180,182). Радићи су настањени и у Мостару. Радићи (к), у Трнчини, Орахову Долу и Прхињу (Попово), Хутову (Неум), Радишићима и Вељацима (Љубушки), Расну (Широки Бријег), Прослапу, Јаклићима и Тришћанима (Прозор). У Трнчини су од Качића из „Маџарске“ (Макарске). Њихови су преци „због данка убили Загора бана и поклали Маџаре. после чега су морали побећи у Далмацију, а одатле су се раселили на разне стране“. У Орахови До су дошли са Плањака у Трнчини. Славили су Никољдан. И у Прхиње су дошли из Трнчине, а у Хутово из Веље Међе (84:154,168.184,190). У Радишиће су Радићи доселили из Вељака, а у Вељаке су за „францескога времена, доселили на кметство“ (59:297,302). У Расну су се и до прије 20 година звали Квесићи, а сада се и у матичним књигама воде као Радићи“ (189:85). Радићи у Прослапу су старином од Дрниша. у Јаклиће је Радић дошао „на женинство” из Прослапа, а у Тришћанима су од Топића старосједилаца у том селу (79:78,98,145).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Јеринић, N-TAT>Y4706, је пореклом из Шумадије. Чекам још увек тачну локацију и славу. Из околине Крагујевца је и наш познати глумац Бранислав "Цига" Јеринић
(https://i.ytimg.com/vi/YUlZny0VP40/hqdefault.jpg)
Јеринић, N-TAT>Y4706, је пореклом из Шумадије. Чекам још увек тачну локацију и славу. Из околине Крагујевца је и наш познати глумац Бранислав "Цига" Јеринић
(https://i.ytimg.com/vi/YUlZny0VP40/hqdefault.jpg)
Граховац, I2-S17250
Радићи са Жрвња и Дола су тестирани. Овај није од њих. За друге Србе Радиће у Херцеговини не знам.
Може ли се сазнати да ли је тестирани од Граховаца из Козарца код Приједора (слава Јовањдан)?
Радићи са Жрвња и Дола су тестирани. Овај није од њих. За друге Србе Радиће у Херцеговини не знам.
Видећемо. И међу неким херцеговачким родовима има више хаплогрупа (пример Савовића, Јовањдан).
Матић, T-CTS8512
Врзић, Оточац, Лика, I2-S17250
Врзићи су српски род из околине Брлога. Најбројнији су били у селу Мелнице (26 кућа 1915.). Једна грана је 1923. из Оточца прешла на Косово, тачније у село Недаковац (Вучитрн). Под Велебитом постоји и топоним Врзићи.
Имао сам школског друга баш од ових из Недаковца. Чини ми се да славе Аранђеловдан или Василија Великог, нисам сигуран. Чекам потврду.
Имао сам школског друга баш од ових из Недаковца. Чини ми се да славе Аранђеловдан или Василија Великог, нисам сигуран. Чекам потврду.
Потврђено Василије Велики (14.01).
Врзићи из Лике славе Василија Великог (14. Јануар).
Такође исту славу славе Трифуновићи из Книна.
Потврђено Василије Велики (14.01).
Врзићи из Лике славе Василија Великог (14. Јануар).
Још један СНП низводно од Z63 на 23andMe:Требало би да су из Здравчића код Пожеге.
Влајковић, Србија, I1-Z63>FGC9550
https://www.yfull.com/tree/I-Y6634/
Сурла, E-V13
Сурле су Личани (околина Грачаца). Славе углавном Никољдан. Има их по Босанској Крајини такође.
Пелић, БиХ, I2-S17250
Пелић, Пантелијевдан, Прњавор, I2-S17250
Пелића је крајем 19. века било искључиво у Поуњу, па је сигурно да су нешто "западнијег" порекла. По свему судећи постоји генетска веза са осталим родовима који у Крајини славе Св. Пантелејмона, Бувачима (I2-S17250), Ћирићима (I2-S17250>A1328), Рудићима (I2-S17250>A1328), итд.
извор: 23andMe
Мркшић, непознато, I2-S17250
Мркшићи су углавном Кордунаши, Банијци или Срби из Славоније
Абаџић, Стевањдан, Вуковар, R1a-M417
Ово је онај Жунић са 23andme, за ког смо мислили да је из Лике (околина Лапца). Од тих Жунића је његова супруга, чије је презиме "узео".
Базић, Србија, I2-S17250
презиме Базић је веома ретко. Ово би могли бити Базићи са севера Косова
-Базићи и Ђурићи (18 кућа, Св. Јован, 7. јануара) доселили су се пре Велике сеобе од Билеће у Херцеговини. Потомци су познатог кириџије оног времена Томаша Базе. Шуле-Шулићи, а и Шуловићи грана Базића рода прешли су у Равниште – Запланину. Успомене на одсељене Шуле, сачувала се у називу потеса — Шулиће
https://www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-selo-belo-brdo-leposavic/
Делишимуновић, Озаљ, Хрватска, J2b-M241>L241
Пешић, Црна Гора, R1b-L51>CTS4065
Дужаница, БиХ, Q-M346
Јел стављен још неки СНП испод М241 за Делишимуновића, пошто L241 припада Е хаплогрупи? Овај Пешићев CTS4065 се налази испод DF27>Z195, што је свакако занимљиво, мислим да на Балкану нема много припадника те гране. Да ли се зна који су ти Пешићи из ЦГ? Презиме Дужаница нисам пронашао у Попису БиХ из 1991. ни у Шематизму из 1882.
Јенгић, Лика, Хрватска, R1a-Z93
Мошић, Србија, I1-Z63>Y13946Мошића има у селу Дулене код Крагујевца и мислим негде у Старом Влаху.
Бижић, ХР (Кордун?), R1a-M417
Ово су готово сигурно Бижићи са Кордуна (или са Баније). У презименима има пуно оних која упућују на те крајеве (Коварбашић, Лончар, Кљајић, итд.), а у месту у САД, одакле је тестирани, присутна је јака струја Срба из Вргинмоста. У тим местима било је и Бижића.
Славе више слава (Трифуњдан, Никољдан, Ђурђевдан), па би ту Петар могао да помогне.
Већ имамо једне Бижиће са Кордуна, али су они I2a.
С обзиром на то да их има са више крсних слава, извесно је да нису међусобно повезани. Ови R1a би могли славити Трифуњдан и бити у некој вези са Бигама из Лике које славе Трифуњдан и R1a су.
Полић, Хрватска, I2-S17250Овај ако је аутохтони из Хрватске, може бити само Хрват. Могао бих га контактирати ако има неких још података о њему.
...
Кујунџић, N-P189.2
...
Ако овај Ковачевић није католик као онај Јенгић, ово је онда први "Азијат" међу нама. За сад имамо у овој "екипи" једног муслимана и једног католика. Ово би могли бити потомци Авара који су стигли са Словенима?
Занимљиво да за ове Јенгиће стоји да су покатоличени муслимани из Лике, мада не знам колико је то веродостојно с обзиром да је написано на неком хрватском форуму. Ево шта кажу о њима:
Kaniža Gospićka – pokatoličeni Muslimani; Čanić, Jengić, Šabić, Turić...
http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=144.0
http://www.forum.hr/showthread.php?t=202533&page=5
Ковачевић, Хрватска, R1a-Z93>CTS6
Дуганз (Duganz), Хрватска, J2b-M205
Ово су врло вероватно Дуганџије из Лике. Поклапања су човека из околине Оточца, а управо је тамо било највише Дуганџија (Старо Село, 73). Било их је и у околини Госпића. Дуганџије иначе славе Јовањдан и део су струје пореклом "од Оточца и Бриња", па се и ту уклапају у M205.
Бајагић, православац, непознато, N2-P189.2
Бајагић, православац, непознато, N2-P189.2
Бајагић, православац, непознато, N2-P189.2
Шапоња, Василијевдан, Мала Паукова, Суња, Банија, I2-S17250
Живковић, православац, Цекавица/Лесковац/Србија, R1a-CTS1211
Шапоња, Василијевдан, Мала Паукова, Суња, Банија, I2-S17250
О родовима који у Поуњу славе Василијевдан, Милан Карановић каже следеће:
"Vejnovića 38 k. u 12 naseLja ove oblasti, Bajića 13 k. u 3 n., Vignjevica 53 k. u 14 n., Jakšici 16 k. Bjelica 9 k. u 4 n., Šaponja 4 k. Pavkovic 2 k., Lešic 4 k. i Baste . Svi slave Sv. Vasilija
Velikog, a reknu Ma i Božic. U ovu oblast doseLjavali su se iz severne Dalmacije i Like. Nije se još moglo ustanoviti, dali su iz srednje Bosne ili od Raške doselili u severnu Dalmaciju. NajboLji su težaci u ovom rodu i kao da su "prirasli za zemLju". Od istaknutijih su Ljudi iz roda Vejnovica poznatih u vecem delu ove oblasti ovi: Pero Vejnovic iz Velike Rujiške. Jedno vreme imao je ladju koja je dovozila iz Srbije šLjivovicu i so, kamenu, dućan u Novom, gde je stajao. Ne dopane mu se caršijski način života i trgovina i trgovina i povrati se u selo. Brat mu je Ostoja bio vođa jedne cete u Ustanku 1875-78."
Нису сви из овог "рода" повезани по мушкој линији, с обзиром да имамо Вејине/Вејновиће потврђене као J2b-M205.
Кекић, J2a-M92
Бајагић, православац, непознато, N2-P189.2
Тестирани Бајагић је из села Зуква (Плужине). Слава наравно Јовањдан.
Бајагићи (21 к., св. Јован), старинци су, родом из Стубице. Врло су отресити људи и сви добро певају уз гусле. Има их у Босни, у Власеници и на Гласинцу под именом Бајагићи; у Србији у Житном Потоку као Бајагићи, а под именом Јелисавчићи у Ужичком округу. Преци Бајагића: Марко-Иван-Никола-Шундо-Никола (сада 1924 има око 70 година).
https://www.poreklo.rs/2012/08/17/poreklo-prezimena-selo-zukva-plu%C5%BEine-piva/
Не знам да ли је од њих певач Бајага? Ако јесте, ето одакле је наследио таленат за певањем. :)
Прије скоро годину дана г. Селаковић нам је донио текст овдје (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3159.msg84384#msg84384) "2. Породице које славе Јовањдан: - Биоска код Ужица: Јелисавчевићи (Јелисавчићи и Ђуровићи) су четврта стара породица. Ова стара хајдучка породица много је протеравана и расељавана, овде је дошла од Куча, из истог места одакле су растински и заовљански Кремићи. ... "
Недоумица остаје да ли је ова породица Јелисавчића из Биоске код Ужица "дошла од Куча" или је "од Бајагића у Пиви"?, све док се један Јелисавчић не тестира на Y-ДНК ;)
Свакако да је далеко смисленије да су од Бајагића или других Пивљана, него да су "од Куча", како је Љ. Павловић забележио. Познајем неке, једно време сам их јурио да се тестирају - ништа без теста. :)
Ђорђо би могао знати још о њима.
Даниловић, Црна Гора, I1-P109Ово би комотно могли бити Даниловићи из Дробњака. Они су огранак великог братства Мандића.
Даниловића има пуно у Црној Гори, а тестирани данас носи презиме Довић (САД).
Игњатовић, I2-Z17855Ćorovići možda i iz Ljubinja
Ђоровић, вероватно Црна Гора, E-V13
Шашић, E-V13
имамо једне Шашиће из Крајине потврђене као E-V13
Даниловић, Црна Гора, I1-P109
Даниловића има пуно у Црној Гори, а тестирани данас носи презиме Довић (САД).
Ćorovići možda i iz Ljubinja
Ђоровић, вероватно Црна Гора, E-V13
Даниловић, Црна Гора, I1-P109
Ima li veze Lovrić iz Mostara (rimokatolik) sa krajiškim Lovrićima?
Крајишки Ловрићи још увек нису тестирани. Према неким подацима с 23андМе, Ловре (Ђурђевдан) из околине Гламоча би могли бити I2a. У самој Крајини иначе има више несродних Ловрића, тј. славе бар четири различите славе. Ловрићи који славе Часне вериге и Петровдан лако могу бити E-V13, а можда и I2-PH908.Da, definitivno ima nekoliko rodova koji nisu u krvnom srodstvu, stvar otežava i činjenica da je samo prezime veoma rašireno po Krajini :)
Сликовити приказ теситраних преко 23андМе. Овде се може видети који српски крајеви се чешће тестирају, али и из којих крајева се Срби најчешће селе на запад (пошто је одатле већина тестираних) :)
плаво - I2a
црвено - R1a
жуто - E1b
зелено - J2
љубичасто - N
светлоплаво - I1
наранџасто - R1b
светлољубичасто - G
тамнозелено - J1
(https://i.postimg.cc/VNQ5GMR4/Untitled.png)
Љубовић, Ђурђевдан, Доњи Лапац, Лика, E-V13Имају ли ови Љубовићи какву везу са Херцеговином?
Donji Lapac, Kruge, Kruge, Ljubović, 1 kuća
Donji Lapac, Nebljusi, Nebljusi, Ljubović, 17 kuća
(стање из 1915. године)
Љубовићи су на лапачко подручје доселили "од Удбине"
Стање око Удбине (1915. година)
Udbina, Svračkovo Selo, Ljubović, 7 kuća
Сликовити приказ теситраних преко 23андМе. Овде се може видети који српски крајеви се чешће тестирају, али и из којих крајева се Срби најчешће селе на запад (пошто је одатле већина тестираних) :)
плаво - I2a
црвено - R1a
жуто - E1b
зелено - J2
љубичасто - N
светлоплаво - I1
наранџасто - R1b
светлољубичасто - G
тамнозелено - J1
(https://i.postimg.cc/VNQ5GMR4/Untitled.png)
На 23андМе , а и другим тестовима некако залеђе Задра и Шибеника непокривено. А узимајући у обзир миграције мислим да је ту неколико клјучева. Па и мој И-А5913....
Сликовити приказ теситраних преко 23андМе. Овде се може видети који српски крајеви се чешће тестирају, али и из којих крајева се Срби најчешће селе на запад (пошто је одатле већина тестираних) :)Крајина је натпросечно заступљена због миграција након 2. св. рата и из последњег рата.
Крајина је натпросечно заступљена због миграција након 2. св. рата и из последњег рата.
Весковић, Црна Гора, R1a-M417
Басара, Хрватска, G2a-L42Jel su vlaskog porekla (sudeci po korenu BASAR-)?
Басаре су Срби Крајишници. Било их је на Кордуну, у Лици и Славонији. Најбројнији су били на Кордуну (околина Војнића), где већ имамо прилично G2a-L497. Басаре са простора Горње Крајине славе Ђурђевдан, Никољдан и Јовањдан.
Басара и Басарића има и у Босанској Крајини, славе углавном Ђурђевдан. Од крајишких Басара је и писац, Светислав Басара
(https://www.danas.rs/wp-content/uploads/2017/12/BASARA2-28.jpg)
Jel su vlaskog porekla (sudeci po korenu BASAR-)?
Требали би бити Келти, тј. келтско-илирског поријекла. Ла Тен и Халштат келтске цивилизације гвозденог доба. Аустријски Тирол и Швицарски Алпи.
Балта, Булози, Источно Сарајево, R1a-Z280>CTS1211
У романијском крају је било Балтића. Слава Стевањдан. Не знам јесу ли у вези са Балтама. Према попису, било их је 9 чланова у Булозима 1991. године.
Баш хаплогрупа одговара презимену. :)
Можда је твоја асоцијација била везана са Балтиком, али "балта", колико ја знам, значи - секира, турцизам.
Ма да. Шала мала...
4. Џакула, Удбина, Столац, БиХ, R1a-M417
Џакула је од локација навео Удбину али и Столац. У Лици их је било у околини Удбине, где би требало да су исто са личким Жакулама. Иначе и они као и Жакуле у Крајини славе Петровдан махом. Немам више података о Џакулама из Стоца. Видим само да их је било око Мостара. Има ли неко ближе информације (слава, порекло)?
Џакула је сада означен као R1a-Z280>CTS3402. Веза са тестираним Жакулама из Лике (хаплогрупа R1a-M458>L1029) очито не постоји.Да напоменем ако се већ не зна. Џакука из Стоца је католик.
Да напоменем ако се већ не зна. Џакука из Стоца је католик.
Џакула је сада означен као R1a-Z280>CTS3402. Веза са тестираним Жакулама из Лике (хаплогрупа R1a-M458>L1029) очито не постоји.
Кад већ коментаришемо Недићев резултат, требало би обратити пажњу на једну занимљиву појаву. За Недиће никољштаке из Лелића код Ваљева је Љуба Павловић у књизи "Колубара и Подгорина" навео да потичу из Бањана (Лелићи из Бањана или село Лелић у Бањанима). Постоје херцеговачки Куљићи јовањштаци из невесињског краја који према ономе што наводи Ристо Милићевић у "Херцеговачким презименима" потичу од Хаџића из Пиве; могуће да je тестирани Куљић са 23andme од њих (иста хаплогрупа као и Недић, N1-L665). Напослетку, једна породица јовањштака из невесињског краја, тестирана у оквиру Херцеговачког подухвата, припада изузетно реткој подграни Q1 хаплогрупе, YP1600, а они по предању потичу из Бањана. Када све ово саберемо а узмемо у обзир и бањанско-пивљанске N2, на једном малом простору имамо читаву плејаду ретких N и Q хаплотипова, повезаних сличним предањем о пореклу и славама (Бањани и Пива, Јовањдан и Никољдан). :) Која миграција или историјски догађај би могли ближе да објасне ову занимљиву ситуацију?
Заборавих раније да јавим. Тестирани Недић је потврдио да је из Лелића (Ваљево). Тестирани Куљић је из БиХ (очева линија), а данас се појавио нови N-L665. У питању је извесни Тадић. Презиме је свакако чешће у динарским крајевима.
Заборавих раније да јавим. Тестирани Недић је потврдио да је из Лелића (Ваљево). Тестирани Куљић је из БиХ (очева линија), а данас се појавио нови N-L665. У питању је извесни Тадић. Презиме је свакако чешће у динарским крајевима.
Бранило био P189.2, а Руђо L665. :)
Балта, Булози, Источно Сарајево, R1a-Z280>CTS1211
У романијском крају је било Балтића. Слава Стевањдан. Не знам јесу ли у вези са Балтама. Према попису, било их је 9 чланова у Булозима 1991. године.
Балте славе Стевањдан, тако да сасвим сигурно постоји веза са Балтићима.
Судећи по хаплогрупи и крсној слави, могли би бити повезани са неким необјављеним породицама са подручја источне Херцеговине које припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP4278 и које са Балтама деле славу.
Обућина, непознато, I2-Z17855
презиме Обћина се среће углавном од Срба из динарских крајева (Херцеговина, Западна Србија, Крајина).
https://www.poreklo.rs/2012/02/29/poreklo-prezimena-obucina/
https://actacroatica.com/en/surname/Obu%C4%87ina/
Тестирани је изгледа пореклом из Хрватске, па могу бити у питању Личани
Скоро све Обућине у Хрватској су Хрвати. Највише их има у Лици, у неколико села око Перушића. Једини Срби су изгледа код Костајнице, село Слабиња.
Једини Срби су изгледа код Костајнице, село Слабиња.
Ове Обућине би могле бити повезане са Обућинама које се 1882. године помињу у парохијама Демировац, Драксенић и Међеђа код Босанске Дубице (славе Ђурђевдан у све три парохије).Ђурђевдан славе и Обућине из Бачеваца код Ваљева. Врло је вероватно да нису у сродству, али свакако занимљиво поклапање.
Хрњићевић, муслиман, БиХ, I2-Z26381
Пупавац, I2-S17250
Пупавци су најчешће Срби из Хрватске
Мандарић, I2-CTS5966
презиме Мандарић постоји код Срба из Лике. Мислим да славе Стевањдан. Није сигурно одакле су ови Мандарићи
Ово је један од ретких I2c на овим просторима. То је чини ми се она јерменско-анадолска грана.
https://www.yfull.com/tree/I-Y16419/
Заборавих раније да јавим. Тестирани Недић је потврдио да је из Лелића (Ваљево). Тестирани Куљић је из БиХ (очева линија), а данас се појавио нови N-L665. У питању је извесни Тадић. Презиме је свакако чешће у динарским крајевима.
Тадић N-L665 је из Бања Луке.
Тадић N-L665 је из Бања Луке.
Тадића је са овом славом у Босанској Крајини 1882. било искључиво у дубичком протопрезвитерату. Иначе се за ове Тадиће из Стригове (9 чланова 1991.) каже да су пре Банији били у Босанској Крајини, па би ово била повратна сеоба.
Интересантан резултат свакако због презимена које постоји и у Пиви, али тек би са маркерима могли да знамо колико је та веза могућа.
Тренутно у Крајини, међу породицама које славе Томиндан, имамо три хаплогрупе: J2b-M205 (Лакићи), E-V13 (Божићи, Вукајловићи) и N-P189.2 (Тадићи).
Карановић у Босанској Крајини помиње велики род Крнета, који такође слави Св. Тому (ту су још Љепоје, Вујасини, итд.), а пореклом је из Северне Далмације. Биће занимљиво видети њихову хаплогрупу.
Албијанић, I2-Y3120>Z17855
Тестирани слави Стевањдан и пореклом је највероватније из околине Билеће.
Један досије X случај. Овај Тадић N-L665 је иста фамилија са оним Тадићима из Стригове који су N-P189.2. Тестирани су му рођени брат и синовац, обојица N-P189.2, а код Горана је утврђена N-L665.
Писали су 23андме, пошто је ово крупна грешка. Тешко да нису од истог оца. Овим долази у питање и резултат оних Недића N-L665, који су према предању "из Бањана".
Ма свашта је могуће. Да није замењен по рођењу?
А можда је и грешка, случајна или намерна...
Поновити тест на пар места..
Да ли су им се сличне грешке догађале раније са неким другим хаплогрупама? Ако је грешка у питању, а највероватније јесте.
Наравно да је случајна грешка. Помешали су само гране N хаплогрупе.
Мене је чудило како је на форуму мирно прихваћено да имамо нову, финску грану међу Србима. Нисам хтео ништа да коментаришем, али свакако нисам веровао да је то резултат једног Србина.
Наравно да је случајна грешка. Помешали су само гране N хаплогрупе.
Мене је чудило како је на форуму мирно прихваћено да имамо нову, финску грану међу Србима. Нисам хтео ништа да коментаришем, али свакако нисам веровао да је то резултат једног Србина.
L665 се не јавља само код Финаца, има је и у Поволжју и у уралском крају, па се може замислити нека миграција из тих предела на простор Паноније и Балкана (нпр. Мађари). Сигуран сам да је било скептика и када се јавио први N2-P.189.2 међу Србима, да су мислили да је то некаква грешка. Уз то, имамо и онај специфични N1 хаплотип у истраживању 404 Црногорца, који нема ближих поклапања. Иако је овде највероватније грешка у питању (мада ми је то чудно и онда се поставља питање колико су још таквих резултата који се овде објављују погрешили), не бих ништа прејудицирао док се не огласе надлежни из компаније 23andme.
Тако је. Нема се шта бурно реаговати, има код нас још ретких хаплогрупа. Него је ово баш било специфирчно због приче о Бањнаима и N групи. Ево јавио ми је сад Тадић да може бити грешка до компјутера, пошто он очитава резултате (тако су му некако јавили), а његов резултат је још свеж. Сачекаћемо детаљнији одговор од 23andMe, а ја ћу сад видети какво је стање код Недића, мада је и његов резултат скоро стигао на 23andMe.
Вукојевић, католик, Шиповача, Љубушки, I1-Z63>BY332
ВУКОЈЕВИЋ (п.к). Вукојевићи (п), у Седларима (Попово). Сматрају се „старинцима, али су, ипак, однекле доселили“. Један су род са Глушцима, Меданима и Педалима у овом селу. Славе Св. Стјепана као и остали у Седларима. Сваки досељеник „морао је узети ту славу“ (59:141.142). Вукојевићи (к), у Грабу, Вељацима, Вашаревићима, Клобуку и Шиповачи (Љубушки). Старином су из Дувна. У Вељаке су дошли из Клобука, у другој половини 19. вијека: „један је дошао прије 50, други прије 30, а трећи прије 20 година, и то сви на женинство.“ У Вашаревиће су доселили из Кашића код Љубушког. У Клобуку се сматрају старосједиоцима, а у Шиповици „не знају одакле су“. У овом селу се „јако множе“ (59:300.304,308,309).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Имамо тестиране и православне Вукојевиће из Попова (23андМе), они су I1-P109, па ће бити да је главнина херцеговачких Вукојевића I1. :)
Вукојевић, католик, Шиповача, Љубушки, I1-Z63>BY332
ВУКОЈЕВИЋ (п.к). Вукојевићи (п), у Седларима (Попово). Сматрају се „старинцима, али су, ипак, однекле доселили“. Један су род са Глушцима, Меданима и Педалима у овом селу. Славе Св. Стјепана као и остали у Седларима. Сваки досељеник „морао је узети ту славу“ (59:141.142). Вукојевићи (к), у Грабу, Вељацима, Вашаревићима, Клобуку и Шиповачи (Љубушки). Старином су из Дувна. У Вељаке су дошли из Клобука, у другој половини 19. вијека: „један је дошао прије 50, други прије 30, а трећи прије 20 година, и то сви на женинство.“ У Вашаревиће су доселили из Кашића код Љубушког. У Клобуку се сматрају старосједиоцима, а у Шиповици „не знају одакле су“. У овом селу се „јако множе“ (59:300.304,308,309).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Имамо тестиране и православне Вукојевиће из Попова (23андМе), они су I1-P109, па ће бити да је главнина херцеговачких Вукојевића I1. :)
Лукић, Сански Мост/БиХ, I2-M423
Ступар, Нови Град/БиХ, I2-S17250
Лукезић, J2a-L70
Џубур, муслиман, Херцеговина, I2-S17250
https://www.poreklo.rs/2013/05/08/poreklo-prezimena-selo-tarajin-do-gacko/
Берић, муслиман, БиХ, I2-S17250
Бошковски, Скопље, Македонија, I2-Z17855
Бистровић, R1a-CTS3402
Сокић/Шокић, БиХ, R1b-PF7558
Рашковић, E-V13
Бацковић, Црна Гора, J2a-M92
ово су свакако Пјешивцу
Лукезић, J2a-L70
Изгледа да є сайт додао нѣке детаљніє подѣле. Судећи по овоме, имам 2,7% италіянске генетике (готово цѣо икс-хромозом), а чак су и ближу область приказали. Има ли нѣко сличне резултате или є ово опет нѣко америчко насумично повезивање без икакве дубље основе?
Дробац, непознато, I2-S17250
на FTDNA има Хрвата Дробаца (Конавле), такође I2-P37. Ово би могли бити крајишки Дробци са славом Ђурђевдан, будући да су поклапања једног Личанина.
Погледао сам сад неколико налога наших људи. Делује прилично насумично. Вероватно има везе и с тим где се људи више тестирају и сл.
Мрђеновић, вероватно Пригревица (Бачка), R1a-YP417
Da li se možda zna odakle je taj Andrić?
Мандић, Београд, I2-Z17855
Онда се сјетим да је Лабус имао комбинацију 15-15 на 385аб
Небојша, има ли шансе да се сазна од којих је овај Мандић. Ово питам због Мандића из Рисовца, од којих су обе моје бабе. Својевремено сам тестирао једног од ујака Мандића, али је прва анализа пропала, а друга је била дјелимична. Због проблема са Тамаром, дигао сам руке од тог резултата, јер ми се није чинио логичним. Међутим сад погледам опет тај резултат и видим да се највејероватније ради о Динарик Сјеверу. Онда се сјетим да је Лабус имао комбинацију 15-15 на 385аб, као и Мандићи, а да је Паројчић из Грахова, баш као и Мандићи поријеклом. Сад се питам да ли су Мандићи заправо I2-Z17855?
Како се на крају распетљала прича са оним N-L665 што створише забуну? :) Јел ико из 23andme дао неко званично објашњење?
Није нажалост осим имена (Данило) оставио више података. Сада живи у Београду. Није искључено да су ово крајишки Мандићи. Осим што је презиме тамо веома заступљено, ово су аутосомална поклапања Мрђе из Босанског Петровца.
Није искључено да је од њих. Доста их је послије 1945. године завршило у Београду.
Иначе су ми они увијек били интересантни као род. Половином 19. вијека покренули су се из матице у селу Пећи сјеверно од Босанског Грахова (гдје их и данас има), боравили кратко вријеме у Лијевче пољу и затим се населили у Рисовцу. Увијек су наступали заједно, као мала ратничка дружина, чуо сам да су прије Другог свјетског рата и жандари имали проблема са њима. Прилично агресивни, није чудо што су касније већином завршили у војсци и полицији. Од свих крајишких родова које знам, они су ми по понашању највише личили на Црногорце.
Занимљивог су и фенотипа, изразито свијетли. Нисам додуше повукао на њих. Баш сам прошли викенд био на сеоском гробљу у Рисовцу и нашао гроб дједа моје бабе, једног од родоначелника Мандића у Рисовцу, Обрада Мандића. На гробу пише да је рођен 1851. године,а да је умро 1923. године.
Малковић (Јовањдан?), Босанско Грахово, I2-S17250
Мамула, Јовањдан, Врбовско/Гомирје/Горски Котар
Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855>PH3414, код нас познат као род Мириловића. Овај резултат је изненађење, јер смо имали једног Мамулу са Кордуна на затвореном дијелу форума, који није припадао овој хаплогрупи. Међутим узимајући у обзир чињеницу да тај Мамула слави и другу славу, онда је очигледно да уи крајини постоје два рода Мамула различитог поријекла. Иначе ови гомирски Мамуле су много значајнији, јер су прилично стари на крајишком тлу. Имају карактеристичне мириловићке вриједности 385аб=14-14 и 448=21, и славу Јовањдан, па нема сумње у припадност овом роду.
Пренијећу оно што сам раније писао о Мамулама:
Мамуле су доста значајан род крајишких Срба. Први пут се спомињу 1609. године у Гомирју. Сеоба Срба у Гомирје се одиграла око 1600. године, на аустријску територију су прешли Срби са подручја турске Лике. Ти Срби су се потом деценијама судили око земље са Франкопанима, да би на крају средином 17. вијека новцем од Франкопана откупили своју земљу.
Мамуле су од почетка били вође гомирских Срба и кнезови. Касније се то кнештво, кроз аустријске официрске чинове, пренијело и на племићку титулу.
Познати припадници рода:
- Раде Мамула, спомиње се 1609. године у списку Срба досељених у Гомирје, могуће родоначелник гомирских Мамула
- кнез Мирко Мамула, помиње се 1632. са браћом Манојлом и Петром
- кнез Петар Мамула помиње се 1726. године
- барон и генерал Лазар Мамула (1795-1878), аустријски намјесник Далмације
- народни херој и генерал ЈНА, Богдан Мамула (1918-2002)"
Адмирал ЈНА Бранко мамула није од ових Мамула.
Лички Глумци су очигледно повезани са Мамулама, из приложеног видимо да су се херцеговачки Мириловићи већ у 16. вијеку налазили на широком простору од Далмације до Лике.
Мамула, Јовањдан, Гомирје, Врбовско, E-V13Мамула који је I2-CTS10228 је уствари пореклом из села Хамбариште које се налази између Врбовскога и Гомирја. Прабаба тестираног је из Гомирја и девојачко презиме јој је исто Мамула, као и удато. Они знају да Мамуле из Гомирја и Хамбаришта и ако славе исту славу, имају исто презиме и живе у два суседна села нису род. То овај резултат и доказује. Такође, постоје Мамуле и у самом Врбовском, који су трећи род са тим презименом у том крају и не сматрају се сродницима Мамула из Хамбаришта и Гомирја. Нисам сигуран али мислим да славе Ђурђевдан.
Имамо од раније тестиране Мамуле из Гомирја I2-Z17855. Симо је писао о њима:
Малковић (Јовањдан?), Босанско Грахово, I2-S17250
Са овим резултатом као да се назире веза Маљковића из Бриња (тестирани на 23andme као I-M423) и Маљковића из Маовица код Врлике, чији су Маљковићи из Уништа код Босанског Грахова огранак. Сада се поставља питање одакле је пореклом тестирани Маљковић Е1b из пројекта.
Маљковић је родом из Чапразлија (Ливно). Славе Јовањдан.
МАЉКОВИЋИ – досељеници из Маовице код Врлике. Пут досељавања ишао је преко Уништа, за Чапразлије. Славе Св. Јована Крститеља – Јовањдан.
https://omlivanjska.com/2014/09/10/caprazlijegroblje/
Значи, у "Државном послу" владавина N-P189.2 :) Бањац (Чварков) и Шкорић (Торбица) ...
"Бошкић", односно Дејан Ћирјаковић би требало да је пореклом из Драгачева. Мислим да се тамошњи Ћирјаковићи помињу у Ускоковићевом раду "исељени Никшићи".
Можда да организујемо акцију тестирања црне тројке из "Државног посла", а они, за узврат, да осмисле неку епизоду са генетиком и хаплогрупама ;)Планско тестирање "Државног посла" :D И пресек стања ;D Мислим да су и имали једну епизоду везану за ДНК
Ћирјаковићи су из села Вирово код Ариља у Драгачеву.
Веза са Никшићима је упитна. Можда је то само претпоставка по сличности презимена са никшићким Ћираковићима.
Ћирјаковићи у Вирову славе Лучиндан, тако да би заиста била превелика случајност да немају везе са Ћираковићима из Жупе.
Кривошија, непознато, J2b-M205
Презиме присутно код крајишких Срба и нешто мало код Хрвата. Код Срба присутно на Банији, у Лици, у Плавном код Книна и Босанској Крајини. Кривошије у Крајини славе Јовањдан, у околини Бугојна Никољдан, а у Горњем Подрињу Светог Стевана.
Ако би морао да типујем, рекао бих да су ово су Кривошије (Св. Јован) из Крајине. Надам се да ћемо ускоро сазнати више.
Тирнанић, Никољдан, Крњево, Велика Плана, R1b-Z2103>CTS9219
–Тирнанићи су са Селишта а старином са Косова, Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2013/11/02/poreklo-prezimena-selo-krnjevo-velika-plana/
Од ових Тирнанића је и легендарни Александар Тирнанић
Да ли је за ове Тирнаниће било приче да имају предање да су пореклом из Тиране, па отуда као и ово презиме, или сам ја нешто помешао?Да, је из Тиране био би Тирањанин ии Тиранац, овако је по неком Тирнану. Чудно име али суфикс ић увијек ознаава потомке од префикса. Тако су нас замаћивали да смо из Лике
Љубоја, Марковдан, Нуглашица, Босанско Грахово, I2-S17250
Љубоја, Марковдан, Нуглашица, Босанско Грахово, I2-S17250
Досељеници из околине Кључа, вероватно у 19. веку.
Кијево је чисто католичко село уназад 300 година. Не знам да ли је било православаца раније. А Ђукића има у селу Цетина, одмах до Кијева и славе Јовањдан. У Кијеву нема података да је икад било Ђукића.
Две потврде за крајишке N-P189.2Шкундрића је било у Требињу. Имам неке на Фејсу међу пријатељима
Штетић, Јовањдан, Сврачково Село, Удбина, N-P189.2
Шкундрић, непознато (Крајина свакако), N-P189.2
извор: 23andMe
Две потврде за крајишке N-P189.2Jел сви Штетићи имају исто порекло? Бивши декан и садашњи професор на филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу је и графички дизајнер Слободан Штетић, рођен у Јагодини...
Штетић, Јовањдан, Сврачково Село, Удбина, N-P189.2
Jел сви Штетићи имају исто порекло? Бивши декан и садашњи професор на филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу је и графички дизајнер Слободан Штетић, рођен у Јагодини...Слободан Штетић је пореклом Личанин, рођен је и живи у Јагодини. Данас у Јагодини има двадесетак породица Штетића који потичу од три рођака који су се у Јагодину доселили из Лике 1920. да раде у пивари и кланици.
Слободан Штетић је пореклом Личанин, рођен је и живи у Јагодини. Данас у Јагодини има двадесетак породица Штетића који потичу од три рођака који су се у Јагодину доселили из Лике 1920. да раде у пивари и кланици.Хвала Дробњак!
Хвала Дробњак!Нема на чему.
Нема на чему.Да, можда није ни чудо, четврта су генерација вероватно од тројице браће која су се доселила 1920те...Ако већ има 20 фамилија, питање је да ли су сви у контакту, па деца ни незнају :) Код мене у широј фамилији има случајева истих презимењака који су четврто колено, а никад се нису упознали, али знају да су род, пошто су већ одрасли...Нама делује да четврто , пето колено није много, али у реалности се јако брзо то разводњава, али друга је то тема
Иначе, Штетића има поприличан број у Јагодини. Једна занимљивост: Радио сам у једној школи и у једном одељењу било је чак троје ђака који су се презивали Штетић. Нису знали да ли су рођаци. У питању су деца која су пети разред, па то и није чудно. Такође, имао сам школску другарицу са тим презименом, течина мајка је девојачко Штетић и једна рођака је удато Штетић. :-)
Својевремено сам разговарао с једним човеком из Баната, са презименом - Штетин. Сећам се да ми је причао како је њихово право презиме - Штетић, и да су се у 19. веку доселили из Лике, а да су им аустро-угарске власти презиме присилно променили и уписали као - Штетин.Онда је и новинарка Јована Штетин од њих вероватно
Гледам у Ердељановићевој "Срби у Банату", има Штетина у три места - Чента, Јаша Томић и Нови Козјак. Ови козјачки Штетини славе Јовањдан.
Онда је и новинарка Јована Штетин од њих вероватно
Тарбук, Хрватска (могуће Банија), I2-M423
Ћосић, БиХ (околина Дервенте?), I2-S17250
Огризовић, I2-S17250
Митровић, Ливно, БиХ, I2-S17250
Клишанин, католик, Ливно, БиХ, I2-PH908>Z16983
Томанић (Срби највероватније), БиХ, I2-M423
Думељић, I2-S17250
Огризовић, I2-S17250
Думељића има неколико родова у Црној Гори.
Једни су Озринићи, и од њих има исељеника са истим презименом у Србији (Петрово Село, Ужички крај, и другде).
Други су огранак команских Пејовића "Невских" :)
Трећи су од штитарских Челебића из Љешанске нахије, они су племенски Никшићи.
Сва три рода се уклапају у I2-S17250, односно подграну РН908.
Думељићи: презиме је толико специфично и ако нема поузданих података о претку по коме је презиме настало у свакој од ових набројаних грана, поставио бих хипотезу да је у питању неко старо братство чији су се огранци прибратили другим братствима.
Не бих рекао да је у питању једно братство прибраћено другим братствима, јер су, ипак, раштркани по више племена и крајева.Боље да се сложим са тобом него да финансирам проверу моје хипотезе. Нема се.
Думељића има неколико родова у Црној Гори.
Једни су Озринићи, и од њих има исељеника са истим презименом у Србији (Петрово Село, Ужички крај, и другде).
Други су огранак команских Пејовића "Невских" :)
Трећи су од штитарских Челебића из Љешанске нахије, они су племенски Никшићи.
Сва три рода се уклапају у I2-S17250, односно подграну РН908.
Тарбук, Хрватска (могуће Банија), I2-M423
Презиме Тарбук је распрострањено у Хрватској у селима око Војнића, Вргинмоста, Глине и Костајнице, мада се презиме може наћи и у Лици и Славонији. Ипак највише је било заступљено на простору Кордуна и Баније.
Има их у Лици, на Кордуну, али и у Пиви, где су досељени из гатачког краја.
Шушњар, E-V13
Тарбук, Хрватска (могуће Банија), I2-M423
Тарбук је пореклом Србин (већ друга генерација у Америци), али није јасно одакле тачно. Надам се да ће Петар успети пронаћи одакле је пореклом.
Рокнић, N-P189.2
Рокнићи би требали бити Крајишници, надам се да ћемо доћи до места порекла.
Невјестић, католик, Средња Босна, R1a-M417
(23andMe)
Невјестићи (изворно Невистићи) су из Кола крај Дувна. Матица им је изгледа Рошко поље, где су забележени још у 18. веку.
Ријеч је о врло занимљивом огранку Тарбука, који је дао више истакнутих официра:
https://de.wikipedia.org/wiki/Johann_Tarbuk_von_Sensenhorst
https://de.wikipedia.org/wiki/Karl_Tarbuk
https://de.wikipedia.org/wiki/Hans_Tarbuk
https://de.wikipedia.org/wiki/Felix_Tarbuk
https://de.wikipedia.org/wiki/Fritz_Tarbuk
Поменути Јохан Тарбук је рођен у Перјасици, али у тексту о њему пише да је он потомак Ћирила (Кирила) Тарбука из Тушиловића, штo говори да они заправо потичу из Тушиловића. У Тушиловићу је било неколико кућа породице Тарбук, док су се очигледно временом припадници ове гране преселили у Перјасицу и почели да се третирају као Аустријанци, чим су добили одређене титуле. Тарбуци славе или Ђурђевдан или Никољдан.
Ћосовић, Ђурђевдан, Жабљак, Црна Гора, J2b-M205
Да ли је од ових Ћосовића перјаница дукљанске самобитности? 😀
Фамозни је од цуцких Ћосовића, огранка Лаковића Малоцуца.
Ћосовић, Ђурђевдан, Жабљак, Црна Гора, J2b-M205
Ћосовић, Ђурђевдан, Жабљак, Црна Гора, J2b-M205Је л ово први тестирани који има предање да припада роду Шаранаца који није Е-V13?
Значи, Ћосовићи су крипто Кричи, који су се продавали за Шаранце. До'ака им днк.
Рекао бих да је решење негде у овом делу приче:
"... један шарански братственик био ожењен дјевојком из кричко-затарског краја. Он је рано погинуо у једном боју против Турака. Његова жена, оставши удовица, врати се у род са синчићем... "
Да, помиње се да су родом из Тушиловића. Иначе, може се наћи и податак да је поменути Кирил Тарбук даљим поријеклом из Медака код Госпића, мада је питање колико је то тачно пошто се једна задруга Тарбука помиње на подручју око Скрада још 1725. године. Ваљало би проћи спискове Слуњске крајишке регименте из 1807. и 1819. године и видјети да ли се поменути Кирил Тарбук помиње негдје и има ли Тарбука у Перјасици у то доба.
У вези оног Тадића N-L665, одговорили су с 23андме да нису могли јасно очитати резултат. Дакле вероватно имају неки проблем код одређивања N-P189.2, којој несумњиво припадају и остали наши N-L665 са 23andMe.
Ако овај Ковачевић није католик као онај Јенгић, ово је онда први "Азијат" међу нама. За сад имамо у овој "екипи" једног муслимана и једног католика. Ово би могли бити потомци Авара који су стигли са Словенима?
Богоновић, Доњи Лапац/Личко-сењска жупанија/Хрватска, J2a-M92
Гаћеша, вероватно Крајина, I2-Z17855
Презиме Гаћеша је карактеристично за Србе из Крајине. Иако специфично, прилично је раширено на простору некадашње Војне крајине. С обзиром на неке резултате од раније, врло вероватно нису сви генетски повезани. Од Гаћеша је иначе изашло доста српских спортиста (фудбал, кошарка, рвање, итд.).
Градојевић, Србија, R1a-М458>L260>Y2905
Контактирао сам тестираног Ковића M205. Он је заправо Стојаковић са Баније (не онај раније тестирани). Ови Стојаковићи су из села Мрачај. Верујем да ће Петар рећи нешто детаљније о њима.
Богдановић, Врховине, Лика, R1a-Z280>CTS3402
Богдановићи су, после Узелаца, били најбројнији у Врховинама. 34 куће 1915. године (Узелци 36). Крсна слава највероватније Никољдан.
Мислим да ће пре бити Ђурђевдан.
Маслаћ, I2-S17250
Презиме карактеристично за Хрвате из Западне Херцеговине
И за Србе из западне Србије (Моравички округ углавном).Karakteristično i za Hrvate istočne Hercegovine.
И за Србе из западне Србије (Моравички округ углавном).
Karakteristično i za Hrvate istočne Hercegovine.
Не качим често резултате Албанаца, али ево два "занимљива"
Ругова, Косово, J2b-M241>L283
Маслаћ у породици има и презиме Њавро, па је вероватно реч о Херцеговцима.
Могуће да је у питању припадник оног J2b2 "Клименти-Никчи" кластера.Можда се ради о Албанцу из фиса Шкрељ или Кастрати.Ова два фиса су поред фиса Клименти били присутни у Ругови, али су се Албанци из ова два фиса ушли у фис Клименти. J2b-M241>L283 је у великом броју присутна код Шкреља и Кастрата, па је могуће да је тестирани Руговац из неког од ова два фиса.
Весели, Западна Македонија, R1a-M458>L1029
Требало би да су из Здравчића код Пожеге.
Поповић, Црна Гора, I2-S17250
Од локација стоји Ластва Грбаљска, а ту је и презиме Буздован, па може бити да је из тих крајева пореклом.
Мићовић, Аранђеловдан, Андријевица, Црна Гора, E-V13
Мићовићи су Васојевићи
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/
Маслаћ у породици има и презиме Њавро, па је вероватно реч о Херцеговцима.И Маслаћи и Њавре су из Зажабља. Све ми је то мајчиних Брстина комшилук
Васковић, БиХ, R1a-M458>L1029>YP417
Презиме Васковић се код Срба из БиХ/РС среће искључиво у Херцеговини и околини Сарајева. Ово су по свему судећи Васковићи из околине Сарајева, који су огранак Говедарица из Херцеговине. Овоме иде у прилог и хаплогрупа/подграна. Сродни су им још Лучићи. Сви славе Никољдан.
"Васковићи 2 куће, старином Говедарице из гатачког котара, одакле су се доселили кад је Карађорђе узео Биоград. Побјегли су од зулума Фочић-Мехмед-агина кахвеџије Логе, који је тамо пребјегао пошто су Срби заузели Биоград. Дошла су два брата: Васко и Лука. Од Васка су Васковићи у Сарајевском пољу и од Луке Лучићи. Слава Св. Никола."
"Лучићи, иста породица са Васковићима, доселили се из Лужана прије 10 година. Слава Св. Никола."
https://www.makroekonomija.org/bih/sarajevska-okolina/
Од сарајевских Васковића води порекло певач, Бојан Васковић.
Комленовић, Горажде, Горње Подриње, I2-S17250Komlenovići su iz Glamoča kod Goražda, slave Ignjatijevdan.
Нисам нашао шта славе Комленовићи из Горажда. Према шематизму из 1882., Комленовићи из власеничке парохије славе Лазаревдан.
[
Нинковић, Јовањдан, Сарајево, I2-S17250
Нинковићи из Сарајева су пореклом из Херцеговине, тачније "од Билеће".
Поповић, Црна Гора, I2-S17250
Од локација стоји Ластва Грбаљска, а ту је и презиме Буздован, па може бити да је из тих крајева пореклом.
Варцаковић, муслиман, Тузла, БиХ, I2-S17250
Стијовић, Србија, I2-S17250
Надаревић, муслиман, Цазин, БиХ, I2-S17250
Надаревића је на попису БиХ било искључиво у цазинској општини. Не знам да ли је од ових и глумац, Мустафа Надаревић (рођен у Бања Луци).
Маслаћ, I2-S17250
Презиме карактеристично за Хрвате из Западне Херцеговине
Грабовичкић, БиХ, I2-S17250
Презиме присутно код Срба и Хрвата из околине Тузле, североисточне Босне углавном
Малетић, I2-S17250
Драговић, Србија, I2-S17250
Велимировић, БиХ, R1a-M512
Презиме присутно само код Срба из БиХ. Бања Лука, Лакташи, Грачаница и Бијељина (према попису из 1991. године). У околини Бања Луке славе Јовањдан и Никољдан, у околини Маглаја Ђурђевдан (шематизам из 1882. године).
Манић, Србија, R1a-M512
Малићевић, R1a-M512
Зорић, R1a-Z280>CTS3402
Андријашевић, R1a-Z280>CTS1211
Чанчар, R1a-Z280>CTS1211
Милетић, R1a-Z280>CTS1211
Панић, Србија, R1a-Z280>CTS1211
Абрамовић, Нови Сад, E-V13
Танчић, E-V13
Богдановић, Никољдан, Лешак, Лепосавић, E-V13
Малеш, E-V13
Гостовић, E-V13
Херцег, E-V13
Шуњеварић, Србија, J2b-M205
Шуњеварићи су углавном из западне Србије
Радовић, J2b-M205
Миленковић, Србија, R1b-L23
Вукелић, R1b-Z2103>CTS9219
Коњевић, Суторина, Херцег Нови, R1b-U152>L2
Хајдуковић, Леча, Нови Пазар, J2a-M92
Ђурђевић, G2a-L497>L42
Пашалић, муслиман, H-M69
Додатак Македонци, гратис:
Богоевски/Богојевски, Македонија, T-L446
Николовски, Македонија, I2-S17250
Климоски, Македонија, J2b-M241
Томашески, Македонија, J2b-M241>L283
Радмановић, Петровдан, Бенковац, Северна Далмација, I2-M423
Радмановића је било у Кашићу и Биљанима Горњим. Презиме присутно још на попису Биљана Горњих из 1749. Имају породични надимак "Попићи". Један одгранак Радмановића прихватио је Никољдан за славу. Интересантан резултат, будући да Радмановићи могу бити у вези са неким крајишким породицама I2-PH908 које такође славе Петровдан (Јерковићи, Балабани).
Онај Шушић I1-P109 је дефинитивно Дробњак
Шушић, Мала Госпојина, преслава Ђурђевдан, Дробњак, I1-P109
https://www.poreklo.rs/2012/03/25/poreklo-prezimena-susic/
Мајсторовић, Чачак, Србија, I2-S17250Ово су по свему судећи Мајсторовићи из Брезовица. Славе Михољдан а раније су славили Ћириловдан.
Досељени су 1809. године из села Градац на реци Вапи код Сјенице. Наиме, тада су по Старом Влаху Карађорђеви устаници водили жестоке борбе са Турцима.
Дошао је, памти се, неки Милош, мајстор ковач, од чијег им је мајсторлука образовано презиме. Они су најбројнији род у Брезовицама. У тевтеру чибука из 1822. године пописана су три човека са презименом Мајсторовић: Милија, Јовица и Никола, највероватније синови Милоша ковача, који тада није био у животу. Од 1870. године, када је у Београд отишао Аврам, много су се селили - тако да их је (и њихових потомака) знатно више "на страни" него у Брезовицама.
Прокић, Пантелијевдан, Трпиња, Западни Срем, I2-M423
Мајсторовић, Чачак, Србија, I2-S17250
Коловрат, муслиман, Сарајево, БиХ, E-V13
Коловрати у Сарајеву би требали да су Хрвати, али не узимај ме скроз за ријеч. :) Име тестираног такође није "муслиманско".
Мрђа, Никољдан? Бировача, Доњи Лапац, Лика, R1b-L51>L21
Род Мрђа је раширен у Босанској Крајини, тачније у околини Петровца. Сви су пореклом из северне Далмације и славе Никољдан. У Удбини је такође било Мрђа, опет пореклом из Далмације и са славом Св. Никола. Нисам успео наћи јесу ли и ови из Лапца у вези са далматинским Мрђама, али по свој прилици јесу. Иначе у Далмацији их је било око Книна, а поставља се питање да ли су им сродни Мрђени и Мрђићи, који такође славе Никољдан.
Да није и код овог резултата дошло до грешке у 23andme, с обзиром да је R1b-L21 карактеристичан за Британију, Ирску и западну Европу а код нас се јавља слабо или никако? Можда су поново нешто "презупчили" као са N1-L665.
Тркуља, Јовањдан, Звјеринац, Бискупија, Северна Далмација, I2-PH908>Z16983
Тркуља је било 7 домаћинстава 1920. године. Постоји легенда да су "остаци" Наполеонове војске, иако таква предања немају реално упориште код нас. Пре ће бити да су досељени из Босне, како каже једно њихово предање. Још даље, из Херцеговине. У Унцу имају рођаке Тркуље, Чегаре, Агиће и Јелиће. Сви они славе Јовањдан и према предању, досељени су у 18. веку "из Берића код Дрниша".
Иако немамо маркере за све родове, нема сумње да су Тркуље у вези са Меселџијама и Шкрбићима, а није искључено да им је генетски блиска и породица Напијало с Кордуна (такође Z16983). Сви славе Јовањдан.
Крунић, Чачак, Србија, R1a-Z280>CTS3402Знао сам да је Јелена једна топла душа словенска. Најбројнији су у Лозници, тако да би тестирани лако могао бити одатле.
Знао сам да је Јелена једна топла душа словенска. Најбројнији су у Лозници, тако да би тестирани лако могао бити одатле.
Под знаком питања је и презиме Зец, хаплогрупа Ј2 (више презимена је наведено)
Мала исправка:
Боца Ј2б1-М205, а не Боћа. Порекло - Кунић (Плашки). Слава Ђурђевдан.
Поповић, Црна Гора, I2-S17250
Од локација стоји Ластва Грбаљска, а ту је и презиме Буздован, па може бити да је из тих крајева пореклом.
Варцаковић, муслиман, Тузла, БиХ, I2-S17250
Стијовић, Србија, I2-S17250
Надаревић, муслиман, Цазин, БиХ, I2-S17250
Надаревића је на попису БиХ било искључиво у цазинској општини. Не знам да ли је од ових и глумац, Мустафа Надаревић (рођен у Бања Луци).
Маслаћ, I2-S17250
Презиме карактеристично за Хрвате из Западне Херцеговине
Грабовичкић, БиХ, I2-S17250
Презиме присутно код Срба и Хрвата из околине Тузле, североисточне Босне углавном
Малетић, I2-S17250
Драговић, Србија, I2-S17250
Велимировић, БиХ, R1a-M512
Презиме присутно само код Срба из БиХ. Бања Лука, Лакташи, Грачаница и Бијељина (према попису из 1991. године). У околини Бања Луке славе Јовањдан и Никољдан, у околини Маглаја Ђурђевдан (шематизам из 1882. године).
Манић, Србија, R1a-M512
Малићевић, R1a-M512
Зорић, R1a-Z280>CTS3402
Андријашевић, R1a-Z280>CTS1211
Чанчар, R1a-Z280>CTS1211
Милетић, R1a-Z280>CTS1211
Панић, Србија, R1a-Z280>CTS1211
Абрамовић, Нови Сад, E-V13
Танчић, E-V13
Богдановић, Никољдан, Лешак, Лепосавић, E-V13
Малеш, E-V13
Гостовић, E-V13
Херцег, E-V13
Шуњеварић, Србија, J2b-M205
Шуњеварићи су углавном из западне Србије
Радовић, J2b-M205
Миленковић, Србија, R1b-L23
Вукелић, R1b-Z2103>CTS9219
Коњевић, Суторина, Херцег Нови, R1b-U152>L2
Хајдуковић, Леча, Нови Пазар, J2a-M92
Ђурђевић, G2a-L497>L42
Пашалић, муслиман, H-M69
Додатак Македонци, гратис:
Богоевски/Богојевски, Македонија, T-L446
Николовски, Македонија, I2-S17250
Климоски, Македонија, J2b-M241
Томашески, Македонија, J2b-M241>L283
Зна ли се за Стијовића шта је навео за поријекло? У Горњем Полимљу Стијовићи су Васојевићи.
Поповић, Црна Гора, I2-S17250
Од локација стоји Ластва Грбаљска, а ту је и презиме Буздован, па може бити да је из тих крајева пореклом.
Маслаћ, I2-S17250
Презиме карактеристично за Хрвате из Западне Херцеговине
Зорић, R1a-Z280>CTS3402
Ово је новост. Поред Зорића који су од Вуловића из Дробњака и мојих Зорића из Лике/Северне Далмације који су I2-PH908, постоје и R1a-Z280>CTS3402 Зорићи?
Да ли се зна одакле је овај тестирани?
Нема података о пореклу. То је често презиме и постоји вероватно на десетине несродних Зорића.Постоје три различите линије за сада које су откривене.
Постоје три различите линије за сада које су откривене.Зорића има и код Херцег Новог а и у селу Озринићи код Никшића са славом Св. Тома.
Зорића има и код Херцег Новог а и у селу Озринићи код Никшића са славом Св. Тома.Свакако, има их и у Срему, Београду, Дрвару, Пријепољу,...
Салиховић, муслиман, Челић, Тузла, R1a-Z280>CTS3402Dobrici u Doboju su Srbi, barem koje ja poznajem. Ima i Dobrica Srba u Dalmaciji.
Смајловић, муслиман, Чајниче, R1a-Z280>CTS3402
Добрић, муслиман, Добој, I2-S17250
Јовичић, Ужице, Србија, E-V13
Dobrici u Doboju su Srbi, barem koje ja poznajem. Ima i Dobrica Srba u Dalmaciji.
Вуковић, Книн, Северна Далмација, G2a-L497>L42
Није сигурно шта славе Вуковићи, будући да је презиме често код Срба из тих крајева. Врло вероватно постоји генетска веза са Буачима (Никољдан) из околине Книна и осталим крајишким G-L42.
Маљевић, Вермош, Северна Албанија, E-V13
Онај Петровић I2-M423 из Добоја је заправо из села Рјечица Горња (Маглај). Према шематизму из 1882. године, Петровићи из тог краја славе Стевањдан.Taj Petrovic je PH908?
Taj Petrovic je PH908?
Koji su rezultati Dobrica iz Dalmacije i slave. Prijatelj jedan mi je iz Dalmacije, Dobric.
Za Miletiće R1a Z280 ?
Da li neko zna odakle je testirani?
Видех двојицу Милетића R1a на 23andMe. Један је R1a-CTS3402, други R1a-CTS1211. Овај први би могао бити са Баније, судећи по породичним презименима (непроверено).Небојша шта славе и евентуално старо порекло?
Вуковићи у околини Книна (место Голубић) славе Јовањдан.
Остали православни Вуковићи у северној Далмацији живе односно живели су у околини Дрниша и Цетине и славе Козму и Дамјана.
Трбовић (Срби), Гомирје, Врбовско, Горски Котар, I2-S17250
Njegici su svi originalno iz Biocica. Slava Djurdjevdan. Mislim da znam i ko se testirao....
Његић, Дрниш, Северна Далмација, I2-M423
Његићи су били бројни у Биочићу. Зрно вероватно зна више о њима.
...
Сређивао сам мало табелу без резултата, па да обавестим око следећих промена (локације, славе, итд.)
...
Његић, Хрватска, I2a-M423
- овде би такође могли бити у питању Његићи из Северне Далмације, али нема довољно података. Презиме је било присутно у околини Дрниша и Шибеника. Име тестираног - Мирослав. О Његићима је више написао Црнчевић са форума:Презиме Његић у сјеверној Далмацији је забиљежено у неколико насеља, према сајту https://sites.google.com/site/vujasinovic68/povijest/srpska-prezimena-u-dalmaciji ; Грачац (далматински), Сонковић, Тепљух, Биочић, без навођена крсне славе породица. На сајту benkovac.rs - Prezimena (www.benkovac.rs/last_names.php?letter=Nj) дате су крсне славе породица Његић према насељима: Биочић-Свети Георгије, Грачац (далматински)-Свети Игњатије Богоносац, Тепљух-Свети Георгије, док се Његићи у Сонковићу не помињу....
Према Leksik prezimena SRH, Zagreb, 1976., (подаци са пописа становништва 1948. године) доносим податке са стр. 464 за презиме Његић:
NJEGIĆ Biočić (Drniš) 56 (13), 1 (-), Borovo Naselje (Vukovar) 4 (1), Budinšćina (Zlatar) 2 (1), Gračac (Šibenik) 17 (3), Knin 1 (1), Kovačić (Knin) 2 (-), Sonković (Šibenik) 6 (1), Split 1 (1), Tepljuh (Drniš) 4 (1), Vinkovačko Novo Selo (Vinkovci) 2 (1), Vukovar 10 (2), Zagreb 1 (1).
Према овдје приказаном можемо закључити да је матица далматинских Његића ђурђевштака у селу Биочићу општина Дрниш, 35 км од града Шибеника.
Поповић, Црна Гора, I2-S17250
Од локација стоји Ластва Грбаљска, а ту је и презиме Буздован, па може бити да је из тих крајева пореклом.
У Ластви није било Поповића почетком прошлог века. Можда су се доселили из Загоре у новије време с обзиром да је Ластва уз Радановиће највеће насеље у Грбљу. Ако ти није тешко, пробај да сазнаш још нешто јер су Поповићи након Лазаревића највеће братство у Грбљу.
Било би занимљиво да су то грбаљски Поповићи из Загоре, јер су они староседеоци у Грбљу.
И иначе у Приморју преовлађује предање по којем су староседеоци из раног средњег века словенског порекла.
Мада, то може бити било који род са презименом Поповић из окружења Грбља, а има их подоста.
Било би добро да нам се тестирани јави.
Поповићу је читава очева страна из Котора, мајчина са Цетиња.
Мекић, муслиман, Бијело Поље, Црна Гора, I2-S17250
Не качим често резултате Албанаца, али ево два "занимљива"Ovo za Rugovu je veliko iznenađenje. Svi koji nose to prezime su iseljenici po Metohijskom Podgoru i po selima u okolini Plava. Jel ovo prvi rezultat J2b-M241>L283 za nekoga ko je fis Kelemendi.
Ругова, Косово, J2b-M241>L283
Весели, Западна Македонија, R1a-M458>L1029
Ovo za Rugovu je veliko iznenađenje. Svi koji nose to prezime su iseljenici po Metohijskom Podgoru i po selima u okolini Plava. Jel ovo prvi rezultat J2b-M241>L283 za nekoga ko je fis Kelemendi.
Није, Никчи припадају овој грани.
Можда се не ради о Кељмендију, већ о Шкријељу. Код Шкријеља из Албаније и Шкријеља пореклом из Ругове је такође присутна хаплогрупа хг J2b-M241>L283.
Nema Vukićeviću nijedan na Kosovu da se preziva Rugova a da je Nikč. To je retko prezime.
Nema Vukićeviću nijedan na Kosovu da se preziva Rugova a da je Nikč. To je retko prezime.
Ovo za Rugovu je veliko iznenađenje. Svi koji nose to prezime su iseljenici po Metohijskom Podgoru i po selima u okolini Plava. Jel ovo prvi rezultat J2b-M241>L283 za nekoga ko je fis Kelemendi.
Изгледа да се нисмо разумели, одговорио сам на следеће:
Али сад схватам да си мислио искључиво на презиме Ругова.
Весковић, Црна Гора, R1a-M417
23andMe
Миљанићи:
Весковић и као: Ђурђевац и Божовић, у Васојевићима.
Огранак Ђурашковића из Роваца; Забрђе и Слатина (Андријевица), они су Србљаци из Гусиња;
Беране, досељеници из Kостића, са Бихора;
Заграде (Бијело Поље), огранак Божовића из Kуча, од њихових рођака у Срђевицу (Бихор), Бијело Поље, јесу и они у Лушцу (Беране);
Беране 1888. год.;
Подгорица;
Цетиње;
Врбица (Опутне Рудине), Никшић
Могли би бити од ових бихорских Божовића (досељени из Куча), или ови Србљаци из Гусиња.
Ово су изгледа Вечковићи (Кривокапићи) из Бјелопавлића. Тестирани каже а су некако повезани и са Асановићима из Доњих Кокота (могуће преко женске стране).
Углавном, по предању то су Кривокапићи из Цуца, који су потврђени као J2a-M92. Могуће да је реч о повезивању са тим познатим Кривокапићима. Испитаћу још мало овај "случај".
Углавном, требало би бити: Вечковић (Кривокапић), Јовањдан, Бјелопавлићи, R1a-M417
Ови лички R1b-L21 као да су чули моју "прозивку" па решили да ме демантују. :)
Хотић, муслиман, I1-P109
Перовић I2-Z17855 (Косово), оставио је податак да му је деда рођен у Старом Селу. Верујем да се мисли на Старо Село код Урошевца.
– Перовићи (6 кућа) 1919 из Данића.
https://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-staro-selo-urosevac/
Ибрахимовић I2-Z17855 је из Козлука (Зворник).
Јели Златан од ових ?
Јели Златан од ових ?Златанов отац је из Бијељине, а да ли су у вези са овима из околине Зворника, питање је. То није ни далеко, око 40км, можда постоји веза ? Мада презиме Ибрахимовић је изведено од релативно честог имена код Бошњака
Ћумуровић, муслиман, Зворник, БиХ, I1-M227
Мада је Перовић у остале локације уписао "Никшић". Видим да су у селу све колонисти (Шавник, Гацко и Никшић). Можда није део овог рода Перовића из Динића.Данићи се "наслањају" на Голију, тј. територију општине Никшић. Ти Перовићи из Данића су по предању из Бањана а старином из Старог села у Мацаварама у Бањанима, а ту су по редању дошла два брата из Дола Пјешивачког, Мирко и Перо. Славе Св. Јована "Пјешивачког", како каже Томић.
Каламанда, Котор Варош, R1a-M458>YP417
Каламанде су Срби са потеза Котор Варош-Лакташи-Теслић-Прњавор. Матица им је очито село Маљева крај Котор Вароши, где их је крајем 20. века било чак 199 чланова. Нисам успео наћи шта славе Каламанде.
Ибришимовић, муслиман, БиХ, I2-M423
Данићи се "наслањају" на Голију, тј. територију општине Никшић. Ти Перовићи из Данића су по предању из Бањана а старином из Старог села у Мацаварама у Бањанима, а ту су по редању дошла два брата из Дола Пјешивачког, Мирко и Перо. Славе Св. Јована "Пјешивачког", како каже Томић.
Перовићи славе Св. Јована, тако да све одговара, осим Y-днк, који није "пјешивачки".
Да, али питање је кад славе Јовањдан - зими или на јесен.
Перовићи и Мирковићи из Бањана потичу од Павићевића из Дола Пјешивачког који су пореклом из Трешњева у Вељим Цуцама и за које је утврђено да припадају роду Пјешиваца и Цуца.
Зороја, I2-S12750
Вероватно су у питању личке Зораје.
Славе Св. Јована 20. јануара."Пјешивачки" Св. Јован је 11. септембар и слава Перовића и Мирковића из Бањана. С тим што је преслава овог рода Јовањдан зимски. Тако наводи Томић.
"Пјешивачки" Св. Јован је 11. септембар и слава Перовића и Мирковића из Бањана. С тим што је преслава овог рода Јовањдан зимски. Тако наводи Томић.
Зороја каже да му је најстарији познати предак рођен у Славонији, тачније у Новом Селу, или у Клиси. Углавном, славе Никољдна и тебали би бити у вези са Зоројама из околине Вребца. Интересантно да у фамилији има Тарбуке и Почуче, којих је такође било у околини Госпића, али не сумњам да их је било и у том делу Славоније.
Зороје и Зораје нису исто? Мислио сам да си случајно пермутовао "а" у "о", али ето сазнадох да постоји и то презиме. :)
"Пјешивачки" Св. Јован је 11. септембар и слава Перовића и Мирковића из Бањана. С тим што је преслава овог рода Јовањдан зимски. Тако наводи Томић.
Колико је мени познато, "пјешивачки" Свети Јован је празник Зачећа Светог Јована, који се слави 6. октобра по грегоријанском календару.У праву си Небо. Моја грешка.
11. септембра је Усековање главе Светог Јована, један од најтужнијих и строго постан дан у црквеном календару, премда се и он понегде обележава као крсна слава.
У праву си Небо. Моја грешка.
Зороје и Зораје нису исто? Мислио сам да си случајно пермутовао "а" у "о", али ето сазнадох да постоји и то презиме. :)
"Пјешивачки" Св. Јован је 11. септембар и слава Перовића и Мирковића из Бањана. С тим што је преслава овог рода Јовањдан зимски. Тако наводи Томић.
Вечковићи су од Кривокапића из Цуца, славе Јован-дан по Божићу. Због дужне крви дига су се отуда пре око 170г три брата, један од њих, Милош, дође у Бјелопавлиће, а два оду у Скадар. Од њих су тамо муслимани Ајдар Цуцићи. Милош се населио у Слатини, у Мадежу их има сада 1к, у Косовом Лугу 6, 1 у Даниловом Граду. Иселиле су по 1878. г. неколике куће у село Коњарник (топл.окр) и Соко-Бању.
Зороја каже да му је најстарији познати предак рођен у Славонији, тачније у Новом Селу, или у Клиси. Углавном, славе Никољдна и тебали би бити у вези са Зоројама из околине Вребца. Интересантно да у фамилији има Тарбуке и Почуче, којих је такође било у околини Госпића, али не сумњам да их је било и у том делу Славоније.
Кријешторац, муслиман, Битине/Ђурђевића Тара/Пљевља/ЦГ, I1-P109Битине су засеок села Косаница.
То је онај исти Кријешторац за којег смо раније мислили да је из Бијелог Поља. Ријеч је овдје дакле о пљевљанским Кријешторцима, тачније из Битина код Ђурђевића Таре.
Суботић[/b], Ђурђевдан, Осеченица, Мионица, I1-P109Онда би требало да је Суботићу, од тестираних, најближи Срдановић, који је тестиран прошле године на Светски ДНК дан.
код Суботића се поклапа све, предање, слава и хаплогрупа.
- Суботићи: У Кочиној Крајини, баш пред рат, поп Драгоје Симовић из Крчмара, насели на црквеном имању Шћепана и Ризну са три сина, досељене из Дробњака, од Косорића. Поп Драгоје, немајући мушког потомства, уда своју јединицу кћер за Бранка, првог сина Шћепановог и као мираз дао му сву црквену имовину са уредном тапијом и преносом код ондашњих турских власти, те тако и црква крчмарска није данас на крчмарском већ осечанском атару. Шћепанови су потомци Суботићи, којих у селу под овим општим презименом има 29 кућа, славе Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2013/05/01/poreklo-prezimena-selo-ose%C4%8Denica-mionica/
Је ли тестирани Новокмет можда из Феникса?
Сријемац, Брод, Република Српска, I2-S17250
Сријемци са овог подручја (Лијешће и Винска) славе Василијевдан
Не знам. Зове се Ден (Dan).Јесте из Феникса. Брат од стрица тестираног на Херцеговачком подухвату. Јовањдан, Дубочица, Љубиње.
Воларевић, католик, Метковић, Хрватска, I2-CTS5966
Маринчић, католик, Жепче, БиХ, R1a-M458>YP417
Карајић, муслиман, Велика Кладуша, БиХ, I2-S17250
Сријемац, Брод, Република Српска, I2-S17250
Сријемци са овог подручја (Лијешће и Винска) славе Василијевдан
Све више I2-PH908>Z16983. Мислим да је јасна веза и да велики део "српске" PH908, отпада на ову грану.
Дурић, Бреза, БиХ, I2-M423
Ови Дурићи су по свему судећи Срби и врло вероватно у вези са Дурићима из Вареша. Слава Дурића из Средње Босне је Ђурђевдан. Иначе од Дурића из Вареша је и епископ захумско-херцеговачки и приморски, Григорије Дурић.
Пролић, Бања Лука, I2-S17250
Пролићи из околине Градишке славе Стевањдан и Ђурђевдан, а они из околине Герзова само Ђурђевдан.
Проле, Ђурђевдан, Пљева, Шипово
Припада хаплогрупи R1a, највероватније грани Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д, Панићем из Градишке (3/23) и Шљиварем из Босанског Петровца (4/23). Верујем да ће Атлантиш знати нешто више да напише о овој породици.
Раније објављен Ферхадбеговић, муслиман, Горажде/БиХ, R1a-M458>YP417
Да ли неко зна шта се у литератури каже о горажданским Ферхадбеговићима?
https://books.google.de/books?id=XoBiAAAAMAAJ&q=ferhadbegovi%C4%87i&dq=ferhadbegovi%C4%87i&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwi2642vwcDhAhUFcZoKHdXGCbAQ6AEIMTAB
За Пештиће и Ферхадбеговиће из Рогатице се каже да су досељени из Будима.
Извор: Bosanskohercegovački dijalektološki zbornik
Рекао бих да су овакве миграције, између осталог, разлог што код БиХ муслимана постоји нешто већи проценат R1a.
Део слави и Игњатијевдан, и то ја мислим део од ког Григорије потиче.
Уколико се ради о Пролићима који славе Ђурђевдан, вероватно се ради о досељеницима из околине Шипова у другој половини 19. века (дакле, пореклом би требало да су од породице Проле из околине Шипова). Међутим, те Проле из околине Шипова имамо тестиране и нису динарик:
Но, саме Проле у Шипову су доста стара фамилија која је "разрођена" па можда и не би било чудно то и да нису сви исти род по мушкој линији.
Исовић, муслиман, Билећа, J2a-M92
од ових је вероватно и чувени певач, Сафет Исовић. Остаје да претпостављамо да је J-S8230, мада у Херцеговини има више подграна M92.
Ово би можда могли бити Малиновићи из Писаквице код Бања Луке који славе Стевањдан. Из Пискавице су и Грануле које такође славе Стевањдан и припадају истој хаплогрупи.
Рађа, католик, Сплит, I2-M423
из Сплита је чувени хрватски кошаркаш, Дино Рађа
Митровић, Зеленград, Обровац, Северна Далмација, R1a-M458>YP417
Митровићи би требали бити у вези са Дмитровићима (бар један део рода). Из околине Обровца је и Стојан Јанковић (рођ. Митровић), чије је презиме настало по претку Дмитру. Митровићи из Зеленграда су, по свему судећи, у вези са Митровићима из Жегара који иначе спадају у ред старијих породица. Слава овог рода је Ђурђевдан.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:508091-Silan-bese-Jankovic-Stojane
За Дмитровиће из Поуња, Милан Карановић је забележио следеће:
"Rod Dmitrovica 12 k. u 5 naselja, doselio je u ovu oblast sa Korduna. Na Kordun su prešli ispod Gomile za Laudonova Rata 1788.-91. Sacuvalo im se predanje u porodici da su od nekakva vojvode Dmitra sa Kosova, koji je preko Boke dospeo u Ravne Kotare i od njih je, vele, poznati kotarski junak Stojan Jankovic."
Дакле овим резултатом смо можда добили хаплогрупу чувеног Стојана Јанковића
Стојан Јанковић, R1a-M458>YP417(?)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg/250px-%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Ово је прилично упитно, ако нема поузданих историјских извора који би Митровиће из Зеленграда везали за чувеног Стојана Јанковића. Није презиме Митровић толико ретко у западним крајевима.
И није толико често на простору Северне Далмације, али требало би да се тестира још неки Митровић.
Гузијан, Никољдан, Бања Лука, Република Српска, I1-P109
Гузијани су искључиво Срби са потеза Гламоч-Бања Лука. Славе Св. Николу.
Нова тура, нова авантура :)Mislim da imamo i Radje Srbe iz Hercegovine Dinarik.Bilo bi dobro uporediti haplotipove.Moj drug Radja iz Doboja,inace rukometni trener kao da je brat ili prvi rodjak Dini.
Рађа, католик, Сплит, I2-M423
из Сплита је чувени хрватски кошаркаш, Дино Рађа
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/DinoRadjaPanathinaikos.jpg/220px-DinoRadjaPanathinaikos.jpg)
Видовић, католик, непознато, I2-M423
Тојагић, Св. Врачи, Грубавчево Поље, Грачац, I2-S17250
могуће да постоји веза са неким крајишким породицама које славе Враче, а S17250+ су
Арежина, Никољдан, Босанско Грахово, БиХ, I2-S17250
Велић, муслиман, Тодорово, Велика Кладуша, I2-S17250
Новаковић, непознато, I2-S17250
Брајковић, католик, Шибеник, ХР, I2-S17250
Вукосав, католик, Велики Пролог, Вргорац, ХР, I2-S17250
Mislim da imamo i Radje Srbe iz Hercegovine Dinarik.Bilo bi dobro uporediti haplotipove.Moj drug Radja iz Doboja,inace rukometni trener kao da je brat ili prvi rodjak Dini.
Јоковић, Бијело Поље, Црна Гора, N-P189.2
не знам јесу ли то ови Јоковићи које помињу Миљанићи:
"...ogranak Banovići iz grupe Petrovića (Banjanin) u Banjanima (Nikšić), odseljeni u Drobnjak; Brezna (Piva) kao: Čardak; u Čardacima (Visoko), centralna Bosna; jedni u Vraneše (Bijelo Polje); jedni su u Drobnjacima iz Zatarja."
Лековић, Никољдан, Годиње, Бар, R1b-Z2103>CTS9219
Лековић, Црна Гора, R1b-L23
по свему судећи се заиста ради о Лековићима из Годиња:
- i u Ulcinju iz Boljevića (Crmnica), gdje su matično
Тим пре што у Грудама, одакле су Лековићи досељени, Вулаји (Вулевићи) и Љуљђураји (Љуљђуровићи) припадају R1b-L23>BY611>Y33200 грани.
Божић, Перна, Топуско, Кордун (по старом Банија), J2b-M205
Божић, Перна, Топуско, Кордун (по старом Банија), J2b-M205
Презиме Божић на простору Кордуна, Баније и Лике се може свести у групу презимена са можда највећим бројем слава. Забележено је да Божићи славе: Светог Стефана, Јовањдан, Ђурђевдан, Митровдан, Светог Луку, Аранђеловдан, Никољдан, а има и католика са овим презименом. Знам само да су на Кордуну доминирали Божићи који славе Митровдан - села у околини Војнића и Крњака.
Управо сам добио потврду да Божићи славе Св. Стевана.
Митровићи из Зеленграда су католици. Има их доста и то су једини католици у селу, сигурно 250 година, а даље у прошлост не знам. Један од њих је написао књигу о Јанковић Стојану, тврдећи да је био католик, а не православац. Могуће да се тај и тестирао.
Шабић, муслиман, Шабићи, Трново, Република Српска, E-V13
Шабић, муслиман, Велика Кладуша, E-V13
Јесу ово исти Шабићи или два различита исте хг?
Владетић, Василијевдан, Банија (околина Глине), J2b-M205
Митровићи из Зеленграда су католици. Има их доста и то су једини католици у селу, сигурно 250 година, а даље у прошлост не знам. Један од њих је написао књигу о Јанковић Стојану, тврдећи да је био католик, а не православац. Могуће да се тај и тестирао.
Владетићи су из Бојне (Глина).
Гарабандић, Чуруг, Жабаљ, Бачка, R1a-Z280>CTS3402
Доста специфично презиме, среће се само у том крају. Нисам успео наћи шта славе.
Управо сам добио потврду да Божићи славе Св. Стевана.
Дакле, све опције су могуће, али се највероватније ради о Србима (с обзиром да у Чуругу преко 90% становништва чине Срби), потомцима неког гарабанте.Највероватније ми делује да су као и добар део српског становништва које се населило у Шајкашку у 18-ом веку ради о граничарима који су након укидања Потиско-поморишке војне границе због могућности да задрже бенефиције које су имали као војници доселили у Шајкашку, која је убрзо постала засебна војно-административна целина у оквиру Шајкашког батаљона. О томе иде у прилог и значење на маџарском речи која је корен презимена.
Хајдуковић (Срби), Хрватска, J2a-M92
Ово је онај Хајдуковић који је као место порекла навео: Леча, Нови Пазар, али је уписао да су му преци са очеве стране пореклом Срби из Хрватске/Крајине. Чекам тачну локацију.
Не сећам се да ли сам помињао, али на хрватским острвима се јавља велики број припадника R1b-Z2103>Y5587 (23andMe)
презимена:
- Стојковић
- Бутковић
- Крстачић
- Пекић
- Николић
- Цвитановић
- Зорић
- Пијаца
- Мандић
- Супичић
- Шкевин
Али ови могуће да су стварно Илири. Не верујем да су из Бугарске бежали на острва.
Може бити да су Илири дошли с истока Балкана и да су били врло сродни Трачанима.
Мислим да археологија не подржава ту могућност.
Хајдуковић каже да су му и баба и деда са очеве стране пореклом из места Леча у Хрватској. Такво место данас не постоји, али према речима тестираног, тако је уписано у неком од докумената из 1905. године.
Има ли неко представу које је ово место?
Хајдуковић каже да су му и баба и деда са очеве стране пореклом из места Леча у Хрватској. Такво место данас не постоји, али према речима тестираног, тако је уписано у неком од докумената из 1905. године.
Има ли неко представу које је ово место?
Сарван, Ужице, I1-P109
Абрамовић, Цетиње, Црна Гора, E-V13
Хајдуковић каже да су му и баба и деда са очеве стране пореклом из места Леча у Хрватској. Такво место данас не постоји, али према речима тестираног, тако је уписано у неком од докумената из 1905. године.
Има ли неко представу које је ово место?
Постоји село Леча, али оно је код Новог Пазара, у Крајини је највише Хајдуковића било у селима око Бриња у Лици и било их је у околини Слуња и Петриње.
...
Јоковић, Бијело Поље, Црна Гора, N-P189.2
не знам јесу ли то ови Јоковићи које помињу Миљанићи:
"...ogranak Banovići iz grupe Petrovića (Banjanin) u Banjanima (Nikšić), odseljeni u Drobnjak; Brezna (Piva) kao: Čardak; u Čardacima (Visoko), centralna Bosna; jedni u Vraneše (Bijelo Polje); jedni su u Drobnjacima iz Zatarja."
...Да, сигурно су они.
...
Сарван, Ужице, I1-P109
Доста специфично презиме, помиње се у околини Пљеваља у 18. и 19. веку. Нисам нашао више о Сарванима из Ужица.
Андрејевић, Пирот, R1a-M458>YP417
Драгомир, нема података о мјесту поријекла, J2b2-Z631
Диздар, муслиман, I2-М423, је из Стоца, БиХ,
Авдић, муслиман, I2-CTS5966, је iz Шаторовићa, Врчко/БиХ
Дурмишевић, муслиман, I2-PH908>Z16983, је из Жепе, Рогатица/БиХ
Хаџиабулић, муслиман, R1a-M458>YP417, је из Горњег Вакуфа, БиХ
Од ових Диздара би требао бити и пјесник Мак Диздар.
Иначе се презиме Диздар на попису из 1991. године поред муслимана-Бошњака са подручја Херцеговине јавља и код Хрвата из околине Бања Луке.
Јовович, православац, Ивањица/Моравица/Србија, R1a-YP270Јововићи у Ивањици су из Лисе. Тамо се за њих бележи следеће:
ЈОВОВИЋИ (5 к, Ђурђиц) су Васојевићи. Давно су досељени. Презиме им је изведено од неког претка.Сасвим је извесно да су повезани са недавно тестираним Јованчићем из Лисе, као и Марићем из Жаочана: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg109719#msg109719
Марчинковић, Бариловић, Кордун, R1b-Z2103>CTS9219
Марчинковића је било у Косјерском селу и Малом Козинцу (село до села) на Кордуну, оба села се налазе уз Бариловић, једино што их дели река Корана од Бариловића. Марчинковићи славе Часне Вериге, мада је записано да је било и римокатолика.
У породици има Покрајце и Бунчиће, па би рекао да су Срби. Мада су у Бариловићу 1991. год. 94% становништва чинили Хрвати. Треба проверити још. Ако су Срби, био би то први крајишки R1b са славом Часне вериге.
У породици има Покрајце и Бунчиће, па би рекао да су Срби. Мада су у Бариловићу 1991. год. 94% становништва чинили Хрвати. Треба проверити још. Ако су Срби, био би то први крајишки R1b са славом Часне вериге.
Матија Марчинковићи (1784) у Musterlista за 1807. годину у Малом Козинцу, број куће 2 је пописан као православац, забележено је да има
сина Ђурађа (1804).
Марко Марчинковић (1787) у Musterlista за 1807. годину у Малом Козинцу, број куће 2 је пописан као православац.
Хвала Никола, битан податак. Да ли је можда у том месту било Бунчића и Покрајаца, то би био добар траг?
Бунчића је било у Малом Козинцу, а Поткрајаца у Косјерском селу и Млаковцу, док Покрајаца није било. Верујем да је то заправо једно презиме, а народ на Кордуну је много волео да скраћује речи, па и презимена, до тог нивоа да данас за нека презимена се и не може са 100% сигурношћу рећи који је изворни облик. За оба презимена Бунчић и Поткрајац-Покрајац знам да их је било у том делу Кордуна, тако да "траг" може да функционише.
Марчинковића је било у Косјерском селу и Малом Козинцу (село до села) на Кордуну, оба села се налазе уз Бариловић, једино што их дели река Корана од Бариловића. Марчинковићи славе Часне Вериге, мада је записано да је било и римокатолика.
Јавио се Марчинковић. Срби су и то из Косијерског Села (Бариловић). Дакле са ове стране Коране су. ;) Да ли је сигурно за славу Часне вериге? Хвала још једном, Никола!
Митровићима су изгледа сродни Видовићи (раније Кисе), који пак кажу да су пореклом из ХерцеговинеМитровићи су Кисе, а раније Ђурђевићи стара фамилија са Бобана од којих су и Мустапићи католици. Ђурђевићи су славили Ђурђевдан, а то је крсна слава већине родова са Бобана.
ВИДОВИЋИ – И овај род је прије имао друго презиме, презивали су се Кисо. Садашње презиме су узели по баби Видуши. Поријеклом су из Херцеговине. Постоји тврдња да су заједничког поријекла они, Кисе и Митровићи у Бојмунтима. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.
КИСЕ – Воде поријекло из Херцеговине, одакле су прво доселили у Далмацију. Из Далмације су прешли у Ливањско поље. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.
Николић, Стевањдан, Рајетиће, Нови Пазар, R1b-Z2103>CTS9219
Према предању, Николићи су пореклом са севера Црне Горе
Бурић, католик, Дубровник, E-V13Burići su katolici starinom iz Koteza u Popovu, a Burine takođe, samo što su muslimani.
Бурић , католик и Бурина, муслиман су од Матковића из Бјелопавлића, вјероватно Бјелопавлићка група.
Зоранић, Бијело Поље, Црна Гора, E-V13
Никако не могу бити посрбљене Клименте, кад су и сами Клименти поарбанашени током 18. вијека.
Да није ово презиме - Зоронић?
Петровић, Дрниш, Северна Далмација, J2b-M205
Тестирани каже да им је предак у САД доселио из Дрниша. Петар је у документима нашао да су доселили из Шибеника 1920. године. У Дрнишу није било Петровића у другој половини 20. века. Можда Зрно зна више о њима.
Тадић, Никољдан, Црна Бара, Богатић, R1a-Z280>CTS1211
Порекло становништва села Црна Бара (Богатић):
https://www.poreklo.rs/2012/10/05/poreklo-prezimena-selo-crna-bara-bogati%C4%87-ma%C4%8Dva/
Зоранић, Бијело Поље, Црна Гора, E-V13
Зоранић/Зороњић, Црна Гора, E-V13
Готово извесно је у питању муслиманско братство из села Жиљак код Бијелог Поља о коме је Лутовац записао следеће:
Зоронићи (27. к), не знају своје порекло. Рано су примили ислам. Без сваке сумље спадају у старинце или раније досељенике.
Јово Медојевић је у књизи о муслиманима Бјелопољске области записао следеће:
Зороњићи, један од најстаријих муслиманских родова у бјелопољском крају. Раније су се презивали Џанбеговићи. Рано су примили ислам па их прозваше Зороњићима. Сматрају се старосједеоцима у Жиљку. Живе у Расову, Губавчу, Бистрици, Расаднику.
И одавде се види да су обе верзије презимена у употреби. На попису 1913. године су пописани свуда као Зороњићи сем у Бијелом Пољу где је тада била једна кућа Зоронића.
Јесу ли ови Петровићи J2b-M205 Срби или Хрвати? Питам због имена Франо које се појављује у тој породици. Имена Никола, Марко и Манда се јављају и код Срба и код Хрвата.
Пошто им се члан породице зове Франо, морају бити Хрвати. Уосталом, већ имамо неколико М205 родова међу јужним Хрватима (Далмација, Херцеговина). Нисам сигуран (Петар то боље зна) колико су ти родови блиски једни другима и колико су удаљени од ових наших.
http://Zoronjici Zoronjici we smatray za potome Ridjana
Јесу ли ови Петровићи J2b-M205 Срби или Хрвати? Питам због имена Франо које се појављује у тој породици. Имена Никола, Марко и Манда се јављају и код Срба и код Хрвата.
Овај резултат смо већ коментарисали, сем ако се није тестирао још неко из овог братства.
Нешто сам гледао оне Ј1 са 23and Me па се питам могу ли тестирани који су дефинисани граном CTS5368, бити потенцијални кандидати за грану PF7261?
Ако су P58 и Z1828 већ дефинисани, а J1-M267 Тишма и Додик(Ђурђевдан) под претпоставком припадају PF7264, онда остаје једино грана PF7261 и ријетка M365.1 да су CTS5368? Грана Z2223 се налази узводно од CTS5368.
Може ли се Небојша распитати код 23and Me, ако се ово може гледати на овај начин?
Јесмо, али није било податка о тачној локацији (Бијело Поље). Зато га објавих поново. Иначе је уписан као E-M183.
Да, али имају дефинисане 4 групе.
(https://i.postimg.cc/KYQW78Zr/Untitled.png) (https://postimages.org/)
Предак тестираног Петровића, Никола Петровић, дошао је у САД 1920. године, заједно са мајком Мандом Петровић и братом Франом Петровићем. Наведено је да су све троје родом из Шибеника (занимљиво је да је Манда Петровић навела сестру Стану Петровић из Шибеника као најближу особу коју има у земљи из које долази). Путовани су код Николиног и Франиног оца и Мандиног супруга, Марка Петровића, у мјесто Гери (округ Лејк, држава Индијана), Марко је, по свој прилици, у САД дошао око 1910. године.
https://www.findagrave.com/memorial/148709963
Тестирани је нашао податак да је Марко рођен у Паковом Селу (Дрниш). Зато вероватно и помиње Дрниш. Иначе су Петровићи били једна од бројнијих породица у селу. На попису ХР чак 15 кућа са 78 чланова.
Нешто сам гледао оне Ј1 са 23and Me па се питам могу ли тестирани који су дефинисани граном CTS5368, бити потенцијални кандидати за грану PF7261?
Ако су P58 и Z1828 већ дефинисани, а J1-M267 Тишма и Додик(Ђурђевдан) под претпоставком припадају PF7264, онда остаје једино грана PF7261 и ријетка M365.1 да су CTS5368? Грана Z2223 се налази узводно од CTS5368.
Може ли се Небојша распитати код 23and Me, ако се ово може гледати на овај начин?
Тестирани је нашао податак да је Марко рођен у Паковом Селу (Дрниш). Зато вероватно и помиње Дрниш. Иначе су Петровићи били једна од бројнијих породица у селу. На попису ХР чак 15 кућа са 78 чланова.
Na katastru iz 1709. u Pakovom selu se spominje Mattio Zorich detto Petrovich q. Piero koji ima 19-članu porodicu.
Добио сам одговор од 23andMe у вези Y-ДНК хаплогрупа и дубљих подграна. Као што смо и очекивали:
Not all individuals belong to a subgroup of the assigned haplogroup. Haplogroups are assigned based on the presence of defining mutations. If the defining mutation for a subgroup is not present in an individual's DNA, he or she will not be assigned to a subgroup. There may be additional defining mutations, but with our current data, a more detailed assignment is not justified.
Да, али имају дефинисане 4 групе.
(https://i.postimg.cc/KYQW78Zr/Untitled.png) (https://postimages.org/)
Једна исправка (ја сам лоше уписао). Ово није Рајлић, већ Раљић. Из Панчева је, а даљим пореклом из Босне. У Босни је Раљића било у околини Мркоњић Града. Славе Аранђеловдан и Митровдан.
Једна исправка (ја сам лоше уписао). Ово није Рајлић, већ Раљић. Из Панчева је, а даљим пореклом из Босне. У Босни је Раљића било у околини Мркоњић Града. Славе Аранђеловдан и Митровдан.
По попису из 1991. године искључиво Кнежево и Котор Варош. И парохија Живиница у којој се спомињу Раљићи је код Кнежева.
Џодан, Хрватска, E-V13
Џодани су Срби Крајишници. Славонија (Дарувар) и Лика (околина Госпића). Славе углавном Тривуњдан и нешто мало Никољдан.
Још један Кордунаш I2-Z16983
Ђанковић, Кордунски Љесковац, Раковица, I2-PH908>Z16983
Ђанковићи са подручја Горње Крајине славе Св. Пантелију и Аранђеловдан. Неко од Кордунаша би могао да нам каже шта славе ови из Кордунског Љесковца.
Тестирани је нашао податак да је Марко рођен у Паковом Селу (Дрниш). Зато вероватно и помиње Дрниш. Иначе су Петровићи били једна од бројнијих породица у селу. На попису ХР чак 15 кућа са 78 чланова.
Паково Село је чисто католичко уназад 300 година. Међутим, у књизи Кристијана Јурана, може се наћи податак да је село добило име по православним Павковћима, који су у другој половини 17. века одселили у Шибеник. У истом периоду су Кричке из Дрниша одселиле у Братишковце. А наводи још неке православце из Пакова Села попут Јагличића и Чврљевића.
Још један Кордунаш I2-Z16983
Ђанковић, Кордунски Љесковац, Раковица, I2-PH908>Z16983
Ђанковићи са подручја Горње Крајине славе Св. Пантелију и Аранђеловдан. Неко од Кордунаша би могао да нам каже шта славе ови из Кордунског Љесковца.
Стевић, Лазаревдан, Вукосавци, Лопаре, Република Српска, R1b-U152>L2
Има ли генетсу везу Стевић са Богићевцима?
Стевић, Лазаревдан, Вукосавци, Лопаре, Република Српска, R1b-U152>L2
Не. Нису иста грана. Овај је вероватно са Добријевићима (Z49).
Мештровић, католик, Сарајево, БиХ, I2-Z17855
Од раније постоји резултат Мештровића из Далмације. Они су I2-S17250. Ово могу бити неки од Мештровића из Мостара и околине Прозора у Босни.
Добросављевић, Никољдан, Косово (околина Гњилана највероватније), I2-CTS5966
Јуче сам пријавио за Светски ДНК дан једног Добросављевића са славом Никољдан из Старог Качаника, даљим пореклом из Виче у Сиринићкој жупи. Можда имају везе са њима?
Зојичић, Љубичевац, Србија, J2b-M241
Љубичевац постоји код Крагујевца и код Кладова у Тимочкој Крајини. Презиме нисам пронашао у литератури.
Грчић, непознато, G2a-L497>L42
Салиховић, муслиман, Челић, Тузла, R1a-Z280>CTS3402
Је ли ово исти Салиховић R1a-Z280>CTS3402 коме пише да је из Брода, или су то два различита Салиховића са истом хаплогрупом?
Одобашић, муслиман, Велика Кладуша, БиХ, I2-M423Фамилије грчић Грчић живе на романији у два села Виноград и Неправдићи... и једни и други славе св. Николу.
Добросављевић, Никољдан, Косово (околина Гњилана највероватније), I2-CTS5966
Љубић, католик(?), БиХ, I2-S17250
Дервишевић, муслиман, БиХ, I2-S17250
Модрић, Хрватска (Лика?), I2-S17250
од локација стоји само Госпић, мада можда има везе са неком другом линијом, не са Модрићима
Маркановић, вероватно Хрват из БиХ, I2-PH908>Z16983
Брзица, непознато, R1a-M458>L260
презиме Брзица је карактеристично за Херцеговце. Могуће да га има и у другим крајевима
Мићановић, непознато, R1a-M458>L1029>YP417
презиме које се среће најчћешће у динарским крајевима (Западна Србија, Стара Херцеговина, Источна Босна). Можда је од ових наш познати глумац Драган Мићановић (рођен у Лозници).
(http://www.esquire.rs/chest/timg/1522235186_3.jpg)
Димитријевић, Македонија, E-V13
нови СНП код I1
Поповић, непознато, I1-L22>L205.1
Реџепагић, муслиман, Плав, Црна Гора, R1b-Z2103>CTS9219
Бранковић, Косово, Србија, J2b-M241>L283
Грчић, непознато, G2a-L497>L42
Паца, или Пача, муслиман, БиХ, J1-CTS5368
Педишић, католик, Пашман, Хрватска, C-F1699
Брацановић, непознато, I2-S17250
Ово су вероватно неки Брацановићи из Црне Горе. Било их је у више племена, али нисам сигуран одакле би ови могли бити пореклом.
Код Миљанића видим где све наводе присуство Брацановића у ЦГ:
- Микулићи и Цетиње - за бјеличке Брацановиће није сасвим поуздано којег су порекла.
- У Пиперима су огранак Станића, а с обзиром да су Станићи R1b, онда ови отпадају.
- У Пјешивцима – нисам нигде у литератури нашао Брацановиће у Пјешивцима.
- Кучи – у Кучима се помињу Брацовићи; али, у подгоричком Забјелу има извесних Брацановића, ту досељених из Куча.
- У Доброти – нисам нигде у литератури нашао Брацановиће у Доброти.
- Бијело Поље – према једној верзији Брацановићи у БП потичу из Васојевића, а према другој из Дробњака.
Системом елиминације, ако је тестирани Брацановић из ЦГ, могао би бити овај бјелички (цетињски) или бјелопољски.
Надам се да ћемо од тестираног сазнати нешто више.
Сопчић, католик, Ертић/Жакање/Карловачка жупанија/Хрватска, R1a-Z280>CTS3402
Вукадиновић, Аранђеловдан, Требиће, Лепосавић, I-P37
У Доњем Требићу су:
-Вукадиновићи, 10 кућа, су од Вукадиновића у Каменици. Спомињу се по архивској грађи у првој десетини 19. века; овамо дошли из Рватске, у коме су неко време били мухамеданци, па су повратили стару веру.
Од Вукадиновића води порекло велики број породица из тог краја
Одселили се у првој десетини 19. века:
-Ранковићи, Кнежевићи и Живковићи (Арханђео) у Закуту у Доњој Гружи;
-Требићани Марковићи и Минићи (Арханђео) у подибарску Ратину;
-Вукадиновићи (Арханђео) у Баничину у Доњој Јасеници, тамо дошли 1865. године из Топлице.
Сви ови родови су од:
-Вукадиновића Морачана у Требићу.
https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-trebice-leposavic/
Милетић, Аранђеловдан, Међухана, Блаце
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнх вредности могу се издвојити DYS19=15 и DYS439=14. Најближи на пројекту су му Вановац из околине Високог 3/23 и Николић из околине Трстеника 4/23. Са њима дели и споменуте маркере. Николић би му и због географске близине могао бити близак, али им се славе не поклапају. Николић је генетски несумњиво повезан са Шљивићима из Ботуње код Бруса (слава Ђурђиц) и Милосављевићем такође из Ботуње код Бруса (слава Ђурђевдан). Овоме у прилог иде и то што је Николић навео да је старином из Парчина код Александровца који је суседно село Ботуњи. Иначе треба напоменути да Николић има DYS561=16 и DYS557=17. Па би и евентуално тестирање ових маркера од стране Милетића дало одговор о повезаности ових горе поменутих родова.
О самим Милетићима из Међухане код Блаца, даљим пореклом из Требића на Рогозни, рећи ће нешто више Милован.
Тестирани је директан потомак јелечког војводе Радосава из Првог српског устанка који ке држао линију на планини Рогозни и у долини Средњег Ибра, која је требала да онемогући пролазак турских одреда из правца Приштине.
О војводи Радосав јелечком има више писаних трагова од који је највреднији помена запис, и разматрање порекла војводе Радосава који је оставио Аврама Поповића.
Поповић лоцира место одакле потиче Војвода Радосав у Требићу и наводи драгоцене информације о расељавању његових синова након Српско-турских ратова.
Радосав је, по казивању његовог унука, Арсенија Милетића (деде тестираног Милосава) досељеног 1879. године у село Међухана (Блаце) у Топлици, имао три сина - Саву, Милету и Морђа чији су се потомци раселили у два правца. Сави потомци су се иселили у оближње Кончулиће, док су се Милетини и Ђорђеви потомци иселили у Међухану и Трнаву.
Тестирани броји следећа колена од Војводе јелечког Радосава:
Радосав-Милета-Арсеније-Андреја-Милосав.
Нажалост, предање о даљем пореклу, па чак и војводи Радосаву је ишчезло код његових исељених потомака.
Међутим, два податка које је тестирани саопштио нам дефинитивно могу помоћи да реконструишемо даље порекло Војводе Радосава као и миграције његових потомака. Наиме, тестирани памти да је чуо да су његови стари пореклом из “Јасенице”, као и да имају рођаке Ковачевиће, у Горњој Трнави ( Прокупље) са којима су вези одржавали његов деда и отац, крајем 19. и почетком 20. века.
Ковачевићи јеси пописани у првом попису топличког округа 1884. године у селу Горња Трнава који су досељени из Требића и који славе исту славу као и потомци Војводе Радосава.
Петар Петровић је током својих теренских истраживања у Требићима забележио следеће фамилије које славе Аранђеловдан, и то:
У Горњем Требићу, Ковачевиће (10 кућа, Св. Аранђео), Морачани, који су по предању добили презиме по претку који је био рударски ковач, и који имају своје одељке у Горњој Трнави у Топлици, и
У Доњем Требићу, Вукадиновиће (10 кућа) који су досељене из Каменице (Лепосавић).
На крају разматрања о становништву Требића, Петровић наводи следеће породице које потичу од Вукадиновића и које су исељене у првој десетини 19. века:
Ранковићи, Кнежевићи и Живковићи (Св. Арханђео) у Закуту у Доњој Гружи
Требићани: Марковићи и Минићи
(Св. Арханђео) у подибарску Ратину
Вукадиновићи (Св. Арханђео) у Баничину у Доњој Јасеници.
У монографији “Јасеница” Боривоје Дробњаковић у опису становништва села Баничина наводи Вукадиновиће 2 к. Слава: св Аранђел, који су досељени 1865. г. из Требића (код Н. Пазара). Такође наводи да их има их у Требићу, као и да су се четири куће населиле у Велику Плану (добрички-топлички [срез]).
Када се све ове чињенице укрсте, јасно се оцртава еволуција породице, односно рода војводе јелечког Радосава [Вукадиновића] која је готово идентична са описом повратних миграција породица истакнутих устаника из Првог српског устанка у ибарској области.
Велика је вероватноћа да је род војводе Радосава управо род Вукадиновића, које је П. Петровић назвао Морачанима, који су се у Требиће доселили из оближње Каменице (највероватније током 18. века) и чији су се представници након неуспелих акција на Рогозни иселили у Шумадију, а затим се вратиле у стари крај, као и Ћирковићи из Лозне и друге фамилије које су избегле у Србији након пропасти устанка у новопазарском санџаку.
Опарница, непознато, J2a-M92
Презиме Опарница карактеристично је за крајишке Србе. На простору Босанске Крајине и Кордуна славе Јовањдан, што се уклапа у пјешивачке J2a-M92 (будући да они и у западним српским крајевима славе ту славу).
Дрешевић, муслиман, Црна Гора, E-V13>L241
Радусиновић износи доста контрадикторне податке о Дрешевићима.
Село Котрабудан:
Године 1941. у селу су живјели Дрешевићи (4), Паљевићи (1), Мицовићи (1) и Метћонаји (1). Дрешевићи су се овдје, због крвне освете, доселили из Туза око 1780. године;
Село Дрешај:
У селу су 1941. године живјели Дрешевићи (3 дом.) и Ђонаји (1). Дрешевићи су се, прије око 200 гоцина, доселили из Хотске Рапше (из Албаније). До 1914. године презивали су се Ђонај, па су се ради издвајања из тог бројног братства, на подстицај црногорског официра Николе Ђонаја - Дрешаја из овог села, прозвали Дрешај (Дрешевићи).
На основу наведеног произилази да постоје два братства Дрешевића, али искрено сумљам у то јер се ради о ретком презимену и два суседна села. Јовићевић је за Дрешевиће из Котрабудана такође навео да су досељени из Хота, тако да је ово предање о пореклу од Ђонаја свакако најуверљивије. У сваком случају, ипак се испоставило да ни данашњи Хоти нису једнородни. Дрешевићи су у оба споменута села чинили већину становништва.
Опарница је било само у селу Коларић, где постоји топоним Опарнице, односно потез на коме је било неколико кућа Опарница. Село Коларић је прво село уз Војнић на путу за Крњак.
Кирјаковић, Св. Јоаким и Ана, Брчко, J2b-M205
Ову ретку славу славе још две J2b-M205 породице са необјављених истраживања. Једна је из Мачве, а пореклом из источне Босне, док је друга из околине Невесиња. Врло вероватно постоји генетска веза са овим Кирјаковићима.
СВ. ЈОАКИМ И АНА се као слава јавља у источној (55%) и средњој Босни (45%), а у осталим деловима није забележена. (Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни)
Колико се сећам, у источној Босни је присутан и род E-V13>Z5017>Z16988 који слави ову ретку славу?
Тренутно имамо 10 тестираних породица са овом славом. Од тога шесторицу Херцеговаца. E-V13 доминантно, I2-PH908, R1a-Z280 и J2b-M205. У источној Босни немамо тестираних с овом славом, а да су E-V13. Најближе тој области су Кирјаковић из Брчког и један тестирани из Мачве (старином из источне Босне), обојица J2b-M205.
Милинковић, Чачак, I1-P109
Милинковићи су досељени 1904. из околине Пријепоља. Старије презиме - Пијановић. Чекам податак о слави.
Бјелогрлић, Стевањдан, Гацко, Херцеговина, E-V13
Бјелогрлићи би генетски требали бити исти род са једном породицом из херцеговачког пројекта (слава такође Стевањдан).
У Гацку се среће још једно предање о пореклу Бјелогрлића. Једног дана Памучина из Требиња код Окиљевића са сином. Домаћица је малог дечкића замолила да приљуља девојчицу док она поспреми кућу, рекавши му: „Љуљни је мало па ћу ти је дати када порасте“. Кад је Памучина отишао, превијајући дете мајка је нашла дукат, што је по обичају значило да је дете испрошено. Кад је девојчица одрасла, Памучине су дошле о одвеле је. Након мужевљеве смрти девојка се вратила оцу, а децу је прозваше Бјелогрлићима.
Још једно познато крајишко презиме на 23andMe
Ћулибрк, Јовањдан, Босанска Крајина, E-V13>L241
Ћулибрци су били један од најбројнијих родова у средњем Поуњу. Почетком 20. века чак 107 кућа. Презиме је присутно у околини Петровца и Унца, а интересантно је да сви славе Јовањдан осим једне гране која слави Никољдан. Има од њих још изведених презимена, а досељени су по свему судећи из Лике.
Карановић их је ставио у исти род са крајишким Мајсторовићима (Јовањдан). Ово је посебно занимљиво будући да на 23андме има Мајсторовића из БиХ, такође E-L241. Карановић је претпоставио да би могло бити неке везе са Бањцима-Латиновићима, али она очито не постоји, будући да су ови потврђени као N-P189.2.
Од Ћулибрка је родом био Никола Ћулибрк, барјактар у чети војводе Петра Мркоњића (Петра I Карађорђевића).
Заборавих да напишем да су Ћулибрцима, осим Мајсторовића, сродни још Прпе, Тубићи и Стојнићи. Од крајишких Стојнића је мислим и певач, Драган Стојнић, али не знам да ли је од ових што славе Јовањдан.
Majstorovića koji slave Jovanjdan ima i u Baraćima. Od njih je pjevač Boro Majstorović. Znači sudeći po slavi vjerovatno pripadaju isto haplogrupi E-V13>L241. Ako se nevaram ovo je jedno od najjačih dinarskih E-V13.
Попадићи из Дабра, село Милавићи славе Никољдан. Доселили из Врањске, од Вујовића, али којих?
Трбојевић, Лика, I2-CTS10228
Трбојевићи су Срби Личани, најчешће са простора Грачаца. Славили су у Крајини Јовањдан, Никољдан и Ђурђевдан.
Греговић, Илиндан, Паштровићи, Црна Гора, I2-M223>P78>S25733
Томић, Чачак, R1a-M512
Томићи су из Виљуше (Чачак), слава Св. Лука.
Вујовић, непознато, J2b-M241>Z631
С обзиром на поклапања, ово су Вујовићи из Црне Горе. Тамо на ФТДНА има већ неких Вујовића J-M241, а сада смо можда сазнали и њихову подграну.
Ако су из Црне Горе, нема ко други да буде. Напокон разрешисмо у ту дилему.
Грани Z631 у Црној Гори припадају још само тестирани Скендеровић и Рамдедовић, барем су их тако сврстали на Бошњачком ДНК пројекту.
Колико се сјећам, сви тестирани Вујовићи су Е-В13 и Р1б......Баш се питам који би ово могли бити.
Prezime Kaurin koliko ja znam ima u Gornjim, Donjim Gracima, Gerzovu i Javoranima.
U Gornjim Gracima i Javoranima slave Đurđevdan, a u Donjim Nikoljdan. U Gerzovu neznam šta slave. Mislim isto Nikoljdan ako se nevaram. Neznam đe ih još ima.
Радоњић, Цетиње, Црна Гора, I2-S17250
Вукић, I2-S17250
Брадвица, католик, Западна Херцеговина, I2-S17250
Бакија, католик, Хрватска, I2-PH908>Z16983
Рушић, католик, Далмација, Хрватска, R1a-Z280>CTS3402
Бончић, католик, Олиб, Задар, R1a-Z280>CTS1211
Перван, католик, Хрватска, E-V13
Задро, католик, Западна Херцеговина, E-V13
Буцић, католик, Далмација, Хрватска, I1-Z58
Форетић, католик, Корчула, Q-Y2225
Форетић, католик, Корчула, Q-Y2225
PERVAN - starinom su iz Tijarice (Dalmacija), odakle su se doselili u Vržerale oko 1822. g. Na Tijaricu su došli nešto prije 1780. g., iz Brotnja (Hercegovina), gdje ih 1743. god., biskupski popis evidentira. U Podgradini su od 1823. god.
Ово је јако чудан резултат, јер Форетић са Корчуле који је раније радио Биг Ипсилон припада грани BZ3000 која је паралелна са Y2225, односно обе се налазе један ниво низводно од Y2209. Грани BZ3000 припадају и Братоножићи, а процена Невгена на основу 111 маркера је да су Форетић и Добрашиновић из племена Братоножића имали заједничког претка пре око 67 генерација, односно пре 1850-2000 година.
Продановић, Аранђеловдан, Прањани, Горњи Милановац, I2-S17250
Продановићи, славе Аранђеловдан* и Ђурђевдан. Око 1890. године Милош Продановић из Богданице дошао је у Прањане – у Варошицу. Они су пореклом из села Комарнице у Дробњацима, одакле су кренули око 1720. године...
Незгодно. Тешко да има више Форетића Q, који нису ближи ДНК сродници. Могуће да ови с 23андме имају проблем с тим ређим хаплогрупама (пример N-P189.2/N-L665).
Можда се исти проблем јавља и са I1-L22>L205, који се у скорије време појавио међу тестиранима са наших простора. Он се налази испод L22 а паралелан је са P109, па је могуће да је у питању само лоше прочитани P109. Ако би се испоставило да су изгрешили и за Форетића и за те који су наводно L205, онда би 23andme резултате требало узимати са извесном дозом сумње.
Комленовић, Горажде, Горње Подриње, I2-S17250
Komlenovići su iz Glamoča kod Goražda, slave Ignjatijevdan.
Калајџић, Фоча, Република Српска, I2-S17250
Калајџићи из тог краја би могли бити огранак Комленовића. Коментар са нашег сајта:
"По усменом предању Калајџићи са Заваита код Фоче потичу од Комљеновића. Бавили су се некад калајисањем па се због тога прозваше тако. На сајту http://www.malesevci.rs Калајџићи су од војводе Малеша, који даде фамилији у аманет крсну славу св. Игњатија Богоносца 2. Јануар."
Недавно смо овде имали и резултат Комленовића из Горажда
Дакле Комленовићи и Калајџићи се и по слави и по предању, али и по хаплогрупи, лепо уклапају у Малешевце.
Незгодно. Тешко да има више Форетића Q, који нису ближи ДНК сродници. Могуће да ови с 23андме имају проблем с тим ређим хаплогрупама (пример N-P189.2/N-L665).
Било би заиста невероватно да двојица припадника истог рода са изузетно ретким презименом, са истог малог острва буду припадници две различите гране исте, на овом простору изузетно ретке хаплогрупе.Неко посијао ...
Да је један РН908, а други E-V13, то би већ био материјал за озбиљну анализу. Овако, просто је немогуће да нису иста грана Q.
Ђурић, Лађевићи, Илијаш, E-V13
Ђурићи славе Ђурђевдан и досељени су у околину Илијаша из Дробњака, 1892. године.
Предање и хаплогрупа се баш и не слажу. :)
Која је хаплогрупа племена Хота, ово Зот ми мало вуче на њих, а и чуо сам предање о њиховом поријеклу од Хота
...
Голијанин, N-P189.2
Овде је готово сигурно реч о Голијанима из Старе Херцеговине:
https://www.poreklo.rs/2012/02/15/poreklo-prezimena-golijanin/
Глигоревић, Јовањдан, Брадина, Коњица, N-P189.2
Зотовић, Никољдан, Требиње, R1b-U152
ЗОТОВИЋ (п). Домашево (Љубомир, Требиње). Некада их је било и у Крајпољу (Љубиње). Поријеклом су „однекле од Подгорице у Црној Гори”. Тамо су неки Зотовићи примили ислам, а они који то нису хтјели доселили су у Љубомир. Из овог рода било је свештеника и владика. Дедијер каже да је на једном старом крсту у Домашеву прочитао да се неки њихов предак звао Петар Зот а не Зотовић, те да је у Мајеровом рјечнику пронашао да Зот „у арбанашком значи господин“. На тај начин етимологија овог презимена „појачава вјеродостојност да су они из неке области гдје има арбанашких елемената“. Породица Зотовић из Домашева имала је велика имања око Љубиња и Требиња, „која су постепено Турци одузели“. У Крајпољу су Зотовићи живјели прије насељавања данашњих становника. Њима је припадало Доње Крајпоље гдје су имали кулу, а имали су је и у Љубињу. Славе Никољдан. Зотовића из Домашева има у Требињу, Сарајеву. Београду и дмгим мјестима. (Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена)
Пантић, Зворник, Република Српска, I2-S17250
Овај резулт Голијанина и детаљ из књиге Момчила Голијанина „Братство Голијани“ (Невесиње 2007.);
По неким казивањима презиме Голијанин потиче од Вишњића, а по другим изворима они су паралелна грана с Вишњићима, а и једни и други потичу од Бановића с Косова,
као и изнешене занимљиве подударности неких података са предањем братства Бановића из Бањана на које нам је указао НиколаВук на теми Српски N-P189.2;
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=216.msg91705#msg91705
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=216.msg91729#msg91729
готово ме наведоше на размишљање о поријеклу српског N-P189.2 "од племена опјеваног Бановић Страхиње" :)
"Нетко бјеше Страхинићу бане"?, неке сличности са Ђурађом II Страцимировићем Балшићем можемо прочитати на енглеском https://en.wikipedia.org/wiki/Strahinja_Banović , као и поријеклу Балшића на https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Балшићи или (https://en.wikipedia.org/wiki/Bal%C5%A1i%C4%87_noble_family#Early_history) , гдје нам неће бити тешко замислити поетски призор пратње сватова будуће српске краљице Јелене Анжујске како јашу Долином јоргована и међу њима прадједу Бановић Страхиње? (Mata de Balsich de Antibaro)?
"Краљ Урош I се оженио прилично касно, 1250. године, када је већ увелико био владар и када је могао имати близу тридесет година. Његова супруга Јелена, познатија као Анжујска, насупрот популарном веровању није била пореклом из француског краљевског рода. Она је била угарска племкиња, ћерка господара Мачве Јована Анђела и Матилде од Пожеге и Ковина. У вези са браком краља Уроша и краљице Јелене испреплетене су многе легенде, а најпознатија је она о долини јоргована. .."
Цит. Милена Репајић, Краљ Милутин - бракови као средство дипломатије, књ. 4, Немањићи, стр. 18.
Пантић, Зворник, Република Српска, I2-S17250
Беговић, муслиман, Босанска Крајина? J2b-M205
Бижић, Брњавац, Гвозд, Кордун, R1a-Z282
Кордунаши би могли помоћи око крсне славе.
Бижићи славе Св. Трифуна или Никољдан.
Тривуњдан славе они Бижићи R1a из Уштице. Могуће да је то исти род. Имамо још једне Бижиће с Кордуна, они су I2-Y3120 (Дуги Дол/Крњак).
Видео сам те податке, искрено да кажем има још места на Кордуну где су били Бижићи, односно где је њихова највећа концентрација. То су села Пркос Ласињски и Сјеничак Ласињски. По овоме испадне да су то два различита рода са истим презименом, а остаје питање којој хаплогрупи припадају ови Пркоса Ласињског и Сјеничака Ласињског и коју славу славе.
Димитријевић, Тетово, Западна Македонија, E-V13
Илић, Лазаревдан, Доња Буковица, Маглај, I2-S17250
Гашо, католик, Травник, R1a-Z280>CTS3402Латиновића највише је било у Босанском Петровцу, обзиром на географију постоји могућност да имају везу са Бањцима...
Латиновић, непознато, N-P189.2
Бошковић, Ђурђевдан, Драмешина, Гацко, I1-P109
БОШКОВИЋ (п,к), старе породице у јужној Херцеговини. Бошковићи (п) су настањени у Кременом Долу (Површ, Требиње) и Мркоњићима у Попову. У Кременом Долу су „најстарији у селу“. Живјели су у селишту Превраће, југозападно од Кременог Дола, одакле су се за вријеме турско-млетачког рата уклонили од страха“ у Кремени До на агинску земљу. Славе Јовањдан (75; 1235). У Мркоњиће су доселили из Криводола у Црној Гори. Славе Никољдан (84:171). Има их и у Ходбини (Мостар). Сматрају да су поријеклом из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. Некада их је било и у Јасеници (Луг, Требиње). Промијенили су презиме и одавна се зову Милаковићи. Живјели су и у Ораховом Долу (Попово), али су прешли у католике и промијенили презиме. Сада се зову Кристићи. И Никола Бошковић, отац Руђера Бошковића, отишао је у Дубровник као православни“. Бошковићи из Орахова Дола су „давнашњи досељеници из Босне“ (84:63,80). Бошковићи (к) су род у Хутову (Неум). Доселили су из столачких Дубрава (84:190). Бошковића има и у Љутом Доцу (Широки Бријег). Некада су се звали Лепан и под овим презименом спомињу се у Јарама и Узарићима 1743. године (189:29). Презиме је веома раширено у Херееговини. У матицама жупе Град у Дубровнику „спомињу се тридесетак пута, а изгледа да су били најбројнији међу херцеговачким досељеницима у другој половини 17. стољећа”.
Латиновић и Бошковић су потврда неких резултата од раније. После њих двојице, и 6000 тестираних до сада (Српски ДНК пројекта + 23андМе), схватам да су тестирани скоро сви српски родови. :D
Шукунда, Крајина, E-V13
Шукунде су Крајишници. Највише их је било на Банији, у селима око Глине. Било их је и у Босанској Крајини. Свуда славе Ђурђевдан, па може бити да су сви повезани.
Тркуља, Јовањдан, Петриња, Банија, I2-PH908>Z16983
Риђановић, Мостар, Херцеговина, R1a-M458>YP417Риђановића у Мостару има муслимана. Мостарски муслимани често дају народна словенска имена. Дражен Далипагић, Здравко Гребо....
Име тестираног може бити српско и/или хрватско. Срба Риђановића у Херцеговини нема ни у литератури, ни на попису БиХ. Било је муслимана Риђановића у том крају, а они се јављају и на 23andMe, и то са истом хаплогрупом/подграном.
Некад постојаше которски племићки род de Golia /de Gollia са наводно пропетим медведом у грбу. Дали неко можда има приказ истог? Или пак неку информацију о овој фамељи?
Сол, погледајте овдје (http://www.hrvaticg.com/wp-content/uploads/2018/11/HG-156.pdf), GOLIJA (GOLIA, GOLLIA, GOLGLIE), на страни 98-ој. Аутор Јован Ј. Мартиновић, серијал 11, Грбови которске властеле XIV вијека.
С Вашим допуштењем, уз ову поруку поставио бих дјело Балшићи Генеалошка студија (http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_0144/1886/b066#page/147/mode/2up), Чедомиљ Мијатовић, Гласник Српског ученог друштва, Београд, 66, 1886., стр. 147–227.
Радановић, Бовић, Вргинмост, E-V13
Радановићи славе на простору Лике, Кордуна и Баније: Јовањдан, Лазаревдан, Пантелијевдан или Никољдан.
Још један Демић са Баније
Демић, Ђурђевдан, Бијеле Воде, Глина, Банија, J2b-M205
Честитке нашем Петру и уједно позив да напише више о овим Демићима. Подсетићу да већ имамо тестирана два огранка Демића из Горњег Класнића (Глина).
извор: 23andMe
С обзиром да је Дробцу на 23андМе најближи аутосомални рођак Тинтор J2b-M205 из Грачаца, ово лако могу бити неки Дробци из околине Срба и Грачаца. Овиме је можда потврђена она веза са крајишким Зорићима I2-PH908.Конавли су можда матично подручје Дробаца?
Бијелић, Љубиње, Херцеговина, I2-M423
БИЈЕЛИЋ (п). у Љубињу. Доселили су из Љубињског села Градац гдје су раније живјели. Према предању, били су настањени у Муљима и Липнику (Гацко). „Кад је Бајо Пивљанин запалио кулу Казанац паше у Казанцима, протјера Јована Бијелића из Муља и овај се насели у шуми, на мјесту данашњег Липника и тако би основано ово село“ (59:196,287). Бијелићи су у Градац дошли из Дубочице „на мираз Хунковићевину“ око 1820. године. У Влаховићима се још у 16. вијеку, спомиње ово презиме. У овом селу Влаћ Бијелић саградио је од 1370-1389. године православну цркву „и у њој се налази његов гроб“. Народно предање каже да су у средњем вијеку из Србије дошла три брата у Влаховиће који су се прво презивали Влаховићи, а затим Бијелићи (155:502,513.515).
Радановић, Бовић, Вргинмост, E-V13
Татић, непознато, I2-Y3120>Z17855
Поклапа се са резултатом Васовића из Вировитице, раније презиме Татић, испао род Мириловића. Татићи славе Јовањдан.
Слава Ђурђевдан. С Бијелићима су у вези још неке I2 породице из тог краја, а Ликић је свакако позванији да каже нешто више о томе.Градац и Дубочица се воде као једно село. Претпостављам да припадају једном већем роду које повезујемо са једним средњевјековним племеном. а тај Влаћ Бијелић са којим се неосновано доводе у везу је историјска личност, кнез влаха Влаховића, иначе син Бијеле Вучинића и отац потоњег војводе доњих влаха Вукосава Влаћевића.Иначе Бјела је умро некад измеу 1466 и 1468.
Odakle bi mogao biti ovaj Simic, PH908-Z16983?
Још један Личанин J2b1-M205
Обрадовић, Јовањдан, Дивосело, Госпић, J2b-M205
Обрадовићи су, после Поткоњака (Усорци), 1915. године најбројнији род у Дивоселу, са чак 48 кућа. Иако их Павичић не помиње у склопу оне досељеничке групе од Оточца и Бриња, сасвим је реално да су они дошли отуда, а не од Книна и Северне Далмације.
Чуди додуше да један тако велики род из околине Госпића не сврстава међ оне породице за које је сигуран да су од Оточца и Бриња, већ их смешта у струју досељену "од Буковице и Книна", па се то мора узети као "званично" порекло.
Симића има код у Дервенти, Доњи Детлак.Ma ima ih na hiljade, sirom BiH. I moji su Simici, sa majcine strane, PH908.
Павловић, Никољдан, Београд, I2-Y3120>Z17855
Ликић, вероватно потврда за херцеговачке Ликиће, I2-S17250Џејк син Бредов, Бред син Робертов, Роберт син Тодоров, Тодор син Митров, Митар син Јованов, Јован син Томов. Томо нам је заједнички предак.
Можда је нашем Ликићу ово познато, тестиран је Џејк Ликић.
Славнић, Србија, I2-S17250
Кршловић, католик, вероватно Задар, Хрватска, R1a-M458>YP417
Рушнов, Ђурђевдан, Суња, Банија, R1a-Z280>CTS1211
По свему судећи, поријеклом су из оближњег села Стрмен, гдје је 1948. године пописано пет кућа Рушнова. Даље поријекло могло би бити са подручја Вргинмоста, гдје су Рушнови потврђени још у другој половини XVIII вијека.
И сад их има у Чремушници, славе Ђурђиц. Очигледно је иста фамилија, слава је слична.
Још један Личанин J2b1-M205
Обрадовић, Јовањдан, Дивосело, Госпић, J2b-M205
Обрадовићи су, после Поткоњака (Усорци), 1915. године најбројнији род у Дивоселу, са чак 48 кућа. Иако их Павичић не помиње у склопу оне досељеничке групе од Оточца и Бриња, сасвим је реално да су они дошли отуда, а не од Книна и Северне Далмације.
Чуди додуше да један тако велики род из околине Госпића не сврстава међ оне породице за које је сигуран да су од Оточца и Бриња, већ их смешта у струју досељену "од Буковице и Книна", па се то мора узети као "званично" порекло.
Ја бих само да приметим да г. Павичић Обрадовиће у Лици сврстава у староседиоце (оправдано или неоправдано) јер је 1540. г. један Лоренц Обрадовић евидентиран као харамија на тврђави у Оточцу. Али да ли је он предак каснијих православних Обрадовића? Ако и није он је био први па тек онда следи следећи после њега - Матија Обрадовић, који је такође био харамија на тврђави у Оточцу али тек 1651. г (по Алеки Ивићу), или 1672. г. како пишу Лопашић и Павичић (њих два не именују лично име тог Обрадовића). Напомињем да се име Лоренц Обрадовић данас може наћи у Бургенланду у Доњој Аустрији док је Матија Обрадовић знао да се нађе на Кордуну код Карловца, током 20. века.
Јордовић, православац, I1-P109
Један интересантан резултат из Црне Горе
Вујовић, Никољдан, Пећ, раније Цетиње (племе Љуботињ), H-M2914
Зар не би требало да су Вујовићи из Љуботиња R1b-BY611? Мислим да сигурно нису H1a-M82.
Један интересантан резултат из Црне Горе
Вујовић, Никољдан, Пећ, раније Цетиње (племе Љуботињ), H-M2914
Пре бих рекао да је ипак резултат из Метохије... Већ имамо тестиране Вујовиће из Трнова који су од истоименог братства из Љуботиња и припадају роду Лутоваца и грани R1b-BY38894.
Није пристојно помињати ово, али ако ово није компјутерска грешка, онда је јасно о чему се ради.
А што не би било пристојно :)
Мислиш, заменио нас компјутер с неким у породилишту:
http://balasevic.in.rs/miroslav-mika-antic-mita-tekst-video/
А што не би било пристојно :)
Мислиш, заменио нас компјутер с неким у породилишту:
http://balasevic.in.rs/miroslav-mika-antic-mita-tekst-video/
А што не би било пристојно :)
Мислиш, заменио нас компјутер с неким у породилишту:
http://balasevic.in.rs/miroslav-mika-antic-mita-tekst-video/
Укратко, необично ми је било да једно староцрногорско братство има хаплогрупу типичну за Роме, зато и рекох да није можда у питању компјутерска грешка.
Тестирани је рођен у Пећи, отац и деда у Цетињу.
Миладиновић, Ниш, Србија, I2-L38>S2606 (23andMe)oho jos jedan L38. Ima li veze sa Milosevicem iz Premece?
Миладиновић, Ниш, Србија, I2-L38>S2606 (23andMe)Веома веројатно I-BY25359. За сада је то једини чисто словенски огранак.
Веома веројатно I-BY25359. За сада је то једини чисто словенски огранак.
Овај потенцијални I-BY25359 има грану I-Y128714 у Пелли (Pella), где је посве случајно и "чисто не-словенски" I-Y18331 :)Да се наслутити како је та грана доспела у Пелу, но занимљиво би било промозгати како се је BY25359 нашла међу Прасловенима.
Да се наслутити како је та грана доспела у Пелу, но занимљиво би било промозгати како се је BY25359 нашла међу Прасловенима.
Да се наслутити како је та грана доспела у Пелу, но занимљиво би било промозгати како се је BY25359 нашла међу Прасловенима.
Експерментално посматрано, BY25359 би se због (узводног) резултата I-PH1237 Италијана и Бергама могло довести у везу са галло-келтским племеном Ценомана (Bergamo occupies the site of the ancient town of Bergomum, founded as a settlement of the Celtic tribe of Cenomani) који су (предходно) делом населили међу Волке - that the Cenomani formed a settlement near Massilia (modern Marseille), among the Volcae..
битна ставка је, да се узводне гране како за I-Y3120* тако и за I-BY25359* у рајнско-мозелском поречју - тј. - Celtic-Heartland-у, и потоње у Podkarpaciu/Прикарпатју проналазе.
https://en.wikipedia.org/wiki/Cenomani
https://en.wikipedia.org/wiki/Meurthe-et-Moselle
https://en.wikipedia.org/wiki/Rhineland-Palatinate
https://en.wikipedia.org/wiki/Bergamo
https://en.wikipedia.org/wiki/Outer_Subcarpathia
Који је разлог, да си толико намастио баш Волке?
Шулејић, Ђурђевдан, Крњево, Велика Плана, E-V13
Слава Ђурђевдан. С Бијелићима су у вези још неке I2 породице из тог краја, а Ликић је свакако позваким онији да каже нешто више о томе.Ским ови Бјелићи имају поклапање на пројекту
Бијелић, Љубиње, Херцеговина, I2-M423имајули блиске сроднике кои сусе тестирали или даљне
БИЈЕЛИЋ (п). у Љубињу. Доселили су из Љубињског села Градац гдје су раније живјели. Према предању, били су настањени у Муљима и Липнику (Гацко). „Кад је Бајо Пивљанин запалио кулу Казанац паше у Казанцима, протјера Јована Бијелића из Муља и овај се насели у шуми, на мјесту данашњег Липника и тако би основано ово село“ (59:196,287). Бијелићи су у Градац дошли из Дубочице „на мираз Хунковићевину“ око 1820. године. У Влаховићима се још у 16. вијеку, спомиње ово презиме. У овом селу Влаћ Бијелић саградио је од 1370-1389. године православну цркву „и у њој се налази његов гроб“. Народно предање каже да су у средњем вијеку из Србије дошла три брата у Влаховиће који су се прво презивали Влаховићи, а затим Бијелићи (155:502,513.515).
Укошата, муслиман, Црна Гора, I2-L38
Презиме Укошата се помиње у Улцињу
Вигњевић, непознато, I2-Y3120>S17250
Може бити интересантно због крајишких Вигњевића (Василијевдан). У оквиру породица које славе св. Василија у Крајини имамо већ неколико припадника I2-PH908.
Вигњевић, непознато, I2-Y3120>S17250
Може бити интересантно због крајишких Вигњевића (Василијевдан). У оквиру породица које славе св. Василија у Крајини имамо већ неколико припадника I2-PH908.
Оџак, муслиман, Горажде, R1a-Z280>CTS3402
Илић, Романија, Република Српска, J2b-M241>L283Nisam siguran da je Romanija, osim ako nemaš direktan podatak. Prije bi bilo da je Rogatica...
Nisam siguran da je Romanija, osim ako nemaš direktan podatak. Prije bi bilo da je Rogatica...
Вигњевић, непознато, I2-Y3120>S17250
Може бити интересантно због крајишких Вигњевића (Василијевдан). У оквиру породица које славе св. Василија у Крајини имамо већ неколико припадника I2-PH908.
Kapanoglu/Klapija, musliman, Turska, ranije Berane/CG, T-CTS8512
Да ли му је Клапија раније презиме? Ако јесте, да ли се нешто зна о том презимену?
Oroz, nepoznato, I2-S17250
Судећи по подацима с 23андме, тестирани Орози су негде из околине Сарајева.
Веселиновић, Лозница, G2a-L497>L42
И у ДНК пројекту постоји појачано присуство G-L42 у том делу Србије.
Ако су ови Веселиновићи род са Јахоринским па ово је феноменалан податак... јер би лако модло да буде да су SCY 000003 ако сам добро написао грану. Покушаћу мало да чепркам за кои дан.... Мислим да си убо добар податак СВАКА ЧАСТ
Јеремић, Ђурђевдан, Мостар, I2-Y3120>S17250
ЈЕРЕМИЋ (п), у Сливљу (Гацко) и Мостару. Јеремићи у Сливљу су поријеклом „испод Орлине у Црној Гори“. Тамо су се звали Штукеље. У Мостару су стара породица. Славе Ђурђевдан (59:329:236: 188.189). Од гатачких Јеремића потичу и Јеремићи који се, у 18. и 19. Вијеку, помињу у Фочи и Сарајеву. Из ове породице је и „истакнути здравствени радник Ристо Јеремић, савременик Јевта Дедијера“ (147:579).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Он припада грани која је удаљена од гране којој припада ваш отац. Вероватно је у ближој вези са једним тестираним са Бошњачког ДНК пројекта.
Јеремић, Ђурђевдан, Мостар, I2-Y3120>S17250
ЈЕРЕМИЋ (п), у Сливљу (Гацко) и Мостару. Јеремићи у Сливљу су поријеклом „испод Орлине у Црној Гори“. Тамо су се звали Штукеље. У Мостару су стара породица. Славе Ђурђевдан (59:329:236: 188.189). Од гатачких Јеремића потичу и Јеремићи који се, у 18. и 19. Вијеку, помињу у Фочи и Сарајеву. Из ове породице је и „истакнути здравствени радник Ристо Јеремић, савременик Јевта Дедијера“ (147:579).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Лутовац, Аранђеловдан, Добруша, Пећ, R1b-Z2103>CTS9219
Лутовци би требало да су Пипери пореклом, па резултат свакако одговара. Верујем да је од ових Лутоваца и Нешо Лутовац, власник чувеног, могу рећи евергрин хита "Мостови на Морачи" :)
https://www.youtube.com/v/9EBC5PcWXd4
Гудељ, Ђурђевдан, Требиње, R1a-Z280>Z92
ГУДЕЉ (п.к). Гудељи (п) су у Арсланагића мосту код Требиња. Једно су братство са Бубалима из Мионића у Шуми требињској. Славе Ђурђевдан (75:1176). Има их настањених у Залужју и Миљевцу (Невесиње). Дошли су из Враћановића у Бањанима око 1840. године. Славе, такође, Ђурђевдан (59:230,235). Гудељи (к) живе у Доњој Субни (Ракитно. Посушје). У засеоку Шарића Долац „живе данас три породице Гудеља гдје су затечени 1865. године“. У Доњу Сутину доселио им се „дјед Илија“ из Црвеница (Дувно), а одатле су и поријеклом (181:74.74).
Овде постоји једна нејасноћа коју би ваљало разјаснити, а то је због чега Лутовци у месту Дапсиће код Берана од којих је академик Милисав Лутовац славе Никољдан (Никољдан славе и Лутовци у месту Лозна код Бијелог Поља). Мислим да је од Лутоваца из Дапсића и Нешо.
То је грешка, не славе Никољдан. Вешовић у књизи о Васојевићима наводи да славе Аранђеловдан, што је и логично јер су досељени из Лутова.
Али зашто се та грешка онда понавља два пута, и у случају Лутоваца у Лозни (а притом тај податак наводи сам Милисав Лутовац)?
Није необично да неки Пипери славе Никољдан, поготову они из Лутова, с обзиром да су живели на братоношкој територији.
Наравно, свакако је логичније да Лутовци с обзиром на резултат а и даље порекло славе Аранђеловдан.
Лутоваца највише има у општини Беране. села: Дапсиће (највише) Загорје,... град Беране. Коначно из Дапсића су: академик проф. др Милисав Лутовац, др Момчило Лутовац народни гуслар - отац пјевача Неша Лутовца, Зоран Лутовац бивши амбасадор Србије у Црној Гори (поријеклом из Дапсића, што ми је и потврдио у једном случајном сусрету)... Има још познатих Лутоваца.
Лутовци су славили славу Пипера Св. Аранђела. Једно вријеме сви Лутовци су узели славу Братоножића Св. Никола, па се поново повратили на Св. Аранђела. Ваш огранак је наставио да слави Св. Николу. Имам утисак да сте од Лутоваца из Лозне? Да ли сте ви дошли у исто вријеме кад и Лутовци у Дапсиће, Загорје или сте прво били у општини Плав?
Не видим баш везу између резултата и славе, но добро.
Можда неки део одговора лежи и овде:
Како када већина "Лутоваца" изузев Божовића у Пиперима слави Аранђеловдан?
Али зашто се та грешка онда понавља два пута, и у случају Лутоваца у Лозни (а притом тај податак наводи сам Милисав Лутовац)?
Па, добро, Лука, генетика је нешто са чиме се рађамо, а слава је променљива категорија. Знамо да неки Пипери славе Митровдан, па их то, опет, не чини мањим Пиперима од осталих. А један део слави Никољдан. Неки и Свету Петку.
Шелвер, Часне Вериге, Котор Варош, E-V13
Oroz, nepoznato, I2-S17250
Ковачевић, вероватно Лика, J2b-M205
Каурин, Јовањдан, Козарска Дубица, J2a-M92
Код овог резултата је феноменално то што су Каури, према предању, пореклом Богуновићи из Лике.
Веселиновић, Лозница, G2a-L497>L42
И у ДНК пројекту постоји појачано присуство G-L42 у том делу Србије.
Веселиновићи су из Комирића (Осечина), слава Стевањдан.Када си недавно окачио Веселиновића баш сам тражио где их има по тим крајевима и одмах сам ове са Стевањданом узео као најбоље кандидате, добро је да се то потврдило. По свему судећи матица целој тој екипи је око Гацког.
–Веселиновићи су се доселили из Црнче у првој половини 19. века. Њихов отац Сима доведен је уз мајку, славе Стевањдан.
https://www.poreklo.rs/2014/06/22/poreklo-prezimena-selo-komiric-osecina/
Сигурно постоји веза са осталим Стевањштацима G2a-L42 из Западне Србије и Херцеговине. И према предању породица тестираног води порекло неге са тромеђе Босне, Србије и Црне Горе.
Колико овај Веселиновић има поклапања са мном? :)Тестирани преко 23andMe не добијају маркере (као што каже назив теме) већ снп потврде. Оно што је сасвим сигурно је да нисте блиски по маркерима, и да тестирани припада роду Стевањштака са пројекта (DYS392=12) који чине тестирани из Херцеговине и њихови исељеници из Подриња, Мачве и Романије. Не искључујем могућност да и твој род припада грани L42, али сумњам да сте Y128028+.
Буквално смо на десет километара удаљени један од другог ако се мисли на Црнчу код Љубовије, хаплогрупа, предање о "тромеђи" исто... Једино што одступа је слава.
Код мене у породици једна грана приславља Спасовдан друга Стевањдан, чисто да и то имамо у виду.
Андрејић, Ђурђевдан, Велика Плана, Србија, R1a-M458>YP417И Вукобратовићи задробише своју ситуацију значи имаих у 3 хапло групе.
Вукобратовић, непознато, J2b-M205
Вукобратовић, непознато, N-L665 (вероватно N-P189.2)
Презиме Вукобратовић се среће код Срба из Крајине углавном.
...
Вукобратовић, непознато, N-L665 (вероватно N-P189.2)
Презиме Вукобратовић се среће код Срба из Крајине углавном.
И Вукобратовићи задробише своју ситуацију значи имаих у 3 хапло групе.
Милинковић, Чачак, I1-P109
Милинковићи су досељени 1904. из околине Пријепоља. Старије презиме - Пијановић. Чекам податак о слави.
Да ли постоји нека могућност да се контактирају скорији I1-M227 тестирани и сазна мјесто поријекла и слава? Првенствено мислим на:
Вукајловић, БиХ
Рончевић, Далмација (?)
Ћебић, ?
Живановић, ?
Јанковић, БиХ
Недић, СРБ
Милетић, ?
То није незнатан број људи с обзиром да је сама I1-M227 врло ријетка.
Контактирао сам оне које сам могао. Чекам одговоре.
Мехмедовић, муслиман, I2-PH908>Z16983Одакле је Мехмедовић јел.се зна?
Сијерчић, I2-Y3120>S17250
Шабановић, муслиман, БиХ, I2-Y3120>S17250
Алаица/Алајица, Вргинмост, R1a-Z280>CTS3402
Штимац, R1a-Z280>CTS3402
Бодирожа, БиХ, R1b-P297
Џеферовић, муслиман, R1b-Z2103>CTS9219
Одакле је Мехмедовић јел.се зна?Знам за једног из Сарајева, био је нешто везан за Бијељину. Нисам сигуран којом линијом , мада мислим да је то по оцу.
Алаица/Алајица, Вргинмост, R1a-Z280>CTS3402
Срдановић, муслиман, Плав/ЦГ, I2-Z17855
Марчетић, непознато (вероватно Крајина), I2-Y3120>S17250
Марчетићи су из Кољана (Врлика), слава Никољдан.
Јел у грани са Тутушем из истог села, или јок? Немам снаге да се увлачим у гране I2a.
Вујић, Никољдан, Кордун (околина Карловца), R1a-M417
Вујића је било у Брезовој Глави код Карловца и у Војишници код Војнића, такође постоји и презиме Вуић, а њих је било у Кнежевић Коси код Војнића.
Путник, Банат, Србија, J2b-M205
Путник је пореклом из околине Зрењанина. У документима се помиње Велики Бечкерек, а на једном месту и конкретно Српски Елемир. Нисам нашао више о пореклу, осим да једни Путници са простора Јужног Баната славе Петковдан.
Видех да се презиме Путник помиње у Елемиру још средином 17. века.
Путник је пореклом из околине Зрењанина. У документима се помиње Велики Бечкерек, а на једном месту и конкретно Српски Елемир. Нисам нашао више о пореклу, осим да једни Путници са простора Јужног Баната славе Петковдан.
Видех да се презиме Путник помиње у Елемиру још средином 17. века.
Могуће да су то ови Путници, са ретком славом Св. Архангел Гаврило
Живана, ПУТНИК (5, Св. арх. Гаврил), ништа нису чули о пореклу
https://www.poreklo.rs/2012/09/13/poreklo-prezimena-selo-elemir-zrenjanin/
Сад сам се збунио.
Да ли је овај Путник, Банат, Ј2б М205 са славом Света Петка нека засебна прича (ако јесте видео сам да имамо једног тестираног са том славом из Врањског Поморавља), а ова фамилија Путник из Елемира, Банат, слава Свети архангел Гаврило сасвим друга прича или је дошло до мењања славе?
А зна ли се иначе нешто о слави војводе Радомира Путника (Крагујевац)?
Тестирани Путник је изгледа из Елемира родом. Ови што славе Петковдан су из Јужног Баната. Путника има баш пуно по Војводини, са више крсних слава. Наравно, нису сви повезани.
Не знам шта славе Радомирови Путници.
ово сам нашао о Путницима из Иланџе
(https://i.postimg.cc/CxbKbKpx/Untitled.png)
Црнобрња, Никољдан, Јагодња Доња (Стабањ), Равни Котари, Северна Далмација, J2b-M205U Modrinom Selu je bilo i Vejnovića koji su možda u vezi s ličkim ogrankom potvrđenih J2b1.
Важна потврда за крајишке Црнобрње. И они из околине Санског Моста потврђени су као J2b-M205 на 23andMe. Ови из Јагодње Доње досељени су из Модриног Села, а забележени су у овом месту још у 18. веку. Модрино Село им је чини се матица у Северној Далмацији, а из ове области исељавали су ка осталим деловима Крајине.
Од других Крајишника J2b-M205, можда постоји генетска веза са Новаковићима, који су у Подгрмечје дошли такође из Северне Далмације. Интересантно да и Новаковићa има у Јагодњи Доњој, славе такође Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2019/01/08/poreklo-prezimena-selo-donja-jagodnja-zadar/
Васић, Горња Пецка, Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250
Васићи из Пецке славе или Ђурђевдан, или Стевањдан. Ако славе Стевањдан, вероватно се лепо уклапају у род Стевањштака I2-PH908.
Васић, Горња Пецка, Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250
Васићи из Пецке славе или Ђурђевдан, или Стевањдан. Ако славе Стевањдан, вероватно се лепо уклапају у род Стевањштака I2-PH908.
Црнобрња, Никољдан, Јагодња Доња (Стабањ), Равни Котари, Северна Далмација, J2b-M205
Важна потврда за крајишке Црнобрње. И они из околине Санског Моста потврђени су као J2b-M205 на 23andMe. Ови из Јагодње Доње досељени су из Модриног Села, а забележени су у овом месту још у 18. веку. Модрино Село им је чини се матица у Северној Далмацији, а из ове области исељавали су ка осталим деловима Крајине.
Од других Крајишника J2b-M205, можда постоји генетска веза са Новаковићима, који су у Подгрмечје дошли такође из Северне Далмације. Интересантно да и Новаковићa има у Јагодњи Доњој, славе такође Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2019/01/08/poreklo-prezimena-selo-donja-jagodnja-zadar/
Ротар, Петковдан, Панчево, Јужни Банат, R1a-Z280>CTS1211У мом селу Сутјеска (Старо име Сарча) у Средњем Банату, породица Ротар су Румуни староседеоци.
Ротари су, према предању, староседеоци у овом крају.
Вучковић (Србин), Велики Зденци, Грубишино Поље, Западна Славонија, I2-S17250
Петровић је са 23andMe, дакле нема Y-STR, само ознаку I2-M423. Добрићи су I2-PH908 (слава Ђурђевдан)Да ли можете да ми упоредите резултате Добрић и Бојбаша из Далмације?
https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/
Ћурувија, Никољдан, Книн, Северна Даламција, R1a-M458>YP417
Ћурувије су из Ковачића (Топоље). Око 26 кућа средином 20. века. Забележено је да је њихов предак Стеван дошао из Котара у 17. веку. Термин Ћурувија у Далмацији има значење "домазет".
Ђујић је R1a-M458>L1029
Басарић, непознато, I2-
Y3120>S17250
Куљанин, непознато, I2-Y3120>Z17855
Басарићи, род у Севцу на Шарпланини?
Да, јесте необично да Лутовци у Лозни славе Никољдан. Само чисто сумљам да им је то изворна слава. У самом Лутову није познато да је икада нека породица славила Никољдан. Лутово је увек било племе у племену, нешто попут Бандића у Команима или Шаранаца у Дробњаку. Једини разлог због ког Лутово припада Братоножићима, а не Пиперима са којима су крвно повезани, јесте што се село налази са источне стране Мораче.
Белић, непознато, J2b-M205Belića ima na Ugljanu gdje već imamo potvrđenog Dunatova.
Belića ima na Ugljanu gdje već imamo potvrđenog Dunatova.
Рујевић, муслиман, непознато, R1a-Z280>CTS3402
Ово су вероватно Рујевићи из Црне Горе.
Бјелић, непознато, R1a-Z280>CTS3402
Зековић, вероватно Црна Гора, R1a-M458>YP417
Овим резултатом смо дефинитивно открили дубљи СНП Зековића R1a-M458 из околине Шавника (двојица тестираних с маркерима).
Пешић, Црна Гора, L-M349
Винчић, Хрватска? I2-Z17855
Винчићи могу бити Срби и Хрвати, углавном из Славоније. По имену (Драгомир), тестирани је пре Србин.
Присутни су и у Далмацији, у Врличком крају, где славе Ђурђевдан.
Винчић, Хрватска? I2-Z17855
Винчићи могу бити Срби и Хрвати, углавном из Славоније. По имену (Драгомир), тестирани је пре Србин.
Бутуровић, Херцеговина?, муслиман?, I1-Z62>Y13946
Винчић, Хрватска? I2-Z17855
Винчићи могу бити Срби и Хрвати, углавном из Славоније. По имену (Драгомир), тестирани је пре Србин.
Винчићи су од XVIII вијека присутни у Драготини (Драготина, Глина, Банија). Имали су најмање једну породичну задругу и њихова крсна слава је Ђурђиц.
Тестирани је из Удетина код Двора и слави Никољдан.
Винчић, Хрватска? I2-Z17855
Винчићи могу бити Срби и Хрвати, углавном из Славоније. По имену (Драгомир), тестирани је пре Србин.
Ови су можда и Срби из БиХ Посавине (Дервента, Брод, Прњавор).
Винчићи су у Удетину потврђени још током XVIII вијека. Године 1772. имали су најмање четири породичне задруге, а поименично су пописани Теодор Винчић, Арсенија Винчић, Јандрија Винчић и Јован Винчић.Vincica je bilo u okolini Stare Gradiske,selo Uskoci ,pravoslavci...
Buturovic - I-Y13946
Бутуровић, Херцеговина?, муслиман?, I1-Z63>Y13946
Ова подграна I1-Z63 је већ присутна код неких српских породица из Херцеговине
БУТУРОВИЋ (м), у Сеоници (Коњиц). Коњицу. Мостару… Старином су из Сеонице, одакле су се расељавали у друга мјеста. Бутуровићи су били спахије у некадашњој нахији Неретва. По њима је настао и топоним Бутуровић поље. Није поуздано утврђено поријекло ове породице, а и настанак презимена. У историјским изворима 17. вијека помиње се Петровић (Потуровић) Нухбег-Нухо као њихов најстарији предак „за кога се зна да је био спахија“. Један старији извор наводи да би кнез Влаха сточара Петар Обриновић, син Обринов, могао бити родоначелник породице Бутуровић. Због тога се сматра да је презиме Бутуровић настало од имена Петар или од ријечи Потвир. Изворно презиме Петровић промијењено је у Бутуровић, због тога што је прво изразито кршћанско. Доцније су, половином 18. Вијека, од потомака Нухових синова. Мехмеда, Вазлулаха и Мустафе, настале три породице са новим презименима: Бутурије, Фазлибеговићи и Пашалићи-Дефтердарије (42:206-215). Бутуровићи своје поријекло везују и за госта Радина Бутковића, за израз „Бутур“ и слично. Сматрају да им се предак звао Бутумбег, његови потомци Дутумбеговићи, Бутурије и Бутуровићи.
Radakovic - R-U152
Ова подграна I1-Z63 је већ присутна код неких српских породица из Херцеговине
БУТУРОВИЋ (м), у Сеоници (Коњиц). Коњицу. Мостару… Старином су из Сеонице, одакле су се расељавали у друга мјеста. Бутуровићи су били спахије у некадашњој нахији Неретва. По њима је настао и топоним Бутуровић поље. Није поуздано утврђено поријекло ове породице, а и настанак презимена. У историјским изворима 17. вијека помиње се Петровић (Потуровић) Нухбег-Нухо као њихов најстарији предак „за кога се зна да је био спахија“. Један старији извор наводи да би кнез Влаха сточара Петар Обриновић, син Обринов, могао бити родоначелник породице Бутуровић. Због тога се сматра да је презиме Бутуровић настало од имена Петар или од ријечи Потвир. Изворно презиме Петровић промијењено је у Бутуровић, због тога што је прво изразито кршћанско. Доцније су, половином 18. Вијека, од потомака Нухових синова. Мехмеда, Вазлулаха и Мустафе, настале три породице са новим презименима: Бутурије, Фазлибеговићи и Пашалићи-Дефтердарије (42:206-215). Бутуровићи своје поријекло везују и за госта Радина Бутковића, за израз „Бутур“ и слично. Сматрају да им се предак звао Бутумбег, његови потомци Дутумбеговићи, Бутурије и Бутуровићи.
Radakovic- R-U152
Бутуровић, Херцеговина?, муслиман?, I1-Z63>Y13946
У књизи "Миле и Моштре" (https://www.scribd.com/document/86692953/Predslavenski-korijeni-Bo%C5%A1njaka-Ibrahim-Pa%C5%A1i%C4%87-knjiga-II) из 2009. године на страни 467-468, Ибрахим Пашић за Бутуровиће пише:
"A da je gotski "opkop" u Ostrožcu zasigurno bio naseljen i kroz srednji vijek, i privlačio Vlahe koji su germanskog porijekla, otkriva se na primjeru neretvanskog bošnjačkog roda Buturović. [...] porodično ime neretvanskoga roda Buturović analogna je pojava, a njegovo porijeklo je germansko. Pritom, nužno je posebno naglasiti da je po pripadnicima roda Buturović imenovan vrlo važan toponimski subjekt u blizini Ostrožca, polje koje se zove Buturović-polje. U porodičnoj tradiciji Buturovića čuva se predanje da potiču iz Buturović-polja. Tradicionalno nastanjuju i Ostrožac. Smatraju se jednim od najstarijih rodova u konjičkom kraju. [...] Na dačkom tlu Goti su se miješali s Dačanima i istorodnim Gepidima, tako da se u rumunskom jeziku sačuvao znatan broj nekadašnjih istočnogermanskih riječi. Jedna od njih je butură "Baumstrunk", aus gepid bútilo "Baumstrunk". S tim u vezi, Butur je starogermanski antroponim. Za dalekoga pretka ostroških Buturovića moguće je pretpostaviti da je on bio romanizirani (rumunizirani) Gepid. Njegovi germanski sunarodnici vjerovatno su bili posjednici ošaničkih njiva Buturčine i Butur."
С обзиром да су Бутуровићи испали I1-Z63>Y13946, ово би можда могла бити релевантна претпоставка. У истој књизи има и подглавље "Macursko groblje" je arijansko-gotsko groblje.
Занимљива опсервација. Додуше, не знам како ова грана стоји код Румуна, али је присутна код Бугара.
У књизи "Миле и Моштре" (https://www.scribd.com/document/86692953/Predslavenski-korijeni-Bo%C5%A1njaka-Ibrahim-Pa%C5%A1i%C4%87-knjiga-II) из 2009. године на страни 467-468, Ибрахим Пашић за Бутуровиће пише:
"A da je gotski "opkop" u Ostrožcu zasigurno bio naseljen i kroz srednji vijek, i privlačio Vlahe koji su germanskog porijekla, otkriva se na primjeru neretvanskog bošnjačkog roda Buturović. [...] porodično ime neretvanskoga roda Buturović analogna je pojava, a njegovo porijeklo je germansko. Pritom, nužno je posebno naglasiti da je po pripadnicima roda Buturović imenovan vrlo važan toponimski subjekt u blizini Ostrožca, polje koje se zove Buturović-polje. U porodičnoj tradiciji Buturovića čuva se predanje da potiču iz Buturović-polja. Tradicionalno nastanjuju i Ostrožac. Smatraju se jednim od najstarijih rodova u konjičkom kraju. [...] Na dačkom tlu Goti su se miješali s Dačanima i istorodnim Gepidima, tako da se u rumunskom jeziku sačuvao znatan broj nekadašnjih istočnogermanskih riječi. Jedna od njih je butură "Baumstrunk", aus gepid bútilo "Baumstrunk". S tim u vezi, Butur je starogermanski antroponim. Za dalekoga pretka ostroških Buturovića moguće je pretpostaviti da je on bio romanizirani (rumunizirani) Gepid. Njegovi germanski sunarodnici vjerovatno su bili posjednici ošaničkih njiva Buturčine i Butur."
С обзиром да су Бутуровићи испали I1-Z63>Y13946, ово би можда могла бити релевантна претпоставка. У истој књизи има и подглавље "Macursko groblje" je arijansko-gotsko groblje.
Мене овај поменути топоним у коме живе Бутуровићи,Острожац,више асоцира на Остроготе,бар по имену.Ако може и питање:Да ли и ми остали носиоци ове хапло групе који се пореклом везујемо за Јужну Херцеговину,као Бутуровићи,имамо исти образац доласка међу Србе:романизирани Гепиди,Власи пристигли из Дакије у Епир а одатле у Стари Влах и Јужну Херцеговину.Да ли је ово одговор и за нас који смо родом из Старог Влаха и Рашке који смо исто I1Z63 Y13946.Власи Готског порекла?
Ибрахим Пашић такођер за српски род Манигода из Добригошћа (у близини Бутурович-поља) код Јабланице мисли да би, судећи по презимену, требали бити германског поријекла. Не знам да ли су тестирани у херцеговачком ДНК подухвату.
Бојовић, Чичкова Сирогојно, I2-PH908>Z16983
Цитат: Небојша август 18, 2019, 08:47:43 поподне
Бојовић, Чичкова Сирогојно, I2-PH908>Z16983
Радусиновић износи доста контрадикторне податке о Дрешевићима.
Село Котрабудан:
Године 1941. у селу су живјели Дрешевићи (4), Паљевићи (1), Мицовићи (1) и Метћонаји (1). Дрешевићи су се овдје, због крвне освете, доселили из Туза око 1780. године;
Село Дрешај:
У селу су 1941. године живјели Дрешевићи (3 дом.) и Ђонаји (1). Дрешевићи су се, прије око 200 гоцина, доселили из Хотске Рапше (из Албаније). До 1914. године презивали су се Ђонај, па су се ради издвајања из тог бројног братства, на подстицај црногорског официра Николе Ђонаја - Дрешаја из овог села, прозвали Дрешај (Дрешевићи).
На основу наведеног произилази да постоје два братства Дрешевића, али искрено сумљам у то јер се ради о ретком презимену и два суседна села. Јовићевић је за Дрешевиће из Котрабудана такође навео да су досељени из Хота, тако да је ово предање о пореклу од Ђонаја свакако најуверљивије. У сваком случају, ипак се испоставило да ни данашњи Хоти нису једнородни. Дрешевићи су у оба споменута села чинили већину становништва.
Гледам овог Марисављевића, зна ли неко проценат колико има до сада тестираних Срба G2a-U1?
Мени још увијек није јасно одакле ова ХГ код нас... Неко ову U1 повезује са оном Јерменском граном Ј хаплогрупе које има у јужној Србији, али ни то ми се не чини реално.
Али ово није само "U1" већ G-U1>L13>Z2022>Z6759>Z6764 која је европска грана са TMRCA од 3600 г. на више западноевропских локација.. :)
С друге стране, поменути тестирани из Остружнице припада подграни L1264.
Интересантан резултат из Крајине
Ољача, Ђурђевдан, I2-L38>S2606
Овај резултат је занимљив у светлу једног од предања о пореклу Ољача, које као њихову најстарију матицу помиње село Лопардинце близу Бујановца, где постоји махала Ољачинци, а мештани те махале би исто требало да славе Ђурђевдан. Ова грана (претпостављам да припада још нижој BY25359 подграни) је углавном везана за централне и јужне делове Балкана, па није искључено да су крајишке Ољаче даљим пореклом баш из ових, моравско-вардарских крајева.
Буснов, муслиман, Шашевци/Соколац/БиХ, I2-S17250
Тестирани има јако изражену источноевропску компоненту на свом аутосомалном резултату. За сада највишу од свих тестираних на 23andme који су западнобалканског поријекла. Има ли којег трага о Бусновима у литератури? Контам да можда није ријеч о "скорашњим" мухаџирима из сјевернијих крајева попут Угарске. Породична презимена које је навео су сва честа у источној и сјевероисточној Босни.
још неколико резултата с 23andMe:
Крнета, БиХ, N-P189.2
Крнете су Срби из Босанске Крајине. Славе више слава.
Павасовић, Никољдан, Скрадин, Северна Далмација, R1b-Z2103>BY250
Павасовићи су позната сердарска породица. Досељени су из Херцеговине негде у 17. веку. Најпре у Братишковце, да би касније прешли у Скрадинско Поље.
извор: 23andMe
још неколико резултата с 23andMe:
Крнета, БиХ, N-P189.2
Крнете су Срби из Босанске Крајине. Славе више слава.Претпостављам да би ове Крнете могле славити Јовањдан.
Ово ми је сумњиво. Ја не знам да ли имамо неког Србина који припада овој грани.
Чини ми се, нема великих могућности (https://www.poreklo.rs/tag/krneta/) да су Крнете Босанске крајине Јовањштаци, Св. ап. Тому славе Крнете из парохије Божићи, општина Козарска Дубица, села Буковица и Крндија код Цазина, парохије Приједор (са селима Чачкин Поље, Орловци, Гарајевци Дољни, Гарајевци Горњи), из села Бобољусци, општина Дрвар, као и Крнете из села Зебе, Босанско Грахово, из парохије Костајница, општина Нови Град, и на крају из села Шиповљани, општина Дрвар, једино у селу Дрвар Село, општина Дрвар, забиљежена је да једна кућа Крнета (1 к.) слави Јовањдан, а "приведен пре буне нз Стрмице". (према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године)
Међутим, овдје је сасвим могућа и генетичка веза личких и далматинских Јовањштака Крнета са Томинштацима Крнетама Босанске Крајине на основу текста предања које је почетком 20. вијека забиљежио М. Карановић у Крнета код Цазина?
"КРНЕТА, Крндија 3 куће у Агића Крндији, слава Томиндан. Насели из Далмације око 1855. године. ... Порекло Крнета је из Сјенице. Стара слава у Сјеници и Лици била је Јовањдан. Славу мењају због принуде. Да би избегли казну у Цазинској крајини, принуђени су да мењају феуд, али су по казни променили славу и славе ретку славу Тому Апостола (Томиндан). Од овог су рода: Малешевићи, Љепоје, Шековићи, Вујасини, Милинковићи. Из овог рода је и просинђел Томо Крнета, сургунисан (протеран) у Малу Азију, где је умро." (истраживао етнограф Милан Карановић у „Поуње у Босанској Крајини“, од 1904. до 1922.)
Чини ми се, нема великих могућности (https://www.poreklo.rs/tag/krneta/) да су Крнете Босанске крајине Јовањштаци, Св. ап. Тому славе Крнете из парохије Божићи, општина Козарска Дубица, села Буковица и Крндија код Цазина, парохије Приједор (са селима Чачкин Поље, Орловци, Гарајевци Дољни, Гарајевци Горњи), из села Бобољусци, општина Дрвар, као и Крнете из села Зебе, Босанско Грахово, из парохије Костајница, општина Нови Град, и на крају из села Шиповљани, општина Дрвар, једино у селу Дрвар Село, општина Дрвар, забиљежена је да једна кућа Крнета (1 к.) слави Јовањдан, а "приведен пре буне нз Стрмице". (према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године)
Међутим, овдје је сасвим могућа и генетичка веза личких и далматинских Јовањштака Крнета са Томинштацима Крнетама Босанске Крајине на основу текста предања које је почетком 20. вијека забиљежио М. Карановић у Крнета код Цазина?
"КРНЕТА, Крндија 3 куће у Агића Крндији, слава Томиндан. Насели из Далмације око 1855. године. ... Порекло Крнета је из Сјенице. Стара слава у Сјеници и Лици била је Јовањдан. Славу мењају због принуде. Да би избегли казну у Цазинској крајини, принуђени су да мењају феуд, али су по казни променили славу и славе ретку славу Тому Апостола (Томиндан). Од овог су рода: Малешевићи, Љепоје, Шековићи, Вујасини, Милинковићи. Из овог рода је и просинђел Томо Крнета, сургунисан (протеран) у Малу Азију, где је умро." (истраживао етнограф Милан Карановић у „Поуње у Босанској Крајини“, од 1904. до 1922.)
Надам се да ће Небојша успети контактирати тестираног и да сазнамо њихово породично предање. Мислим да до сад нисмо имали N-P189.2 који славе Томиндан.
Питаћу. Томиндан славе Тадићи N-P189.2 из околине Дубице. Такође са 23andMe.
Било би лепо ако смо на овај начин открили хаплогрупу Љепоја, Шековића и осталих Крајишника са овог списка. Проблем је што Кренете у Крајини, осим Јовањдана и Томиндана, славе и Никољдан. Док Крндије из околине Гламоча славе Ђурђевдан. То додатно компликује причу.
Међутим, овдје је сасвим могућа и генетичка веза личких и далматинских Јовањштака Крнета са Томинштацима Крнетама Босанске Крајине на основу текста предања које је почетком 20. вијека забиљежио М. Карановић у Крнета код Цазина?
Плавшић, Ђурђевдан, Книн, Северна Далмација, R1b-U152>L2
Плавшићи су велики род, чија је матица у Голубићу крај Книна. Досељени су у 17. веку из Босне и спадају у ред старијих досељеника.
Имају ли ови Плавшићи везе са морачким Радовићима?
Без маркера је то тешко утврдити.За Ивану Шпановиќ би се кладио да је староседелачка грана али UPS!!!
Сејдовић, муслиман, Нови Пазар, E-V13
Ченгић, непознато (име је универзално), J1-Z1828
поставих ово презиме због Смаил-аге Ченгића, који је наводно био турског порекла
Шпановић, Хрватска, I2-PH908>Z16983
Шпановићи из Хрватске су углавном Срби Крајишници. Претежно Банија и Кордун. Крајишког порекла (Босанска Крајина) је и наша атлетичарка, Ивана Шпановић
(https://pasaz.rs/wp-content/uploads/2015/11/465495320.jpg)
Имају ли ови Плавшићи везе са морачким Радовићима?
Ченгић, непознато (име је универзално), J1-Z1828
поставих ово презиме због Смаил-аге Ченгића, који је наводно био турског порекла
Шаламон, католик, Хрватска или Словенија, I2-S17250
Глушац, муслиман, БиХ, I2-S17250
Башић, муслиман, Козарац/Приједор/БиХ, I2-M423
Башић, муслиман, Чајниче/БиХ, I2-S17250
Пашић, муслиман, Дивич/Зворник/БиХ, I2-S17250
Без маркера је то тешко утврдити.
Ченгић, непознато (име је универзално), J1-Z1828
поставих ово презиме због Смаил-аге Ченгића, који је наводно био турског порекла
Има више родова Ченгића и нису генеалошки повезани, једни су Власи (нису из Босне) који су радили на имањима Ченгића а други случајно имају то презиме. Нико генеалошки није повезан са Смајил агом Ченгићем. Информацију сам добио од једног Ченгића.Vlasi? Pricali su na latinskom? Doselili iz Vlaške? Može neko bliže pojašnjenje?
Има више родова Ченгића и нису генеалошки повезани, једни су Власи (нису из Босне) који су радили на имањима Ченгића а други случајно имају то презиме. Нико генеалошки није повезан са Смајил агом Ченгићем. Информацију сам добио од једног Ченгића.
Јанковић, Доња Клезна, Улцињ, E-V13>L241
Занимљив резултат, презиме и место одакле је тестирани. Има ли још који податак о овом Јанковићу?
За Ивану Шпановиќ би се кладио да је староседелачка грана али UPS!!!Zbog prezimena?
Zbog prezimena?Због лепоте...
Због лепоте...Nadaleko čuveno da su Sloveni ružni ::) ???
Због лепоте...Шалим се наравно,некако ми вуче на грчко-арапски-углавном јужњачкији модел,па још и презиме и доведех се у заблуду.Мада питање је каква јој митохондријална линија?
Шалим се наравно,некако ми вуче на грчко-арапски-углавном јужњачкији модел,па још и презиме и доведех се у заблуду.Мада питање је каква јој митохондријална линија?Da, ima smisla..Međutim celokupna genetika igra ulogu, primetio sam da su neki rodovi R1a izrazito grčko-mediteranskog izgleda..Ko zna, ipak je tu mnogo predaka u igri, a i genetska lutrija je to, nikad ne znaš šta možes da "izvučeš" ;)
Da, ima smisla..Međutim celokupna genetika igra ulogu, primetio sam da su neki rodovi R1a izrazito grčko-mediteranskog izgleda..Ko zna, ipak je tu mnogo predaka u igri, a i genetska lutrija je to, nikad ne znaš šta možes da "izvučeš" ;)Нема ту ддилеме,не би ја ту ништа мењо,него мало да се играмо детекције,него да не гушимо тему,побиќе нас ко зечеве...
Бркић, непознато, I2-Z17855
Бркић је из Травника по очевој линији.
Срба Бркића је у околини Травника 1991. године било једино у селима Турбе и Витовље. У осталим селима су или Хрвати или муслимани.
Знаш ли, Вито, нешто о пореклу тих Јанковића?
Арнерић, I2-S17250
Арнерићи су углавном Далматинци. Не знам да од којих је наша позната глумица, Неда Арнерић.
Вујановић, непознато, R1a-Z280>CTS1211
иако делује да је често, презиме Вујановић је заправо ограничено на динарске крајеве. Присутно је у Црној Гори, западној Србији и Крајини.
Тодоровић, N-L1034 (ако није неки баг, као са N-L665)
Кнежевић (Србин), Хрватска (свакако Крајина), I1-P109
Сивачки, Мокрин, Кикинда, I2-M423Плакаловић, Мокро, Пале срби бар мени није познато да их има на другим локацијама...
Билић, муслиман, Коњиц, I2-S17250
Плакаловић, R1a-M417
Бајровић, муслиман, Точилово, Тутин, E-V13
Радоичић, R1b-U152>L2
Плакаловић, Мокро, Пале срби бар мени није познато да их има на другим локацијама...
Врло вероватно. Било је Плакаловића и Хрвата, мада се, по имену, овде вероватно ради о Србима. Неки исељени Плакаловићи се помињу у Пиви. А било је приче да постоји веза између Плакаловића и Елезовића, па ће бити да је то то.
Не постоји никаква прича да постоји веза између Плакаловића и Елезовића, већ се зна да су Плакаловићи поријеклом од Елеза. Плакаловићи славе Матијевдан, исто као и ми Елези, и с њима се "рођакамо".
Савић, Велика Кладуша, I2-S17250
Савић је из Јоховице (Велика Кладуша). За ове Савиће Карановић каже да су досељени из Цетинграда (Кордун). Слава Никољдан.
Чалић (Ћалић), Јовањдан, Бргуд, Бенковац, I2-S17250
Човек је фино написао Чалић или Чалић једно слово значи пуно наглашавам ово и за друге случајеве само да не дође до раних закључака.
Мандић, Скрадин, I2-S17250
Љекочевић, непознато, J1-M267
Марић, муслиман, Мостар, E-V13
Marići (muslimani), u Vranjevićima, Ravčićima, Humilišanima (Mostar). U Vranjevićima su starosjedioci, a u Ravčiće su došli iz Podveležja. U selima Podveležja ima više porodica Marića, a ima ih i u Međinama (Polog, Široki Brijeg), gdje su doselili iz Podveležja. Ima ih i u Kleku (Prozor). Tvrdi se da su porijeklom od "nekog poislamljenog katolika" i da su zajedničkog porijekla sa katolicima Marićima u Donjoj Vasi.
извор: Р. Милићевић, Херцеговачка презимена
Куч, муслиман, Лескова/Тутин/Србија, "карпатско-далматински кластер" R1a-CTS3402>Y2613 (FTDNA)
Још један приморац
Милиновић, Ђурђевдан, Морињ, Бока которска, R1a-Z280>CTS3402
Иначе, грана СТЅ3402 којој припада Милиновић, углавном је заступљена у западним крајевима нашег етничког простора - у Босанској Крајини, Далмацији, Лици, Банији.
Занимљиво је да се један тестирани припадник ове гране R1a, из Турјака (Градишка), који такође слави Ђурђевдан, презива - Матаруга. Ако то повежемо са пореклом из Бањана... ???
Милиновић, Ђурђевдан, Морињ, Бока которска, R1a-Z280>CTS3402
Брчић, католик, непознато мјесто поријекла, E1b-BY5022
Шехић, муслиман, Горњи Вакуф/БиХ, R1a-M458>Y2905
Да ли су обојица са 23andMe? Ако јесу, онда је ово први (поред L241) нешто дубљи СНП за E-V13. Мада видим да грана овде није толико присутна.
Алаица, Никољдан(?) Пшћеница, Лекеник, R1a-Z280>CTS3402
даље порекло Вргнимост
У Боки Которској је некада било Биволчића.
Биволчић, непознато, N-P189.2
Доста специфично презиме. Присутно је код Срба из Источне Славоније. У Боки Которској је некада било Биволчића.
У ствари - Биволичић. У талијанској верзији - Bolizza.
Од ових Биволичића је чувени Маријан Болица, аутор "Описа Скадарског санџака" из 1614. године, који је важан извор података за племена и родове Црне Горе тог времена.Биволчић, непознато, N-P189.2
Доста специфично презиме. Присутно је код Срба из Источне Славоније. У Боки Которској је некада било Биволчића.
Малеши (Никољдан) су из Рилића на Купресу. Надао сам се да су моји.
Из Рилића имамо још Зелена, који је такође слави Никољдан и припада хаплогрупи E, само ми се чини да није E-V13.
Пјетровић, муслиман, E-V13
23andme калкулатори не очитавају ПХ908, колико могу примијетити, само њену подграну Z16983.Hrvata ima trojica mislim, Y4882 ali nisu A1328. Jedan iz Like i dvojica iz bosanske Krajine. Samo kod Srba trenutno imamo Y4882-A1328 i kod Kurtcehajica iz Bijeog Polja koji pripada rodu Cetkovica.
Скоро сви муслимани и штокавски Хрвати који су S17250 заправо су ПХ908. За сад имамо само једног муслимана који је Y4882, и то из ЦГ. Не знам има ли уопште до сад на јавним пројектима штокавских Хрвата који су Y4882.
Волић, Жабаљ, Бачка, R1b-Z2103>BY250
...
Крнета, Босанска Крајина, N-P189.2
Крнета каже да су његови пореклом из неког места између Грахова и Книна. Мајчино презиме Радујко. Како су оба презимена присутна у Тишковцу (Двар), биће да су му преци одатле. Тамошње Крнете славе Јовањдан.
Зна ли се нешто више о пореклу ових Волића из Жабља или барем која им је крсна слава?
То је исти Крнета од 24. септембра? (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg122188#msg122188) Ипак Јовањштак, интересантно би било да је од Крнета Томињштака Босанске Крајине (случај принудне промјене славе (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg122201#msg122201)). Посљедично резултату овог Дрварчанина можемо ли хаплогрупу N-P189.2 сматрати својственом и многобројним далматинским Крнетама (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg122214#msg122214) из Стрмице (код Книна) и Кистања (код Скрадина)?
Зна ли се нешто више о пореклу ових Волића из Жабља или барем која им је крсна слава?
Волић је већ раније био објављен.
Hrvata ima trojica mislim, Y4882 ali nisu A1328. Jedan iz Like i dvojica iz bosanske Krajine. Samo kod Srba trenutno imamo Y4882-A1328 i kod Kurtcehajica iz Bijeog Polja koji pripada rodu Cetkovica.
Засад се тако чини да је I2-Y4882>A1328 на нашим просторима везан за штокавску зону и Србе. Словенац из Беле Крајине, са презименом Старашинич, које само по себи вуче на штокавско поријекло припада хаплогрупи I2-Y4882>A1328, али при том има пуно поклапање на 37 маркера са Милановићем из српског крајишког рода Родића, па је сасвим извјесно да и и сам Старашинић припада овом роду.Zanimljivo da su ovi Starasinici starosjedioci u Bijeloj Krajini na jugoistoku Slovenije.
Арнаутовић (слава?), Челебићи, Коњиц, R1a-Z280>Z92
Arnautovići (pravoslavci), u Čelebićima (Konjic). Iz jedne porodice Arnautovića, iz ovog sela, dvojica braće-blizanaca (Marko i Mitar) bili su solunski dobrovoljci u Prvom svjetskom ratu.
Zanimljivo da su ovi Starasinici starosjedioci u Bijeloj Krajini na jugoistoku Slovenije.
Ovde mozemo vidjeti dobar tekst o doseljavanju Srba u Bijelu Krajinu u 16 vijeku ,o njihovom porijeklu i kulturi.
https://www.poreklo.rs/2014/01/26/srbi-u-beloj-krajini-njihov-jezik/
Пјетровића има у Затријебчу и Кастратима.
Дакле, вероватно Албанац из ЦГ.
Из поузданог извора сам сазнао да је Пјетровић највероватније из Гусиња, тј. да их "само тамо има", да су у питању Бошњаци а не Албанци и да су највероватније род Куча.
Из поузданог извора сам сазнао да је Пјетровић највероватније из Гусиња, тј. да их "само тамо има", да су у питању Бошњаци а не Албанци и да су највероватније род Куча.
По презимену би се рекло да су у питању исламизирани католици (фонетски лик основе је албански). Дакле, вјероватно исти случај као с Никочевићима.
Слажем се с Небом, Плав и Гусиње још мање везе с Босном имају него Новопазарски санџак. Те области нису ни административно никад припадале Босанском пашалуку.
Петровић, Игњатијевдан, Војнић, Кордун, I2-S17250
Ово је први I2 са Игњатијевданом овако западно у Крајини. До сада смо тамо имали само припаднике G2a-L42. Могуће да постоји веза са Малешевцима, али није сигурно.
Кордун након неких 60-ак тестираних и даље држи проценат I2 +40%.
Искористио сам назив којим они себе данас називају огромном већином. Дакле мислио сам на србофоне муслимане из Гусиња. Ове информације ми је потврдио човек који је родом одатле.
Петровић, Игњатијевдан, Војнић, Кордун, I2-S17250
Ово је први I2 са Игњатијевданом овако западно у Крајини. До сада смо тамо имали само припаднике G2a-L42. Могуће да постоји веза са Малешевцима, али није сигурно.
Кордун након неких 60-ак тестираних и даље држи проценат I2 +40%.
Постоји од раније резултат неког Огризовића I2-S17250. Огризовићи би требало да су пореклом са Кордуна (или из Лике), а славе чини ми се такође Игњатијевдан. Мада је ово ипак први са "потврдом".
То је исти Крнета од 24. септембра? (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg122188#msg122188) Ипак Јовањштак, интересантно би било да је од Крнета Томињштака Босанске Крајине (случај принудне промјене славе (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg122201#msg122201)). Посљедично резултату овог Дрварчанина можемо ли хаплогрупу N-P189.2 сматрати својственом и многобројним далматинским Крнетама (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg122214#msg122214) из Стрмице (код Книна) и Кистања (код Скрадина)?
Каран, Никољдан, Дувно, N-P189.2
Карани су, према Дедијеру, у Дувно доселили из Лике. Судећи по резултату, сродни су им и Карани из Купреса. Карани су у Средњу Босну дошли у 19. веку управо из околине Дувна.
Дувњаци Карани Никољштаци су највећим дијелом из села Рашћана, живјели су у Дувну и у селу Липа, о њиховом даљем поријеклу пише Милан Каран у свом дјелу Срби Дувна живот и страдања (http://www.srbiduvna.org.rs/donacije/SRBI%20DUVNA%20%C5%BDIVOT%20I%20STRADANAJ.pdf), 2016., слиједећи текст дат на странама 72 и 76-77:
"Po pisanim tragovima i predanjima o doseljavanju Srba u Rašćane, po prezimenima, pretpostavlja se da su došli odnekud prije 300 do 600 godina. Ko je u Rašćanima živio prije doseljavanja Srba nije bilo moguće utvrditi, kao ni period kad su se Srbi doselili. ... Karani su starinom Ličani, ovdje su došli iz Prisoja (Duvno), uvijek su imali nešto i svoje baštine. Ima ih 12 kuća. Slave Nikoljdan. Milisavi znaju da je cijela Crvenica bila njihova. I danas je tamo njihovo, pravoslavno groblje. Turci su im oteli zemlju i raselili ih. Ima ih u Lipi šest kuća, u Eminovu Selu jedna i ovdje dve kuće. Slave Nikoljdan. ... Aleksandar Bačko navodi da su Karanovići došli iz Crne Gore, iz nekadašnjeg sela Karanovići iz plemena Rovci. Doselili su se najprije u 15. stoljeću sa Turcima u Sanicu kod Ključa, a krajem 17. su izbjegli u Plavno kod Knina. Izvorna slava im je bila Đurđevdan, ali su iz nekog razloga počeli slaviti Svetog Nikolu. Iz Plavna je početkom 18. stoljeća jedan ogranak roda prešao u Boboljuske kod Drvara. Boboljusci su matica skoro svim Karanima i Karanovićima u Bosanskoj Krajini. S obzirom na to da se nalaze uz samu granicu s Likom, moguće je da zbog tog duvanjski Karani smatraju da su došli iz Like."
Да, прича о Лици може бити и натегнута због крајишких Карановића који су I1-P109. Мада је N-P189.2 присутна тамо у већем проценту, па није искључено. Није ми познато да је у крајевима око Дувна било пуно досељеника са тих западних страна. Каран каже да су они староседеоци ту (још пре Турака). Није искључено да је то у питању, односно да је реч о некој старијој општехерцеговачкој струји.
Биволчић, непознато, N-P189.2
Доста специфично презиме. Присутно је код Срба из Источне Славоније. У Боки Которској је некада било Биволчића.
Према Шематизму Епархије Пакрачке за 1898. годину, Биволчићи су пописани у Старој Градишки и славе Светог Николу,
мада их је било и у Тењи код Осијека, али то у овом шематизму није забележено.
Lubanovich (могуће Љубановић), непознато, I2-Z17855
Љубановићи су из Жумберека. Стара слава Аранђеловдан
https://www.zumberacki-vikarijat.com/krsne-slave-zumberackih-uskoka/
На 23andme има неколико породица које воде порекло од Жумберачких ускока:
Бадовинац, Никољдан, I2-M423
Шајатовић, Никољдан, R1a-M417
Љубановић, Аранђеловдан, I2-Z17855
Плавац, Јовањдан, J2b-M205
Драгишић, Никољдан, J2b-M205
Познати жумберачки војсковођа, пуковник Томо Љубановић
(http://uskok-sosice.hr/wp-content/uploads/2016/11/14886258_10205188926722194_848752375_n.jpg)
Ољача, Ђурђевдан, Козарска Дубица, I2-L38>S2606
Интересантан резултат из Крајине
Ољача, Ђурђевдан, I2-L38>S2606
Ово је онај исти Ољача који је помињан пре два месеца?
Марковић, Војводина, I2-Z17855
Марковићи су даљим пореклом можда из Лике. Тако је ставио тестирани у одељку "Other origins".
Тешановић, Никољдан, Трново, Источно Сарајево, E-V13Род су са Роганима.
Тешановићи су, према предању, пореклом из Херцеговине.
Крајишник, Илијаш, E-V13>L241
Према Јањатовићу, Крајишници из Илијаша славе Св. Враче. E-V13 код Срба из околине Сарајева бележи веома високе проценте (+20%)
Караћ, Илиндан, Зеница, Средња Босна, J2a-L70
Марјановић, Прњавор, R1a-Z280>CTS3402Марјановићи из околине Прњавора славе Лазаревдан и Ђурђевдан.
Ждрња, Марковдан, Горња Подгорја, Мркоњић Град, I2-M423
Томић, Бијело Поље, Црна Гора, I1-P109
Ово су могуће Томићи-Балотићи
Ждраљевић, I2-S17250
Вероватно Приморци (Рисан, порекло Корјенићи)
Совтић, непознато: R1b-U152>L20
Милошевић, Никољдан, Борковићи, Бања Лука, I2-S17250
Скочић, муслиман, Босанска Крајина, N-P189.2
Скочића је, према попису БиХ из 1991. год, било само у околини Кључа и Градишке.
Занимљиво би било видети да ли су род са Скочићима из Далмације. Скочићи из Далмације славе Никољдан. Знам једног од њих па ћу га питати да направи тест на N2 preko YSEQ.
Хафизовић, муслиман, БиХ, G2a-U1>PH1780
Ова подграна G2a се углавном везује за простор Грузије. Не знам да ли би Хафизовићев резултат могао бити последица неких каснијих миграција (за време Турака), или се подграна спорадично јавља и на Балкану.
PH1780 се јавља у Турској, Чукурова. Јавља се у Мађарској: Јасшаг, Сегед, као и код још Мађара из студија. Румунија: Плоешти. Има у студији Војводине из Новог Сада један, вјероватно је Мађар из Војводине.
Вјероватно анадолска или мађарска веза. Одакле би мгоао бити? Пошто има тог презимена по разним крајевима.
PH1780 се јавља у Турској, Чукурова. Јавља се у Мађарској: Јасшаг, Сегед, као и код још Мађара из студија. Румунија: Плоешти. Има у студији Војводине из Новог Сада један, вјероватно је Мађар из Војводине.
Вјероватно анадолска или мађарска веза. Одакле би мгоао бити? Пошто има тог презимена по разним крајевима.
Чалић (Ћалић), Јовањдан, Бргуд, Бенковац, I2-S17250
Вероватно је овим потврђена веза са тестираним Ћалићима из Лике, који славе исту славу.
Петровић, Јања, Бијељина, J2b-M205
За Петровиће из Јање се каже следеће:
Петровићи су поријеклом из Црне Горе. Презивали су се Мишковићи, а онда су по Петру, који се овде доселио, добили данашње презиме.
https://www.poreklo.rs/2015/01/18/poreklo-prezimena-naselje-janja-bijeljina/
Авдић, муслиман, Билећа, I2-S17250
Свака част на труду...
Хвала, Романијски
Заборави битну ствар, да наведем колики је узорак. Укупно тестираних 2824. Балкански (динарски) гени су чудо. Иако су многи од ових људи већ трећа генерација у иностранству, жеља за истраживањем корена је присутна. :)
Јел се зна у којим регионима БиХ се највише јављају ови тестирани, или одакле су пореклом?
Херцеговина (читава), Средња Босна и Босанска Крајина. Чини се да је у Херцеговини широко распрострањена. Гравитира западним крајевима, па се у локацијама често врте Љубушки, Посушје, Ливно, Дувно, итд.
Баш се ових дана појавио и: Мандић, католик, Широки Бријег, БиХ, I2-Z16983
Кључевић, католик, Брод, Република Српска, I1-Z58
Занимљиво..код нас ми се чини да је епицентар у Брдима Црне Горе око Мојковца и у околини Сјенице. Реци ми можемо ли упоредити наше и маркере тестираних из Херцеговине?
На које наше мислиш? Биће да су и ови из Херцеговине "наши". ;) Шалу на страну, на 23andme нема маркера, али оно тестираних Z16983 што сам видео са маркерима, сви делују релативно блиско. У сваком случају, чисто сумњам да су нашим Крајишницима генетски ближи ови из црногорских Брда, него они из Западне Херцеговине.
E-V13
Срејовић, Јовањдан, Љуљаци, Кнић (даље Марковићи, старином из Пиве)
Продановић, Аранђеловдан, Прањани, Горњи Милановац, I2-S17250
Продановићи, славе Аранђеловдан* и Ђурђевдан. Око 1890. године Милош Продановић из Богданице дошао је у Прањане – у Варошицу. Они су пореклом из села Комарнице у Дробњацима, одакле су кренули око 1720. године. Отац тог Продана био је добровољац у Русији 1711. године и имао је одликовање од цара Петра, које је чувано до 1916. године кда су га однели Аустријанци. Продановићи су отишли из Дробњака за раније исељеним Кнежевићима у Јежевицу. И дедови и преци су се бавили трговином. Тако је Дмитар, на путу на који је кренуо ради трговине, умро у Шопрању 1793. године, па је одатле пренет и сахрањен у Богданици, уз помоћ и старање рођака, аустријског генерала Продановића. *Аранђеловдан славе по завету неке бабе да им се одрже деца.
Тодоровић, Ђурђевдан, Јежевица, Пожега
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних маркера: 19=17, 385=14-14, 389II=30, 576=19. Чини ми се да му је на пројекту најближи један тестирани Херцеговац из Хргуда код Берковића, који слави Ђурђевдан и за које Милићевић каже да се у првој половини XV века спомињу у нахији Комарница у Дробњаку. Имају 3 разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности на маркерима 19, 389II и 576. Можда им је близак и Брујић из околине Вргинмоста.
За Тодоровиће у Јажевици се каже: "Тодоровићи су трећа породица по старини у овом селу, насељена међу двема горњим породицама, још у почетку заузели најбољи и најроднији део села. Они су из Дробњака, дошли овде у две породице, где је старија са Проданом на челу прешла на своју летишта у Богданицу а друга остала овде. Тодоровићи су се од доласка у село стално борили за првенство, извојевали га и увек одржавали, понекад и силом. Из Комарнице је дошао Стеван са два сина; Проданом и Тодором, оба су били ожењени. Стеван је у путу умро, а оба сина дођу у Јежевицу у још се прве године поделе, Тодор (од њега су Тодоровићи) остане у Јежевици а Продан је прешао у Богданицу. Ова јака и снажна породица имала је начина да на лак и брз начин дође до великих имања у селу и изван њега, у селу их је 12 кућа, славе Ђурђевдан, прекађују Аранђеловдан".
https://www.poreklo.rs/2014/01/10/poreklo-prezimena-sela-mala-velika-jezevica-pozega/
Иначе на 23andMe имамо тестиране Продановиће из Прањана, а даљим пореклом из Богданице:
Све ово може јасно да указује на тачност података да Тодоровићи воде порекло из Комарнице у Дробњаку и да им је блиска породица из Хргуда у Херцеговини.
Сарапа, Никољдан, Банија, R1a-Z280>CTS3402
Авдић, муслиман, Билећа, I2-S17250
Сарапа, Никољдан, Банија, R1a-Z280>CTS3402
Све банијске Сарапе даљим поријеклом су из Горњег Класнића код Глине, гдје су потврђене још током XVIII вијека. По свему судећи, велике су шансе да су Сарапе повезане са Ресановићима из истог села (оба рода славе Никољдан и припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS3402). Сарапе су, као и Ресановићи, моји директни преци.
Мићић, Амајлије, Бијељина, E-V13
Мићића је у Амајлијама било 30-ак чланова крајем 20. века. Ацо вероватно зна више о њиховом пореклу и крсној слави. Код Радмиле Кајмаковић нисам пронашао Мићиће у овом месту.
Тестирани је иначе наш познати рвач, Стеван Мићић
Мићићи из Амајлија славе Јовањдан и живе у центру села.Више их је у САД. Ако је мој информатор тачан, онда су повезани са Стевановићима који славе Јовањдан, тако да се опет враћамо на Црногорчевиће.
I1-Z63>FGC9550
Гријак, Хрватска
Гријак је презиме са простора Лике, славе Ђурђевдан, највише их је било у Врховинама код Оточца и било их је у Оточцу, Бунићу, Брушанима и Госпићу.
На простору Крајине, тачније на Кордуну постоји и презиме Гријаковић са славама Ђурђевдан, Аранђеловдан и Никољдан. Највише Гријаковића је било у селу Доњи Млаковац, а такође их је било и у суседним селима: Брезова Глава, Млаковац и Крњак. Ове Гријаковиће су људи из тог краја чешће називали Гријаци, него Гријаковићи.
Могуће је да су ови Гријаковићи и Гријаци заправо један род.
Гријаковића је на Кордуну било у другој половини 18. века.
Kreho, Foča, J-M205
I2-S17250
Главаш, католик
G2a-L42
Бадовинац, непознато
Презиме карактеристично за Жумберачке ускоке. Хаплогрупа такође типична за западне крајишке области.
Колико ми је познато, ово презиме се појављује само међу Жумберчанима. Претпостављам да се ради о G2a-L42>Y128028. Ово би значило да су припадници овог рода учествовали у најранијој српској сеоби на запад око 1530. године.
G2a-L42
Бадовинац, непознато
Презиме карактеристично за Жумберачке ускоке. Хаплогрупа такође типична за западне крајишке области.
извор: 23andMe, AncestryDNA
Боројевић, Банија, Карловац, I2-S17250
Росић, непознато, I2-M423
Росић, могуће Босанска Крајина, J1-CTS5368
Стојановић, непознато, I1-P109Знам да је Стојановић јако често презиме, можда спада и у 10 најчешћих али ово могу бити Стојановићи - Лијовићи из Дробњака. Њих већ више од пола века тамо нема. Мислим да сви живе у Београду.
Чангаловић, околина Сарајева? E-V13
Невајда, Ђурђевдан, Доња Бачуга, Петриња, I2-S17250
Поздрав свима,
Хтео бих да урадим тест на 23andMe али они не шаљу резултате у Србију.
Шта да радим?
Ђаковић, Валандово, Македонија, R1b-U106>Y3443
У Валандову је, према последњем попису, било нешто преко 600 Срба.
Којовић, непознато, I1-P109
Презиме карактеристично за Херцеговину, Црну Гору и Западну Србију. Једни Којовићи из околине Пријепоља славе Цвете и кажу да су пореклом од Јоксимовића. Имамо тестиране Јоксимовиће са том славом и они припадјау управо роду Дробњака. Има још Којовића у тим крајевима, углавном везују своје порекло за север Црне Горе и Херцеговину.
Златковић, Приштина, Косово, J2b-M205
Ако неко зна више о Златковићима из овог краја, нека напише. Презиме Златковић се најчешће јавља на југоистоку Србије, где је хаплогрупа M205 прилично заступљена.
Тестирани је иначе наш џез клавириста, Микан Златковић (они који слушају џез можда знају о коме је реч) :)
https://www.mikan.pro/
Иванишевић, Јовањдан, Богодол, Мостар, N-P189.2
ИВАНИШЕВИЋ (п.к). Иванишевићи (п) су разгранат род у Пољицу и Величанима (Попово). Њихови огранци су: Љепаве, Мостарице, Сетенчићи, Глигићи, Рунде и Пенде. Старином су из Риђана, гдје су се звали Драгојевићи. Из Риђана су се иселили због свађе са Турцима који су им „нападали жене“. Један од браће Драгојевића, Иван, настанио се у Пољицу „гдје су од њега Иванишевићи”. Славе Лучиндан. Иванишевића има и у другим мјестима Херцеговине: Бежђеђу (Невесиње), Ортијешу и Богодолу (Мостар). Поријеклом су из Петровића у Бањанима, одакле су их „давно истјерали хајдуци“. Живјели су неко вријеме у Давидовићима и Лукавцу, одакле су прешли у Бежђеђе. У Ортијеш и Богодо доселили су из Невесиња. Славе Јовањдан. Иванишевићи су некада били веома угледна породица у Мостару. Поријеклом су из Попова. Познати припадник ове породице је Илија Иванишевић, велики љубитељ старина. Забиљежено је да је код себе чувао Манојлово или Мостарско јевандеље, „значајан споменик преписивачке и илуминаторске делатности 19. века“. Најстарији представник ове породице је Петар Иванишевић, сахрањен на Бјелушинском гробљу 1767. Године. Неке породице Иванишевића у Мостару славе Јовањдан, а неке Лучиндан (236:165:84:142,156,177; 59:216.244,266.315). Иванишевићи (к) су живјели у Глумини (Неум) и неким селима Попова поља. Године 1716. спомиње се Мијо Иванишевић као католички жупник у Попову, са резиденцијом у Беленићима. У једном документу наводи се да је рођен у Глумини „прије 70 година“, а то значи „око 1680. године“
Имамо тестиране и ове Иванишевиће из Ортијеша на 23andme, али нису N-P198.2, већ I2-S1720. Међу необјављеним резултатима имамо и ову "грану" која слави Лучиндан, као и једне Иванише, али они не припадају ни N2, нити I2. Дакле у питању је разгранато презиме, чији носиоци очигледно нису сви сродни по мушкој линији.
Џамоња, католик, Херцеговина, I2-S17250Да ли су све Џамоње исти род?
Иванишевић, Јовањдан, Богодол, Мостар, N-P189.2
Имамо тестиране и ове Иванишевиће из Ортијеша на 23andme, али нису N-P198.2, већ I2-S1720. Међу необјављеним резултатима имамо и ову "грану" која слави Лучиндан, као и једне Иванише, али они не припадају ни N2, нити I2. Дакле у питању је разгранато презиме, чији носиоци очигледно нису сви сродни по мушкој линији.
Небојша,
ако би могао да појасниш, то јест да ли сам добро схватио: ови са 23андме, из Ортијеша, славе Јовањдан, или се не зна? А тестирани су и ови који су Лучиндан, као и Иваниши - а ни једни ни други од та два нису И2а?
Наравно (покушаћу бар) :)
Ови Иванишевићи из Поповог Поља, што славе Лучиндан, тестирани су у склопу једне акције и нису ни N2, ни I2. Ови из Ортијеша и Богодола су са 23андме. Обе породице славе Јовањдан и истог су порекла, бар према неким наводима. Пореклом даљим су из Попова Поља (али имамо тамошње Иванишевиће и не постоји поклапање). Дакле, ови из Мостара (Ортијеш и Богодол) су I2-S17250 и N-P189.2.
Да ситуација буде "гора", имамо тестиране и ове Иванише из Невесиња (слава Јовањдна), али они су нека четврта хаплогрупа. Нешто специфичнија ситуација за Херцеговину. Више оваквих случајева је у Крајини. Може се рећи да су код свих у питању подгране типичне за Источну Херцеговину.
Поњевић, Никољдан, Натпоље, Шипово, I2-S17250
Поњевићи су вероватно у вези са Поњавићима из тих крајева. Поњавићи су били бројни на простору Средње Босне (Доњи Вакуф) и славе искључиво Никољдан. Поњевића је у Натпољу било 45 чланова 1991. године.
Стегњаић, Никољдан, Равни Котари, R1a-CTS3402
Презиме Стегнајић потиче из Равних Котара. Најбројнији су били у Кули Атлагића, чак 136 чланова. Генерално их је било највише у околини Бенковца. Постоји и презиме Стегњаја у Карину Доњем, али слава ове породице је Ђурђевдан.
Првобитно је писало да тестирани Стегњаић слави Ђурђевдан, видим да је сада исправљено у Никољдан. Ја познајем једног Стегњаића пореклом из околине Бенковца који слави Никољдан, он ми је причао да у његовом селу има и Стегњаића који им нису род, али нисам сигуран да ли славе исту славу. Да ли Стегњаићи славе само Никољдан или и Ђурђевдан?
Кијац, непознато, I1-Z63>Y6228
Кијац може бити Херцеговац пореклом (слава Јовањдан). Тамо има ове подгране Z63.
Капетановић, муслиман, Кључ, Гацко, I2-L160>PF4189
Капетановићи имају предање да су од Тановића пореклом. Како од раније знамо резултат херцеговчаких Тановића (I2-L160), биће да ово предање није без основа.
https://www.yfull.com/tree/I-PF4189/
Бакочевић, непознато, G2a-L497>L42
По свему судећи Бакочевићи из Источне Херцеговине.
Је ли глумац Небојша Бакочевић од њих?
Бијелић, Котор Варош, I2-M223>P78>A427
Први Крајишки M223 ако се не варам. Штета што нема маркера, да видимо коме је ближи, Давидовићима-Паштровићима, или Ковачанима.
Милановић, Соврле, Илијаш, I2-S17250
За ове Милановиће се каже да су пореклом од Петровца у Крајини и да су се звали Милиновићи. Слава Пантелијевдан. За сада су сви Крајишници који славе ову славу листом I2-S17250>A1328.
Знаш ли што ишта, о том, откуда би овај род пантелијинданаца могао потицати судећи по крстној слави?
Постоје ли у Крајини или Херцеговими посебне светиње или богомоље посвећене Пантелејмону? Колико се мени чини Пантелејмон у давнини бијаше почтован у Охриду, одкуда многи А1328 родови тврде своје поријекло.
Занимљиво је да Пантелијиндан славе у нас и Тадићи, који су E-V13. Има ли индикација, да су скупа се досељавали у Крајину будући једним вишеродовним племеном?
Субашић, Западна Славонија, J2b-M205
Книнска крајина, n=39
Радуловић, Митровдан, Полача, Книн, E-V13 род Васојевића
Андић, Аранђеловдан, Турић, Марковац, Бискупија, E-V13
Гркинић, Никољдан, Рамљане, Бискупија, E-V13>L241
Боснић, Никољдан, Полача, Книн, E-V13>L241
Ђукић, Јовањдан, Бискупија, E-V13
Манојловић, Часне Вериге, Марковац, Бискупија, E-V13
Вујанић, Книн, E-V13
Карна, Аранђеловдан, Отон, Книн, E-V13
Курбалија, Јовањдан, Стрмица, Книн, E-V13
Бојанић, Ђурђевдан, Жагровић, Книн, I1-P109
Бједов, Ђурђевдан, Оћестово, Книн, I1-P109
Ђумић, Аранђеловдан, Книн, I1-P109
Шеат, Никољдан, Книн, I1-P109
Дујаковић, Никољдан, Врбник, Книн, I1-P109
Бачко, Аранђеловдан, Рамљане, Бискупија, I1-P109
Бубоња, Никољан, Голубић, Книн, I2-PH908
Вранић, Митровдан, Полача, Книн, I2-PH908
Мирковић, Митровдан, Полача, Книн, I2-PH908
Поповић, Никољдан, Бискупија, I2-PH908
Докић, Ђурђевдан, Марковац, Бискупија, I2-PH908
Тркуља, Јовањдан, Звјеринац, Бискупија, I2-PH908>Z16983
Јаснић, Никољдан, Орлић, Бискупија, I2-Y3120
Вучковић, Никољдан, Полача, Книн, I2-Y3120
Амановић, Никољдан, Врбник, Книн, I2-Y3120
Симић, Никољдан, Орлић, Бискупија, I2-Y3120
Бојић, Стевањдан, Риђане, Книн, I2-M423
Шеган, Ђурђевдан, Пађене, Книн, I2-S17250
Синобад, Ђурђевдан, Книнско Поље, Книн, Ј1-M267
Опачић, Лучидан, Плавно, Книн, N2-P189.2
Бурсаћ, Ђурђевдан, Плавно, Книн, R1a-M458
Ђујић, Никољдан, Книн, R1a-M458
Манојловић, Книн, R1a-M458>YP417
Ћурувија, Никољдан, Книн, R1a-M458
Тица, Мратиндан, Голубић, Книн, R1a-CTS3402
Шљивар, Алимпијевдан, Голубић, Книн, R1a-M417
Буач, Никољдан, Книн, G2a-L42
Вуковић, Книн, G2a-L42
Јовановић, Лучиндан, Риђане, Книн, J2b-M241
Плавшић, Ђурђевдан, Голубић, Книн, R1b-U152>L2
I2-Y3120 = 30.8% / S17250/PH908 = 17.9%
E-V13 = 23.1%
R1a = 15.4% / M458 = 10.3%
I1-P109 = 15.4%
G2a-L42 = 5.1%
R1b-U152 = 2.6%
N2-P189.2 = 2.6%
J2b-M241 = 2.6%
J1-M267 = 2.6%
Становништво Книнске крајине насељено је углавном из Босне крајем 17. века. Даље порекло, као и остатка становништва Крајине, упућује на Херцеговну, Рашку и Стару Србију.
Овде се већ види знатно већи проценат R1a него у другим деловима Далмације. Посебно је карактеристично појачано присуство подгране M458. Слично је са I1-P109 и G2a-L42. Може се можда направити паралела са становништвом Унца у Босанској Крајини, које води порекло махом из ових крајева.
Ово је вероватно једна од крајишких области са највећим процентом E-V13. Између осталог, становништво овог краја насељено је из области Босанске Крајине где су присутне исте подгране (Y37092, L241). На Змијању нпр. постоји такође појачано присуство E-V13.
Субашић, Западна Славонија, J2b-M205
Субашић је из Славонске Пожеге. Слава Ђурђевдан.
Хајдуковић, Митровдан? Бар, I2-S17250
Ово су вероватно Хајдуковићи из Црмнице
"У Утргу су братства:
Страхиње, Јоветићи и Хајдуковићи (славе Митров-дан) који потичу од претка који се доселио из Хотског Хума у 15. столећу."
https://www.poreklo.rs/2015/11/06/plemena-i-poreklo-bratstava-crmnice/
Из Утрга су и они Мијачи R1a-Y2613, који такође славе Митровдан, међутим то је честа слава у том крају и нису у питању исти родови, миграције.
Хајдуковић, Митровдан? Бар, I2-S17250
Ово су вероватно Хајдуковићи из Црмнице
"У Утргу су братства:
Страхиње, Јоветићи и Хајдуковићи (славе Митров-дан) који потичу од претка који се доселио из Хотског Хума у 15. столећу."
https://www.poreklo.rs/2015/11/06/plemena-i-poreklo-bratstava-crmnice/
Из Утрга су и они Мијачи R1a-Y2613, који такође славе Митровдан, међутим то је честа слава у том крају и нису у питању исти родови, миграције.
Бијелић, Митровдан, Горњи Класнић, Глина, R1a-CTS3402
Елезовић, муслиман, Столац, Херцеговина, I2-Z17855
"ELEZOVIĆ (m), u Elezovićima i Dubravicama (Hrasno, Neum), Bivoljem Brdu (Čapljina) i Kapavici (Ljubinje). Selo Elezoviće zasnovala je porodica Elezović i po njima je dobilo ime. U Elezovićima se nalaze preko "300 godina". Odavde su se raselili u navedena mjesta. Prema predanju porijeklom su od Srba Knežica iz Hrasna. Isto su "pleme" sa Bukvićima, Đogama i Medanima u Hrasnu. Ima ih nastanjenih i u Mostaru."
С обзиром на неке резултате из Херцеговине, може се рећи да је предање Елезовића тачно.
Могуће је да је ближе повезан са Станаћевима (Станисављевићима) из Баната (Ђурђевдан).Субашићи у Гламочу (Прибеља) славе Св.Ђурђа, а познајем једног из мјешовитог брака, отишао у Славонију у ЗНГ да се бори, можда је управо он (сумњу подгријава што се није тестирао код нас), такође у Челинцу (Бошковићи) имамо Субашиће који славе Ђурђевдан.
Поготово ако је из Жумберека досељен у Славонску Пожегу.
Субашићи у Гламочу (Прибеља) славе Св.Ђурђа, а познајем једног из мјешовитог брака, отишао у Славонију у ЗНГ да се бори, можда је управо он (сумњу подгријава што се није тестирао код нас), такође у Челинцу (Бошковићи) имамо Субашиће који славе Ђурђевдан.
Ђаковић, Валандово, Македонија, R1b-U106>Y3443
У Валандову је, према последњем попису, било нешто преко 600 Срба.
Мислим да је овај од Ђаковића из Врбника код Книна (Никољдан). Доста их је тамо колонизовано из Врбника. Други пик је Цивљане код Врлике.
Kaко ово функционише са тестираним овде?Јели они добију хаплогрупу и то је све?Нису чланови нашег пројекта попто немају маркере?
Тестирани добијају само СНП ознаку када је Y-DNA у питању. Некада основну, некада дубљу, у зависности колико је та подграна детаљно "обрађена" код њих. Многи желе бити део пројекта, али нису подобни зато што немају маркере, па их не можемо поредити са осталима и на основу тога сврстати у подродове. Сви су у интерној евиденцији Порекла.Хвала Небојша,сад ме занима да ли могу доќи до контакта неког од њих,јер имам нешто у виду.Та архива,надам се није тајна или тако нешто?
Хвала Небојша,сад ме занима да ли могу доќи до контакта неког од њих,јер имам нешто у виду.Та архива,надам се није тајна или тако нешто?
Васиљевић, Ђурђевдан, Убли, Херцег Нови, I2-Y3120>Z17855
"Васиљевићи 1695. из Бањана. Славе Ћурђевдан. Стара свештеничка кућа иэ које је и данашњи први присједник епископске конзисторије прото Душан. Приповиједају, да је неки Васиљ, још за Турчина дошао из Херцеговине у Хeрцегнови, и да га је неки од Савића узео себи на Убле, те да cy од овог Васиља, постали Васиљевићи." (Саво Накићеновић, "Бока", 1913)
извор: 23andMe
Питање је да ли Микан има везе са Златковићима из Старог Трга. Они славе Аранђеловдан и јесу негде из југоисточних крајева,чини ми се из Прекадина код Прокупља. Иначе и ови Златковићи из Старог Трга, пресељени у Звечан шездесетих година, су такође "џезерска" породица.Нису у сродству, јер Златковићи из Старог Трга тј. Прекадина су тестирани пре пар месеци и припадају хаплогрупи I2a. Златковићи из Прекадина су пореклом из Бугарске, из села Рејановци (https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%8F%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8)близу границе са Србијом одакле су се иселили у Топлицу након рата 1878. године.
Златковић, Аранђеловдан, Прокупље
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Тестирани као место порекла наводи "Ново Брдо (Прокупље)", па нисам сигуран одакле је тачно.
Ако заиста потичу из Бањана, могли би бити генетички сродни Мириловићима и још једном братству које такође потиче из овог племена, чији резултат још увек није јаван. Данас у Бањанима ниједно братство из тог племена не припада овој грани, судећи по досадашњим резултатима.Ја бих реко да је у Бањанима све могуќе ако узмемо у обзир да су Бањани добрим дијелом своје историје били као франкфуртски аеродром данас у Европи.Ко није прошо кроз Франкфурт не рачуна се да је путово,рако и ко није прошо кроз Бањане не рачуна се да је мигриро било дје.Многе породице имају предање да су дошле или прошле из или кроз Бањане тако да је тешко рашчивијати. Само мислим да не треба а приори одбацивати идеју да неко није из Бањана ако није Н2.Ово што научих овде за ових двије године је да нема хомогеног племена све да их је једна мајка родила..
Иако се и на основу предања могло закључити да нису од Васиљевића из Бањана (пошто се одатле доселио Васиљ), овим резултатом је то и потврђено.
Ово што научих овде за ових двије године је да нема хомогеног племена све да их је једна мајка родила..Можда си желео да кажеш до их је један отац правио ;D
Можда си желео да кажеш до их је један отац правио ;DТо сам хтио него се нешто збуних,дјеца вриште по куќи...😆
Граонић, Никољдан, Пољавнице, Нови Град, N2-P189.2Може ли се како сазнати име тестираног Граонића, преко које је компаније и у којој земљи је одрадио тестирање?
Кењић, Јовањдан, Источно Сарајево, R1a-Z280>CTS1211
Којег поријекла би могли бити ови Кењићи? Јесу ли требали бити сродни Радмужевићима?
Још један Демић на 23andme. Овај пут из Охаја, хаплогрупа J2b-M205.
Пешут, Јовањдан? Борово, Хрватска, I2-Z17855
Било је на 23andme неких Пешута I2-M423, или I2-S17250. Срби Пешути на простору Хрватске славили су углавном Јовањдан. Могуће да су сви пореклом из Лике, односно из западних делова Крајине.
N
Динић, Никољдан? Рашевица, Параћин, N-P189.2
Нисам пронашао Диниће у чланку о пореклу становништва Рашевице. Фамилије које славе Никољдан из овог села су:
Матејићи су са Косова, славе Никољдан.
Влајићи су такође старинци, славе Никољдан.
Удовичићи су из Крајковца у Топлици, славе Никољдан.
Ђурићи (Стевановићи) су из Остриковца код Параћина, славе Никољдан.
Стевановићи су из Мириловца код Параћина, славе Никољдан.
У више села у околини Јагодине нпр. има Динића. Интересантно, сви славе Никољдан, а пореклом су углавном из околине Александровца. Мислим да је ово најисточнији тестирани N-P189.2 на Балкану. :) Ако не рачунамо оне са анонимног истраживања, из Јужне Србије, али они реално могу бити пореклом из неког места западно.Најбројнији Динићи из околине Јагодине су Динићи из Милошева. Славе Св. Николу. Пореклом су из Великог Шиљеговца, па се део села у ком живе зове Шиљеговачка мала. И данас има Динића у Великом Шиљеговцу, са којима се ови у Милошеву рођакају. Своје порекло везују за село Бресје у околини Приштине. Динићи из Шиљеговац су тестирани и чини ми се да су I2>CTS10228.
I2
Самаиловић, Рашка, Србија, I2-S17250
Угреновић, Никољдан, Босанска Бојна, Велика Кладуша, R1a-CTS3402
Угреновићи су у Поуње досељени из Бјелајског Поља. У околини Петровца било је Угрица са овом славом. Пореклом су из Срба у Лици, а даље поркело им је из Ивошеваца у Дачлмацији. У Ивошевцима и Кистању било је некада Угрчића.
Бодирожа, БиХ, R1b-P297
Најбројнији Динићи из околине Јагодине су Динићи из Милошева. Славе Св. Николу. Пореклом су из Великог Шиљеговца, па се део села у ком живе зове Шиљеговачка мала. И данас има Динића у Великом Шиљеговцу, са којима се ови у Милошеву рођакају. Своје порекло везују за село Бресје у околини Приштине. Динићи из Шиљеговац су тестирани и чини ми се да су I2>CTS10228.Динића има у Великој Дреновој код Трстеника.Славе Светог Димитрија-Митровдан.Да ли је неко од њих тестиран?
Кајтазовић, муслиман, Босанска Крајина (вероватно Пећиград, Цазин), R1a-Z280>YP270
Кајтазовићи су били најбројнији у селу Горња Лучка, Цазин. 1991. године чак 242 члана. Цело место је, примера ради, имало свега 962 становника те 1991. год. Овим резултатом је и утврђено да не постоји генетска веза између Кајтазовића муслимана и Кајтазовића/Кајтеза Срба из БиХ. Ови други су I2-Z17855.
Кајтазовићи су иначе, према истраживању М. Карановића, један од најстаријих родова у том крају. Они су "од Фета", исламизовани.
Код Карановића нађох занимљив податак о крајишким Кајтазима/Кајтазовићима:
"Кајтази у Пећима и Миљковићи у Великој Кладуши. Кајтази много сличе католичким старинцима у Бихаћској Долини и родовима православних, који су старином са Змијања. За чудо је да се те особине одржавају у генерацијама и поред свега мешања са Анадолцима. „Прирасли су за земљу“ и теже да имају најлепше и добро угојене волове и воле их више него коње. Нису се истицали у четовању и покретима против рефорама. Настоје да им је уређено породично гробље. За њих се каже да су за поседе три пута мењали веру (три пута се турчили, а три пута крстили), па је остала реч у Крајини: „Мијењају вјеру к'о Кајтази“."
Грана R1a-Z280>Z92>YP270 није нешто присутна на Балкану. На ФТДНА њој припадају бегови Ћоровићи из Лозне, Бијело Поље, наводно потомци Ћор-паше из Славоније (Осијека) и једна католичка породица из Дувна. Ћоровићи и ови Дувњаци су прилично блиског хаплотипа па вјероватно припадају млађој грани на коју су Ћоровићи и потврђени R1a-Z280>Z92>YP270>YP1408>Y13891 Најближа поклапања су на словенском сјеверу Естонија, Пољска, Русија, Литванија. Грана као да више вуче ка балтичком подручју.
Не знам има ли у 23 андме бази још позитивних YP270 са наших подручја?
Јесте мало сумњиво присуство ове подгране, али нема превише промашаја на 23andme. Осим оне N-L665 и можда неких R1b. :)
На 23andme, што се Срба тиче, ту су:
Карас, СРБ
Ћурковић, БиХ (може бити и католик)
Пајић
Вулић, Јовањдан, Горњи Бителић/Сињ
Сучевић, СРБ (можда крајишки Сучевићи?)
Јововић, Ђурђиц, Ивањица/СРБ
Мишљенчевић, Митровдан, Кордун/ХР
Милеуснић, Загреб/ХР (вероватно лички Милеуснићи, слава Никољдан)
муслимани:
Кајтазовић, Босанска Крајина
Ђиделића, Башићи/Гацко
Хрвати:
Матијача, Каштел Лукшић/Сплит
Поред тога, има још припадника R1a-Z92 без дубље подгране.
Што се тиче Кајтазовића, мени је занимљиба чињеница да су се Огњеновићи из Рисна једно вријеме презивали Кајтазовићи у Рисну. Да ли имају везе не знам, а додајмо још да Огњеновићи из Рисна имају још везу са Огњеновићима из Бањана, заправо се не зна који су старији. Гордијев чвор :)
Једно је сигурно, нису сви Кајтези/Кајтази и Кајтазовићи једно. У Крајини имамо и Србе Кајтезе (Никољдан), у околини Дрвара, који припадају I2-Z17855. Истој хаплогрупи припадају и Кајтазовићи, вероватно Срби из Средње Босне, слава такође Никољдан.
Занима ме етимолошко поријекло ријечи Кајтаз, од чега је настало презиме?
Турајлић, Хрватска, вероватно Банија, R1a-Z282
Шарац, Часне вериге, Соколац, Шипово, E-V13Овдје нешто није уреду или ја немам потпуну информацију за Соколац.
Шарац, Часне вериге, Соколац, Шипово, E-V13
Овдје нешто није уреду или ја немам потпуну информацију за Соколац.
Шарац, Пале-Боговићи Аранђеловдан , а прибраћени Шарац са славом св.Јован требало би да су од Ђуровића или Ђурића. За Соколац није ми познато да постоје Шарци.
Једна повећа тура резултата, нажалост, често без места порекла (из сирове листе):
Матовић, I2-M423
I2-S17250
Митровић, Прокупље
Жарић, Даниловград
Порчић
Биговић
Вучковић, Госпић, Лика?
Кадић, муслиман, Пријепоље
Миленовић, E-V13
Роловић, Црмница?, R1a-M417
Дуњић, R1a-Z282
Вујасиновић, R1a-YP417
I1-P109
Андрић, Ђурђевдан, Нови Пазар
Средојевић
Добрић
Лојаница, Никољдан, Стари Влах
I1-Z63>Y13946
Вујошевић
I1-Z63>Y6228
Зарић
I1-Z63>BY332
Мајмуновић
Јоксимовић
Манојловић, J2b-M205
Грандић, N-P189.2
J2a-M92
Спаић
Бојанић
Секуловић, Црна Гора, Q-Y2225
Једна повећа тура резултата, нажалост, често без места порекла (из сирове листе):
Грандић, N-P189.2
Једна повећа тура резултата, нажалост, често без места порекла (из сирове листе):
I2-S17250
Жарић, Даниловград
Кадић, муслиман, Пријепоље
- Жарићи су, према предању, од Војиновића са Чева. Нисам сигуран шта славе ови Жарићи из Бјелопавлића, па ако неко има тачну информацију нека напише.Кадића муслимана има и у Пријепољу,не тврдим али мислим да су један род.
- Кадић је из Пљеваља, не из Пријепоља. Ови пљеваљски Кадићи имају предање о пореклу из Мађарске.
- Жарићи су, према предању, од Војиновића са Чева. Нисам сигуран шта славе ови Жарићи из Бјелопавлића, па ако неко има тачну информацију нека напише.
Ако су заиста из Куча онда би мистерија о Дрекаловићима требало бити ријешена...
Да ли су ови Вујошевићи од Куча ? Ако јесу ето првог резултата и1aз63 у Куче .
Матовић, I2-M423
I2-S17250
Жарић, Даниловград
I2-S17250
Биговић
Роловић, Црмница?, R1a-M417
I1-P109
Лојаница, Никољдан, Стари Влах
Секуловић, Црна Гора, Q-Y2225
Ако су заиста из Куча онда би мистерија о Дрекаловићима требало бити ријешена...
I1-Z63>BY332
Мајмуновић
Резултат одговара раније тестираном Роловићу из Црмнице (Брчели).
Да ли су ови Вујошевићи од Куча ? Ако јесу ето првог резултата и1aз63 у Куче .
Ставио сам знак питања зато што је уписао Вирпазар/Бар. Тамо, колико сам видео, није било Роловића. Али можда му је нека друга линија одатле, пошто читам податке директно из листе, а тамо је све измешано. У сваком случају, сигурно је Црмничанин овај Роловић.
Ако су заиста из Куча онда би мистерија о Дрекаловићима требало бити ријешена...
I1-Z63>BY332
Мајмуновић
Ово би требали бити Мајмуновићи из Сарајевског поља. Имају предање о поријеклу из Требиња и да су се презивали Паликућа. Требало би да славе Св. Климента.
Никакве више мистерије око Дрекаловића нема, нити овај резултат било шта разрешава. Чак и да је тај тестирани према предању из Куча, овај резултат је потпуно небитан. Имамо двоцифрен број тестираних Дрекаловића, међу којима и Вујошевиће, и сви припадају генетичком роду Куча.Знам,знам,морам мало,то је јаче од мене😎
Онда се и хаплогрупа уклапа.
Ово би требали бити Мајмуновићи из Сарајевског поља. Имају предање о поријеклу из Требиња и да су се презивали Паликућа. Требало би да славе Св. Климента.
Мешановић, муслиман, БиХ, I2-S17250
Срдановић, католик, Далмација (острва), I2-Z17855
Био је кад сам био у војсци (ЈНА) у нашој јединици неки Мешановић из Добоја. Може бити да је то тај род. Не знам где све има овог презимена.
Срдановића има на Крку.
Интересантно да на 23andMe има и муслимана Срдановића из Плава I2-Z17855. Случајност, по свему судећи.
Шапоњићу, нису ово Вујошевићи из Куча, за њих се зна да су Дрекаловићи, а то је додатно потврђено и резултатом њиховог огранка - исламизираних Радончића.Је ли навео овај Вујошевић одакле је . Ја једино знам Куче са овим презименом .
Калачи највјероватније нису од Милачића, него старосједилачки српски род који је, што је овдје чест случај, измислио то предање како би се везао за неко јаче племе.
Треба тестирати неког Милачића, али мислим да нема шансе да нису род Дрекаловића.
Сарајевски Мајмуновићи славе Светог Стефана, но могуће је да су по пресељењу променили славу.
Негдје сам читао и о могућој сродности Мајмуновића и Окиљевића из Гацка. Можда постоје два братства Мајмуновића, што је упитно али ко зна?
Је ли навео овај Вујошевић одакле је . Ја једино знам Куче са овим презименом .
За ове из Приморја нисам сигуран којег су порекла, ћеклићки отпадају јер су R1a, као и пиперски који су R1b. Као занимљива могућност остају бјелички Вујошевићи, који би требало да су сродни Горевуцима, а за које је утврђено да су R1a. Горевуци, међутим, славе Светог Агатона, а раније су славили Свету Петку, док бјелички Вујошевићи славе Никољдан.
Међутим, утврђена хаплогрупа ми пре вуче на Херцеговину, па би ваљало истражити Вујошевиће из северне Боке, чини ми се да би тестирани пре могао бити из тог подручја.
Ковачевић, Ђурђевдан, Дробњак/Црна Гора, I1-P109Јесу ли ово Ковачевићи са Добрих Села и из Ковачке долине? По предању они нису Новљани него су у Дробњак дошли почетком 19. века из Озринића код Никшића, а ту из Бањана.
Јесу ли ово Ковачевићи са Добрих Села и из Ковачке долине? По предању они нису Новљани него су у Дробњак дошли почетком 19. века из Озринића код Никшића, а ту из Бањана.
Да, то су ти. И тестирани каже да су у Дробњак, по предању, дошли из Бањана, а пре тога из Херцеговине. Нису Новљани по литератури, али миграциони пут и генетика указују на везу.Лубурић каже да су једно братство са Ковачевићима са Грахова и другим Ковачевићима по Херцеговини којих има 300 кућа. Ту мало генерализује.
Једна повећа тура резултата, нажалост, често без места порекла (из сирове листе):Може ли се како сазнати одакле је овај тестирани Спаић?
Матовић, I2-M423
I2-S17250
Митровић, Прокупље
Жарић, Даниловград
Порчић
Биговић
Вучковић, Госпић, Лика?
Кадић, муслиман, Пријепоље
Миленовић, E-V13
Роловић, Црмница?, R1a-M417
Дуњић, R1a-Z282
Вујасиновић, R1a-YP417
I1-P109
Андрић, Ђурђевдан, Нови Пазар
Средојевић
Добрић
Лојаница, Никољдан, Стари Влах
I1-Z63>Y13946
Вујошевић
I1-Z63>Y6228
Зарић
I1-Z63>BY332
Мајмуновић
Јоксимовић
Манојловић, J2b-M205
Грандић, N-P189.2
J2a-M92
Спаић
Бојанић
Секуловић, Црна Гора, Q-Y2225
Вујановић, Стевањдан, Брезовац/Аранђеловац, E-V13
Вујановићи (Стојановићи, Максимовићи, Нешићи) 40 к. Слава: св. Стеван. Куће су им у Г. Крају. Чича Гаја (од Максимовића) прича да су четири брата пошла из Босне (од Травника). Један брат (свештеник) отишао у Срем, други у Рипањ (Вујановићи, код којих су одлазили у госте) а остала браћа дођу овде. У почетку их било свега две куће. Из ове породице је било неколико свештеника.
https://www.poreklo.rs/2013/07/29/poreklo-prezimena-selo-brezovac-aran%C4%91elovac/
Вујошевића у Кучима има два братства,једни су од Дрекаловића и Вујошевићи од Ђурђевића,који су наводно Старокучи,Мрњавчићи.Занимљиво у ,,Свим Црногорским презименима од Акима Миљанића за Ђурђевиће у доњем делу текста пише да немају везе са Мрњавчићима,већ дасу у Куче дошли из Скадра а у Скадар из Требињске шуме и површи потичу од братства Влатковић.У тексту о презимену Ђурђевић помињу се и Вујошевићи и Милачићи од браће Вујоша и Милије Ђурђевићи.Влатковићи су род у Требињској шуми где је доста наглашен I1Z63-Y13946.Сва Црногорска презимена А.Миљанић презиме Ђурђевић.Ђурђевића има тестираних Муслимана и Ev-13 су , тако да та прича пада у воду . Овај Вујошевић још није навео одакле је .
Милинковић, Чачак, I1-P109
Милинковићи су досељени 1904. из околине Пријепоља. Старије презиме - Пијановић. Чекам податак о слави.
Љубитељи фудбала (нарочито Делије) памте фудбалера, Михајла Пјановића (родом управо из Пријепоља).
(http://i737.photobucket.com/albums/xx14/generalserb/Red%20Star%20Belgrade/czPJANA.jpg)
Три резултата са FTDNA, али без маркера (за сада)
Видић, Србија, I-P37
Видаковић, непознато, I-P37
Трбојевић, Лика, I2-CTS10228
Трбојевићи су Срби Личани, најчешће са простора Грачаца. Славили су у Крајини Јовањдан, Никољдан и Ђурђевдан.
Бабић, Јовањдан, Книн, N2-P189.2
Бабићима је матица изгледа у Мокром Пољу. Досељени су из Бјелајског поља крајем 17. века. Исељавали су се из ове области у Унац. Огранак ових Бабића су једни Бркљачи. Постоји неки Бркљач из Крајине на 23andMe који је I2, па је ова веза упитна. Интересантно је свакако шти су сви до сада тестирани Бабићи из Крајине, који славе Јовањдан, испали N-P189.2 (Унац, Поткозарје, Северна Далмација).
Мандић, Стевањдан, Крња Јела, Шавник, G2a-L14
Да ли је ово хаплогрупа Андрије Мандића? :)Јесте. Андрија је пореклом из Крње Јеле.
Јесте. Андрија је пореклом из Крње Јеле.Је ли ово келтска грана ?
Спалевић, непознато, J1-CTS15
Мислим да су ово скоро сигурно Спалевићи из Шекулара (огранак Радмужевића). Слава Јовањдан.
Признајем да сам прижељкивао неког од Иванчевића, али сам мислио да ће резултат бити као мој.
Да ли је тестирани навео Михољдан као славу или си ти то убацио?
Уписано му је само Лика, а за славу ми је сам рекао, Михољдан, илити Киријак Отшелник.
Муњиза, Јовањдан, Лушци Паланка, Сански Мост, I2-PH908>Z16983
Мраовић, Никољдан, Бовић, Вргинмост, Кордун, R1a-M512
Овај резултат треба узети с резервом, пошто имамо тестиране једне Мраовиће из Бовића и нису R1a. Са друге стране, реч је о великом роду, а и у Крајини није редак случај да се јавља више хаплогрупа у оквиру истог рода.
Милашин, непознато, N-P198.2
Плакаловић, Јовањдан, Баре, Соколац, G2a-L497>L42
Плакаловићи, према предању, воде порекло из Црне Горе (Бока Которска).
извор: 23andMe
Зар они не би требало да су Р1а, и је ли од њих Коста Плакаловић?
Зар они не би требало да су Р1а, и је ли од њих Коста Плакаловић?Коста је од Матијевштака. У сваком случају занимљив резултат, макар због славе. Јер, ако су као и готово сви Романијци досељени из Херцеговине, не може се рећи коме би могли бити сродни на основу SNP резултата, јер у Херцеговини немамо за сада неког G2a-L42 који слави Јовањдан.
Шематизам (1882)
PLAKALOVIĆ JOVAN KRSTITELJ CIKOTE VLASENIČKI
PLAKALOVIĆ JOVAN KRSTITELJ RAKOVA NOGA SARAJEVSKI
PLAKALOVIĆ JOVAN ZLATOUST SARAJEVO GRAD SARAJEVSKI
PLAKALOVIĆ MATEJ EVANĐELIST MOKRO SARAJEVSKI
Предање о пореклу из Боке Которске је од тестираног. Треба проверити шта се за ове Плакаловиће каже у литератури. Иначе, према речима тестираног, рођаке имају и у западној Србији (Мокра Гора).
Плакаловић, Јовањдан, Баре, Соколац, G2a-L497>L42Кажу да су живјели у Смријечну у Пиви?
Плакаловићи, према предању, воде порекло из Црне Горе (Бока Которска).
извор: 23andMe
Кажу да су живјели у Смријечну у Пиви?И мени би чудна ова слава код њих али са овом инфирмацијом о Пиви је све много јасније.
Топонимија Жупе пивске.
Исправка - не каже се да су то исти Плакаловићи, већ да је ово презиме (слава Јовањдан), присутно и у том крају. О тамошњим Плакаловићима забележено је следеће:Нешто овдје не штима са наводима.
"Тошићи (Јездимировићи и Плакаловићи) су из Гацког, славе Јовањдан."
извор: Борис Челиковић, Ужички крај, 2010.
Нешто овдје не штима са наводима.
PLAKALOVIĆ JOVAN KRSTITELJ RAKOVA NOGA SARAJEVSKI овдје треба да стоји Ракова Нога-Пале , такође и за ове што пише Мокро вјероватно да се радило о некој старој административној подјели или црквеној.
Tvist, tvist... ;)
Станковић, Ниш, T-CTS2214
Ово уопште није фер.Повремено се нађе нека ретка грана на нашим просторима, онда се теже налазе рођаци...али са друге стране-уникат
Скерлић, непознато, I2-S17250
Ово су највероватније Скерлићи из Шумадије. Од њих је пореклом и чувени српски књижевник, Јован Скерлић.
Липовац, Топола:
Село је најпре било у јарузи поред Сушице. Најстарије су породице: Скерлићи, Зечевићи и Реаци; оне су биле у селу пре Устанка. Данас су у селу ове фамилије:
Скерлићи (Петровићи, Јовановићи) 16 к. Слава: св. Лука.
Аврамовићи 11 к. Слава: Слава: св. Лука.
Лазићи (Гавриловићи) 5 к. Слава: св. Лука.
По причању старих људи Скерлићи, Аврамовићи и Лазићи су једна фамилија. Раније су имали заједнички трпезар код брезовачке цркве. Прадедови се доселили од „Бијелог Поља — Сјенице”.
Реаци (Реаковићи, Ђорђевићи, Тодоровићи, Лукићи) 15 к. Слава: св. Лука, преслава: Велика Госпојина. И њихови стари су пре Устанка дошли од „Бијелог Поља — Сјенице“
По свему судећи, пореклом Никшићи
https://www.poreklo.rs/2013/07/14/iseljeni-nik%c5%a1i%c4%87i/
Јован Скерлић
(https://lh3.googleusercontent.com/proxy/2YwXvlHZl-lVuQvbV_6XVlrF4sPxLeL5b8dlsPwd5T-k8fVMHYs2NX0W5WwGXViMC3AiDa7Z0qx1QLQJvzRAjMVxufoCzrFc5nQ_52MUeiuyH_JIP4QQzsSJYjlQ4BgU)
Гвоић, Никољдан, Доње Селиште, Глина, Банија, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066
Презиме Гвоић (Гвојић) се помиње у Лици (Могорић) још 1712. године. Ови Гвојићи били су део досељеничке струје од Обровца, Книна, Буковице, Поуња и Грахова. По хаплотипу, тестирани Гвоић је најближи групи око Усораца. Од модала једино одудара вредност 11 на DYS439, али и код Павичића из Шкара је иста ситуација.
Велимир Михајловић (Српски презименик) сматра да је презиме настало по личном имену "Гвоја" (Гвозден).
Што се тиче самих Гвојића из Селишта, њих је 1948. године било 3 куће. Потврђени су у селу 1807. године, када су имали најмање једну задругу и када је пописан Стеван Гвојић. Гвојићи су на Банији потврђени још половином XVIII вијека, а пописани су у низу банијских села у крајишким списковима из 1772. године.
Према подацима из 1883. године, Гвојићи са подручја Горњокарловачке епархије славили су Марковдан, Никољдан и Лазареву суботу. Осим на подручју Глине, Гвојића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (главнина рода) и Петриње, а били су присутни и на подручју Кордуна и Славоније.
Кашиковић, Невесиње, Ђурђевдан, I2-S17250
Гвоић, Никољдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, J2b-M205
Једни Гвоићи из околине Глине тестирани су током акције за Светски ДНК дан 2018. О њима смо тада написали следеће:
Гвоић, судећи по маркерима, припада дубљој подграни J2b-M205>Y22059>Y22063
Кука, Јовањдан, Бузета, Глина, Банија, J2b-M205
Хаплогрупа J2b-M205 на Банији тренутно износи 15.9%. То је уједно и највећи проценат ове хаплогрупе међу Србима, на релативно задовољавајућем узорку (82).
Торбица о Штрбцима, њиховом пореклу, генотипу и акценту.
https://www.youtube.com/v/MdST0Qo-tjY
Поменух Штрбце јутрос случајно, а сада видим следећи резултат:Верујем да постоји и грана Штрбаца која припада нашем Карпатско далматинском кластеру, које такође Торбица помиње као Никољшаке. Такође, верујем не случајно, постоје Шкорићи из Штрбаца (можда баш овим Шкорићима глумац припада) чији резултат имамо да је КД Р1а YP6098>BY149000.
Штрбац, непознато, N-L655 (читај N-P189.2). По свему судећи околина Босанске Крупе.
Имамо у пројекту једне Штрбце из Северне Далмације (Кистање), такође N-P189.2.
Верујем да постоји и грана Штрбаца која припада нашем Карпатско далматинском кластеру, које такође Торбица помиње као Никољшаке. Такође, верујем не случајно, постоје Шкорићи из Штрбаца (можда баш овим Шкорићима глумац припада) чији резултат имамо да је КД Р1а YP6098>BY149000.
Не мора да значи. Једноставно могу Шкорићи бити R1a-Y2613, а Штрбци N-P189.2. Не би био издвојен случај да се у оквиру неке "групе родова" у Крајини, међу различитим презименима, јављају и различите хаплогрупе.
Иначе и Штрбци из Кистања и Босанске Крупе (N-P189.2 оба рода), славе Никољдан.
Штрбац је име и презиме настало од основе 'штрб' и наставка - ац. Ријеч 'штрб' или 'штрбав' у народу ријеђе се чује, а значи 'крезуб' – онај који нема све зубе. Лично име Штрбац постојало је у средњем вијеку међу Србима у селима Бабама и Грмочелу које је Стефан Дечански 1330. године даровао манастиру Дечани. Било је неколико људи са именом Штрбац. Колико засад знамо, ово код манастира Дечани, је прва и почетна постојбина Штрбаца. Штрпци су један од највећих крајишких родова. Славе Ђурђевдан и Никољдан. Од свих тестираних који припадају хаплогрупи N1 најближи су Банији. Што се “генетике" тиче, Пива представља једну изузетно занимљиву област. Налази су открили велики проценат (+40%) ријетке (у југоисточној Европи) хаплогрупе N1а и тако је утврђена не само блискост различитих пивских братстава, него и њихова сродност са фамилијама из Бањана. Ради се о финско-уралско-сибирској групи. Штрбац је име неког влаха који зимује на Тупану. Можда је и топоним Штрпца, којим се назива централни дио овог села до данас, настао из овог антропонима. Тупан је данас само заселак, неколико кућа, а Штрпци, непосредно изнад Тупана, имају цркву Светог Георгија и гробље. Село Штрпци је део села Тупана око старе цркве св. Ђорђа. Највећи део банијских Срба сматра да потиче са простора Херцеговине. На том простору имамо неколико братстава из Бањана и Пиве која припадају хаплогрупи N1a P189.2, хаплогрупи којој припадају и Штрпци и Папићи и Ананићи.
Како се у читавој тој причи око Штрбаца уклапа село Штрпци,општина Рудо? Етимолошка случајност или су у питању насељеници овог рода па отуд назив овог села?Ако се село зове Штрбци, гдје годи да било и ко годи ту сада обитавао, значи да су га основали породице које су звали Штрбцима или да је земља припадала њима. А сами Штрбци могли су потицати из ранијега села које би се хипотетички звало Штрб а људи који су потекли из њега да су их називали Штрбцима.
Штрпци су се разгранали у више огранака. Под првобитним презименом Штрбац има их 19 кућа, под презименом Николашевић 4, Радановић 21, Савић 28, Мектеровић 4, Шпирић 3, Глијаковић 2, Гајић 1, Глишановићи, Греције, Козјаци, Папићи, Павлиновићи, Ристићи, Врбановићи и Мјеркачи (Меркачи), родб. назив ПАПИЋИ. Матица им је у делу Кистања, који се зове Мјеркачи. Досељени су из Босне, тачније из Унца (крај око Дрвара). Тамо постоје два насеља, која носе име по овој породици: Велики Штрпци и Мали Штрпци…Село Штрпци у Унцу помиње се у турским документима још 1541. године, што сведочи да је овај род живео у дрварском крају још у првој половини 16. века. Такође, поједини Штрпци се помињу у пописима славонске и жумберачке крајине током 16. века (почевши од 1551. године). У питању су највероватније били досељеници из Унца…Старина штрбачког рода је из Херцеговине.Реко би да је ово још једна потврда тезе да су "оригинални" Папићи носиоци N2 хаплогрупе и да су сви остали који се Папићима ките прибраћени или призећени или нешто треће....
R1b-U152>L2
Богојевић, Улцињ
Ово би могао бити значајан налаз, јер су Богојевићи у Улцињ досељени из Станисаљића у Љешанској нахији.
Богојевићи се по предању везују за братоношко братство Прогоновића, али хаплотип не иде томе у прилог. Пре ће бити да су у Станисаљиће прешли из оближњих Прогоновића.
Славе св Враче, као и братство Метиљевића у Зети (Ивановићи у Голубовцима и Поповићи у Понарима), који су у Зету дошли из Станисаљића. И братство Вратница у Зети слави исту славу и порекло везује за Станисаљиће.
Било би сјајно да добијемо и потврду тестирањем неког од припадника овог бројног братства.
Да ли неко можда има контакт од Богојевића са 23andMe, било би интересантно утврдити његов хаплотип (барем на 23 STR маркера)?
Послао сам му приватну поруку, тако да чекамо одговор. Нема маркера на 23andMe, само тај SNP: R-L2.
R1a-M458>YP417Да није Страиловић?
Стариловић, Горње Комарице/Крагујевац
Да није Страиловић?
Јесте Страиловић, грешка приликом куцкања. Нисам их пронашао у околини Крагујевца.
Страиловићи су из суседног села Стрижило, које припада општини Јагодина. Стрижило је циганско село. Село има јако мали атар па је један део села у атару Комарица (Крагујевац), један у атару Милошева (Јагодина). Сви Стрижилци су иначе Бањаши тј. влашки Цигани. Православци су и говоре румунски.
Торовић (слава?), Рогаче, Невесиње, E-V13
Према Р. Милићевићу, Торовићи су исто са Тодоровићима из тог краја.
Торовић (слава?), Рогаче, Невесиње, E-V13
Према Р. Милићевићу, Торовићи су исто са Тодоровићима из тог краја.
Слава Никољдан.
Микан, Ђурђевдан, Усорци, Оштра Лука (Сански Мост), R1a-M458>YP417
Лијескић, Никољдан, Дрежник, Ужице, I2-Y3120>Z17855
Рагуж, католик, Столац, Херцеговина, I2-S17250
Куриџа, непознато, G2a-M406
Специфично презиме, надимачког карактера. Могуће да је реч о Србима из Босанске Крајине, и/или Северне Далмације.
Колико је мени познато Куриџе из Босанске Крајине искључиво славе Ђурђевдан и живе у крајевима око горњег тога ријеке Сане, а Куриџе из Сјеверне Далмације тачније у Буковици славе Никољдан. Било би свакако занимљиво сазнати одакле су ...
Срби са 23andMe (укупно 2173)
I2-M423 = 33.6%
E1b = 16.3%
R1a = 15.9%
R1b = 7%
I1 = 6.9%
J2b = 6.7%
N = 4%
J2a = 3.5%
G = 2.4%
J1 = 1.4%
I2 = 0.8%
Q = 0.5%
T = 0.4%
L = 0.3%
H = 0.2%
Свака част на узорку, Небојша! :)
Је ли од њих Петар Јагодић Куриџа или је то неко друго братство?
Срби са 23andMe (укупно 2173)
I2-M423 = 33.6%
E1b = 16.3%
R1a = 15.9%
R1b = 7%
I1 = 6.9%
J2b = 6.7%
N = 4%
J2a = 3.5%
G = 2.4%
J1 = 1.4%
I2 = 0.8%
Q = 0.5%
T = 0.4%
L = 0.3%
H = 0.2%
Кад смо код узорка...
Не знам да ли је било оваквих питања раније, па нека ме неко упути ако јесте.
Наиме не могу себи да објасним зашто наши људи раде тест преко 23andMe кад практично ништа тиме не добијају? Ако добро схватам, нема маркера, нема дубинског тестирања, ни овај аутосомални рачунач није бог зна шта, дакле добијају се неке површне информације а тест није баш ни јефтин. Ако је ова моја претпоставка тачна, да ли је то последица неупућености код људи у комбинацији са добрим маркетингом 23andMe?
Сјајна статистика на јако лепом узорку. Свака част!
Кад смо код узорка...
Не знам да ли је било оваквих питања раније, па нека ме неко упути ако јесте.
Наиме не могу себи да објасним зашто наши људи раде тест преко 23andMe кад практично ништа тиме не добијају? Ако добро схватам, нема маркера, нема дубинског тестирања, ни овај аутосомални рачунач није бог зна шта, дакле добијају се неке површне информације а тест није баш ни јефтин. Ако је ова моја претпоставка тачна, да ли је то последица неупућености код људи у комбинацији са добрим маркетингом 23andMe?
Ковачевић, Ђурђевдан, Нудо, Никшић, E-V13
Ковачевићи су, према предању тестираног, досељени у овај крај након битке на Граховцу (1858). Пре тога су боравили у неком селу које гравитира Грахову.
Од ових Ковачевића води порекло народни херој, Сава Ковачевић
потребно је само напоменути да су подаци са Еупедије везани за Србију док су на 23андМи за Србе уопште. Као што се да приметити, резулатати нису далеко од статистике СДП |
да упоредимо са резултатима које даје Еупедија:
I2-M423 = 33.6% 34%
E1b = 16.3% 15%
R1a = 15.9% 18%
R1b = 7% 6%
I1 = 6.9% 8%
J2a = 3.5% +J2b = 6.7% (10,2%) 9%
N = 4% 2,5%
G = 2.4% 2,5%
J1 = 1.4% 1%
I2 = 0.8% 0,5%
Q = 0.5% 1%
T = 0.4% 0,15%
L = 0.3%
H = 0.2%
потребно је само напоменути да су подаци са Еупедије везани за Србију док су на 23андМи за Србе уопште. Као што се да приметити, резулатати нису далеко од статистике СДП
(http://nevgen.org/YDNA%20-%20EthnicSerbs%203.png)
С овима двема статистикама я бих хтѣо упоредити статистику до койе дођох прѣ неку годину. Наиме, у овой користиях исходе необявљена истраживања САНУ койему додах исходе неколиких ДНК дана койе ми радиясмо ранийих година. Додах онолико колико трѣбаше да укупан брой узорака прѣђе двѣ тисуште.
Као што видимо, постойи осѣтна разлика у постотцих, у овом што я добих И2 мушке лозе има 4.8% више него ли у узорцих Срба са 23АндМе, док йе лозе И1 за 1.2% више. Имам утисак да йе расподѣла узорака с 23АндМе знатно неуйедначения од расподѣле узорака койе я користиях, рекао бих да су Срби западно од Врбаса значайно прѣзаступљени, док су Срби из источних и сѣверних дѣлова Србийе знатно подзаступљени. Томе говори у прилог већи постотак лоза Н-П189.2 и М205 него што се очекуйе, койе, као што знамо, су знатно заступљенийе међу Србима на западу него ли међу Србима на истоку, нарочито прва.
Мислим да су узорци од САНУ знатно равномѣрнийе распоређени по Србах разних областий.
Би ли Небойша могао дати статистику броя узорака са 23АндМе по областих?
Иако јесу Срби из западних крајева нешто заступљенији на 23andMe, не одудара ни статистика коју си ти добио (општа српска) од пресека са 23andMe. Нешто више I2, а мање N, с тим да су код тебе сви I2 обједињени. Ја сам одвојио I2-M423 од I2-M26, I2-L38, I2-M223, итд.
Има и САНУ узорак доста мана, по мени. Неке области су обрађене детаљније од других, па тако имамо велики број тестираних из Жупе Александровачке, Сврљига и Мачве (колико се сећам), док је узорак из осталих српских крајева доста скроман.
Пробаћу да одрадим статистике по регионима (Срби из Србије, Срби из БиХ/РС). Тамо где се поуздано може утврдити одакле је пореклом тестирани. Неће ту бити сви са 23andMe списка.
Kakva je situacija kada se objedine rezultati sa markerima i ovi?
Срби из Хрватске (360)
I2 M423 = 34.2%
R1a = 20.8%
E1b = 13.9%
J2b = 9.7%
R1b = 6.4%
I1 = 5.6%
N = 3.9%
G2a = 2.2%
J2a = 2.2%
J1 = 0.6%
I2 = 0.6%
Генетичка слика Срба из Хрватске са 23andMe такође одговара оној коју добијамо рачунајући само резултате са маркерима.
- I2-Y3120 у границама српског просека
- R1a осетно изнад српског просека
- E1b слабије заступљена него у другим српским областима
- J2b изнад просека, пре свега због J-M205 (8.1%)
- I1 и R1b у границама просека
- N такође изнад просека
- G2a и J2a у оквиру просека
Рекло би се међу Србима из Хрватске (Крајине) постоји најмања разноврснот хаплогрупа/подграна. Разлози су мање-више познати, једна врста изолације.
Превелики је то посао, а не знам да ли ћемо добити нека значајнија одступања. Можда ће се само слика мало уједначити. С обзиром да водим евиденцију резултата из Крајине (са маркерима), могу да поставим и ту статистику. Па се да упоредити. Узорак је доста сличан.
Без маркера (23andMe)
Са маркерима (Српски ДНК пројекат)
Срби из Хрватске/Крајине (узорак 408)
I2-Y3120 = 37.5% (I-PH908 = 22.3%)
R1a = 14.2% (R-M458 = 6.4%)
E1b = 12.3%
J2b = 10.5% (J-M205 = 10%)
I1 = 9.1% (I-P109 = 4.7%)
N-P189.2 = 6.1%
R1b = 4.3%
G2a-L42 = 2.9%
J2a = 2%
J1 = 2%
Распоред и заступљеност хаплогрупа су доста слични. Такође и овде стоји она слаба разноврност хаплогрупа. Углавном се понављају исте подгране у скоро свим крајишким областима. Можда овај пресек треба узети као релевантнији. Што због већег узорка, што због чињенице да су информације о месту порекла тестираних 99% прецизне. Код 23andme, будући да је реч о нашим исељеницима, увек има простора за погрешне информације. А и треба узети у обзир да су оно само људи које сам успео да контактирам, или пронађем на 23andMe, не и сви тестирани из Крајине из те базе. Ово у Српском днк пројекту су сви тренутно доступни са маркерима.
Михољчић, Тривуњдан, Високо, Средња Босна, I2-S17250
S obzirom na haplogrupu verovatno iz Crmnice.
Драгићевић, Никољдан, Дуваниште, Шабац, R1a-M458>YP417
DRAGIĆEVIĆI (Nikoljdan, 6-4 k) doseljeni iz Crne Gore; jedan su rod sa sovljačkim.
https://www.poreklo.rs/2012/10/08/poreklo-prezimena-selo-duvani%C5%A1te-%C5%A1abac/
За ове Михољчиће Миленко Филиповић наводи да су старином из околине Котор Вароши и да су се раније презивали Даниловић. У околини Котор Вароши нема по подацима из шематизма Даниловића који славе Тривуњдан, међутим има их са том славом у околини Мркоњић Града (у Подрашници по попису из 1991. године највише, чак 127 особа).
Даниловића са славом Тривуњдан у околини Мркоњић Града има још и у селу Медна, који су ту досељени из Подрашнице. Сматра се да су у Подрашници староседеоци. Од њих су још у турско доба потекле Шипраге из Горњих Граца. Међутим оно што сам хтео напоменути да по мом мишљењу шематизам из 1882. године није у потпуности меродаван, јер нпр. поједина презимена којих је тада нормално било из неког разлога недостају у шематизму или су са правописним грешкама уписана. Тако да постоји извесна могућност да је у том крају око Котор Вароши ипак било Даниловића са том славом, а да нису забележени. У то сам се уверио у случају мог села, када сам упоредио аустроугарски попис домаћинстава из 1879. године из бечког ратног архива који сам успео добити са шематизмом из 1882. године (фале поприлично презимена).
Андрошевић, католик(?), E-V13
Јанчић, Плашки, E-M78
Ово су изгледа Косановићи из Плашког. Јанчић је презиме по некој другој линији. Помислио сам да би по мушкој линији могли бити Личани, пошто је Јанчића било у Лици. Славе Лазаревдан и Никољдан. Тестирани је међутим навео да су по очевој линији пореклом од породице Косановић/Боца из Плашког и да славе Никољдан. Највероватније Кунић крај Плашког, где је било Косановића/Боца. Боце славе Ђурђевдан и припадају J-M205, тако да су ово вероватно Косановићи.
У прилог овоме иде и резултат неког Косановића E-V13 "из Србије".
Од ових Косановића из околине Плашког било је више истакнутих личности
Пилот Душан Косановић - Лајтмановић (Кунић, Плашки)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/20/U_kabini_supersoni%C4%8Dnog_lovca_Mig-a_21.jpeg/220px-U_kabini_supersoni%C4%8Dnog_lovca_Mig-a_21.jpeg)
Српски политичар Сава Косановић (Плашки)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/29/Sava-Kosanovi%C4%87-Teslin-rodjak-258x300.jpg/220px-Sava-Kosanovi%C4%87-Teslin-rodjak-258x300.jpg)
Српски хирург, Богдан Косановић (Кунић, Плашки)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9f/Bogdan_Kosanovi%C4%87.jpg)
Занимљиво да им је постављена знатно узводнија M78 у односу на V13. Да ли ово значи да није баш најсигурније да су E-V13?
Бошњаковић, Ђурђевдан, Качер, Ужице, J2b-M205
Качер
"Уз Карађорђев устанак, из Заовина, од братства Ђурића, долази Симеун Ђурић Бошњак. Од њега су Бошњаковићи у Качеру, славе Ђурђевдан." (Данило Станојевић, Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, 2013)
Заовине
"Ђурићи. Поп Ђуро Дробњак, као и Самоук, дошли су преко Пљеваља директно у ово село из дробњачког села Петњице; дошао је да се поклони овом селу и другима око њега. Са попом Ђуром дошла су и његова два брата: Трифко и Костадин. Ђура се такође прво настанио у Старом Селу међу старим ненасељеним породицама, али једна због тескобе, а друга јер је био ближе цркви у Кршањи, у Мокрој Гори, којој је служио, изашао је са браћом из Старог Села и сишао ниско... По њему су се сви његови потомци почели називати Ђурићи и Самоуковићи, па је тако и ово подручје готово 200 година звано Заовина Ђурићи. Ова велика породица брзо се намножила и повећала, дала је много монаха и свештеника, дала вредне раднике и привреднике. Од овог рода су Ђурићи у Карану, Јежевици, Трнави и Каленићу. Пре само неколико година престали су да клањају. Ђурићи су данас највеће махале, подељене у 7 мањих џемата, а то су: Ђурићи - Спајићи (од Спасоја, Спаје), Ђурићи - Поповићи (од првог Ђуре), Ђурићи - Граховци (на брду Грахово), Ђурићи - Веселиновићи (на Полому) ), Ђурићи - Радовановићи (на Врањаку), Ђурићи - Трифковићи (према старом Трифку) и Ђурићи - Костићи (по унуку старог Костадина) до Кршања (укупно 38 кућа; Св. Ђурђе.)." (Др Љуба Павловић, Соколска нахија, 2004)
Пурић, Никољдан, Бискупија, Книн, I1-P109
Пурићима је матица у Врбнику крај Книна. У околини Книна, додуше на скромном узорку (31), подграна I1-P109 износи 16.1%.
Анђић, непознато, I1-P109
Ласица, Никољдан, Пљевља, R1b-U106>L48
"Ласице у Нангама су пореклом од Ласица из Грабовице код Шавника. После 12 година успео је Милинко да освети брата и побегне са 4 мала сина
1860. године у Петине. Ту је дошао у сукоб са 'Буковићима, па је прешао у Плијешевину, на добро имање неког аге. Синови су му били: Милија, Ристан, Крсто и Божо." (Милета Војиновић, Пљеваљски крај)
Анђић, непознато, I1-P109Можда су из Омарске. Анђићи из Омарске су доста бројни. Они славе Ђурђице.
Ласице из Грабовице у Дробњаку су према предању једно од братстава које потиче од Миличића. На основу једног необјављеног резултата се може закључити да предање Ласица није тачно.
Imam jedan blizak DNA match na 23andMe, ali nije mi sad interesantna blizina nego njegova haplogrupa. 23andMe daje R-M417 haplogrupu.
Slijedio sam stablo kroz različite genealoške izvore i kroz dvije promjene prezimena došao do izvjesnog Cerovića koji se rodio oko 1615., iz Bosanke kod Dubrovnika.
Blizu su crnogorski Cerovići (pleme Drobnjaci, ako se ne varam). Ima li tko podatke o njima, koje su haplogrupe?
Имају само две могућности за Кунца. Да је Хрват из Потравља или Србин из Кричака.Drašnice, Podgora, također.
Дувњак, католик?, Средња Босна, I1-M253Ima Duvnjaka u Blatu na Cetini kod Omiša. Rukometaš Duvnjak je navodno iz Livna.
Тренутно у бази имамо тројицу Дувњака из Босне и сви припадају различитим хаплогрупама (R1a, I2-M223 и I1-M253).
Шетке су из места Циста Велика у Далмацији.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0
Радић, Херцеговина, E-V13Što se tiče Radića na prostoru srednje Dalmacije (posebno na potezu Makarska-Imotski): starosjedioci stare župe Vrdol sa sjeverne strane Biokova (sad Župa Biokovska). Veliko pleme, od njih potječu mnoga prezimena npr. Guć, Gudelj, Biošić, Budalić itd.
РАДИЋ (п,к). Радићи (п) су у Жрвњу (Љубиње) и Долу (Попово). Различитог су поријекла. Радићи у Жрвњу старином су из Домашева (Љубомир). „Тамо су се завадили са Зотовићима, убили агу и преселили се на Жрвањ” око 1850. године. Славе Ђурђевдан (155:561), У селу До се сматрају старосједиоцима, али им поријекло није заједничко. Једни потичу од племена Влатковића, а других је предак дошао из Влаховића код Љубиња. Славе Шћепандан. Испод села Колези налази се „велики стуб са крстом у рељефу, а ниже њега велики Радића крст: ту је закопан, пре неких 50 година, Лазо Радић из Дола који је извршио самоубиство скакањем у воду” (84:180,182). Радићи су настањени и у Мостару. Радићи (к), у Трнчини, Орахову Долу и Прхињу (Попово), Хутову (Неум), Радишићима и Вељацима (Љубушки), Расну (Широки Бријег), Прослапу, Јаклићима и Тришћанима (Прозор). У Трнчини су од Качића из „Маџарске“ (Макарске). Њихови су преци „због данка убили Загора бана и поклали Маџаре. после чега су морали побећи у Далмацију, а одатле су се раселили на разне стране“. У Орахови До су дошли са Плањака у Трнчини. Славили су Никољдан. И у Прхиње су дошли из Трнчине, а у Хутово из Веље Међе (84:154,168.184,190). У Радишиће су Радићи доселили из Вељака, а у Вељаке су за „францескога времена, доселили на кметство“ (59:297,302). У Расну су се и до прије 20 година звали Квесићи, а сада се и у матичним књигама воде као Радићи“ (189:85). Радићи у Прослапу су старином од Дрниша. у Јаклиће је Радић дошао „на женинство” из Прослапа, а у Тришћанима су од Топића старосједилаца у том селу (79:78,98,145).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Hrvatski glumac Zeljko Pervan je iz Livna.
Пиља, непознато, I2-PH908>Z16983Пиље су углавном из Лике око Доњег Лапца (Бротња), али их има и у Босанској крајини (око Мркоњић града). У сваком случају, крајишко презиме.
Радловић, Никољдан, Босанско Грахово, I2-PH908>Z16983
Пиље су углавном из Лике око Доњег Лапца (Бротња), али их има и у Босанској крајини (око Мркоњић града). У сваком случају, крајишко презиме.У бос. Крајини се јавља и Пиљић. Требало би да су једно.
Пачо, муслимани из Стоца.
Паца, или Пача, муслиман, БиХ, J1-CTS5368
Пиље су углавном из Лике око Доњег Лапца (Бротња), али их има и у Босанској крајини (око Мркоњић града). У сваком случају, крајишко презиме.
Зороја каже да му је најстарији познати предак рођен у Славонији, тачније у Новом Селу, или у Клиси. Углавном, славе Никољдна и тебали би бити у вези са Зоројама из околине Вребца. Интересантно да у фамилији има Тарбуке и Почуче, којих је такође било у околини Госпића, али не сумњам да их је било и у том делу Славоније.
Дописујем се сад са овим Зоројом.
Његови су дошли у Славонију из Павловца Вребачког код Госпића.
Слава је Никољдан.
Златковић, Приштина, Косово, J2b-M205
Ако неко зна више о Златковићима из овог краја, нека напише. Презиме Златковић се најчешће јавља на југоистоку Србије, где је хаплогрупа M205 прилично заступљена.
Тестирани је иначе наш џез клавириста, Микан Златковић (они који слушају џез можда знају о коме је реч)
https://www.mikan.pro/
Бокун, непознато, N-L665
Овај резултат издвајам, зато што може можда бити у вези са крајишким Боканима (погрешно уписано), који се пак везују за Штрбце. Додуше пре за Шкориће, који су испали R1a-Z280>Y2613. Штрбци су за сада N-P189.2. Бокуна има и Срба из Херцеговине и Хрвата из Далмације.
Христић, непознато, I2-S17250
Презиме Бокун постоји и код Срба из села Кољане код Врлике, и рекао бих да су највероватније они у питању тј. да је тестирани од њих. Њихова слава је такође Никољдан, дакле иста је као и код Бокана из Лике. С обзиром на то да се у селима око Врлике јављају иста или слична презимена са истим крсним славама као у Лици, велика је вероватноћа да и Бокани из Лике припадају хаплогрупи N-P189.2.
Шоргић, Никољдан, Биовичино Село, Кистање, I1-Z63>Y6228
Могуће да Шоргић припада истој подграни као и крајишки Ђиласи (I1-Z63>Y6228>Y7627). Хаплогрупа I1 код Срба из Далмације и даље држи веома висок проценат (+15%).
Мариновић, непознато, I2-S17250
Вељковић, Међа, Лесковац, R1b-Z2103>Y5587
Ајановић, муслиман, БиХ, J2b-M205
Балић, муслиман, БиХ, N2-P189.2
Најзад да уђемо у траг тим српским R1b-Y5587! :) У раду Јована В. Јовановића "Лесковачко Поље и Бабичка Гора" се за Вељковиће из Међе наводи следеће:
"Вељковићи су из Крушевице."
https://www.poreklo.rs/2017/03/11/poreklo-prezimena-selo-medja-leskovac/
У питању је Крушевица код Власотинца:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B5)
Дакле овим резултатом се вероватно потврђује присуство и могуће извориште посебног кластера Y5587 у југоисточној Србији. Иначе, као што сам раније напомињао, изгледа да су југ и југоисток Србије место нешто веће разноврсности R1b-Z2103 подграна.
Уколико ова подграна јесте присутна међу Србима из југоисточне Србије, вероватно је реч о неким низводним подгранама које се срећу и код Бугара (R-Y22219 и R-Y5586*).
https://www.yfull.com/tree/R-Y5587/
Ова подграна се среће и међу Хрватима са 23andMe. Посебно међу онима из Далмације и са острва.
Ајановић, муслиман, БиХ, J2b-M205
Вуксановић, Сутоморе, Бар, R1a-M458>YP417
У Брци код Сутомора има Вуксановића.
Ево шта сам о њима нашао:
Из Црмнице су у 16. столећу досељени Лукшићи, Иличковићи и Вуксановићи. Католици су, али славе Никољдан.
У Црмници постоје два рода Вуксановића: једни (у Трнову, племе Дупило) су старином од Куча, а раније презиме (све до 20. столећа) било им је Кучине, а други су род ширег братства Вулетића у Глухом Долу, који су пореклом од Васојевића. И једни и други славе Аранђеловдан. С обзиром да је презиме дупиоских Вуксановића из новијег доба, могло би се пре закључити да спичански Вуксановићи потичу од глуходољских. Међутим, далеко извеснија верзија је да су Вуксановићи у Брци спичански староседеоци. Наиме, постоје индиције да су Вуксановићи избегли из Спича након пада њихове кнежине под турску власт 1571. године, на Созину, одакле су се вратили у Брцу негде у 17. столећу.
https://www.poreklo.rs/2018/01/01/spic-povest-naselja-i-poreklo-stanovnistva/
Јел Глуходољани беху R1a-M458?
У Брци код Сутомора има Вуксановића.Bilo bi lepo dobiti STR rezultati Gluhodoljana
Ево шта сам о њима нашао:
Из Црмнице су у 16. столећу досељени Лукшићи, Иличковићи и Вуксановићи. Католици су, али славе Никољдан.
У Црмници постоје два рода Вуксановића: једни (у Трнову, племе Дупило) су старином од Куча, а раније презиме (све до 20. столећа) било им је Кучине, а други су род ширег братства Вулетића у Глухом Долу, који су пореклом од Васојевића. И једни и други славе Аранђеловдан. С обзиром да је презиме дупиоских Вуксановића из новијег доба, могло би се пре закључити да спичански Вуксановићи потичу од глуходољских. Међутим, далеко извеснија верзија је да су Вуксановићи у Брци спичански староседеоци. Наиме, постоје индиције да су Вуксановићи избегли из Спича након пада њихове кнежине под турску власт 1571. године, на Созину, одакле су се вратили у Брцу негде у 17. столећу.
https://www.poreklo.rs/2018/01/01/spic-povest-naselja-i-poreklo-stanovnistva/
Јел Глуходољани беху R1a-M458?
Вуксановић, Сутоморе, Бар, R1a-M458>YP417
У Брци код Сутомора има Вуксановића.
Ево шта сам о њима нашао:
Из Црмнице су у 16. столећу досељени Лукшићи, Иличковићи и Вуксановићи. Католици су, али славе Никољдан.
У Црмници постоје два рода Вуксановића: једни (у Трнову, племе Дупило) су старином од Куча, а раније презиме (све до 20. столећа) било им је Кучине, а други су род ширег братства Вулетића у Глухом Долу, који су пореклом од Васојевића. И једни и други славе Аранђеловдан. С обзиром да је презиме дупиоских Вуксановића из новијег доба, могло би се пре закључити да спичански Вуксановићи потичу од глуходољских. Међутим, далеко извеснија верзија је да су Вуксановићи у Брци спичански староседеоци. Наиме, постоје индиције да су Вуксановићи избегли из Спича након пада њихове кнежине под турску власт 1571. године, на Созину, одакле су се вратили у Брцу негде у 17. столећу.
https://www.poreklo.rs/2018/01/01/spic-povest-naselja-i-poreklo-stanovnistva/
Јел Глуходољани беху R1a-M458?
Вуксановићи славе Аранђеловдан.
Перовић I2-Z17855 (Косово), оставио је податак да му је деда рођен у Старом Селу. Верујем да се мисли на Старо Село код Урошевца.
– Перовићи (6 кућа) 1919 из Данића.
https://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-staro-selo-urosevac/
Стигла је и додатна потврда овог резултата, тестирани су преко 23andme и Перовићи из села Вишњића До у општини Никшић, и такође су I2-Z17855.
Занимљиво. Перовићи из Данића и Вишњића Дола према предању потичу од Перовића из Бањана за које је утврђено да припадају различитој хаплогрупи.
Митровић, Хан Пијесак, I2-Z17855. Радул би могао помоћи око славе.
Џинић, БиХ, I2-S17250
Рашовић (вероватно Пипери) R1b-Z2103>CTS9219
Ђајић, Требиње, E-V13
Дукић, Бјелогорци, Пале, I2-M423
Дукићи из овог краја славе Јовањдан и Ђурђевдан (шематизам 1882)
Љубановић, муслиман, Црна Гора (Бар?), I2-S17250
Новаковић, вероватно Стари Влах, I1-P109
Занимљиво. Нисам знао да постоје Љубановићи муслимани у ЦГ Приморју. Једини за које знам су они из Грбља.
Живковић, Аранђеловдан, Пљевља, I2-S17250
"Живковићи су, према једној верзији, староседеоци у Потковачу и презивали су се Ђуровићи. Према другој, дошли су у Потковач пре 300 година. Тачнија је прва верзија. Око 1800. године била их је само једна кућа, али их је у породичној задрузи било преко 40 чланова фамилије."
"Ћалови су род са Живковићима и Јокићима. Има их у Брвеници, али их је највише у Бољанићима."
"Живковићи су једно од старих српских братстава у Пљевљима. Нису род са Живковићима са Ковача."
Ни ја их нисам пронашао тамо, али тестирани каже: Острос, Бар. Можда је искривљена верзија неког другог презимена.
Новаковићи су из Пријепоља.
Граовац, Јовањдан, Штиково, Дрниш, Северна Далмација, I2-S17250
Верује се да су Граовци дошли у овај крај крајем 17. века из Босне (околина Грахова). У Штикову је било и Граоваца са славом Св. Лука.
Мајмуновић, БиХ: I1-Z63>BY332
Ово су готово сигурно Мајмуновићи из Сарајевског Поља:
"Доселили су од Херцеговине, из Требиња, а старином су се звали Паликуће. Населили су се на Долац. Са Доца преселили се у Храсно и на Враца. Прозвани су Мајмунима зато што су били шаљиви и у животу су мајмунисали. Славе крсну славу - Cв. Климентија."
"PALIKUĆA (p), neobično prezime stare trebinjske porodice. Palikuće su nastanjene u Mostaćima i u Trebinju. Istorijski izvori XVII vijeka pominju hajdučkog harambašu Damjana Palikuću, a polovinom XIX vijeka među pozanatim trebinjskim trgovcima toga vremena pominju se Maksim i Ilija Palikuća. Slave SV. Klimenta kome je bila posvećena i stara crkva u Mostaćima. Iz ove trebinjske porodice potiče hercegovački mitropolit Aksentije Palikuća, čije je mitropolitsko sjedište bilo u manastiru Duži kod Trebinja."
У околини Требиња постоји повећа група родова I1-Z63 са славом Св. Климент.
Чокљат, католик, Попово поље, Херцеговина: R1a-YP417Још један поповски R1а.
Чокљати су се некада презивали Ђурићи, а славили су Митровдан. Има их и муслимана у том крају.
Ово је значајан резултат јер у некој мјери SNP профилише слављенике св. Климента у јужној Херцеговини. Грана BY332 је очинска грана и хаплогрупе Y13946>PH220, такође прилично присутне у јужној Херцеговини. С обзиром да Y13946 већ постоји у сету 23андме, херцеговачки климентштаци би требали бити негативни на Y13946. Они се и по хаплотипу значајно разликују од Y13946>PH220.Мајмуновић слави Св. Стефана
Како год ово би значило да је BY332 односно https://www.yfull.com/tree/I-Y7075/ прилично разноврсна у јужној Херцеговини.
Чустовић, муслиман, Бихово, Требиње: R1b-Z2103>CTS9219
"ČUSTOVIĆ (m), Cernica (Gacko) i Blagaj (Mostar). Porijeklom su od "nekakva Crnogorca koji je služio u Tanovića, pa primio islam i dobio zemlju i kapetanom kćer". U Blagaju ih zovu Čuste, a potiču od Čustovića iz Gacka. Ima mišljenja da su Čustovići porijeklom iz Crne Gore, od Tomanovića. Među istaknutijim članovima ove porodice pominje se Kahriman Čustović "koji se istakao u boju na Brnjcu 1831/32. godine i s Krstom Uljarevićem posjekao dvojicu fočanskih Čengića". Ćustovići u Međuljućima kod Gacka su iz Cernice. Došli su u drugoj polovini XIX vijeka "s preudatom majkom" i tu se nastanili. Živjeli su u gatačkom Ključu, Fatnici (Bileća), Trebinju i u Mostaru."
Мајмуновић слави Св. Стефана
Још један поповски R1а.
Треба бити опрезан овде. Грк можда из искуства каже да они славе Стевањдан. Тако је и у шематизму. Поп Стјепо и Владимир Трифковић су почетком 20. века (1908) у Сарајевском пољу забележили да Мајмуновићи славе Св. Климента. Углавном, ако славе Стевањдан, то би се можда уклопило са херцеговачким Стевањштацима I1-Z63. Не мора да значи да то што им на 23andme није одређен дубљи SNP, искључује аутоматски припадност некој подграни низводно. Укратко, имамо тамо и сигурних припадника I2-Z17855 који су означени само као I2-M423, итд.
Међутим, забуну уноси предање о пореклу од Паликућа из околине Требиње. Они заиста славе Св. Климента.
Према неком предању и моји потичу из Поповог поља, мада ми је речено да нема R1а у том крају... али ето показало се да има... чекам резултате Дантеа па ћу можда добити више детаља...Поздрав Ацо,
Поздрав
П.С. Кад добијем резултате, да ли треба неком да се обратим?
Према неком предању и моји потичу из Поповог поља, мада ми је речено да нема R1а у том крају... али ето показало се да има... чекам резултате Дантеа па ћу можда добити више детаља...Нисте добро разумели коментар на Ваш резултат. Речено Вам је да немате конкретних поклапања на подручју Попова поља, где итекако има R1a хаплотипова.
Опрезан сам, поготово што херцеговачки климентштаци немају карактеристичну вриједност за грану BY332, 390=22, мада увијек има изузетака. Што се тиче предања Трифковић је ту јасан са Паликућама и св. Климентом. Најбоље би било да то провјери неко из тог краја ко познаје неког од Мајмуновића и зна сигурно коју славу слави.Није из искуства, наго из Шематизма. Драјвер је ишчачкао праву славу.
Откуд ово Бихово код Требиња? Тамо их уопште није било.Био је овај род према неким записима у Полицама. Има у библиотеци. Не постоји податак да су повезани са Гачанима, али га нема ни о њиховом поријеклу.
Шејић, Србија, вероватно околина Бруса: R1b-U152
Лопичић, Црна Гора: R1a-M417
Кнежић, непознато: I2-Y3120>Z17855
Уколико није у питању скраћена верзија презимена Кнежевић, ово могу бити Кнежићи из Далмације, или Херцеговине. У породичним презименима постоји и презиме Скочић.
Кекић (Никољдан), Жумберак, G2a-L497>L42
Ово је други G2a-L42 међу Жумберачким ускоцима. За сада се међу Жумберчанима јављају I2-M423, R1a-M417, G2a-L42, I2-Z17855, J2b-M205, итд.
Пандуревић, Никољдан, Сарајево, I1-P109
Плакаловић, БиХ, R1a-M458>YP417
Ситуација око Плакаловића се мало компликује. Ово презиме је заступљено малтене само у романијском крају и околини Сарајева. Тестирани су једни Плакаловићи R1a-M417 из Сарајева. То су готово сигурно Плакаловићи са славом Матијевдан, пореклом од Елеза. Остали Плакаловићи славе углавном Јовањдан, а једни од њих (Баре, Соколац) су такође тестирани и припадају хаплогрупи G2a-L42. Ови R1a-YP417 могу бити такође неки са славом Јовањдан.
Ушљебрка, католик, Бјелина, Бенковац, Северна Далмација, I2-PH908>Z16983
У табели са маркерима постоје Ушљебрке I2-PH908 из околине Обровца (Срби). Иако ове породице не морају бити повезане, треба проверити да ли и Ушљебрке из Обровца можда припадају подграни I2-Z16983.
Матаруга, Ђурђевдан, Гуњевци, Козарска Дубица, R1a-Z280>CTS3402Свака част Матаруге. Честитам.
Потврда за Матаруге из Поткозарја, подграна: R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608.
Вуковић, Никољдан, Маглич, Краљево, G2a-L91>Z6211
Овај кластер G2a-L91 присутан је код неких муслиманских породица из рашке области.
Један нетипичан резултат за Приморје
Борета, Јовањдан, Борете, Будва, I1-P109
Да, заиста необичан резултат.Скренуо лево код Албукеркија🙂
А можда указује на правац одакле се наш Р109 у неко доба раселио најпре у оногошки крај, а затим на Дурмитор. Борете (или Борети) су старинци у Маинама, почетком 16. века већ постоји село са њиховим именом, што указује да су знатно пре тога били у том крају.
Село постоји и данас, преко магистрале код Бечића, где се одваја пут за Цетиње.
Било би веома занимљиво да се тестира још неко стариначко маинско братство.
Прашчевић, Пећ, Косово, раније Црна Гора, R1b-Z2103>CTS9219
Једни Прашчевићи из Црне Горе упадају у генетички род Васојевића. Ови Прашчевићи из Пећи, ако се не варам, чувају предање о пореклу из Бјелопавлића.
Прашчевић, Пећ, Косово, раније Црна Гора, R1b-Z2103>CTS9219
Једни Прашчевићи из Црне Горе упадају у генетички род Васојевића. Ови Прашчевићи из Пећи, ако се не варам, чувају предање о пореклу из Бјелопавлића.
Није баш уобичајено презиме. Прашчевићи из Будимље за себе кажу да су старином Бјелопавлићи. Међутим, има мишљења и да су дошли из Братоножића (Лутово). Не знам да ли се ова грана која је утврђена код метохијских Прашчевића уклапа у неки старији род из овог краја (Букумире?).
Бероња, вероватно Јовањдан, Крајина, R1a-M458>YP417
Сужњевић, вероватно Лика, I2-S17250
Вујошевића у Кучима има два братства,једни су од Дрекаловића и Вујошевићи од Ђурђевића,који су наводно Старокучи,Мрњавчићи.Занимљиво у ,,Свим Црногорским презименима од Акима Миљанића за Ђурђевиће у доњем делу текста пише да немају везе са Мрњавчићима,већ дасу у Куче дошли из Скадра а у Скадар из Требињске шуме и површи потичу од братства Влатковић.У тексту о презимену Ђурђевић помињу се и Вујошевићи и Милачићи од браће Вујоша и Милије Ђурђевићи.Влатковићи су род у Требињској шуми где је доста наглашен I1Z63-Y13946.Сва Црногорска презимена А.Миљанић презиме Ђурђевић.Зашто нико не спомиње Мекиће који су И2-Пх 908 за које Марко Миљанов пише да су од Ђурђевића, а да би једна породица владала турском касабом сигурно је морала бити на гласу и ,,можда племенитог Рода", ако је постојала још једна линија Ђурђевића-Влатковића онда би била И2-ПХ 908.Када су Ђурђевићи као бројно браство ушли у Колашинску област половином 17.в то је највероватније било због притиска Дреакловића који су временом ,,чистили Куче" од словенских елемената за које су знали да нису њихов Род. Засад имамо једног Ђурђевића муслимана Род Куча али имамо и Мекића И2 Пх 908.Велико су браство ваљало би тестирати пар њих од Ђурђевића Таре.
Влашкалић, Србија, вероватно Војводина, J2a-M92Судећи по подацима тестираног, највероватније су у питању сомборски Влашкалићи. У Сомбору се још 1747. године помиње Светозар Влашкалић. Исто презиме у том крају се помиње и годину дана раније у салашарском насељу недалеко од Сомбора - Чичови, 1746. године. Иларион Руварац наводи Нестора Влашкалића као сивачког пароха који је почео служити давне 1666. године. Нисам успео да пронађем која је слава ових Влашкалића, а уколико је у питању Јовањдан могуће је да постоји даља веза са крајишким Богуновићима.
Ринчић, католик, Сплит, J2b-M205
Пајчин, Св. Василије Велики, Губин, Ливно, I2-S17250
За Пајчине се верује да воде порекло од Ињаца. Од раније постоји резултат Ињаца из Казанаца (такође I2-S17250). Више о пореклу породица из овог краја: https://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/
Вероватно постоји генетичка веза са осталим крајишким породицама које славе Василијевдан, а припадају I2-S17250>PH908>MF2888. Навешћу неке од њих:
Ињац, Горњи Казанци, Босанско Грахово
Шапоња, Северна Далмација, Банија
Кривокућа, Змијање
Зобеница, Кордун
Врзић, Лика
Вулетић, Кордун
Нанић, Жегар, Северна Далмација
Од ових Пајчина води порекло познати српски певач, Мирко Пајчин, познатији као Баја Мали Книнџа.
(https://i.ytimg.com/vi/nbQmj51H10k/hqdefault.jpg)
Можда би овај резултат требао свако обележити омиљеном му Бајином нумером :D
Банда, Ђурђевдан, Карловац, Кордун, E-V13
Дотлић, могуће Крајина, I2-S17250
Дотлићи на простору Горње Крајине славе: Игњатијевдан, Светог Илију и Никољдан. Највише их је било на простору Лике у селима око Коренице (Клашница, Ведашић, Висућ, Бјелопоље) и у Небљусима код Доњег Лапца. Такође Дотлићи су пописани и у Топуском и Старом селу код Топуског. На простору око Костајнице пописани су у селима Живаја и Шаш.
Танасковић, Пилица, Бајина Башта, R1a-Z282
Пајчин, Св. Василије Велики, Губин, Ливно, I2-S17250
Вероватно постоји генетичка веза са осталим крајишким породицама које славе Василијевдан, а припадају I2-S17250>PH908>MF2888. Навешћу неке од њих:
Ињац, Горњи Казанци, Босанско Грахово
Шапоња, Северна Далмација, Банија
Кривокућа, Змијање
Зобеница, Кордун
Врзић, Лика
Вулетић, Кордун
Нанић, Жегар, Северна Далмација
Шишмановић, непознато, R1b-Y5587
Малешевић, непознато, I2-Z17855
I2-Z17855
Васовић
Томашевић, Црна Гора (од лоакција Херцег Нови), I2-Z17855
Кекић, Канада, I2-Y3120>Z17855
Кекић је из Вељуна код Слуња. Такође треба проверити славу.
Овај Малешевић је пореклом из Малешевић Села на Кордуну (општина Војнић). Треба проверити славу, пошто су у питању Американци.
Черкез, непознато, I2-S17250
Јелић, Ћириловдан, Глисница, Пљевља, I2-Z17855
У Рађевићима се рачунају у старинце и не знају за даље порекло.
Мартиновић, муслиман, Гацко, R1a-YP417
Досељени у исто време из Вранеша као и ови у Глисници, око 1878.
Један мој другар се презива Черкез. Православни Срби, негде из Босанске Крајине, не знам тачно одакле, питаћу га. Не знају зашто се тако презивају. Има ли још неких одредница уз резултат?
Богдановића већ имамо на СДНКП.
Богдановић, Ђурђевдан, Вребац, Госпић, N-P189.2
Интересантно, у Крајини има Керкеза, слава Ђурђевдан, нисам чуо за Черкезе. Презиме је чешће код Хрвата, а тестирани се зове Мирко.
Ипак нису из Босанске Крајине. Рече ми другар да су његови Черкези из места Палањек (Српски Палањак некада) код Сиска. Славе Светог Николу. Он је проучавао порекло свог презимена, није много сазнао, али каже да, колико он зна, тај род је једини православни род са овим презименом. А има Черкеза муслимана и римокатолика.
Иначе, има неку даљу фамилију исељену у САД, па није искључено да је овај тестирани неки од тих његових.
Ако имаш икакву могућност успостављања везе с тестираним, јави, и овог мог друга би занимало да се на неки начин повежу.
Мајсторовић, Босанско Грахово, I2-CTS5966
Кекићи славе Ђурђевдан, а Малешевићи Никољдан.
Томанић, Св. Симеон Богопримац, Станови, Добој, R1a-Z280>Z92>YP270
Гавриловић, Чајниче, J2b-M205
Ово је онај Гавриловић за ког смо мислили да је из Бијељине. Он је заправо за остале локације ставио Бијељина, а отац је родом из Чајнича. То је проблем када се гледа сирова листа, тамо стоје све породичне локације. На налогу тестираног се пак тачно види одакле је која линија.
Гавриловићи су у Чајничу пописани само у Тодоровићима (седам чланова). С обзиром на досадашње резултате, уобичајена хаплогрупа за Горње Подриње.
Вранеш/Врањеш, непознато, N-P189.2
Ђуричић, Стрмен, Суња, Банија, R1a-CTS3402
Татић, Јовањдан, Босанска Крупа, I2-Z17855
Татиће из Поуња Карановић сврстава у род Богуновића, заједно са већом групом родова који славе Јовањдан, а за које је генетика доказала да нису повезани по мушкој линији (Богуновићи, Шкундрићи, Татићи, Мазалице, Марчете, Адамовићи и др). Ово је последица предања која су се у Крајини најчешће преносила из генерације у генерацију. Некада су она погрешно интепретирана, а некада нису без основе. Иако ови родови нису сродни по мушкој линији, неки од њих су вероватно били повезани на неки начин кроз историју (исте миграције, везе по женској линији и сл.). Углавном, из искуства знам да многи родови које је Карановић повезао и данас држе да су исти род. Не мислим овде конкретно на везу Татића и осталих "Богуновића", већ генерално на групе родова са разноврсном Y-ДНК. Наравно, има и случајева када се генерализовало само због исте славе, сличног предања, итд.
Татићима је у Поуњу матица изгледа била Ивањска крај Крупе. Одатле су се ширили по Средњем Поуњу. Досељени су из Далмације, по свему судећи давно, свакако пре Дољанске буне (средина 19. века). Како Татића са овом славом није било у Лици и Далмацији, могуће да су нешто старији слој у Поуњу. Због хаплогрупе, крсне славе и потенцијалне везе са Далмацијом, није искључено да постоји веза са крајишким Мириловићима. Треба поменути да у пројекту од раније имамо једне Васовиће I2-Z17855>PH3414 (род Мириловића) из Славоније. Они негују предање да су се презивали управо Татић.
...
Тривун, Јабука, Ново Горажде, I2-S17250
Нисам пронашао шта славе ови Тривуни. Судећи по попису, били су најбројнији у околини Фоче.
Ако је у питању исти род као и у околини Фоче, онда славе Аранђеловдан.
Мајмуновић, БиХ: I1-Z63>BY332
Ово су готово сигурно Мајмуновићи из Сарајевског Поља:
"Доселили су од Херцеговине, из Требиња, а старином су се звали Паликуће. Населили су се на Долац. Са Доца преселили се у Храсно и на Враца. Прозвани су Мајмунима зато што су били шаљиви и у животу су мајмунисали. Славе крсну славу - Cв. Климентија."
"PALIKUĆA (p), neobično prezime stare trebinjske porodice. Palikuće su nastanjene u Mostaćima i u Trebinju. Istorijski izvori XVII vijeka pominju hajdučkog harambašu Damjana Palikuću, a polovinom XIX vijeka među pozanatim trebinjskim trgovcima toga vremena pominju se Maksim i Ilija Palikuća. Slave SV. Klimenta kome je bila posvećena i stara crkva u Mostaćima. Iz ove trebinjske porodice potiče hercegovački mitropolit Aksentije Palikuća, čije je mitropolitsko sjedište bilo u manastiru Duži kod Trebinja."
У околини Требиња постоји повећа група родова I1-Z63 са славом Св. Климент.
Мајмуновић слави Св. Стефана
Ово су изгледа Вукосављевићи из Поткозарја. Славе Ђурђевдан. Било их је у околини Приједора и Лакташа.
Јовковић, могуће околина Вогошће, слава Срђевдан, I2-S17250
Пуповац, Ђурђевдан, Корлат, Бенковац, R1a-CTS3402
Пуповци су били бројни у околини Бенковца. Даљим пореклом Пуповац може бити из Ислама Грчког, пошто то стоји уписано под "остале локације". Судећи по подацима са сајта benkovac.rs (http://www.benkovac.rs/last_names.php?page=6&letter=P), било их је са више слава. Верује се да су им сродни и Пупавци из Северне Далмације. С обзиром да славе више слава, као и да на 23andMe постоји резултат неког Пупавца I2-S17250, биће да нису сви Пуповци/Пупавци из Буковице и Котара повезани по мушкој линији. Од ових Пуповаца из Равних Котара води порекло представник Срба у Хрватској, Милорад Пуповац.
(https://www.kurir.rs/data/images/2019/07/04/14/1903705_beta-0305_ls.jpg)
Пупавац, Ђурђевдан, Дебело Брдо, Кореница
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Најближе поклапање има са Медићем из Бастаса код Дрвара, разликују се на 2 од 23 маркера, а блиски су му и Грубор из Босанског Петровца и Новаковић из Крупе на Врбасу, од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. Медић и Грубор такође славе Ђурђевдан, док Новаковић слави Стевањдан. Једина специфичнија вредност је повишена DYS389=14-31 (остали углавном имају 13-30). Ово је једино што сам нашао о Пупавцима у литератури, ако неко има више података нека напише:
"На територији Дабробосанске митрополије Пупавци су крајем 19. века живели само у парохији Међеђе код Босанске Дубице. Крсна слава босанских Пупаваца је Ђурђевдан. Управо су се y том периоду доселили и Пупавци y Мулићсело код Бихаћа из Лике. Они славе исту крсну славу. Године 1898. су Пупавци забележени и y Пакрачкој епархији, тачније y парохији Клокочевик код Нове Градишке. Сви наведени Пупавци и Пуповци су сродни, како међусобно, тако и са својим презимењацима y Далмацији."
Александар Бачко, Породице далматинских Срба
I1-P109:Потврда везе са раније тестираним Брашњовићем (Никољдан, Звијезд, Пријепоље)?
Брашанац, Никољдан, Доње Бабине, Пријепоље
- Брашанци су староседеоци у овом крају. Реч је о роду/презимену Брашњо. Има их исељених у околини Пљеваља. Један занимљивост, једна од првих туча, да на кажем сукоба, је управо са једним Брашанцем из краја. Дробњачко-крички сукоб, случајност? 8)
I1-P109:
Брашанац, Никољдан, Доње Бабине, Пријепоље
Дробњаковић, Ђурђевдан, Нова Варош
Лојаница, Никољдан, Хаџићи, БиХ
- Брашанци су староседеоци у овом крају. Реч је о роду/презимену Брашњо. Има их исељених у околини Пљеваља. Један занимљивост, једна од првих туча, да на кажем сукоба, је управо са једним Брашанцем из краја. Дробњачко-крички сукоб, случајност? 8)
- Презиме Дробњаковић (као и крсна слава - Ђурђевдан) јасно указује на порекло овог рода. Постоји један тестирани Дробњаковић R1b-Z2103 у ДНК пројекту, али би тај резултат требало "преиспитати".
- Лојаница несумњиво припада истом генетичком роду као и претходно тестирани Лојаница са 23andMe из Србије. Матица им је, по свему судећи, негде на потезу Сјеница-Пријепоље, слава Никољдан.
- Деснице у Поуње долазе углавном из Лике (оклина Срба) и Северне Далмације. У Далмацији је било Десница са овом славом у Равним Котарима. Врло вероватно постоји генетичка веза са неким I1-Z63 родовима (слава Никољдан) из Лике и Северне Далмације (Ђиласи, Шоргићи, Ћукови, итд.).
Један бонус R1a резултат:
Шевченко, Украјина, R1a-Z92
Више пута видех овај резултат на 23andMe. Могуће да је чувени Андриј Шевченко од ових, мада је то презиме прилично раширено у Украјини/Русији.
(https://image.shutterstock.com/image-photo/milan-italynovember-13-2002-portrait-260nw-1040540860.jpg)
I2-M423:
Чаваркапа, Митровдан, Сарајево
I2-S17250:
Миленовић, непознато
R1a-M417:
Вујовић (Вујиновић), Црна Гора
- Ово је резултат који је раније објављен, али сада постоји напомена да је право презиме заправо Вујиновић. Треба видети како се ово уклапа у неке R1a резултате из Црне Горе.
R1a-CTS3402:
Матановић, Илиндан, Крајњи До, Цетиње
Слава сарајевских Чаваркапа указује да имају везе с пљеваљским Чабаркапама, мада није сасвим проверено. У Сарајево су дошли из Херцеговине.
Осим заједничког предања поменутих родова из Затарја о пореклу из Куча, за Крговиће постоји и једно предање да су ту дошли из Братоножића.
https://www.poreklo.rs/2020/09/25/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-2-deo/
R1a-CTS1211:
Лазић, Петковдан, Опарић, Рековац
157. Матејић, Петковдан, Секурич, Рековац
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Најближа поклапања има са неколико родова из Босанске Крајине, од Гашића из Приједора (Никољдан) и Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан) разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Медића из Мартин Брода код Дрвара (Ђурђевдан) на 1 од 17. За један маркер више (2/23) разликује се од Новаковића из Крупе на Врбасу (Стевањдан), Бајовића из Безуја код Плужина (Никољдан), Биџића из Власотинца и Стаменковића из Тулова код Лесковца (обојица Алимпијевдан).
Тестирани је у упитнику навео да се његов прадеда Мијушко доселио у Секурич из оближњег Брајиновца, а да су се по породичном предању у Левач доселили још "за време Турака" са подручја Качаника.
I1-Z63>Y13946:
Вујошевић, Црна Гора
Иначе, Чаваркапе из Сарајева су у шематизму из 1882. године забележене под презименом Чабаркапа, тако да нема сумње да потичу од Чабаркапа.
I1-P109:
Брашанац, Никољдан, Доње Бабине, Пријепоље
[...]
- Брашанци су староседеоци у овом крају. Реч је о роду/презимену Брашњо. Има их исељених у околини Пљеваља. Један занимљивост, једна од првих туча, да на кажем сукоба, је управо са једним Брашанцем из краја. Дробњачко-крички сукоб, случајност?
J2b-M205:
Дејановић, непознато
- Дејановићи су или Срби из Радуча (Никољдан), или Хрвати из Скочаја крај Бихаћа. У Радучу, од J-M205 породица које славе Никољдан, има за сада Црнобрња, мада је вероватније да су у питању Хрвати. Дејановићи су били прилично бројни у тим хрватским селима око Бихаћа. То су она личка места која су касније припала Босни. Хрвати из тог краја су добрим делом пореклом Буњевци, али постоји и велики број староседелаца, односно досељеника из других крајева Лике.
G2a-L497>L42:
Ћурчија, Никољдан, Глина
104. Ћурчић, Никољдан, Вребац, Госпић
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.
Од раније тестираног Ћурчића из Подума код Оточца има 1 разлику на 23 упоредива маркера (576). Пуна поклапања на 23 упоредива маркера има са Бојанићем који слави Никољдан из Воћина у Славонији (раније порекло из Старог Влаха) и Драгићем који слави Јовањдан из Блиње код Петриње.
По предању које је у упитнику навео тестирани, Ћурчићи су у тај део Лике досељени из Шкаре код Оточца након ослобођења од Турака. Шкаре су суседно село Подуму одакле је раније тестирани Ћурчић. У Врепцу је 1712. пописано 13 (или 21?) Ћурчића у 4 куће, док су на северу Лике Ћурчићи потврђени у другој половини 17. века.
G2a-L497>L42:
Ћурчија, Никољдан, Глина
Aко сам добро испратио, ово нам је први резултат из ћеклићког братства Калуђеровића.
У књизи Небојше Драшковића је објављен резултат једног Калуђеровића из Кућишта. Припада роду Ћеклића.
Ћеклићи су једино племе у Црној Гори за које се досадашњим резултатима испоставило да 100% становништва припада истом роду. Исто би важило и за Озриниће да то племе не обухвата и Загреду, где има пар братстава другог порекла.
Ћеклићи су једино племе у Црној Гори за које се досадашњим резултатима испоставило да 100% становништва припада истом роду.
Ово је веома занимљиво имајући у виду потпуно различита предања која имају шира ћеклићка братства о сопственом пореклу. Но, та предања могу се гледати и из другачијег угла. Ако су нека братства старинци, а наводни дошљаци долазе из оближњег окружења - Буроње, Бјелопавлићи, Чарађе, а сада се испоставља да су сви истог порекла, то би могло указати да су Ћеклићи, као старо племе, некада живели на ширем подручју од онога које се у модерно време сматра њиховом племенском територијом.
Која су братства у питању у Загреди?
Oво је Небо потпуно у праву. Није нужно да су по аутоматизму предања других нетачна, него могуће да је баш ова Небова тероија тачна. Међутим не знам на основу чега можемо донијет тврдњу која је теорија истинита, прва (да су сви заправо старинци и нису мрдали) или ова друга (да је у питању шира изворни простор).
Мени је утисак да су Ћеклићи доста рано почели етапно да се досељавају из данашњих Бјелопавлића, на шта поред предања Калуђеровића (који су дошли из Главице тј. данашњег Даниловграда) и Буроњића (само знају да су из Бјелопавлића) указује и то што се управо на Главици налази стара црква Св. Текле. Сеоба из Бјелопавлића је могла била етапна, пошто се изгубила свест о међусобном сродству највећих група братстава. У том случају су им вероватно катуни били у Ћеклићима, а зимовиште у долини Зете у данашњим Бјелопавлићима, те су временом истиснути из равнице због чега су се за стално населили у Ћеклићима. Наравно, ово су све претпоставке, али мислим да имају основа.
Биће да је неко из Крајине запослен код 23аndme.Вероватно агитује да се што више његових земљака тестира а врло могуће да им обезбеђује додатне попусте.
Мој пост је некако више био одговор на вашу констатацију да су Бошњаци/Муслимани убедљиво најзаступљенији на 23andme.
Обзиром да их у мојим крајевима познајемо као врло прагматичне,солидарне и економичне сигурно постоји разлог зашто су најзаступљенији на том ДНК сервису.Некако код њих ти економски подстицаји имају највише ефекта па отуд моја претпоставка да неко њихов тамо има довољно утицаја да им се ценовно максимално изађе у сусрет.
Теорија завјере би била да се преко тог сервиса штанцују резултати за њихову популацију а то ми није ни на крај памети.Све су то као што и сами кажете озбиљне фирме.
Као што се да видети, на 23andMe постоји велики број тестираних муслимана из Босне. То је доста зачуђујуће, с обзиром да су на FTDNA скромно заступљени, па се стекао утисак да их порекло претерано не занима. Изгледа да није баш тако. Предњаче тестирани из Крајине, али не заостају ни у другим областима. Пошто су то углавном људи из иностранства, треба видети која је то исељеничка струја код њих најдоминантнија.На свеопшту жалост то је ствар политичке природе. Ми смо на СДНКП имали дуги низ година једног јединог тестираног муслимана са хаплогрупом R1a и он је био из Црне Горе. Зна се добро да је та хаплогрупа знатно раширена по централној Босни и да јој местимично припада и до 25% популације. Проблем је што су очеви босанске нације рекли да је та хаплогрупа непожељна јер се односи на Словене док они себе виде искључиво као део предсловенског становништва односно као Илире. Наравно, најјачи Илири су им они који припадају хаплогрупи ПХ908 тако да они који добију такав резултат исти објављују са поносом док се они са R1a скривају као мишеви да не би нарушили свој друштвени статус. У сваком случају, R1a код муслимана је на нивоу српског просека или у неким крајевима и знатно више од тога.
На свеопшту жалост то је ствар политичке природе. Ми смо на СДНКП имали дуги низ година једног јединог тестираног муслимана са хаплогрупом R1a и он је био из Црне Горе. Зна се добро да је та хаплогрупа знатно раширена по централној Босни и да јој местимично припада и до 25% популације. Проблем је што су очеви босанске нације рекли да је та хаплогрупа непожељна јер се односи на Словене док они себе виде искључиво као део предсловенског становништва односно као Илире. Наравно, најјачи Илири су им они који припадају хаплогрупи ПХ908 тако да они који добију такав резултат исти објављују са поносом док се они са R1a скривају као мишеви да не би нарушили свој друштвени статус. У сваком случају, R1a код муслимана је на нивоу српског просека или у неким крајевима и знатно више од тога.
I1-L22>L205.1:
Пантелић
Занимљива грана.
https://yfull.com/tree/I-L205/
Јел Пантелић први од те "феле" код нас? :)
I1-P109:
Лапчевић
Да Мадић није из Пирота?
G2a-P303>Z6885:
Мадић, Србија
Да Мадић није из Пирота?
Како је уникатно презиме и како је I1-P109 хаплогрупа, ово су Лапчевићи из Колашина, има их у Хан Пијеску, славе Никољдан.
I2-S17250:
Митрашевић, Аранђеловдан, Лопаре/РС
- Митрашевић је као место порекла уписао Зеница, али међу Србима из БИХ/РС Митрашевићи се јављају једино у околини Лопара. Митрашевићи са Мајевице су били позната кнежевска и свештеничка фамилија. Према предању, пореклом су из Васојевића.
Митрашевићи су ипак из Зенице и славе Пантелијевдан.
Шпановић, Крстиња, Војнић, I2-Z16983
Од овог рода би требало да је Ивана Шпановић?
Мамула, Јовањдан, Гомирје, Врбовско, E-V13
Од гомирских Мамула је аустроугарски генерал Лазар Мамула, по којем је названа и тврђава и острво на улазу у Боку.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0
Од овог рода би требало да је Ивана Шпановић?
Изворна хаплогрупа Мамула из Гомирја је и даље под знаком питања, с обзиром на то да их има и који су динарик на 23andme. Притом је Мамула из суседног Хамбаришта испао род Мириловића.
Мамуле из Хамбаришта и Гомирја не би требало да су исти род. Тестираном Мамули је деда из Хамбаришта а баба из Гомирја. Имају исто презиме и исту славу али не знају за сродство (ближе).
Мамула, Јовањдан, Гомирје, Врбовско, E-V13
Бокун, непознато, N-L665
Овај резултат издвајам, зато што може можда бити у вези са крајишким Боканима (погрешно уписано), који се пак везују за Штрбце. Додуше пре за Шкориће, који су испали R1a-Z280>Y2613. Штрбци су за сада N-P189.2. Бокуна има и Срба из Херцеговине и Хрвата из Далмације.
Презиме Бокун постоји и код Срба из села Кољане код Врлике, и рекао бих да су највероватније они у питању тј. да је тестирани од њих. Њихова слава је такође Никољдан, дакле иста је као и код Бокана из Лике. С обзиром на то да се у селима око Врлике јављају иста или слична презимена са истим крсним славама као у Лици, велика је вероватноћа да и Бокани из Лике припадају хаплогрупи N-P189.2.
Бокун по свему судећи јесте пореклом из Кољана, с обзиром на то да се у породичним презименима тестираног јавља и презиме Кркобабић. Слава би требало да је Никољдан.
Мислим да то нису једини крајишки Шпановићи. Али је ово презиме најучесталије управо на Банији и у Славонији. Нисам сигуран од којих је Ивана, као да сам негде прочитао да је из Славоније пореклом(?) У сваком случају, изгледа као права расна динарик ђевојка. ;)
Бокун по свему судећи јесте пореклом из Кољана, с обзиром на то да се у породичним презименима тестираног јавља и презиме Кркобабић. Слава би требало да је Никољдан.Ако узмемо да су Бокуни некако повезани са крајишким Боканима, онда ће бити да су у некој вези са Штрбцима N-P189.2. Проблем је што у Лици има оних Шкорића R1a-Y2613, који су такође Штрбци по предању, и то "пореклом од Бокана". Биће ту још нелогичности, али важан резултат.
Према запажањима извјесног Петра Бокуна (https://www.trazimo.info/poreklo-porodice-bokun/#comment-31035), Бокуни села Кољана славе поред Св. Николе и Св. Стефана. Бокуни стевањштаци тако потјечу од Бодрожића из истог мјеста који славе Св. Стефана, а примјећује да Бокуни из Ђеврсака и Кистања, не далеке области Буковице, такође славе Св. Стефана ..
Са поменутим Кркобабићима и Бодрожићима, Бокуни су били међу првим новим досељеницима из Босне, крајем 17. вијека, на опустјело подручје Кољана у времену турске власти Врличком крајином ..
"Susjedno selo Koljane bilo je također tijekom srednjega vijeka zimovnik stočara Bunjevaca, koji su se stalno kretali oko Dinare. U doba turske vlasti naselje je sasvim opustjelo. Krajem 17. stoljeća počeli su ovamo pristizati novi doseljenici, većinom iz susjedne Bosne. Među prvima su doselili Matkovine, Duvnjaci, Kalinići i Bokuni, a zatim Budiše, Iglenđe, Bodra(o)žići, Marčetići, Bandići, Perkovići, Peruši, Krkobov(ab)ići, Vučenovići i Miljkovići. Oni su u novoj sredini nastavili svoju stočarsku aktivnost. Svoje planinske kolibe podizali su u neposrednom zaleđu sela, gdje su imali na raspolaganju i vrlo bogate pašnjake. S vremenom se pašnjački areal sela Koljana sve više širio, te je početkom ovoga (20.) stoljeća zauzimao čitavo planinsko nadgorje oko najvišeg vrha Dinare, Troglava"
Mirko Marković, Dinara kao sezonska planina stočara sjeverne Dalmacije, Zbornik za narodni narodni život i običaje, 46, knjiga 51, Zagreb 1989.
Хрнић, муслиман, Трнопоље, Приједор, I2-S17250
Рнићи у Отишићу код Врлике славе пантелијиндан и вјеројатно су из рода А1328. Има ли икаквих индиција да су Хрнићи DinS?
Лалатовић, Црна Гора, I2-S17250Можда Лалатовићи из села Озринићи код Никшића.
Ово су вероватно Лалатовићи из околине Никшића, с обзиром да би Лалатовићи из Пјешиваца требали бити J2a-M92>SK1357.
ЛАЛАТОВИћ, Турјача (Никшић) из Чева (Цетиње); Церово (Пјешивци) и као: ЦЕБАЛОВИћ, од њих су у Улцињу (од 1901. год.), Страшевини (Никшић), Никшићком пољу, Ужицу (Србија) и Метохија; Б: СЦГ 153, ПШП 312, МКУ. (Миљанић, 2007)
Nebojša,
Postoje li na 23andMe testirani Ognja(e)nović sa Slavom Sv Jovan Preteča?
Interesuju me prije svega pivski Ognjenovići (znam da ih dole ima)
ali mogu i bilo koji pogotovo ako su J1😉
Dobro, hvala Nebojša
Sad bar znam što mi je činiti.... Pratiti forum Poreklo 😉.... Valjda se pojave
Тисановић, Црна Гора, R1a-CTS3402Познајем Игњиће који су из Обудовца (Никољдан), а кажу да воде поријекло онекуд са Дрине, зворнички крај, међутим и у претрагама мимо шематизма, у 1850-им и даље има их само у околини Тешња,Теслића,Котор Вароши
Једини Тисановићи из Црне Горе су они из околине Рисна. Нисам пронашао више о пореклу и крсној слави.
Дозет, Лика, R1a-Z92
Глигорић, непознато, R1a-YP417
Игњић, вероватно БиХ/Република Српска, R1a-YP417
Шематизам за 1882:
IGNJIĆ ARHIĐ. STEFAN, BRESTOVO, TEŠANJSKI
IGNJIĆ DIMITRIJE, VOZUĆA, MAGLAJSKI
IGNJIĆ ĐURĐEVDAN, VINSKA I LIJEŠĆE, DERVENTSKI
IGNJIĆ NIKOLA, PRIBINIĆ, TEŠANJSKI
IGNJIĆ NIKOLA, TEŠANJ, TEŠANJSKI
IGNJIĆ SIMEON BOGOPRIM, IMJANI, TRAVNIČKI
IGNJIĆ SIMEON BOGOPRIM, TRAVNIK, TRAVNIČKI
Од укупне R1a код Срба са 23andMe, на подграну R1a-M458>YP417 одлази 18.9%.
Ефендић, муслиман, Горажде, R1a-M458>L260
Мариновић, Гуча, Лучани, R1b-Z2103>CTS9219
Гачевић, католик, Косово, R1b-Z2103>CTS9219
Једна од драстичнијих разлика у генетичкој слици Срба, Хрвата и муслимана са 23andMe, јесте управо у заступљености ове подгране R1b. Код Срба је прилично заступљена, код муслимана нешто слабије, притом треба узети у обзир да су муслимани R1b-CTS9219 добрим делом пореклом из Црне Горе. Док код Хрвата за сада постоје свега двојица тестираних у оквиру ове подгране. И то је један Јањевац са Косова.
Шехагић, муслиман, Ричица, Какањ, I1-Z63>BY332
Вуић, или Вујић, врло могуће Лика, J2b-M205
Смаилбеговић, муслиман, Травник, L-M2481
Резултат једног Кадирића (муслимани) може бити интересантан, пошто открива један дубљи SNP испод E-M123. Код нас такође има тестираних припадникa ове подгране, али нико није дубински тестиран. Реч је о E-M132>Z5985.1.
Овај SNP се на Yfull не налази испод М123, већ је у питању једна од подсахарских грана Е хаплогрупе. Да нема можда другачији назив?
https://yfull.com/tree/E-Z5985/
Не, реч је баш о Z5985.1, ја сам презупчио, уместо E-M132, видео сам E-M123.
Богдановић, Печвард, Мађарска, N-P189.2
Могуће да постоји веза са крајишким Богдановићима
Бајагић, Јовањдан, Зуква, Плужине, N-P189.2>FGC28483(YSEQ)
Сатарић, Јовањдан, Чачак, I2-S171250
Сатарићи воде порекло из околине Лучана, међутим тамошњи Сатарићи су тестирани и припадају хаплогрупи J2a-Y14439.
Чечар, БиХ, I2-S17250
Чечари су, судећи по шематизму из 1882. године, Срби са потеза Пале-Сарајево, слава Ђурђевдан. Било их је и у околини Фоче (попис 1991).
E-V13
Тепавац, вероватно Крајина
Поздерац (могуће Хрвати)
Пиплица, Србија (могуће крајишко порекло), J2b-M241>Z631
Прича ми познаница која је од драгачевских Сатарића да код њих постоји једна прибраћена грана, и они сами знају да нису истог порекла. Прави Сатарићи су ови Ј2а. Биће да смо овако сазнали и хаплогрупу прибраћене гране. Каже да се једни од других чак и физички јако разликују.
Чечари са Пала су од Чечара (данас Чечаревић) из Затарја. Има о њима у овом чланку (презиме Коћало):
https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/
С обзиром на предање о даљем пореклу из Тушине, било би занимљиво видети која су подграна, јер има још неколико родова Ѕ17250 који имају корене у Тушини.
Кордун?
"Гак-Гаковић прозвани су што им је некакав далеки предак био црн као птица "гак". То је најстарија поповска лоза у Босанској Крајини, а по досељавању спадају у најстарије досељенике у Поуње. У њиховој је породици било много свештеника. Тако је по породичној традицији данашњи прота Марко Гаковић у Крупи 18 свештеника са оца на сина. Порекло им је из Далмације, од Обровца. Звали су се Бабићи и славе Св. Николу. По некима једно су са Радаковићима и Рајлићима, који имају исту славу. Предак који се доселио био је свештеник. Традиција породична води надаље до неког попа Јове Гака, кога су због танка гласа звали ,, поп челица ,,. Како је тај поп челица попово за четовања Стојана Јанковића, то би време досељавања било по прилици пре 200-250 г. Прво је кућа тих Гакова била на Коси, која се сада зове Попово Станиште и припада насељу Благојевица. Како је капетан-бег Церић из Новог саградио кулу за време Лаудона Рата у Рујишкој близу куће Гакове, па су их пролазници а особито Турци узнемиравали, саселе одатле у шуму, на терасицу речице Војскове. На старом кућишту ,, кућерини ,, остане стан и благо, због чега се и сада зове Попово Станиште."
Да нису они цазински Поздерци - Хамдија, Хакија и екипа?
Пиплице су пореклом католици из Далмације, и мислим да не постоје као православци.
Пајовић, Богетићи, Никшић, I2-Z17855
Има их и Срба из Лике (околина Доњег Лапца). Тестирани живи у Србији, али се зове Адам, па је све могуће. Подграна J-Z631 није нешто типична за западнокрајишки простор.
Да, у том случају не би требало да ове гране има међу Србима.
Танковић, муслиман, Источна Босна, N-L1034
Танацковић, Бијељина, R1a-M458>L1029>YP417
Танацковић је из села Градац (Градац-Ступањ), слава Јовањдан. Иако према његовим речима нису у сродству са Танацковићима из Велике Обарске, с обзиром на исту крсну славу и географску близину, то делује мало вероватно.
Видаковић, непознато, I1-P109
Пекушић, муслиман, Херцеговина, R1b-L48>Z326
Код Срба са 23andMe се међу припадницима T групе често јавља подграна T-M70>L208>CTS2214, а негде и низводна T-M70>L208>CTS2214>CTS8512. Овој подграни припадају и Маршићани (Никољдан) из Крагујевца. Треба размотрити опцију да овој подграни могу припадати неке породице из ДНК пројекта, посебно из централних српских области.
На истоку Србије и у Македонији је већ нешто другачија слика, односно ту је заступљен један други кластер T.
Артуковић, муслиман
Чкоњевић, Мратиндан, Нова Варош, R1a-Z280>CTS3402
Верује се да је старије презиме Чкоњевића гласило Коњевић. У Божетићима се 1873. помињу двојица Чкоњевића (Писанија манастира Милешеве, 1863-1897)
Занимљиво...
Према Филиповићу, Лакићи су Пејовићи из Бањана, а у височкој нахији су им род Лукићи из Мисоча и Бодироге из Мракова, као и дио Хаџића из Кадарића.
Лакић, вероватно Јовањдан, Очевље, Бреза, Средња Босна, N-P189.2
Мркајић (и верзија Мркаја), Јовањдан, вероватно околина Сарајева, N-P189.2Како каже Паовица: "Мркајићи су живели у пределу Добрићевских греда у Дубочанима, а овде су доселили са Петровића, из Доњих Бањана. Мркајићи су род са Бијеловићима и са Миљанићима из Бањана; близак су род, јер се међусобно не узимају. Мркајићи славе Јовањдан."
Мркаје би требало да су пореклом из Бањана. Међутим, Мркајићи из Бањана, као и Бијеловићи, наводно воде порекло од Миљанића, а они припадају I1-Z63.
Веруовић, Лучиндан, Пријепоље, I2-Z17855
Веруовићи имају предање да су од ровачких Булатовића.
Знамо колико су Булатовићи хетерогено братство, па није немогуће да се неки старији род прибратио Булатовићима, те да су од тих прибраћеника настали Веруси / Веруовићи.
Са друге стране, утврђена подграна би могла да укаже на порекло Веруовића од ровачких Љешњана.
https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/#_ftn45
Не би, Веруовићи највјероватније припадају подграни I2-Z17855>BY190177
Е, добро, нисам знао за тај детаљ.
Има ли родова у том окружењу који су BY190177?
Чучковић, Обљај, Глина, I2-S17250>PH908>Z16983
У пројекту већ постоји резултат Чучковића (слава Ђурђевдан) из овог краја, али они припадају хаплогрупи N-P189.2.
Комљеновић, вероватно Петровдан, Глина, E-V13
и међу резултатима са маркерима постоје Комљеновићи из овог краја, генетички род Васојевића E-Y37092.
Скерлић, непознато, I2-S17250
Ово су највероватније Скерлићи из Шумадије. Од њих је пореклом и чувени српски књижевник, Јован Скерлић.
Липовац, Топола:
Село је најпре било у јарузи поред Сушице. Најстарије су породице: Скерлићи, Зечевићи и Реаци; оне су биле у селу пре Устанка. Данас су у селу ове фамилије:
- Скерлићи (Петровићи, Јовановићи) 16 к. Слава: св. Лука.
- Аврамовићи 11 к. Слава: Слава: св. Лука.
- Лазићи (Гавриловићи) 5 к. Слава: св. Лука.
По причању старих људи Скерлићи, Аврамовићи и Лазићи су једна фамилија. Раније су имали заједнички трпезар код брезовачке цркве. Прадедови се доселили од „Бијелог Поља — Сјенице”.
Реаци (Реаковићи, Ђорђевићи, Тодоровићи, Лукићи) 15 к. Слава: св. Лука, преслава: Велика Госпојина. И њихови стари су пре Устанка дошли од „Бијелог Поља — Сјенице“
По свему судећи, пореклом Никшићи
https://www.poreklo.rs/2013/07/14/iseljeni-nik%c5%a1i%c4%87i/
Аксентијевић, Митровдан, Рамаћа, Крагујевац, I2-S17250
Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.
Јаковљевићи (Миловановићи, Јаковљевићи, Аксентијевићи, Тошановићи-Тошићи; Лазовићи и Ристићи), Комадине (Горња Моравица), Митровдан.
https://www.poreklo.rs/2015/05/10/poreklo-prezimena-selo-ramaca-stragari-kragujevac/
Попара R1a-M417, ово је изненађење.
Распрострањено је презиме, а има их муслимана и Хрвата.
Само је питање одакле и коју славу прославља. Типујем да је из средње Босне или Крајине.
Томашевић, Црна Гора, R1a-M417
Ђајић, Мратиндан, Требиње, Херцеговина, E-V13Овај је већ раније био објављен или је ријеч о другом тестираном?
Овај је већ раније био објављен или је ријеч о другом тестираном?
Барјактаревић, муслиман, непознато, I1-P109
Кнежић, непознато: I2-Y3120>Z17855
Уколико није у питању скраћена верзија презимена Кнежевић, ово могу бити Кнежићи из Далмације, или Херцеговине. У породичним презименима постоји и презиме Скочић.
Како је ових дана актуелан филм "Тома", заинтригирало ме и порекло певачице Силване Арменулић (Зилха Барјактаревић). Она је рођана у Добоју (не знам да ли је одатле и пореклом) 1939. године. Тестирани са именом и презименом као овај I1-P109 са 23andMe на мрежи постоји једино у Добоју (порекло).И личи понешто на Швеђанку 😄
На попису Босне и Херцеговине из 1991. године не проналазим муслимане Барјактаревиће у Добоју, али их је било у околним местима. Судећи по овим подацима, Силвана би могла бити "дробњачког" порекла по очевој линији?
https://www.youtube.com/v/piFjvxtOHZ8
(https://i1.sndcdn.com/artworks-c0be703b-6904-4db8-8788-e600ec61d502-0-t500x500.jpg)
Дангубић, Херцег Нови, I2-S17250Уз сво поштовање информацији као таквој овај 23&ме је озбиљна превара...питам се да ли ови људи што раде тестове тамо имају икакав осјећај да су нешто сазнали...
Пејаковић, Црна Гора, I2-S17250
Глишовић, Србија, I2-S17250
Павлов, Долово, Панчево, I2-S17250
У Долову је било барем две несродне гране Павлова. Досељени су из околних села, Старчева и Омољице, а славе Никољдан и Ђуриц (Ј. Ердељановић, Срби у Банату).
Шавија, Никољдан, Гламоч, I2-M423>CTS5966
Šavije su se doselile iz Petrova Polja, ispod Drniša, u Sajković, u Livanjskom Polju. Tu su imali „dobru kuću, dobro stanje i vlastitu zemlju“. Ali im izgori kuća i u njoj tapija. Onda su ih livanjski begovi Firdusi hteli načiniti kmetima. Petar Šavija dođe Derviš-alajbegu „Pilipoviću”, koji je poginuo na Mišaru. Vagan je tada bio nekog Turčina Zeca. Derviš ga obesi i njegovu zemlju da Petru. Kad su Šavije oko 1838. godine bile u jednoj kući imale su do 3000 ovaca, koza, ovnova i jaraca; 700 jaganjaca, 200 jaradi i 24 teleta. Oko 1876. godine neke Šavije su se odselile u kmetstvo, u okolinu Sanskog Mosta.
https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-vagan-glamoc/
Ватренијим навијачима Црвене Звезде сигурно је познат један од вођа звездиног севера, Владимир Шавија.
Медвидовић, католик, Хрватска , I2-S17250
Карловић, католик, Хрватска, I2-S17250
Боичић, католик, I2-S17250
Чоловић, католик, Хрватска, I2-S17250
Ловашић, католик, Славонија, I2-S17250
Морић, Марин Морић, католик, I2-S17250
Галешић, католик, Голињево, Ливно, I2-S17250
Шољић, католик, БиХ, I2-S17250
Уз сво поштовање информацији као таквој овај 23&ме је озбиљна превара...питам се да ли ови људи што раде тестове тамо имају икакав осјећај да су нешто сазнали...
У смислу што нема дубљих информација ? Није превара, већ је једноставно тако конципиран тест. Открије се основна Y-DNA хаплогрупа (ко има среће сазна и дубљи SNP некад), мајчина хаплогрупа, тј mtDNA, а добије се и некакав аутосомални пресек (+ мноштво мањих анализа), па се резултати свакако могу пребацити на GEDmatch. Цена је притом 99 долара.No coments😘
Питао сам неке наше људе који су тестирани због чега је толика навала на 23andMe, одговорили су да 23andMe једноставно има добру рекламу преко. А на крају крајева, ово што се добије тамо даје неке основне податке о даљем пореклу и вероватно вреди тих пара (86 еура).
Немој само и ти ону причу о преварама и BIGY. ;) Свако може да се тестира где жели, нико га не приморава на то. У принципу, људи који се тестирају преко 23andMe тешко могу да "сваре" и ове основне информације, пошто најчешће нису упућени, а камоли некакве дубинске тестове. Дакле за оно што људима треба (а већина су обични људи, не фанатици заљубљени у ГГ), 23andMe вероватно изгледа сасвим коректно.
Дакле апропо ове приче о лабораторијама које нису добре, не пружају довољно инфо и као такве изгледају као некаква превара, треба рећи следеће. Јако је добра особина, да не кажем пожељна, када човек може да се измести мало у позицију другог и онда сагледа ствар. Дакле не гледају сви на ово као фанатици који траже дубљи SNP на простору Дробњака и слично, већ желе само основне информације о пореклу. Дакле из твог угла изгледа као превара, из угла неке друге особа као једна корисна ифморамција о генетичком пореклу предака.
Тестирани је пореклом из Шибеника, вероватно из Коњеврата. Слава би требало да је Никољдан.
Џепина, Јовањдан, Голубић, Книн, E-V13
Џепина, Голубић (кнински) св. Јован 106 (19). За Џепине је забележено да су "дошли y 18. веку" Имају породичне надимке: Науано, Скорупани (новији надимак), Лазарићи, Николићи и Танасићи. Којадин "Жепина" из "Равних Котара" учествовао је y нападу на Турке у Плавном 1684. године. Вероватно је он био један од предака Џепина, сније досељених у Голубић. Вреди Поменути, да је Вукадин Жепиновић био један од вођа сеобе из Лике y Морполачу у јулу 1684. године. Према томе, старина котарских и голубићких Џепина (Жепина) је вероватно у Лици. Џепине спадају у "старосједиоце" односно у ред најстаријих досељеника у Голубићу.
У околини Книна, а то смо помињали и раније, постоји веома висок проценат хаплогрупе E-V13.
Нимчевић, католик, Суботица, R1b-Z2103>CTS9219
Шубо, муслиман, Шуљци, Фоча, I1-P109
Џигурски, Србија, по свему судећи Војводина, N-P189.2Bašice su bile pravoslavni rod iz Ljubinja
Миљанићи помињу верзију овог презимена, чији су корени на простору Црне Горе:
ЧИГУРАШ, Бечеј, из Чигура (код Чуруга), као: Џигурски, други у Новом и Старом Бечеју, као: ЧИГУРАШЕВ, раније Јанком од Јанковића из Црне Горе
Бешлић, католик, вероватно БиХ, J2b-M241>L283
Арнаут, муслиман, Средња Босна, J2b-M241>Z638>Z631
Ово лако могу бити Арнаути из околине Зенице. Тамо постоји и село Арнаути, где је породица са истим презименом убедљиво најбројнија на попису БиХ из 1991. (преко 300 чланова, ако добро памтим).
Азабагић, муслиман, Тузла, J2-M172
Пастуловић, католик, Славонија, J2a-M67
Башица, католик, јужна Далмација, вероватно околина Дубровника, G2a-L497>L42
Папић, католик, Хрватска, T1-M70
Милановић, Лугавчина, Смедерево, I1-Z63>Y6228
Ерор, Врачевдан, Замлача, Двор на Уни - I2-L621
Тестирани је радио тест преко Ancestry DNA, па је из сирових резултата овог теста YSEQ-ов Cladefinder (https://cladefinder.yseq.net) одредио L621 као најнижу подграну коју је могао да извуче.
Нишевић, Јовањдан, Двор, Банија, N2-P189.2
Врховац, Јовањдан, Прњавор, Република Српска, I2-S17250
Занимљиво, већ имамо тестираног Врховца са истом славом и из исте општине, али он је E-BY4455.
Врховац је доста често презиме на подручју општине Прњавор. Јовањдан славе Врховцу у с. Чивчије и у суседном с. Бранешци. Вероватно се ради о истом роду. Предање им је да вуку корене из с. Масловаре (о. Котор Варош).
Поткоњак, непознато, I2-S17250>PH908>Z16983
Презиме доста специфично, карактеристично за крајишке Србе. Присутно код усорачких Срба са подручја Лике (слава Јовањдан). Судећи по крсној слави, уколико је Поткоњак личког порекла, може лако бити везе са осталим крајишким родовима I2-Z16983 Јовањдан.
Korenički su Srbi sami bez pratnje izbjegli s turskoga područja kada su se uvjerili da su Turci obaviješteni o njihovoj svezi s Primorskom krajinom, te su se skupili kod Otočca. Tu su oni čekali da se stvori odluka kamo će ih naseliti. Krajiške su vlasti o tom imale više prijedloga, a na koncu je primljeno mišljenje velikoga kapetana senjskoga Petra Zrinskoga da se Uzorčani nastane u Gackom polju između Otočca i Brloga. To je naseljavanje i izvršeno u rano proljeće 1660. Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom. Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.Istočni diotih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima,Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.
U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići, Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići,Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko,Kangrge, Kosići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići,Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Predovići, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići,Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Šušnići, Varde, Vlaisavljevići,Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.
Малешевићу, хвала вам на овим информацијама.
Било би интересантно ако би се могло ступити у контакт са Врховцем на 23андме. Пошто је Врховац Е групе старије лице и подграна им је врло специфична и ријетка.
Пантић, Лучиндан, Славин, Вареш, I2-S17250
Према подацима Миленка С. Филиповића, једини Пантићи који се помињу у Височкој нахији на почетку 20. века, јесу они из села Славин, данас општина Вареш. Више о њима:
Православни су дошли на Славин пре куге. Од њих су изумрли Пуре. Лазаревићи, Вељанчићи и Тоичићи (12) су заједничког порекла. Сродство је међу њима већ толико далеко, да међу собом ступају у брачне везе. Старином су Миобратовићи из Херцеговине. Даље порекло воде из Требеси код Никшића. Најпре су се били населили у "Већу под Чемерним. Исте сугодине прешли на Рокоче. Имали су велики мал, али им се ни ту није земља допадала за стоку. Одатле су гледали Стијене над Планиницом, и мислили да ће им ту бити добро. Један од њих дође на Планиницу да види, и кад је чуо да има хали чифлук Бјелопољаков, отишао је до бега. Кад је Бјелолопољак чуо да имају силиу стоку (400 глава ситне стоке и 30 коња), дао им је чифлук, и тако су се они населили на Планиници. Била су их тада три брата: Стјепан, Панто и Јовеља. Ту су били кметови, али су почели куповати земљу по Славину, док нису купили цело село, и онда су некипрешли на Славин. Први је прешао Панто, од кога су сви Пантићи око Вареша. Његови потомци на Славину носе поменута презимена. Вељанчићи су прозвани по некој баби, која је била с Веле. Лазаревићи се зову по свом четвртом претку Лазару, који је био син или унук Паитин. Марко Лазаревић, коме је сада 60 година, зна ове своје претке: Нико—Никола–Лазар Панто. Сви служе Св. Луку.
Судећи по слави, хаплогрупи и предању, Пантићи из Славина се вероватно добро уклапају у генетички род Никшића.
91. Пантић, Лучиндан, Славин, Вареш
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду А2 у табели Српског ДНК пројекта.
Пантић недвосмислено припада роду Лучинштака чија је матица у Херцеговини. Овај род открили смо кроз херцеговачки подухват, па већина резултата, нажалост, није јавна. Једини јавни припадник је још Бодирога из Челебића код Фоче.
Пантићев хаплотип разликује се само на једном маркеру од Бодироге, као и од једног нејавног хаплотипа (све на 23 упоредива маркера).
За групу родова којој припада Пантић Миленко Филиповић каже да је прва дошла на Славин, „пре куге“, и да им је даље порекло од Требјесе код Никшића.
Од овог рода требало би да је глумац Боро Стјепановић.
(https://i.postimg.cc/HxnKThDf/vijesti-08-05-2020-5eb563f7d6774.jpg) (https://postimages.org/)
Богојевић, непознато, I1-Z63>Y6228
Свичевић, Никољдан, вероватно потез Бродарево-Пријепоље, R1a-Z280>CTS1211
О Свичевићима и њиховој вези са Томашевићима (такође R1a-Z280), писао је детаљније Небо на следећој теми: https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/
Тарбушковић, католик, Хвар, Q-M378>Y2209>Y2225
Вероватно је ово нижа подграна и за корчулску породицу која припада Q2 хаплогрупи. Што би опет значило да је веза између њих и наших Братоножића стара, на нивоу од пре око 3400 година (према тренутној Yfull рачуници).
https://yfull.com/tree/Q-Y2209/
Вероватно су сви https://yfull.com/tree/Q-BZ3000/ само нису дубље тестирани.
Пецотић из Хрватске, са 23andMe, је Q1b-Y2225
Вероватно су у питању Далматинци
https://actacroatica.com/en/surname/Pecoti%C4%87/
Yfull стабло
https://www.yfull.com/tree/Q-Y2225/
Хрвати из Далмације (резултати са 23andMe)Изгледа да само проналазе Q-Y2225. А у Хрватској има Q-BZ3000 на FTDNA.
Узорак = 163
Q1 = 1.8%
Q1-Y2225 = 1.8%
Хаплогрупа Q се јавља код тестираних са острва, као и код резултата са маркерима (подграна Q-Y2209)
23andMe користи ограничени скуп SNP-ова и питање је да ли је Q-Y2225 идентификовао баш на основу SNP-а Y2225 и да ли на 23andMe постоји неко код кога су пронашли Q-BZ3000?
Изгледа да само проналазе Q-Y2225. А у Хрватској има Q-BZ3000 на FTDNA.
https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/Q;name=Q-BZ3000 .
https://yfull.com/tree/Q-BZ3000/
Први пут чујем да међу тестиранима из ЦГ има муслимана који припадају роду Братоножића. Које братство је у питању?
Нема тог SNP-а.
тренутно су на 23andMe
Q-M378: Братоножићи, Срби из Републике Српске и Србије
Q-M378>Y2209: Црна Гора (Срби и муслимани)
Q-M378>Y2209>Y2225: Срби (Црна Гора и Србија) и Хрвати из Далмације
Q-L472>L205.2: непознато
Q-L472>L713: Срби
Q-M346: Хрвати из Дубровника и муслимани из БиХ
Где си то нашао? Нисам видео да се овде на теми помиње.
Q-M378>Y2209: Црна Гора (Срби и муслимани)
Рнић, Пантелијевдан, Отишић, Врлика, I2-S17250
Рнићи се у историјским изворима бележе и као Ернићи. С обзиром на славу, сасвим сигурно постоји генетичка веза са осталим крајишким породицама које славе Св. Пантелију (подграна I-Y188845). Иако је реч о ређој крсној слави, свакако је велико откриће да су крајишке породице које прослављају Пантелијевдан све међусобно генетички блиске. Изузетак су једни Рудићи са Баније, који припадају E-V13, али су други Рудићи из истог места такође I2-Y88845.
Памтиш ли још, који је то историјски извор?
Рнићи су старином Хрнићи, исто како су и Рељићи заправо Хрељићи. Хрнића има муслиманима у Приједору под Козаром. Исти географски крај дијеле Рнићи, Водогази и Сантрачи.
Да ли можда постоји нека идеја/иницијатива да се ови силни SNP резултати са 23andMe консолидују у неку табелу?
Уложен је огроман труд да се испрате резултати на 23andМе и објаве овде, већ има 200 страна, ту је гомила вредних и корисних резултата за истраживаче, али претраживање је сада екстремно тешко, јер више не ради опција "Све" (да се цела дискусија прикаже на једној страни).
Први пут чујем да међу тестиранима из ЦГ има муслимана који припадају роду Братоножића. Које братство је у питању?У питању је Шахиновић из Гусиња, Род Братоножића.
Романовић, Србија, G2a-L497>L42Презиме у складу са прапореклом. 8)
Презиме Романовић се јавља на простору Централне Србије, изгледа нешто чешће у расинском округу, где је подграна G2a-L42 иначе прилично заступљена.
Рнић, Пантелијевдан, Отишић, Врлика, I2-S17250Božidar Simić nalazi da su Rnići starinom Dragolovići potomci Petka Dragolo(j)vića iz banderije Nikole Šarca:
Рнићи се у историјским изворима бележе и као Ернићи. С обзиром на славу, сасвим сигурно постоји генетичка веза са осталим крајишким породицама које славе Св. Пантелију (подграна I-Y188845). Иако је реч о ређој крсној слави, свакако је велико откриће да су крајишке породице које прослављају Пантелијевдан све међусобно генетички блиске. Изузетак су једни Рудићи са Баније, који припадају E-V13, али су други Рудићи из истог места такође I2-Y88845.
Rnić (Ernich, Ergnich, Ernić)
Slave Svetog Panteliju. Rnići su starinom Dragolovići. U popisu banderije harambaše Nikole Šarca za područje sela Civljane navodi se 1692 godine Petco Dragolovich s trima članovima porodice. Dragolocvic Maxim dobio je investituru na zemlje u Otišćiću. Božo, Nikola, Jovan i Ilija pok. Maksima Dragolovića rečenog Ernić iz Otišića koji su živjeli u velikoj porodici od 19 članova, dobili su 25.8.1760 tri kampa obradive zemlje koja je pripadala tom selu, a ranije je pripadala pok. Jovici Petroviću koji je 18 godina ranije otišao u Tursku. Zemlja je bila ispod zidina Šušnjara.
Цвијановић, Јовањдан, Толић, Удбина, J2b-M205
Преци племена Цвијановић, чији потомци живе у Пишаћу, не спомињу се ни у једној од група које су се селиле са турске територије на подручје Војне крајине. Цвијановићи се уопште не спомињу за вријеме турске вдадавине. Тек послије одласка Турака, каже се, да су Цвијановићи доселили у Пишаћ са Косиња. Вероватно су њихови преци по доласку у Лику одмах населили Косињ и његову околину одакле се нису помјерали све до одласка Турака. (Гојко Кнежевић, Удбина и њена села)
Иако се Цвијановићи не помињу на оном првобитном списку Усораца, сва је прилика да су генетички блиски овој групи родова, као и другим Личанима J-Y22059 са славом Јовањдан.
"Između tih naseljenika poreklom su bili od Vilića: Arambašići, Banjani (Banjanin), Cvijanovići, Diklići, Dogandžići, Grahovci, Mandići, Mašići, Narandžići i Vukmanovići, a Panjkovići od Brloga."
https://www.poreklo.rs/2012/07/15/poreklo-prezimena-selo-jo%C5%A1an-udbina-lika/
Чеко, Oakville, Ontario (Канада), E-V13
Тестирани није оставио више података о пореклу. Носиоци презимена Чекo из овог, и околних места у Канади (Hamilton), воде порекло углавном из Книна и Полаче (Книн). Слава Ђурђевдан.
Од ових Чека из околине Книна води порекло и чувени Гаврило Принцип (Обљај, Босанско Грахово).
https://www.poreklo.rs/2014/01/04/poreklo-gavrila-principa/
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Gavrilo_Princip%2C_outside_court.jpg/220px-Gavrilo_Princip%2C_outside_court.jpg)
Живановић, Пљевља, R1b-U106>L48>Z326
У пљеваљском крају постоје и муслимани Живановићи, а како нема личног имена, није сигурно од којих је Живановића тестирани. Да је подграна R-L48 присутна у околини Пљеваља говори нам и резултат православаца Лисица (слава Никољдан), као и муслимана Чаушевића.
Нигде нисам раније приметио резултат лисица. где је извор, исто 23andMe? Значи са овим резултатом смо вероватно добили хаплогрупу Војиновића поблаћана.
Ласица, Никољдан, Пљевља, R1b-U106>L48
"Ласице у Нангама су пореклом од Ласица из Грабовице код Шавника. После 12 година успео је Милинко да освети брата и побегне са 4 мала сина
1860. године у Петине. Ту је дошао у сукоб са 'Буковићима, па је прешао у Плијешевину, на добро имање неког аге. Синови су му били: Милија, Ристан, Крсто и Божо." (Милета Војиновић, Пљеваљски крај)
Јесте извор 23andme. Тестирани се презива Ласица:
Литобац, Славонија, I2-M423
Литобац је српско презиме из Источне Славоније и Западног Срема (Вуковар, Ђаково, Бели Манастир).
Данчуловић, Никољдан, Данчуловићи, Жумберак, I2-S17250>PH908>Z16983
"Етнички чиста, српска насеља у жумерачком крају половином XVI века била су: Бадовинци, Брашљавица, Брезовац, Будињак, Височ, Врањак, Глушиња, Голеши, Грабар, Грич, Дани, Данчуловићи, Дољани, Драшћи Врх, Драгошевци, Дучићи, Језерница, Кашт, Крављак, Куљаји..." (Војин С. Дабић, Војна крајина - Карловачки генералат, 2000)
Данчул је најизразитији пример неког Влашког имена, а испао је I2-PH908. Овакве ствари се често дешавају.
Данчул је најизразитији пример неког Влашког имена, а испао је I2-PH908. Овакве ствари се често дешавају.
Данчул је најизразитији пример неког Влашког имена, а испао је I2-PH908. Овакве ствари се често дешавају.
На жалост, и аутори књиге о Србима Цетинске крајине, подлегли су пропаганди о романафоним Власима на нашим подручјима па закључује за цетинске Влахе из 1436. године да су "Власи у то вријеме већ говорили словенским језиком." Као да су некад говорили романским!!! Даље слиједи, по мени неутемељен закључак, да су цетински Цетински Власи и Срби те 1436. године били два различита етноса јер су у повељи о цетинским власима наведени засебно, а управо је та повеља доказ да се ради о статусним власима поријеклом из српског краљевства, јер се преносе исте формулације из српских повеља "да не може отдати влах на срблина и сл". Без обзира на добар материјал сакупљен о презименима Срба Цетинске крајине овај историјски дио књиге је баш разочаравајући и површан.
На жалост, и аутори књиге о Србима Цетинске крајине, подлегли су пропаганди о романафоним Власима на нашим подручјима па закључује за цетинске Влахе из 1436. године да су "Власи у то вријеме већ говорили словенским језиком." Као да су некад говорили романским!!! Даље слиједи, по мени неутемељен закључак, да су цетински Цетински Власи и Срби те 1436. године били два различита етноса јер су у повељи о цетинским власима наведени засебно, а управо је та повеља доказ да се ради о статусним власима поријеклом из српског краљевства, јер се преносе исте формулације из српских повеља "да не може отдати влах на срблина и сл". Без обзира на добар материјал сакупљен о презименима Срба Цетинске крајине овај историјски дио књиге је баш разочаравајући и површан.
Крга, Никољдан(?), Крајина, N-P189.2
Презиме се најчешће среће код Срба из Западне Славоније. Присутно је још у Лици, на Банији и Кордуну. Слава је свуда, чини ми се, Никољдан, па може бити да постоји међусобна веза.
Пауновски, Велушина, Битољ?, I2-Y3120>Y4460>Y3118
не сећам се да смо раније имали SNP I-Y3118 на 23andMe. Свакако новина. Не знам колико је подграна присутна код Јужних Словена: https://www.yfull.com/tree/I-Y3118/
Војиновић, вероватно Стевањдан, Јајце, I2-S17250
Васић, Горња Пецка, Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250
Глигорић, вероватно околина Прњавора, R1a-M458>L1029>YP417
R1a-Z280>CTS1211>CTS3402Мустапићи, католици су по предњу поријеклом од православних Ђурђевића из Пољица у Попову. Славе Лучиндан. Ове гране CTS3402 има и у Попову.
Мустапић, католик, Далмација
E-M132>CTS736
Ћеранић, непознато
Да овде није дошло до неке грешке? Колико видех на Yfull стаблу, ова подграна би требала бити од хаплогрупе Е2, која је готово искључиво подсахарска афричка?
https://yfull.com/tree/E-CTS736/
Не, тај SNP је у питању.
Да овде није дошло до неке грешке? Колико видех на Yfull стаблу, ова подграна би требала бити од хаплогрупе Е2, која је готово искључиво подсахарска афричка?Prema razgovoru sa Antrogenike izgleda da identična grana postoji kod Albanaca iz Golog Brda i regiona Mati. Nešto ima na prethodnoj strani kao i nešto niže od Keljmendijeve poruke
https://yfull.com/tree/E-CTS736/
Prema razgovoru sa Antrogenike izgleda da identična grana postoji kod Albanaca iz Golog Brda i regiona Mati. Nešto ima na prethodnoj strani kao i nešto niže od Keljmendijeve poruke
https://anthrogenica.com/showthread.php?3821-Albanian-DNA-Project&p=715854&viewfull=1#post715854
То би онда значило да је Ћеранић тренутно први потврђени српски припадник те подгране, колико видех, E1a хаплогрупе.
Врло чудно. Било би добро сазнати који Ћеранићи су у питању. :) Презиме није толико често.
R1b-U152
Пљеваљчић, непознато
могу бити у питању Хрвати, али и Срби, чије је даље порекло у пљеваском крају, где већ има припадника R-U152.
Буљ, Стевањдан, Пристег, Бенковац, I2-S17250
Матица ове породице је у Горњем Пристегу. На попису из 1756. помињу се Трифун и Никола Буљевић, а у суседном Церању исте године помињу се Марко и Илија Буљевић. Године 1853. помиње се Симо Буљ "речени Лукач" из Пристега. Судећи по крсној слави и хаплогрупи, највероватније постоји генетичка веза са I2-PH908 породицама (Стевањдан) из Лике и Северне Далмације.
Голијанин, Јовањдан, Сарајево, N-P189.2
Ово су Голијани пореклом из Херцеговине.
GOLIJAN (p) u Slatu (Nevesinje) i Jezeru (Borač). U Jezeru su najstarije porodice. Doselili su oko 1600. godine "ispod Golije". U selu ih ima "samo dvije kuće" koje su na manastirskom vakufu "pa se za to, vele seljaci, ne mogu namnožiti". Od ovih Golijana potiču i "oni po Nevesinju" (59:228,320). Ima ih i u Krekovima (Nevesinje)."
...
R1b-U152
Пљеваљчић, непознато
могу бити у питању Хрвати, али и Срби, чије је даље порекло у пљеваском крају, где већ има припадника R-U152.
R1b-U152>L2
Жижић, Аранђеловдан, Дробњак
Ковачевић, муслиман, Црна Гора
Весковски, Македонија
R1b-L51>Z209
Бојанић, непознато
R1b-U106>DF98
Личанин, непознато
R1b-Z2103>CTS9219
Бишевац, муслиман, Црна Гора
Џаферовић, муслиман, Бар, Црна Гора
Хоџић, муслиман, непознато
Селмановић, муслиман, Црна Гора
Пљеваљчића има у Фочи, они су из села Превраћ. Нисам знао да постоје Хрвати Пљеваљчићи, знаш ли где их има?
Срдановић, Србија (вероватно Западна), I2-Z17855
Жигић, Србија? I2-M423
...
Сви предлози су добродошли.
Додао бих посебну колону "регион" за све тестиране без маркера. Мислим да је важно због неке опште прегледности.
Додао бих посебну колону "регион" за све тестиране без маркера. Мислим да је важно због неке опште прегледности.
Највећи проблем је како изделити Србију по регионима. Поента је да подела има смисла и да се поклапа са миграцијама. Делимично бих користио поделу из ДНК пројекта, али она није баш најтачнија, будући да је урађена по узору на управне округе.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/19/Districts_of_Serbia.gif)
Тако имамо ситуацију да су Лозница и Крупањ у Мачви, Бајина Башта и Чачак у Старом Влаху, итд.
Можда је добро користити следећу поделу
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2b/Serbia022-sr.png/250px-Serbia022-sr.png)
У доброј мери се поклапа са Цвијићевом мапом миграција, али је преширока свакако
(https://i.postimg.cc/LsW-Ghs2V/Migracione-struje-Srbija-Cvijic.png)
Црну Гору, Хрватску, па и Босну, није тако компликовано поделити. Црна Гора се нпр. састоји из Старе Херцеговине, Старе Црне Горе, Приморја, Зете и Брда.
Сви предлози су добродошли.
Можда помогне:
(https://imgur.com/Z3GJ6ZC.png)
Зар није најбоље да се држиш регионалне подјеле са Српског ДНК пројекта? Можда та подјела није идеална, али ми је некако логично због сналажења да ти региони буду усаглашени.
Можда највише смисла има: Централна и Источна Србија (Косовско-Ресавски дијалект) Јужна Србија (Призренско-Тимочки), Војводина као регион за себе, и Западна Србија (сви остали дијалекти).
Јер хаплогрупе углавном прате ову подјелу, с тим да има неких локалних одступања, на примјер Мачва има повишен R1а, а Банат Е-V13.
Сљедеће што би требало одвојити је Источна Србија, али ту би свакако требало одвојити Србе од Влаха/Румуна, претпостављам да још нема довољно тестираних на 23andme за то.
Ево подјеле Србије на ове регионе, према Небојшиним подацима с 23andme:
Јужна Србија (Призренско-Тимочки дијалекат) (64)
I2 32.81
R1a 20.31
E 14.06
R1b 14.06
J2b 6.25
G 4.69
I1 3.13
J1 3.13
T 1.56
Централна и Источна Србија (Косовско-Ресавски дијалекат) (91)
I2 39.36
E 17.02
R1a 14.89
I1 8.51
R1b 7.45
J2b 6.38
J2a 3.19
G 2.13
N 1.06
Војводина (74)
I2 40.54
R1a 17.57
J2b 12.16
E 9.46
R1b 6.76
J2a 6.76
I1 4.05
G 1.35
N 1.35
Динарска зона: (има преко 200 узорака, па је направљена детаљнија подјела на три области)
Југозападна Србија (96)
I2 36.46
I1 14.58
E 13.54
R1a 11.46
J2b 8.33
R1b 7.29
G 5.21
N 2.08
J2a 1.04
Западна Србија (53)
I2 26.42
R1a 22.64
E 15.09
J2a 11.32
I1 9.43
R1b 5.66
G 3.77
N 3.77
J2b 1.89
Западна Шумадија (88)
I2 34.09
E 17.05
R1a 15.91
I1 10.23
R1b 7.95
J2b 5.68
N 4.55
G 2.27
J1 1.14
T 1.14
Срби из Србије (738) (сви, и они без детаљнијих података о мјесту поријекла)
I2 35.37
R1a 15.85
E 14.36
R1b 7.99
I1 7.72
J2b 7.59
G 3.25
J2a 3.25
N 2.44
J1 1.08
T 0.54
Q 0.41
H 0.14
Извор: 23andme
Хвала за овај преглед, Никац! Ово јесте нека мало шира подела, али резултати могу бити интересантни. Иако се примећују неке законитости, ипак статистика са 23andMe показује неке мањкавости. Разлог за то је вероватно велики број тестираних, али мало оних са прецизним подацима о пореклу очеве линије.
Због тога сам издвојио (болдовао) одређене нелогичности:
- висок проценат R1a за Јужну Србију
- непостојећа J2a на југу Србије
- низак проценат I2 за Западну Србију
- висок проценат J2a за Западну Србију
- низак проценат J2b за Западну Србију
Најсличније резултатима са маркерима делују пресеци за југозападну Србију и западну Шумадију, а ту уједно постоји и највећи број тестираних.
Ja bi da nešto dodam o pripadnicima haplogrupe R-M458>A11460, zapadno od Drine.
Ono što je karakteristično od negde 2019 godine na 23andMe, pripadnike R-A11460 označavaju SNP-om - R1a-Z282.
Nedavno se pojavio Ralić sa Korduna i ovi su izgleda pripadnici R-A11460:
Dragićević i Bubić su isto možda pripadnici R-A11460:
Гаћеша, вероватно Крајина, I2-Z17855
Презиме Гаћеша је карактеристично за Србе из Крајине. Иако специфично, прилично је раширено на простору некадашње Војне крајине. С обзиром на неке резултате од раније, врло вероватно нису сви генетски повезани. Од Гаћеша је иначе изашло доста српских спортиста (фудбал, кошарка, рвање, итд.).
E-V13
Тојагић
Тојагић је Личанин. У Лици већ имамо Тојаге (Јовањдан) из Велике Попине крај Грачаца, J2b-M205 и Tојагиће (Св. Врачи) из околине Грачаца, I2-S17250, што ће рећи да је код оваквих надимачких презимена у Крајини вероватно често реч о несродним породицама (није увек случај).
Кекер, Ђурђевдан, Округлица, Пашино Поље, Жабљак, I1-P109Округлица администартивно припада насељу Крш.
Кекер, Ђурђевдан, Округлица, Пашино Поље, Жабљак, I1-P109
Слабо су се трагали. . (Лубурић, 1930)
Слабо су се трагали јел се то мисли слабо су се множили, нема их пуно.
И јесу ли од Гргуревића или Гргуровића? Који је исправнији навод?
I2-S17250
Радовић, Зачеће Св. Јована, Крушевице/Херцег Нови, Црна Гора
Према једној верзији, Чепрњићи су досељени из околине Билеће крајем 17. века, док су према Накићеновићу (Бока) дошли са Грахова у 18. веку.
I2-S17250
Анђелиновић
На овој мапи ће бити сви тестирани Срби са 23andMe (познате локације).Moze se slovo haplogrupe u krugu odredjene boje, cini mi se da je vec notacija neka (I1 svijetlo plava, I2 tamno plava, J zelena, R crvena itd) uspostavljena crvena plava zuta itd... ako si vidjao Gmail account ili na androidu u kontaktima kada neko nema sliku onda su inicijali odnosno pocetno slovo imena.
https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1sxXWVjkdBOBnDryk1LljsJIzOMKQY5xM&ll=43.96683920603282%2C20.614557914843758&z=7
Како је могуће отворити највише 10 поља, засебне спискове имаће само заступљеније хаплогрупе, док ће под "остали" бити заведени припадници I2-L23, I2-M26, I2-M223, Q, L, T, итд.
Уколико неко има предлог у смислу боље прегледности, или неке друге сугестије, нека напише. Пада ми на памет да би код одређених подграна могли стављати симболе препознатљиве у оквиру појединих групација, народа. Нпр код неких I1 грана секиру, код неких подграна које везујемо за Сасе рударе крамп итд (широк је избор). Али бојим се да би нарушило озбиљност мапе.
Moze se slovo haplogrupe u krugu odredjene boje, cini mi se da je vec notacija neka (I1 svijetlo plava, I2 tamno plava, J zelena, R crvena itd) uspostavljena crvena plava zuta itd... ako si vidjao Gmail account ili na androidu u kontaktima kada neko nema sliku onda su inicijali odnosno pocetno slovo imena.
Mislim da je puno ocitije i preglednije kada je veliko slovo (u ovom slucaju konvencijom latinicnim pismom)
Mozda zalijepim primjer
Радовићи су највеће братство у Крушевицама. Ту су дошли са Луштице, а неко предање говори да су најдаљом старином из Мораче.
У млетачком катастру из 1702. године у Крушевицама постоји само један дом Радовића - Вуко Радовић са шесторо чељади. Биће да је то и први досељеник од овог рода у Крушевицама.
(Милан Милановић, „Бајкове Крушевице“)
У Забрђу на Луштици постоје Радовићи настали од претка који се доселио из Црне Горе крајем 17. века, само што они славе Светог апостола Андреја. Такође, у Клинцима на Луштици је раније постојао род Радовића, за које се сматра да су изумрли током 17. века. Можда су крушевички Радовићи настали од једног од ова два рода.
Што се њихове славе тиче, слава Зачеће Светог Јована је честа слава у Крушевицама, тако да је родоначелник крушевичких Радовића могао узети нову славу при досељење у Крушевице.
https://www.poreklo.rs/2017/10/19/lustica-naselja-i-poreklo-stanovnistva/
На Луштици имамо тестираног Бабовића (Радованићи) РН908, па би и ту могла постојати нека веза.
У мојој другој књизи Радовићи, порекло људи и догађаји, писао сам много о овим Радовићима
Батрићевић, Подгорица, Црна Гора
- Резултат Батрићевића је интересантан, пошто може бити да смо са њим открили и хаплогрупу једног дела Вељокрајана.
У мојој другој књизи Радовићи, порекло људи и догађаји, писао сам много о овим Радовићима иимам њихове старе матичне књиге и родословне таблице односно читуље. Ево само мали детаљ из моје књиге:
Радовићи су најбројније братство у Крушевицама по броју домаћинстава и по броју припадника братства. Према једном предању, дошли су у Крушевице из Луштице гдје су се доселили из Мораче. Крушевице су много сличније по начину живота Морачи, одакле су они досељени, па су због тога преселили у Крушевице. Настанили су се у Крушевицама, према предању, код породице Прњат, која им је помагала да започну у новом боравишту и у новим условима. У Крушевице су дошла двојица браће који су били фамилијарни. Браћа су се завадила. У породичној свађи Вуко Радовић је убио брата Рада. Иза Рада је остало једно мушко дијете. Вукови потомци су добили надимак Мушкети. Мушкет значи пушка, а мушкетати значи убити пушком. Вуково потомство је стагнирало до Другог свјетског рата. У Крушевицама је била само једна кућа потомака Мушкета. Сви остали припадници братства Радовића потичу од мушког дјетета које је остало иза убијеног Рада.
У млетачком катастру из 1690. год. пописане су двије куће Радовића и то: Вуко са 6 душа и Саво са 8 душа.
Pozdrav Vitomire, ja sam od Radovića s Kruševica, i slavimo Začeće Sv. Jovana. Mogu i da potvrdim da se dosta ovih činjenica poklapa i šta ja znam o porodičnom poreklu.
Милош, непознато, I1-P109
Специфично презиме, присутно код Срба из Далмације (слава Василијевдан), али и у неким другим областима.
Милоша има много више Хрвата по Далмацији и у читавој Хрватској. Ко зна колико различитих Милоша је дало такво презиме. Срби Милоши у Дрнишу славе Никољдан, за разлику од осталих који славе Василија.
Да ли постоји у доступној литератури информација о даљем пореклу Бошковића тестираних на 23andMe. Такође да ли постоји релација са неким другим родовима из околине.
"Бошковић, Никољдан, Крупањ, J2b-M241>L283"
Гојић, J2b-M241>Z631
Гојић је изгледа из Бања Луке. Гојићи су иначе углавном Срби из БиХ. У Бања Луци их је било у селима Кола Доња и Павловац. Према шематизму из 1882. славе више слава на простору Крајине.
Савић, Никољдан, Бистрица (Бањалучка) раније Црни Врх, Гламоч
FT182494+
Из рада Петра Рађеновића "Унац" о роду Штрбаца-Савића из Црног Врха:
Штрпци су се разгранали у више огранака. Под првобитним презименом Штрбац има их 19 к., под презименом Николашевић 4 к., Радановић 21 к., Савић 28 к., Мектеровић 4 к., Шпирић 3 к., Глијаковић 2 к. и Гајић 1 к. Раширили су се преко више села: у В. Штрпце, Преодац, Црни Врх, Прекају и друга. Славе Св. Николу.
Од свих својих предака Штрпци причају највише о Мијаги и Лауду. Мијага живео пре 120–150 година. Био барјактар пред „сејменима.“ Био и јако „могућан“. Владика кад би излазио овамо, сваке треће године, ноћивао увек код Мијаге.
Црни Врх
Савићи (21 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца и старином из Херцеговине. Овамо у Црни Врх прешли Савићи с Подића пре 130—150 г. Иселио овамо Вид, отац Мијагин.
Село Велики Штрбци се дели на пет крајева: Подић, Шајиновац, Жупа, Брда и Мотике.
Након овог резултата, као и резултата Штрбаца из Кистања и Босанске Крупе, јасно је да је N-P189.2 изворна хаплогрупа овог рода. Без обзира на резултат Шкорића из Горњих Штрбаца у Лици. Како је реч о старом и разгранатом роду на простору Крајине, није искључено да ће се, код изведених презимена пре свега, појављивати још неке хаплогрупе.
Добрашиновић, Никољдан, Брда (Братоножићи), Q-Y2209
Ово је први Братоножић са 23andMe којем је одређен нижи SNP Q-Y2209, сви остали су Q-M378
R1a-Z280>CTS1211>CTS3402
Љепава, Лучиндан, Требиње, БиХ
Вукелић
- LJEPAVA (p), Poljice (Popovo) i Buna (Bišće, Mostar). Ogranak su velike rodovske grupe Ivaniševića iz Poljica. U Popovu se održalo predanje o dječaku Ljepavi koji je odveden u janjičare i postao paša. Kada je taj paša došao u Trebinje, «dozvao je Poljičane i upitao ih da li im nešto treba, Poljičani su se paši požalili da su im drugi oduzeli zemlju pod Ravnom. Paša im je dao pismenu potvrdu da je to njihova zemlja i oslobodio ih plaćanja poreza. Nije im kazao ko je. U Bunu su Ljepave doselile oko 1860. godine iz Sedlara u Popovu. Slave Trojčindan (?). Ljepava ima nastanjenih i u Mostaru.
R1a-Z280>CTS1211
Предовић (могуће крајишки Предојевићи)
Радека
- Радеке са славом Часне Вериге припадају хаплогрупи E-V13. Ово могу бити Радеке са славом Мратиндан, у том случају би се резултат добро уклопио у резултат Калембера (Мратиндан, R1a-Y2613).
R1a-M458>YP417
Плећаш, Јовањдан, Крајина
Лукић
- Потврда резултата личких Плећаша
R1a-Z280>CTS1211>CTS3402
Турић, Завидовићи, БиХ
Еминовић, Сјеница, Србија
R1a-Z280>CTS1211
Делибашић, БиХ
Салкић, Клокотница/Добој Исток, БиХ
R1a-M458>YP417
Поповић, Црна Гора
R1a-M458>CTS11962.1 (R-Y23108 YSEQ)
Сијарић, Бистрица/Бијело Поље, Црна Гора
R1a-M512
Влахов, Хрватска
R1a-Z280>CTS1211>CTS3402
Лабудовић, Тешањ, БиХ
Златић, Хрватска
Будак, Свети Рок/Ловинац, Хрватска
Јураић, Герово Тоуњско/Тоуњ, Хрватска
R1a-Z280>CTS1211
Јајац, Далмација, Хрватска
Шкртић, Карловац, Хрватска
R1a-M458>YP417
Нинић
R1a-M458>L260
Саламунић/Шаламунић, Далмација/Лика, Хрватска
Марин, Хрватска
R1a-Z280>CTS1211
Шкртић, Карловац, Хрватска
I2-L38Да ли се нешто више зна о овом роду? Јесу ли православци, коју славу славе?
Вукосављевић, Хрватска
По презимену се чини да јесу.
Магаш, Далмација (вероватно околина Задра), R1a-Z280>CTS3402
Презиме Магаш није претерано често, а најучесталије је управо у околини Задра. Свакако најпознатији Магаш је Љубомир Магаш (Љуба Земунац), српски боксер и гангстер, хрватског порекла по оцу.
(https://storage.ning.com/topology/rest/1.0/file/get/9237131262?profile=original)
Prekrasno.
Prekrasno.
Узелац, Крајина, R1a-Z280>CTS3402С
Резултат занимљив због Узелаца R1a-Z280>Y2613 из Ондића крај Удбине.
Коломејац, БиХ, I2-S17250
Презиме се среће код Хрвата, али присутно је и код Срба.
Суботић, Арлијевдан, Високо, Средња Босна, I2-S17250
"Бреза, Православни: СубоаТаћи (5) су старином Дучићи из Бањaнa у Херцеговини, одакле су им стари доселили пре 60—70 г0дина. Служе „Арлијев–дан“ (св. Агатоник, 22 августа). Исту необичну службу имају и Суботићи у трновској парохији у срезу сарајевском."
Овим резултатом је вероватно потврђена веза са херцеговачким и Романијским Суботићима.
С
Можемо да вјерујемо или не, обзиром на случај Суботића-Косорића. У овом случају нарочито треба да се опрезно јер у И2 постоје три лозе Суботића (до сада).
Гдје један дио Суботића у Босанској Градишци потиче из Рисна. Што је онако доста необична рута миграције. А притом постоји и резултат Суботића из Бреза-Илијаш кои одудара хаплогрупом.
Тако само желим да нагласим ОПРЕЗНО. Без бољег теста држим и даље под упитником !
Ако је ово било иронично, не знам у чему је тачно проблем? Требамо помињати само када се открије порекло неког трговца, електричара, библиотекара? Остали су мање вредни, немају порекло? Посебно на Балкану, где се 70% становништва довија на разне начине (што данас, што кроз историју). Пусти ту причу.
Притом се пише о пореклу политичара који су 30 x већи хохштаплери од свих могућих преступника.
Наравно, увек је опрез када су у питању резултати са 23andMe. Не знам за тај хаплотип са потеза Бреза-Илијаш (иста слава?). Знам, осим ових општепознатих, још за резултат неког Суботића (слава Никољдан) из Теслића, такође I2-S17250.Све могуће јер, Суботићи Високо славе Илиндан. Временом се заборавио код неких скривени идентитет. Кад буде неко од њих урадио бољи тест ОК !
Наравно да су криминалци мање вредни од осталих. Требало би да се затру за сва времена. Али, добро, ово јесте била нека занимљивост, пошто нисам ни знао како се презивао.А ко су најгори криминалци, поготову на Балкану? Слажем се да би било лепо да се криминал затре, али би онда требало да кренемо.... па од оних који праве кампање и обећавају боље животе.
Наравно да су криминалци мање вредни од осталих. Требало би да се затру за сва времена. Али, добро, ово јесте била нека занимљивост, пошто нисам ни знао како се презивао.
Не треба да се промовишу, то свакако. Али према неким кодексима, поједини не смеју да се ниподаштавају, чак ни на форуму.
За овакве особе је сасвим легитимно да се ниподаштавају. Остаје само фактор занимљивости, за који се може рећи да је остварен.
Сасвим је легитимно ниподаштавати их са форума. Уз одсуство свих БГ кодекса, сасвим разумљиво. У реалном животу, већина би у ставу мирно причала о неким стварима и пред неким људима.
Да ту причу не ширимо, ја ћу увек неку занимљивост тога типа објавити, али и реаговати на сличне упадице.
Видим да по теби ипак заслужују неко поштовање. Слава србским јунацима! Повлачим се, уз извињење.
Видим да си ти плански улетео са упадицом у мој пост чисто да изазовеш неку реакцију (то се зове троловање). Како си пореклом из Далмације, мислио сам да ћеш можда имати неки податак о пореклу ове породице, независно од њеног "најпознатијег члана". Али то очигледно није интересантно као ово друго.
По мени, према оној хришћанској, сви заслужују неку врсту поштовања и опрост. Ко сам ја да судим. Али далеко од тога да ми то смета да рационално расуђујем.
Магаш, Далмација (вероватно околина Задра), R1a-Z280>CTS3402https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Maga%C5%A1
Презиме Магаш није претерано често, а најучесталије је управо у околини Задра. Свакако најпознатији Магаш је Љубомир Магаш (Љуба Земунац), српски боксер и гангстер, хрватског порекла по оцу.
(https://storage.ning.com/topology/rest/1.0/file/get/9237131262?profile=original)
Према Вукомановићу у Конавлима у селу Поповићи живе Клајићи, који славе зимски Никољдан. Према једном рукопису, досељени су од Колашина, у Црној Гори, почетком 13. вијека. Међутим, једно њихово породично предање говори да су старином из Величана, из Попова поља. Они су у селу заузели најпогоднији дио земљишта, што указује на њиково рано насељавање. Били су имућни и имали су своје кметове.
Клаић, Поповићи, Конавле, R1a-M458>YP417
Телечки, Крстовдан, Кикинда, R1a-Z280>CTS3402
Досељени из Телека (Мађарска), по чему су и добили презиме.
Можда је Телечки у вези са Мркаљем из Сјеничка код Карловца и Костићем из Шопића код Лазаревца, који такође славе Крстовдан и припадају грани R1a-Z280>L1280>YP3987.
Лонић, Бихаћ, I2-M223>Y4928
Смрзлић, вероватно Хрватска, E-V13
Љушић, Св. Јован Милостиви, Исток, Метохија, R1a-Z280>CTS1211
О пореклу Љушића каже се следеће:
Љушић, тридесет једна кућа. Чувају предање да су пре двеста година дошли из Ракитнице у Дреници у суседно село Синаје, одакле су после десетак година прешли у Исток. Верују да су старином из Црне Горе. Из Дренице су побегли због крвне освете. Због тога су променили презиме (Зечевић) и славу (Лесендровдан). Рођаци су им Милосављевићи, који су до 1918. године такође носили презиме Љушић и који чувају нешто другачије предање о пореклу. Слава Свети Јован Милостиви. Информатор Сретко Љушић, 85 год. (1981)
Штрбац, Ђурђевдан, Врањска, Б. Крупа
FT182494+
Свакако значајна потврда за српске N2.
О роду Штрбаца је већ доста писано, па ћу додати само мањи део тога што је Милан Карановић у свом раду 'Поуње у Босанској Крајини' написао о њима.
Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малог Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове области који славе Св. Ђурђа.
На карсној заравни испод Грмеч планине између увала сувајске, гудавачке и радићке три су Врањске.
Све три Врањске биле су једно село Врањска. Диобом спахија настала су три села. Мосура је била испашинак и она је млаће насеље.
15. Бадњевића Врањска
Штрпци 7 к. су из Далмације пре 150 г. и пали су најпре у Мали Радић, а пре Омер-паше у Врањску; славе Ђурђевдан.
16. Беширевића Врањска
Штрпци 14. к. (Ђурђевдан) из Малог Радића.
17. Врањска Мосура
Штрбац 1 к. (Ђурћевдан) из Суваје (Босна).
Штрбац, Ђурђевдан, Врањска, Б. Крупа
FT182494+
Свакако значајна потврда за српске N2.
О роду Штрбаца је већ доста писано, па ћу додати само мањи део тога што је Милан Карановић у свом раду 'Поуње у Босанској Крајини' написао о њима.
Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малог Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове области који славе Св. Ђурђа.
На карсној заравни испод Грмеч планине између увала сувајске, гудавачке и радићке три су Врањске.
Све три Врањске биле су једно село Врањска. Диобом спахија настала су три села. Мосура је била испашинак и она је млаће насеље.
15. Бадњевића Врањска
Штрпци 7 к. су из Далмације пре 150 г. и пали су најпре у Мали Радић, а пре Омер-паше у Врањску; славе Ђурђевдан.
16. Беширевића Врањска
Штрпци 14. к. (Ђурђевдан) из Малог Радића.
17. Врањска Мосура
Штрбац 1 к. (Ђурћевдан) из Суваје (Босна).
Лукач, Јовањдан, Ресановци, Босанско Грахово
Значи, министар полиције Републике Српске је N2.
Веома је заступљена N2 на ширем подручју Унца. Посебно раширена код Јовањштака, Бајићи, Бабићи, Лукачи, Келечевићи, Боснићи, Крнете, итд
То, Узи. :)
Драго ми је због овог. Штрпци ђурђевштаци су вјероватно најразгранатији род у крупском крају, а у Суваји мислим да су убједљиво највећи род. Добро је што се ова веза потврдила. Надам се да ће се врeменом открити и штрбачки SNP.
Мислим да послије овог резултата више нема сумње да су Штрпци=N2.
Одлично, значајан резултат! У Поуњу су овим Штрпцима Ђурђевштацима блиски још Тодићи, Стричевићи, Замлакари, Радићи и Кужети. Ту везу би свакако требало потврдити днк резултатима.
Веома је заступљена N2 на ширем подручју Унца. Посебно раширена код Јовањштака, Бајићи, Бабићи, Лукачи, Келечевићи, Боснићи, Крнете, итд
Велика је штета што међу њима нема ни једног дубинског теста још одрађеног. Мада је већ јасно да су сви они FGC28435+, а за неке од њих то је и потвђено директним тестирањем.Ништа не обећавам, али пробаћу да наговорим једног Бабића из Боснаског Грахова да уради дубински тест када буде неки попуст. Мени је зет и два сестрића Бабићи.
Ништа не обећавам, али пробаћу да наговорим једног Бабића из Боснаског Грахова да уради дубински тест када буде неки попуст. Мени је зет и два сестрића Бабићи.
Поздрав
Тривунић, свакако Босна
А где у Херцеговини има Сабљића Хрвата?
А где у Херцеговини има Сабљића Хрвата?Сабљићи се и у Боки помињу, само ко је конфесије?
А где у Херцеговини има Сабљића Хрвата?Постоји презиме муслиманско Сабља , Брдарићи, Пале-Прача, кантон Горажде.
Сабљићи се и у Боки помињу, само ко је конфесије?
По свему судећи још један резултат који указује на везу N2 и Штрбаца: Шпирић, непознато, N2-P189.2
О Шпирићима из Унца:
"Штрпци су се разгранали у више огранака. Под првобитним презименом Штрбац има их 19 к., под презименом Николашевић 4 к., Радановић 21 к., Савић 28 к., Мектеровић 4 к., Шпирић 3 к., Глијаковић 2 к. и Гајић 1 и. Раширили су се преко више села: у В. Штрпце, Преодац, Црни Врх, Прекају и друга. Славе Св. Николу. Казу ју да ·су се прозвали овим новијим именима по својим прецима: Николи, Радану, Сави, Мектеру (Виду), Шпири, Глиши (Глијак) и Гаји. Ови њихови преци могли су живети по прилици пре 150 година. По свима предањима која се чују о Штрпцима они су доселили овамо из Херцеговине."
Дрвар, Никољдан.
Сарић, Јовањдан, Борци, Коњиц, N2-P189.2
SARIĆ (p,m). Sarići (p) su u Borcima (Konjic). Najstarija su porodica u ovom selu. Starinom su iz Banjana u Crnoj Gori. Na Borke su doselili iz Petrovića u Banjanima “od glavodužja". Od njih potiču "Žuže u Ostrošcu i Golubovići na Blacima". Ima ih na Bradini iznad Konjica i u Mostaru (59:312). Sarići (m) su u Medanićima (Gacko). Došli su iz Stoca kod Kule u Gacku. Majka im dobila zemlju "po mirazu", pa prešli na nju (59:202). Istaknuti član ove porodice krajem XIX i u početku XX vijeka bio je dr Murat Sarić urednik islamskog časopisa "Gajret" (147:591). Sarića ima u Mostaru, Tuzli i drugim mjestima. (Милићевић)
Од породица најстарији су Сарићи. Они су прије стотину и двадесет година доселили „од главодужја" из Петровића у Бањанима. Од њих су Иванишевићи у Бијелом Пољу, Жуже у Острошцу и Голубовићи на Блацима. Веле да Сарића има у Петровићима, на Брадини, Мостару, и овдје 13 кућа (Дедијер)
Двострука потврда. И предања о пореклу из Бањана и везе са Иванишевићима (Богодол, Мостар).
Хаплогрупа I2-M423:
- Кораћ, вероватно Лика, слава Ђурђевдан
Од личких Кораћа је пореклом чувени Радивој Кораћ.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/da/Radivoj_Kora%C4%87_%281%29.jpg)
Тршић, Београд, G2a-L30>L497>L42Судећи по друштвеним мрежама, пореклом су негде из Мачве.
Карађорђе, непознато, I2-M423
Судећи по имену тестираног, ово може бити Димитрије Карађорђевић. Има веома слаба аутосомална поклапања са Србима из листе, што такође може ићи у прилог томе да је ово резултат неког од "млађих" изданака династије.
На основу резултата Кузмића из Мраморца (потомци Карађорђевог стрица), претпоставка је била да сви Карађорђевићи припадају хаплогрупи I2-Y3120. Ово може бити својеврсна потврда те везе.
Ови наведени требали би бити преци најстаријих српских породица у Вуковском. Прије свега ту мислим на Свитлице, као и на род тзв. Павловића (Живанићи, Ашкићи, Дујмићи, Золотићи, Дражићи, Никићи, Малушићи). Од Павловића тестирани су Живанићи и припадају хаплогрупи J2b-M241>Y22894 са генетичким везама на подручју Старе Херцеговине и Старог Влаха.
Појавио се резултат још једне породице из рода Павловића. Реч је о Никићима, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес, J2b-M241>Z631. (извор: 23andMe)
Вучковић, Никољдан(?), Босанско Грахово, R1a-M458>YP417Има ли података одакле су доселили ?
Карађорђе, непознато, I2-M423
Судећи по имену тестираног, ово може бити Димитрије Карађорђевић. Има веома слаба аутосомална поклапања са Србима из листе, што такође може ићи у прилог томе да је ово резултат неког од "млађих" изданака династије.
На основу резултата Кузмића из Мраморца (потомци Карађорђевог стрица), претпоставка је била да сви Карађорђевићи припадају хаплогрупи I2-Y3120. Ово може бити својеврсна потврда те везе.
Карађорђе Петровић, I2-Y3120
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/66/Uro%C5%A1_Kne%C5%BEevi%C4%87_-_Kara%C4%91or%C4%91e%2C_1852.jpg/1200px-Uro%C5%A1_Kne%C5%BEevi%C4%87_-_Kara%C4%91or%C4%91e%2C_1852.jpg)
Стевовић, вероватно Црна Гора, J1-CTS15
Биће занимљиво видети који су ово Стевовићи. Било их је у Цуцама, Дробњаку, итд.
CTS15 je ekvivalentan sa Z1828. Jedna od grana Z1828 je i ZS3128. Ne znam da li je bilo Stevovića u Šekularu.
https://www.yfull.com/tree/J-ZS3128/
Хаплогрупа E-V13
Глухајић, Аранђеловдан, Дријењани, Требиње
"GLUHAJIĆ (p), u Drijenjanima (Popovo). Smatraju ih starosjedilačkom porodicom. Slave Aranđelovdan. Iz Drijenjana su se raseljavali u Gajdobru kod Bačke Palanke, Beograd, Tuzlu i druga mjesta."
Зеремски, Јовањдан, Турија, Србобран, БачкаНајпознатији представник ове бројне бачке фамилије јесте Иларион Зеремски (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD_%D0%97%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8) (1865 — 1931), некадашњи епископ Горњокарловачки.
Хаплогрупа I2-S17250
Пејаковић, Никољдан, Богути, Цетиње
Косић, Ђурђевдан, Мокрине, Херцег Нови, I2-PH908>Z16983
"С. Накићеновић је обавјестио о поријеклу Косића из Комана у Црној Гори 1687, те да славе Ђурђев-дан. Интересантно је свједочење др Ј. Дедјера у његовој радњи “Херцеговина” у којој помиње Косиће у Љубомиру: “Косићи су прије двадесет година доселили из Мокрина у Боки кад су купили земљу у Суља Бабовића. Заједно с њима доселили су се из истог села и Дабовићи. Косићи славе Ђурђев дан, а Дабовићи Марков дан”. Према овоме наводу, Косићи и Дабовићи су концем 19. вијека селили ка Херцеговини. Свакако је необичан тренд исељавања из бокешких планинских села ка Херцеговини, који је повремено, током 18. вијека, ангажовао становништво ових насеља и који, каткад, поприма обиљежја масовности узнемиравајући млетачке власти. На почетку 18. вијека се помиње харамбаша Вуко Косић који продаје земљу Ивану Буровићу. Такође, Нико и Петар Косић у 1712."
Хаплогрупа I2-M423
Здјелар, Ђурђевдан, Крстиња, Војнић, Кордун
Хаплогрупа I2-M423
Зеремски, Јовањдан, Турија, Србобран, Бачка
Хаплогрупа E-V13
Ђурановић, Никољдан, Цетиње
Хаплогрупа E-V13
Златичанин, Никољдан, Матагужи, Подгорица
Вујовић, Никшић, J2b-M241>Z631
Сва је прилика да јесте пореклом из Шекулара:
https://www.poreklo.rs/2018/07/29/poreklo-prezimena-selo-vojmilovici-raska/?fbclid=IwAR1dGfrXHfFr7at8FzARKVF9ZdRk987d_4DyfuZT90HdA4vegDuPBFE37ao
Ови Миновићи са списка су тестирани и припадају управо генетичком роду Радмужевића.
Гаврилоски (род Коећевци), Аранђеловдан, Вратница, Јегуновце, Западна Македонија, I2-S17250
Коећевци (24 к., Св. Арханђео), и за ове се каже да су живели у суседном Моравцу. Посде су прешли у Врбан, сада му муслиманско–арбанашко седо код Глидана. Касније се вратили у Полог где су са другим родовима основали Вратницу. Имају исељених породица у Тетову (2, зову се Прцкоски), Скопљу, Београду (1) и Бугарској.
Калем, Игњатијевдан, Коњиц, E-V13>L241
"KALEM (p), u Potocima i Humilišanima (Mostar) i Bijeloj (Konjic). Kalemi u Humilišanima "znaju da su najprije stajali u Borcima, od kuge su bježali na Jasenje, pa su se opet vratili na Borke, pa su onda presli ovamo. Vele da su ista porodica sa Pantićima u Pregrađanima, Simićima na Jasenjanima i Bogdanovićima u Nevesinju. Oni su dakle Maleševci iz Riđana." Kalemi u Bijeloj su iz Potoka. Živjeli su na Borcima "pa im otac sa Boraka doselio ovdje" u Bijelu. Slave lgnjatdan."
СРЕЋНА СЛАВА СВИМА КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ ЂУРЂЕВДАН!
Тестирани Брацановићи кажу да су из Пипера. Не уклапа се због резултата Станића (R1b-BY611), па треба проверити да ли је у питању везивање за презиме из овог краја, или нешто друго.
Сад ми је одговрио Перовановић. Деда му је родом из околине Лесковца (вероватно Гајтан). Тамошњи Перовановићи би (бар према литератури) требало да су из Роваца (крај 19. века). Занимљиво да Миљанићи за Илинчиће стављају поред "Перовановићи". Илинчићи су такође Ровчани и има их на 23andMe (такође I2a).
Слава тестираних Перовановића из Лесковца је Свети Василије, што мало компликује ствар.
Уз војиненадову помоћ дођосмо до порекла ових Перовановића из околине Лесковца. Они су даље Шуковићи из Мораче.
За Шуковиће се каже да су пореклом са Чева и да су због неког сукоба са Ћеклићима почели славити Св. Василија Великог (стара слава Аранђеловдан).
Добили смо и резултат Перовановића (Зачеће Св. Јована), из Раткоцера крај Медвеђе. Реч је наравно о J2a-M92.
Појавио се резултат још једног Брацановића из Пипера. Овога пута хаплогрупа у потпуности одговара осталим генетичким резултатима, R1b-Z2103>CTS9219 (CTS1450). Остаје под знаком питања резултат Брацановића I2-S17250.
Шиљак, вероватно околина Пљеваља, I2-S17250
...
Небојша, да ли је у питању твоја претпоставка да се ради о пљеваљском Шиљку или имаш неких других сазнања? Питам то из разлога што Срба Шиљака има и широм БиХ, са различитим славама, а има и муслимана.
Претпоставка је зато што је и у породици тестираног било свештеника. Муслимане можемо искључити, Драгослав је тестиран.
Прусац, R1b-M269
- презиме Прусац се среће у западним српским крајевима
I2-Z17855
Шкобаљ, Зачеће Св. Јована (преслава Спасовдан), Суторина, раније Пријевор/Херцег Нови
Куљани од Коњица по њиховом предању потичу од Бјелогрлића из Гацка.
R1b-U152
Ибишевић, Сребреница
Да ли овај Ибишевић има генетске везе са Радовићима Богићевцима из Мораче?
Ово -ић се највјероватније изгубило као код многих херцеговачко-личких презимена.Вјерујем да је у питању исто презиме као и "Броз" , а не наводна шпанска сефардска породица Броз ,у Хрватској , као аутентична....... Ј1 -ZS1670
Брозовић, католик, Хрватска, R1b-Z2103>Y5587
Беадер, Јовањдан, Житнић/Дрниш, R1a-M458>YP417
Бојић би могао бити из Крајине.
I2-S17250
Рончевић, вероватно Никшићи, Лучиндан, Колашин
Рончевићи се не сматрају делом племена Никшића, већ старијим становништвом Оногошке жупе. Писао сам о њима на:Значи нису исти са Гатачким Рончевићима Y4460>B57> i.t.d.
https://www.poreklo.rs/2020/11/10/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-4-deo/
Јеленковић, католик, Далмација, E-V13
Пашквалин, католик, Шибеник, Далмација, I2-S17250
Јовичић, Митровдан(?), Брајићи, Будва, J2b-L283 / "У 16. столећу: Јовичићи, Живановићи, Шћепанчевићи, Раичковићи; Стојановићи досељени у 16. столећу потичу од Војковића из Ћеклића; Клаћи су досељени из Бањана (Дубочке)."
Занимљив резултат. С обзиром да знамо да су Војковићи, као и остали Ћеклићи, R1a, овде предање пада...
Али, знамо да постоје J2b M241 у Ћеклићима суседним Бјелицама, па би можда ту могла постојати нека веза.
Можда је резултат делимично под знаком питања. Од ЦГ локација ставио је само Брајићи. Мајчина страна је комплет из Војводине, очева из Црне Горе. Од ЦГ презимена ту су само Јовичић и Бјелица.Линија мојих предака по мајци исто говоре о Брајићима у ЦГ... Мада не памте ништа осим очигледног - Брајића код Горњег Милановца.
Вишњић, вероватно Крајина, I1-P109
Прекић, Никољдан, Долово, Тутин, I2-Y3120>Z17855
Да ли има случајно тестираних Лучића код ове фирме? Небитно одакле су.
Постоји неколико:Хвала😊
Лучић (старији резултат), Сарајево, I2-M423
Срби Лучићи из овог краја славе најчешће Никољдан. Сећам се да смо раније тражили порекло ових Лучића, упућује на Херцеговину свакако, е сад не сећам се да ли на неки I2, или R1a род. У сваком случају, тестирани је из околине Сарајева.
Лучић, непознато (вероватно Србин), J1-CTS5368
Лучић, католик, Стари Град, Хвар, I2-S17250
Хвала😊
Постоји неколико:Сарајево-Пале постоје три лозе Лучића кои имају три славе... дал су три лозе или три гране ни они не знају....
Лучић (старији резултат), Сарајево, I2-M423
Срби Лучићи из овог краја славе најчешће Никољдан. Сећам се да смо раније тражили порекло ових Лучића, упућује на Херцеговину свакако, е сад не сећам се да ли на неки I2, или R1a род. У сваком случају, тестирани је из околине Сарајева.
Лучић, непознато (вероватно Србин), J1-CTS5368
Лучић, католик, Стари Град, Хвар, I2-S17250
Сарајево-Пале постоје три лозе Лучића кои имају три славе... дал су три лозе или три гране ни они не знају....Које су то три славе?
Које су то три славе?Заиста не знам. Али знам кад сам школску другарицу испитивао.
Да ли је евентуално изводљиво да се у оквиру табеле СДП као помоћна табела уврсти и табела тестираних са 23&me? Значи засебан одељак са напоменом да нису тестирани у оквиру пројекта или како год...јер мислим да би значило људима да имају бољи увид и преглед одређених ситуација. Колко ми се чини број тестираних код њих је повелик и помаже да стекнемо бољу слику генерално. Изводљиво јесте сигурно него да ли је то у складу са политиком пројекта,ово је заправо питање?
Да ли је евентуално изводљиво да се у оквиру табеле СДП као помоћна табела уврсти и табела тестираних са 23&me? Значи засебан одељак са напоменом да нису тестирани у оквиру пројекта или како год...јер мислим да би значило људима да имају бољи увид и преглед одређених ситуација. Колко ми се чини број тестираних код њих је повелик и помаже да стекнемо бољу слику генерално. Изводљиво јесте сигурно него да ли је то у складу са политиком пројекта,ово је заправо питање?
Већ је од раније било питања... Ако неко има резултате маркера, само напред. Ако нема... са чиме ће у табелу? Тако је смишљена, тако се ради.Нисте разумели питање.
Свако може са својим вредностима маркера да приступи, само тада, не пре.
Наравно. Пројекат је тако дизајниран, да се без проблема могу видети и само SNP резултати. Да ли може да се креира посебна табела само са тим резултатима, свакако, мислим да је то и технички изводљиво. Слично функционише Бошњачки днк пројекат, где су у тој основној форми обједињени сви резултати (маркери + SNP). Проблем са овим резултатима са 23andMe је тзв. заштита приватности, тј не би без конкретног одобрења могли да стоје у некој јавној табели. Ја свакако евидентирам све те резултате у засебној табели.Претпоставио сам да ће приватност бити проблем али ако ћемо право појединачно објављибање овде на форуму је већа повреда приватности зато што је доступан свима а табела пројекта само члановима. Али ок, пито не скито и то је то.
Претпоставио сам да ће приватност бити проблем али ако ћемо право појединачно објављибање овде на форуму је већа повреда приватности зато што је доступан свима а табела пројекта само члановима. Али ок, пито не скито и то је то.
Излгеда да су Хрвати (истраживање није од скоро по свему судећи) имали неки свој "днк дан", или нешто слично, с обзиром да ми је Јелић указао на 188 тестираних Хрвата из Хрватске и БиХ (са све презименима)Да ли се Раосе у међувремену нешто више издефинисало или су остали ни на небу ни на земљи?
I2a + I1
Алабанда (Каштел Стари, Далмација)
Алагић (Бихаћ, северозападна Босни)
Апић (Винковци, Славонија)
Аргентин (Стара Новаља, Далмација)
Аугустиновић (Семељци, Славонија)
Бабаић (Стари Микановци, Славонија)
Багарић (Шибеница, Средња Босна)
Бан (Штоковци, Истра)
Барач (Јовићи, Далмација)
Барилић (Иванић Град, Хрватска Централна)
Башић (Брочанац, Херцеговина)
Батовић (Надин Далмација)
Бебић (Десне, Далмација)
Белић (Прелог, Северозападна Хрватска)
Белина (Мала Ерпења, Северозападна Хрватска)
Биличић (Мрзљаки, Средишња Хрватска)
Биондић (Вратник, Северна Јадран)
Брлић (Давор Славонија)
Брнада (Бугојно, Југозападна Босна)
Брозић (Пољица Далмација)
Цапан (Тоуњ, Средишња Хрватска)
Цигановић (Будровци, Славонија)
Циглар (Свибовац Подравски, Северозападна Хрватска)
Чвачић (Подвиње, Славонија)
Чикеш (Жежевица, Далмација)
Чубрић (Пировац, Далмација)
Дадић (Биско, Далмација)
Дебелић (Прковци, Славонија)
Дебељак (Туњица, северозападна Босни)
Дјетелић (Хрватска Костајница, Средишња Хрватска)
Фекетија (Турановац, Северозападна Хрватска)
Ферић (Сапци, Славонија)
Гарачић (Ораховица сјеверозападна Хрватске)
Храниловић (Декановец, Северозападна Хрватска)
Рак (Селница, Северозападна Хрватска)
Јелић (Книн, Далмација)
Јерковић (Стари Микановци, Славонија)
Јузбашић (Жупања, Славонија)
Каменар (Буздохањ, Северна Јадран)
Капетановић (Доња Мотичина, Славонија)
Кнежевић (Градачац, свјевероисточна Босна)
Колак (Тихаљина, Херцеговина)
Комерлин (Загреб Средишња Хрватска)
Ковач (Виница Југозападна Босна)
Ковачић (Мрацлин, Средишња Хрватска)
Крижанић (Мрацлин, Средишња Хрватска)
Крњак (Новаковец, Северозападна Хрватска)
Лаштро (Залужај, северозападној Босни)
Либрић (Врхошчак-Пушине, Средишња Хрватска)
Лишчић (Винковци, Славонија)
Мадунић (Циста Прово, Далмација)
Мандић (Широко Поље, Славонија)
Марин (Доњи Марини, Далмација)
Маштровић (Задар, Далмација)
Меден (Сутиванац, Истра)
Милетић (Рамановци, Славонија)
Муштра (Сегет, Истра)
Пачарић (Семељци, Славонија)
Парлов (Ричице, Далмација)
Павичић (Боричевац, Средишња Хрватска)
Пернар (Горица Средишња Хрватска)
Пинтарић (Турски врх, Северозападна Хрватска)
Погорилић (Повљана, Далмација)
Радан (Влашићи, Далмација)
Радочај (Сладојевци, Северозападна Хрватска)
Раич (Дрежница, Херцеговина)
Раос (Медовдолац, Далмација)
Распудић (Прозор Херцеговина)
Римац (Лиштани, Југозападна Босна)
Романовић (Печно, Средишња Хрватска)
Ромић (Метковић, Далмација)
Рубић (Катуни, Далмација)
Ручевић (Стари Микановци, Славонија)
Селеш (Петранец, Северозападна Хрватска)
Смиљанић (Купрес, Југозападна Босна)
Србић (Бакић, Северозападна Хрватска)
Стипић (Мркоњић Град, Средња Босна)
Стојић (Вилић Село, Славонија)
Суботић (Немци, Славонија)
Шалић (Вишковци, Славонија)
Симић (Груде, Херцеговина)
Такшић (Винковци, Славонија)
Трденић (Гушће, Средишња Хрватска)
Туђман (Велико Трговишће, Северозападна Хрватска)
Војковић (Томиславграду, Херцеговина)
Враголовић (Стризивојна, Славонија)
Врбанић (Врбанци, Истра)
Вучић (Главице, Далмација)
Вучко (Сливно, Далмација)
Зидрум (Растовача, свјевероисточна Босна)
Ждеро (Руновићи, Далмација)
I2-S17250
Јанчић, Херцег Нови/Стара Херцеговина/ЦГ
Јанчићи су са Шпуља на Превлаци (код Њивица), па се део одатле преселио у Суторину. Изворна слава им је Свети Илија, а онај део који се преселио у Суторину узео је да слави Светог Стефана (Шћепандан). Једно њихово предање каже да су у Боку дошли из Бјелица.
Има и Јанчића који су L1b. Сад не знам који су "прави", а који су се прибратили.
То су Јанчићи из Кривошија, славе Свету Петку. Ради се о два сасвим различита рода, тако да мислим да није у питању никакво прибраћивање. Мало буни оно тобожње порекло из Бјелица. Моје је мишљење да су превлачки Јанчићи Херцеговци, односно староседеоци у том крају.Јесу ли ови Јанчићи у сродству са Вучуровићима који славе св. Петку? Мислим на ове из Кривошија.
Јесу ли ови Јанчићи у сродству са Вучуровићима који славе св. Петку? Мислим на ове из Кривошија.
Предањски нису повезани, али генетичко сродство и иста слава јасно указују за заједничко порекло.Хвала.Колега ми је Вучуровић. О њима сам читао (ако не грешим) да им је најдаље порекло из Братоножића. Они су Q хаплогрупа, а ови опет L. Мислим, која је вероватноћа да се две најређе хаплогрупе код Срба нађу на истом месту. Наравно,ако је предање Вучуровића тачно.
Видовић, Ђурђевдан, Видовићи, Босанско Грахово, R1b-U106>L48>Z326
Са овим резултатом добили смо хаплогрупу уначких Кесића, а уједно и потврду резултата Кесића из околине Лакташа.
"Кесића под тим презименом и под наново издевеним има у целој области 74 куће. Издевена су им презимена: Краљ, Стевандић, Видовић, Рујевић, Алексић и Поповић. Славе Ђурђевдан. Старац Никола Кесић из Прекаје прича о старини своје породице: „Мој пранђед Јандрија иселио из Голубића у Далмацији. Један му брат остао у Грахову, један у Жупици и од овога су Видовићи, а један у Мрђама."
Урадио сам статистику за сва три народа у БиХ, на основу резултата са 23andMe.
(https://iili.io/H9yugAx.png)
Ове статистике са 23andMe су захвалне из више разлога. Узорак је углавном добар. Нема планских тестирања родова, као што је то случај у табели са маркерима. Узорак је најчешће и методолошки исправан (равномерно тестиране области). Код Срба највише тестираних из Крајине (највише становника), код Хрвата из Херцеговине, код Бошњака из Цазинске Крајине, Средње и Североисточне Босне, итд. Чини се чак да узорак по ентитетима одговара актуелном стању у Босни и Херцеговини.
Интересантно да најмања одступања постоје у оквиру хаплогрупе R1a. Није такав случај са I2, E1b и N2. Ту су углавном и најоштрије разлике. Србима су, уопштено говорећи, генетички ближи Бошњаци, него Хрвати из БиХ. Уједно, Бошњаци су најближи том неком општем пресеку за БиХ (последња колона).
Небојша, кад наводиш из којег подручја су тестирани, шта то тачно значи, односно који временски тренутак си узимао у обзир за одређивање места њиховог порекла? Питам ово зато што се демографска слика сваке од три националне популације у БиХ територијално јако разликује сада и пре 100+ година. Ако је као место порекла посматрано место живљења директног мушког претка на почетку 20. века, онда би се за оцену релевантности узорка морао посматрати распоред популације у то време. Подручја најбројније насељености сваке од три посматране популације у БиХ данас и у попису из 1910. године умеју да се прилично разликују. На пример, на попису из 1910. године Петровачки котар, који је обухватао Петровац, Дрвар и Кулен Вакуф, имао је приближно исти број Срба као и подручје које данас припада граду Бањалуци. Какво је стање данас када се упореде ове две области не треба ни да објашњавам.
Услов је исти као и код нас у пројекту. Почетак 20. века. 23andMe свакако за локацију по директној мушкој линији тражи место рођења очевог оца, а то код већине пада у тај период.
Рекао сам да је однос тестираних исти као и заступљеност народа у БиХ тренутно. Нисам мислио на тренутни и некадашњи распоред. Али разумем шта хоћеш да кажеш, да је нпр. Срба почетком 20. века било знатно више него данас. Не видим додуше како то утиче на статистику.
Не само да је Срба било релативно више почетком 20. века у односу на друге две популације, већ је и територијални распоред њихове брројности у БиХ био другачији него данас. У том смислу и у општем случају релевантност узорка може бити упитна ако прати тренутно стање бројности народа по регијама, како код Срба, тако и код осталих, посебно код Бошњака. Наравно, у праву си да глобално посматрано на нивоу целе БиХ одступања од резултата које си представио вероватно не би била значајна.
Урадио сам статистику за сва три народа у БиХ, на основу резултата са 23andMe.
(https://iili.io/H9yugAx.png)
Ове статистике са 23andMe су захвалне из више разлога. Узорак је углавном добар. Нема планских тестирања родова, као што је то случај у табели са маркерима. Узорак је најчешће и методолошки исправан (равномерно тестиране области). Код Срба највише тестираних из Крајине (највише становника), код Хрвата из Херцеговине, код Бошњака из Цазинске Крајине, Средње и Североисточне Босне, итд. Чини се чак да узорак по ентитетима одговара актуелном стању у Босни и Херцеговини.
Интересантно да најмања одступања постоје у оквиру хаплогрупе R1a. Није такав случај са I2, E1b и N2. Ту су углавном и најоштрије разлике. Србима су, уопштено говорећи, генетички ближи Бошњаци, него Хрвати из БиХ. Уједно, Бошњаци су најближи том неком општем пресеку за БиХ (последња колона).
Свака част, велики број резултата си прикупио.
Нисам знао да има оволико Бошњака тестираних преко 23andme, биће занимљиво видети подгране код њих.
Резултати за Србе се не разликују пуно од укупне статистике коју поставих недавно на теми "Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине", иако је та статистика добијена другачијом методологијом (и ту су поред резултата са Пројекта коришћени и неки 23andme резултати, они које си поставио на претходно поменутој теми).
R1a и E су замениле места, верујем да је пре свега мали број тестираних из Подриња и Семберије на 23andme утицао на такав резултат. Мислим да је у реалности код Срба из БиХ R1a дефинитивно заступљенија од E хаплогрупе. Такође, веома је висок проценат N2 у овој статистици, претпостављам да има доста тестираних из западних делова Крајине.
Нисам знао да има оволико Бошњака тестираних преко 23andme, биће занимљиво видети подгране код њих.
Да, тек сам недавно схватио колико има резултата. Ово су већ озбиљни подаци, ретко и научне студије имају преко 1000 тестираних. Истраживања за БиХ су се углавном кретала од 100-400 тестираних.
За однос R1a и E1b је вероватно тачно. Мада треба узети у обзир да је R1a са маркерима у више области плански тестирана, за разлику од E1b, која је на неки начин највећи губитник табеле са маркерима. Нема практично нигде плански тестиране веће групе E1b родова, ако изузмемо високу заступљеност у Брдима код породица из познатих племена попут Васојевића, Куча и Бјелопавлића. И поред тога, верујем да ће R1a бити тек нешто заступљенија, пре свега због високог процента у Доњем Подрињу и Семберији (R1a-L1280, R1a-YP4278, R1a-M458), Крајини (R1a-Y2613, R1a-YP951, R1a-M458) и околини Озрена (R1a-M458).
Што се N-P189.2 тиче, она је и на свим анонимним истраживањима високо заступљена у БиХ (посебно код Срба). Истраживање из 2006. 6.2% (Срби), Бошњаци из Тузле (2016), 5%. Дакле не пуно мање од добијеног процента. Јесте Крајина највише тестирана, али је ова хаплогрупа присутна практично у свим зонама српског народа у БиХ.
Причали смо о том феномену интензивног тестирања Бошњака на 23andMe. Имају они јаку емиграцију. Добар део вероватно одлази на Бабине из околине Кладуше, којих има расејаних по свету.
Судећи по овим резултатима са 23andMe, присутне су исте подгране као и код Срба. Нема ту неке битније разлике.
Нешто заступљеније R1a-М458>L260>Y2905 и R1a-Z93, као и R1b-L51>U106>L48>Z326, а могуће и неке подгране низводно од J2a-L26, којих нема код Срба.
Сигурно је у доњем Подрињу, Семберији и Мајевици и без плански тестираних људи R1a веома висока, ја бих рекао да је у реалности неких 25% на читавом том простору. Видимо и на основу резултата истраживања Семберије да је R1a у том крају високо заступљена, и да се јављају разне подгране. Према резултатима које си поставио на теми о генетичкој слици Срба из БиХ, са тог простора има тек 24/629 23andme резултата, а на читавом том простору је према попису из 1991. године (врв. је сличан број и данас) живело око 200 хиљада Срба. Моја нека процена реалног стања је 17% R1a-Z282, те 15-15.5% E-V13 код Срба из БиХ.
Да, N2 је заиста значајно заступљена код Срба из БиХ, али гледајући резултате са маркерима, мислим да у реалности не прелази 5%.
Вероватно је нешто заступљенија R1a-М458>L260>Y2905 траг муслимана из Угарске. Било би занимљиво када би издвојио R1a-M458 резултате Срба, Хрвата и Бошњака са 23andme, могли би боље да сагледамо заступљеност и распростирање подграна.
Не би да лицитирам, али мислим да неће достићи те проценте. Јако је нарушена нека реална слика у тим областима. Даћу ти баналан пример, од силних R-L1280 тестираних, нема других осим са славом Аврамијевдан. Дакле те подгране свакако нема превише ван тог рода. Па ни ово истраживање Семберије није меродавно за статистику. Подиже значајно проценте J2b и R1a, пошто је тестирано практично једно село.
Али могуће да ће нека крајња бројка бити као што си написао на крају. Тај проценат би одговаро проценту ове хаплогрупе код Бошњака и Хрвата из БиХ, са оног мог пресека, што је свакако интересантно.
N-P189.2 ће свакако код Срба из БиХ бити изнад 5%. Не можеш гледати као толико меродавне резултате с маркерима из више разлога. Прво, доста је плански тестираних, друго, методологија узорка је катастрофална. :D Имаш 600 тестираних људи из Херцеговине и 600 свих других. Дакле то није реална слика. Када убациш онолико тестирани реципрочно становништву сваке области видећеш како ће се слика изменити.
Може и то бити. Зависи у ком крају их има највише са том хаплогрупом.
Или можда неки остаци "изворних" Хрвата? Среће се та хаплогрупа код Хрвата са запада Хрватске.
Што се R1a-M458 тиче, код Хрвата из Херцеговине и Далмације је такође најзаступљенија подграна R1a-YP417. Код БиХ муслимана убедљиво, у свим областима.Очекивани резултати.
Ствар је у томе да по резултатима са Пројекта у Врбаској зони тренутно има тек неких 2.5%, док се у Посавини и на Озрену након 73 тестирана још није појавио ниједан N2. Због свега тога мислим да N2 тешко може прећи 5%.
Баш се неки дан појавио први - Павловић, Маглај, N-P189.2 :)
Остао сам дужан графички приказ, како то изгледа према величини узорка:
(https://i.postimg.cc/5NLdcf5g/bb.png)
Извукао сам на брзину проценте за I2-M423 у свакој области:
Босанска Крајина = 38.9%
Херцеговина = 41.7%
Североисточна Босна = 41%
Средња Босна = 43.3%
Источна Босна = 38.8%
Доста уједначени проценти за I2 у свим областима код Срба (38-43%). Изгледа да је реална слика негде око 40% на глобалном нивоу, дакле нешто више од оних 38.6% које сам добио на основу целокупног узорка. Проценат обарају вероватно они који су уписали само Босна и Херцеговина, као место рођења деде по оцу.
Нисам детаљније гледао друге хаплогрупе, осим што сам погледао однос R1a/E1b у свим областима. R1a је заступљенија у Североисточној, Источној и Средњој Босни, E1b у Херцеговини и Босанској Крајини.
Што се тиче I2-M423 (I2-Y3120), и ја утврдих готово исти проценат, 39.6%. Мислим да за I2-Y3120 можемо дефинитивно закључити да су доња и горња могућа граница управо проценти које си навео, 38% и 43%, а да је највероватнијa укупна заступљеност ове хаплогрупе код Срба из БиХ негде између наведене горње и доње границе, 40-41%.
Иначе, Крајина, Средња Босна и Источна Босна су у овом узорку заступљене таман колико и требају бити. Проблематични су Херцеговина и Североисточна Босна. Из Херцеговине има знатно више резултата, иако Североисточна Босна има 4 пута више српског становништва од Херцеговине. Идеалан узорак би био неких 50 Херцеговаца и 180 из Североисточне Босне.
I2-Z17855
Скочић, Никољдан, Сонковић, Скрадин
Потврда за нечвенске Богуновиће. Писао сам о овоме кад се појавио Кнежић на 23&Me:
"Можда се ради по потомку Петра Миљевца, реч. Кнеза, пок. Драгоја (1660, Шибеник). Његови потомци су се презивали Кнежићи.
Један од њих био је Иван Богуновић, речени Кнежић, пок. Вучена (1698, Шибеник)."
G2a-L30>PF3345>U1>Z38846
Јовичић, Тополовица, Велики Грђевац
Ово је први православни Србин који је позитиван на U1?
Резултат Грче (I2-S17250) из околине Требиња, открива нам дубљи SNP за род О у оквиру I2-Y3120, где се налазе Грче, недавно тестирани Ковачи и Ковачевићи.
R1a-Z280>CTS1211
Спасојевић, Марковдан, Челинац
Радвановић, Трстеник
Предухитрио си ме са коментаром :)Подсетите ме, молим вас, колика би старост ове гране? Бобани су ми баш интересантни.
Род О из табеле СДНКП смо у књизи назвали Бобанци - јовањштаци. У питању је један од највећих родова из шире околине Требиња.
N2-P189.2
Павловић, Маглај
Доста нових резултата са 23andMe. Неколико важних потврда, неколико неочекиваних резултата, уз то откривене хаплогрупе појединих родова, као и дубљи SNP-ови неких резултата са маркерима. Наредних дана можемо прокоментаристи неке резултате.
I2-S17250
Станар, Ђурђевдан, Кобиљак, Глина
R1b-M269
Познановић, Митровдан, Горњи Жировац, Двор
E-V13
Мраовић, Никољдан, Топуско
- Орлић, Никољдан, Кореница, Лика, E-V13
Подсетите ме, молим вас, колика би старост ове гране? Бобани су ми баш интересантни.
Појавио се и Орлић, Никољдан, Водотеч, Бриње, E-V13>L241
Вероватно је ово дубља подграна Орлића. Треба проверити како се Орлић из Коренице са маркерима уклапа у овај род.
Код мене имаш Орлиће (E-V13) однекуд из Хрватске одавно и то као ближе сроднике:
Nikola,
My sister, Denise Orlich Kangrga can better explain this to you. She just returned from a 3 week trip to Korenica with her husband and children.
Имам и Кангрге одвојене као рођаке.
Још једна фамилија која ми се гомила је Чеко (негде око Книна), већ двојица E-V13.
Koliko vidim, nedostaje i J1 haplogrupa koju bih isto očekivao.
Тачно радоне, посебно на простору Врањског Поморавља и Понишавља. Топлица и Јабланица немају превише J1. Интересантно да и на простору Врањског Поморавља она није превише раширена, ако изузмемо ову вашу екипу J1-ZS9949 у околини Сурдулице. Чини се да је J1-M267 доста заступљенија, а свакако и разноврснија, на подручју Северне Македоније.
Није ни чудо да се Ј1 хаплогрупа појављује у С.Македонији.
Наиме власи Влаховићи потичу са тромеђе Македоније,Албаније и Косова тј из Старе Србије.
населили су се у Љубињски крај у 13. веку а само Љубиње као назив града у Херцеговини се први пут помиње 1404 г
у околини Призрена се налазе села Доње и Горње Љубиње тако да је по мени могућа њихова блиска повезаност.[quote
За сада те подгране нема на простору Македоније, можда ће се у будућности појавити. Говорио сам уопштено о J1-M267. Хаплотипови блиски Влаховићима појављују се на простору Грчке Македоније и Западне Бугарске (нешто удаљенији у околини Сурдулице).
Da li je od tih Vlahovića fudbaler Dušan Vlahović? On je sa KiM rodom ?Његови су из Метохије, а он је из Београда. Прочитао сам негде како су се његови "скућили" у Метохији (значи скорији долазак, можда колонизација између два рата), а за време бомбардовања су отишли у Црну Гору (могуће код рођака), па у Београд. Ја претпостављам да је Никшић-Ровчанин (од братства Влаховића), мада није тестиран :)
Његови су из Метохије, а он је из Београда. Прочитао сам негде како су се његови "скућили" у Метохији (значи скорији долазак, можда колонизација између два рата), а за време бомбардовања су отишли у Црну Гору (могуће код рођака), па у Београд. Ја претпостављам да је Никшић-Ровчанин (од братства Влаховића), мада није тестиран :)Не наводи се нигде из ког села су са Косова и Метохије, а он није причао још на ту тему, тако да је само претпоставка ово (мада има колониста Влаховића из Роваца на КиМ, а у Црној Гори су чини ми се једини Влаховићи-Ровчани)...Тако да том логиком бих претпоставио да је највећом вероватноћом-Ровчанин
I2-S17250Јевтић из Станишевца је пар година у табели пројекта,осим ако је ово нови тестирани са истим презименом,славом и мјестом поријекла...
Васић, Костајник/Крупањ/Мачва
Цветковић, Доња Локошница/Лесковац/Јабланица
Здравић, непознато
Кларић, Залом/Невесиње/Херцеговина
Зрнић, Ђурђевдан, Дрежница/Огулин/Лика
Вигњевић, могуће Василијевдан, Хрватска
Лалић, Панчево/Банат
Девић, Кордун
Јевтић, Јовањдан, Станишевац/Вишеград/Источна Босна
Крстић, Србија
Драгојевић, Никољдан, Пјешчаница/Вргинмост/Кордун
Љесар, вероватно Црна Гора
Шкоро, непознато
Кисић, Никољдан, Звијерина/Билећа/Херцеговина
Шишић, муслиман, Клокотница/Добој-Исток/СИ Босна
Лепир, муслиман, Мркоњић Град/Босанска Крајина
Мерџић, муслиман, Глогова/Братунац/СИ Босна
Модрић, католик, Затон Обровачки/Јасенице/Далмација
Блажевић, католик
Луцић, католик, Травник/Средња Босна
I2-Z16983
Божић, Митровдан, Будачка Ријека/Крњак/Кордун
Браут, католик, Крк/Далматинска острва
I2-M423
Крстић, Никољдан, Стапар/Ваљево/Колубара
Џоџо, Ђурђевдан, Ђедићи/Требиње/Херцеговинa
I2-Z17855
Анђелић, Бајловце/Старо Нагоричане/Северна Македонија
Диздаревић, муслиман, Бужим/Босанска Крајина
Уколико су Љесари из Црне Горе, реч је вероватно о Вељокрајанима из Његуша:
https://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/
Од ових Модрића из околине Обровца води порекло тренутно најбољи хрватски фудбалер, Лука Модрић.
Јевтић из Станишевца је пар година у табели пројекта,осим ако је ово нови тестирани са истим презименом,славом и мјестом поријекла...
Јовиша, ово што Небојша прикупља, консолидује и објављује у овој теми, су резултати људи који су се тестирали потпуно независно од Друштва "Порекло", преко фирме 23andMe.Да знам,него први тестирани Јевтић није објављен ни на једној теми(нови тестирани,српски днк дан,свјетски днк дан 23 андме,него у анонимном подухвату)па сам помислио да је његов резултат "дозвољен" јавно.Дакле ово је нови тестирани са истом хаплогрупом...
Уколико су Љесари из Црне Горе, реч је вероватно о Вељокрајанима из Његуша:
https://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/
I2-M423
Џоџо, Ђурђевдан, Ђедићи/Требиње/Херцеговинa
Од ових Модрића из околине Обровца води порекло тренутно најбољи хрватски фудбалер, Лука Модрић.
У том крају се помињу Модрокапе а да ли неке везе имају с Модрићима могао би можда Посо знати.
Модрићи нису повезани са Модрокапићима.Добро,значи ово је готова прича,Модрокапе су тестиране и потврђене као Ј1?
О овим другим је писано овдје:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6401.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6401.0)
Није ни чудо да се Ј1 хаплогрупа појављује у С.Македонији.Najraniji pomen Ljubinja je iz 1335. godine
Наиме власи Влаховићи потичу са тромеђе Македоније,Албаније и Косова тј из Старе Србије.
населили су се у Љубињски крај у 13. веку а само Љубиње као назив града у Херцеговини се први пут помиње 1404 г
у околини Призрена се налазе села Доње и Горње Љубиње тако да је по мени могућа њихова блиска повезаност.[quote
Добро,значи ово је готова прича,Модрокапе су тестиране и потврђене као Ј1?
Распоповић, Мартинићи/Даниловград/Брда, R1a-YP417
Ово браство је крајем 19в. дошло у бјелопавлићку равницу из Шаранаца. По овоме резултату највероватније су дио истог рода са: Смоловићима,Петрушићима,Шпањевићима и Јелићима из Дробњачко-Шараначке области. Распоповићи су такође славили Ђурђевдан, да би доласком у бјелопавлиће узели св.Петку.
https://www.poreklo.rs/2012/03/08/raspopovi%c4%87/
Распоповић, Мартинићи/Даниловград/Брда, R1a-YP417
Najraniji pomen Ljubinja je iz 1335. godine
Распоповић, Мартинићи/Даниловград/Брда, R1a-YP417Ima li jos informacije za bratstva u Crnoj Gori koji tacno pripadaju R1a-YP417?
Ово браство је крајем 19в. дошло у бјелопавлићку равницу из Шаранаца. По овоме резултату највероватније су дио истог рода са: Смоловићима,Петрушићима,Шпањевићима и Јелићима из Дробњачко-Шараначке области. Распоповићи су такође славили Ђурђевдан, да би доласком у бјелопавлиће узели св.Петку.
https://www.poreklo.rs/2012/03/08/raspopovi%c4%87/
Дрманац, R1a-Z280>CTS3402Drmanić i Drmanac se izvorno pojavljuje prezime samo u selima oko Raške:Drmanici-Kućane i Kraviće rodovi jednog te istog porekla ali nisu u srodstvu i Drmanić-Vranovina i Ljuljac opština Novi Pazar zanimljivo da ovi Drmanići organizuju tradicionalno sabor Drmaniča na Goliji možda bi DNK test pokazaju medjusobnu vezu ova dva roda koji su u suštini nekada bili jedan odžak.Zašto Drmanića nema upisano u rodoslovu na sajtu poreklo.rs je moje dugogodišnje pitanje.
Презиме Дрманац је доста специфично и код нас се јавља искључиво у рашкој области (и код исељеника из тих крајева). Постоји и верзија Дрманић. Петар Ж. Петровић (Рашка), за Дрманце/Дрманиће, каже да славе Св. Јована и да су пореклом из Дрманића у Старом Влаху. Било их је у више села у околини Новог Пазара. Дрманаца има и у Мачви (Липолист), досељени су "од Рашке".
Овде је неко започео тему о презимену Дрманић:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2053.0
Ima li jos informacije za bratstva u Crnoj Gori koji tacno pripadaju R1a-YP417?Мислим да Кликовци из околине Подгорице, огранак Тихомира припадају тој грани. Има и тема о њима, али је врућа за ово доба године :D
Један верујем занимљив резултат:У Дедијеровој биографији о Титу он налази неког судију (судца) Броза у Бакру код Ријеке, крајем средњег века или нешто после. Мајка му је Словенка, с оне стране Сутле (аустријско-мађарска граница).Углавном, шта би значило ,,Броз", тј етимологија презимена?
Броз, католик, по свему судећи Сесвете крај Загреба, I2-S17250.
Упитно је да ли су у некој вези са онима из Кумровца, од којих је Јосип Броз Тито. Њихови преци су наводно тамо још од 17. века. Биће на крају и Тито I2-PH908. :D
У Дедијеровој биографији о Титу он налази неког судију (судца) Броза у Бакру код Ријеке, крајем средњег века или нешто после. Мајка му је Словенка, с оне стране Сутле (аустријско-мађарска граница).Углавном, шта би значило ,,Броз", тј етимологија презимена?
I1-Z63>FGC9550 (Y6634)
Вујиновић, Никољдан, Столац
Углавном, шта би значило ,,Броз", тј етимологија презимена?
Биће на крају и Тито I2-PH908. :D
Јаћимовић (Стојчови), Никољдан, Кметовце, Гњилане, J2a-L24
Стојчови (11 к., св. Никола), пресељени из Панчела на купљено имање.
Које су хаплогрупе ови Стојчови ? Овде фали та имформавија. Хвала унапред.
Величковић, Алимпијевдан, Сепци, Рача, J2b-M205>Y22066
Величковићи су део шире групе Лопарица. У питању је најстарији, а изгледа и најбројнији род у селу:
Лопарице (Радојевићи, Радивојевићи, Милашиновићи), 17 к. Слава: св. Алимпије. Доселила се браћа Милоје, Милован, Марко и Милашин Јерковићи из Кусатка, а старином су од Сјенице. Они су први „ударили колац“ у Сепцима. Куће су им биле код данашње школе. У Кусатку су им род Лопарице. Четврто су колено од досељавања.
...
Видојевић, Коњиц, I2-Z17855
Пријић, Никољдан, Срб/Грачац, R1a-M458>YP417
Смичиклас, Аранђеловдан, Жумберак, I2-M223>P78
Да ли су ови Пријићи истог порекла као и они из Бискупије код Книна, који такође славе Никољдан?
Пријић (21) дошли 1689 из Гламоча, а њихов предак је арамбаша Радован Пријић, славе Никољдан.
Овиме смо сазнали хаплогрупу хрватског историчара и политичара Тадије Смичикласа. Нисам знао да је он пореклом био Србин унијат.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Tadija_Smi%C4%8Diklas
Матовић, Аранђеловдан, Радећа/Подгорица, R1b-Z2103>CTS9219
Мирјачић, Аранђеловдан, Бршно/Никшић, J2a-M92
"МИРЈАЧИЋ, Бршно (Жупа Никшићка), раније: ПОТОЛИћ, огранак Шурбатовића. Досељеници из Пјешиваца" (Презимена у Црној Гори)
Ђуровић, Никшић, J2a-M92 (презиме такође присутно у Пјешивцима)
У Дедијеровој биографији о Титу он налази неког судију (судца) Броза у Бакру код Ријеке, крајем средњег века или нешто после. Мајка му је Словенка, с оне стране Сутле (аустријско-мађарска граница).Углавном, шта би значило ,,Броз", тј етимологија презимена?
Кажанегра, Никољдан, Паштровићи, R1b-CTS9219
Миловић, Аранђеловдан, Грахово, Никшић, R1b-CTS9219
Миловић би онда био први припадник Z2705 у широј околини Никшића, а Кажанегра је изгледа род са Дабковићем са Светог Стефана.
Булат, Митровдан, Крајина, R1b-L23
Да ли је ово сигурна информација за Булате? Да можда не "маши" 23andme за ово као што маши за N2 са оним једним снипом који у ствари припада N1 хаплогрупи? Ако није у питању грешка, онда банијски Булати не припадају грани PF7562>FT44409, што је мало вероватно јер поседују малтене идентичан хаплотип са СНП потврђеним припадницима ове гране на нашем Пројекту.
Сад видим на основу презимена да већина ових што су остали на нивоу R-M269/L23 упада у R1b-Z2103, и/или R1b-PF7562 (Пипери, банијски Митровштаци, Гаргента из Далмације и др). Свега двојица на нивоу R-L51.
Вредно је помена да постоје и четворица тестираних припадника R1b-P297, који свакако припадају нижој R-Y13200.
Миловић, Аранђеловдан, Грахово, Никшић, R1b-CTS9219
Прослеђено ми је неколико македонских резултата са My Heritage, Ancestry DNA и можда још неких сајтова који се баве аутосомалним анализама. Имам пристанак, па ћу их објавити на овој теми:
Дрекалски, Берово - E-M35
Блажевски, Велес - E-V22
Христовски, Св. Николе - E-V13
Петровски, Крушево - E-V13
Трајкоски, Скопље/Демир Хисар - I2-M423
Томески, Струмица - I2-CTS10228
Василевски, Прилеп - I2-S17250
Будиновски/Будиноски, Струга (2 резултата) - J2-M92
Ристевски, Тетово - J2-L70
Лаовски, Крива Паланка/Љубојно, Ресен - R1b-L754
Лаовски, Крива Паланка/Љубојно, Ресен - R1b-L21>A15865
Довичински, Куманово - R1b-U152
Василевски, Пробиштип - R1b-L23
Груески, Скопље - R1b-L23
Каква источномакедонска тура! Хвала Никола, унео сам у табелу.
Сумњив је овај резултат Лаовског. Та подграна и није баш типична за Балкан.
Дрекалски E1b је неки изгубљени македонски рођак кучких Дрекаловића. ;)
Будиноског J2a-M92 видех и на 23andMe.
Каква источномакедонска тура! Хвала Никола, унео сам у табелу.
Сумњив је овај резултат Лаовског. Та подграна и није баш типична за Балкан.
Дрекалски E1b је неки изгубљени македонски рођак кучких Дрекаловића. ;)
Будиноског J2a-M92 видех и на 23andMe.
Рељић, Босна и Херцеговина, R1a-Z280>CTS3402
Думезић, Никољдан, Бар, R1b-Z2103>CTS9219 (CTS1450)
Думезићи су досељени одмах иза пада Бара у турске руке. Славе зимски, а послужују прољетни Никољдан. Остала браства не знају ништа казати o свом поријеклу. Миловићи, Ивовићи, Ђуровићи, Бабићи и Антунићевићи славе што и Думезићи; по томе се може претпостављати, да су сва ова браства међусобно сродна.
Мићић, Ђурђевдан, Церова, Крупањ, J2b-M205
Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци.
55. Ковачевић, Ђурђевдан, Церова, Крупањ, J2b-M205>Y22059
Према литератури, Ковачевићи воде порекло из Пиве. Узевши у обзир славу, као и генетичко порекло које упућује на Криче, ово предање делује уверљивије. Иначе Ковачевићи упадају у крички кластер J2b-M205>Y22059>Y155375 (род Б).
Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци.
https://www.poreklo.rs/2013/06/04/poreklo-prezimena-selo-cerova-krupanj/
Специфичност овог хаплотипа је свакако ретка мутација 13 на маркеру 393. Интересантно да се она чешће јавља код тестираних из рода Б. На основу тога, али и вредности 13 на 549, која се такође чешће јавља код J-Y155375, Ковачевићу генетички могу бити блиске следеће породице:
- Бирчанин, Ђурђевдан, Суводање, Ваљево
- Стојичић, Ђурђевдан, Убовића Брдо, Мркоњић Град
- Исаиловић, Ђурђиц, Петловача, Шабац
Занимљиво да сви славе Ђурђевдан и Ђурђиц, као и Ковачевићи.
Из овог великог "рода" су тестирани Илићи који припадају хаплогрупи G2a-L497>Y128028.
Очигледно је Боривоје Милојевић цело село сврстао у исти род, што је генетика демантовала.
Китић, Никољдан, Булетић, Теслић, N2-P189.2
Јашић, муслиман, Снагово Доње, Зворник, N2-P189.2
Китићи из Булетића славе Никољдан?
Тако каже тестирани. Још један N2-P189.2 са 23andMe: Васић, Мали Зворник
Перућица, Лазаревдан, Билећа, E-L241
Катић, Никољдан, Кољане, Врлика, N2-P189.2
Из истог места је Бокун (Никољдан) N-L665 / P189.2, па нема сумње да су ове породице ближе повезане.
Дончић, Јовањдан, Бича, Клина, R1a-Z93Ма шути болан добро је, замисли да наступа за Гвинеју Бисао😎
Од ових Дончића је познати НБА кошаркаш Лука Дончић који нажалост наступа за Словенију.
Стијепчић, Аранђеловдан, Херцег Нови, G2a-L42
Од раније имамо хаплотип на 17 маркера Нога из Шивоља код Калиновика, који су према предању род са Перућицама. Са овим резултатом смо вероватно сазнали млађу грану овог рода који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Ма шути болан добро је, замисли да наступа за Гвинеју Бисао😎
Можда би с овим резултатом могао играти и за Бугарску или С.Македонију? :D
Лично име Дончо/Донче је било јако често на тим подручјима а скоро непостојеће на српским.. Ово село Бича не видим да се помиње у старијим дефтерима, нисам тражио ко су родови и одакле су долазили досељеници.
Но презиме тј. име оснивача има коријен са истока. Код Бугара (неки и у Македонији) има бар 5 различитих гранa Z93.
Zar on nije iz Kuča?Па нису сви одатле ;DПа још Р1, а нису Тихомири.
Па нису сви одатле ;DПа још Р1, а нису Тихомири.
Onda imaju krivo predanje.Моји имају 10 различитих предања, зато сам и радио ДНК. ;)
Можда би с овим резултатом могао играти и за Бугарску или С.Македонију? :DДонча - Дончић, Тонча -Тончић, Денча- Денчић,Манча-Манчић... Су стара имена у Пиротском ,а и Лесковачком и Врањском крају..од њих иду та презимена која су и данас честа у тим крајевима..
Лично име Дончо/Донче је било јако често на тим подручјима а скоро непостојеће на српским..
Онда би требало да је Суботићу, од тестираних, најближи Срдановић, који је тестиран прошле године на Светски ДНК дан.
Суботићу ће најближи бити Суботићи (данас Перићи) из Селенца (заселак Суботићи) код Љубовије. Исто презиме, иста слава (Св. Ђурђе) исто предање о доласку из Брда. Чак има податак да су се приликом доласка раселили ка Ваљеву, што значи да су вероватно дошли у истој миграцији. Али никако да их убедим да се тестирају.
Павловић, Петровдан, Ипота/Јајце, I2-S17250Никако да схватим како неке гране ишчитају ниже а неке узводније?!?! Имам утисак да би се резултат близанцима разликово по коју хиљаду година.
Томић, Никољдан, Дивци/Ваљево, I2-S17250
Булић, Никољдан, Горње Дубраве/Огулин, I2-S17250
Грмуша, Јовањдан, Плавно/Книн, I2-S17250
Вељковић, Књажевац, I2-S17250
Добречевић, Јовањдан, Лотине/Двор, I2-S17250
Петровић, Пријевор/Чачак, I2-S17250
Лазаревић, Стевањдан, Завидовићи, I2-S17250
Максимовић, Краљево, I2-S17250
Тохољ, Ђурђевдан, Херцеговина, I2-S17250
Варајић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић, I2-S17250
Белчевић, Никољдан, Рашка, I2-S17250
Шведић, Бечеј, I2-S17250
Јеленковић, Јовањдан, Варево/Рашка, I2-S17250
Бајић, Марковдан, Ускоци/Стара Градишка, I2-S17250
Преочанин, Аранђеловдан, Цивљане/Цетина, I2-S17250
Миловановић, Краљево, I2-S17250
Векић, Нови Град, I2-S17250
Новак, Јовањдан, Отишић/Врлика, I2-S17250
Карагић, Никољдан, Доње Пеуље/Босанско Грахово, I2-PH908>Z16983
Мицкић, Ћуприја, I2-M423
Кресановић, Ђурђевдан, Живинице, I2-M423
Барић, Ђурђевдан, Уздоље/Бискупија, I2-M423
Марковић, Стевањдан, Поповићи/Краљево, I2-M423>CTS5966
Грковић, Никољдан, Сански Мост, I2-Y3120>Z17855
Шандор, Аранђеловдан, Жумберак, I2-Y3120>Z17855
Никако да схватим како неке гране ишчитају ниже а неке узводније?!?! Имам утисак да би се резултат близанцима разликово по коју хиљаду година.
Не би, близанци би имали исту хаплогрупу и веома сличну аутосомалну. ;)Ево рецимо Карагићу су очитали грану испод PH908 а осталима нису добацили даље од S17250. Значило би нам у трагањима да мање лутамо. Ја бих на пр. волио да бар мало више знам о Љубунчићима који су остали на нивоу S17250,значи мож да бидне не мора да значи ситуација.
Нема неке мудрости, I2-M423 су углавном стари резултати. Многе од њих не могу да ажурирају вероватно због старости узорка. Сви остали I2-Y3120 припадају I2-S17250 (где су махом PH908 и A1328), I2-Z16983 и I2-Z17855.
Ево рецимо Карагићу су очитали грану испод PH908 а осталима нису добацили даље од S17250. Значило би нам у трагањима да мање лутамо. Ја бих на пр. волио да бар мало више знам о Љубунчићима који су остали на нивоу S17250,значи мож да бидне не мора да значи ситуација.
Ево рецимо Карагићу су очитали грану испод PH908 а осталима нису добацили даље од S17250. Значило би нам у трагањима да мање лутамо. Ја бих на пр. волио да бар мало више знам о Љубунчићима који су остали на нивоу S17250,значи мож да бидне не мора да значи ситуација.
Испод S17250 тестирају три гране: I-Z16971, I-Y4882 i I-Z16983. Они који нису ни у једној од те три, остају на разини S17250.Могли би мало унапредити али им то не иде вероватно у прилог бизнису.
Ово је схема динарик грана које очитава њихов тенутни чип:
(https://i.imgur.com/EhGsVpo.png)
С тим да имају неких проблема с овим Y4460, понекад умјесто њега очитају I-CTS5966. Слично као и с N-P189.2.
Дракулић, Јовањдан, Горњи Храстовац/Мајур, N-L665 (N-P189.2)
Крга, Никољдан, Горњи Хомољац/Огулина, N-P189.2
Кулић, Јовањдан, Пива, N-P189.2
Голијан, Јовањдан, Жеравице/Хан Пијесак, N-P189.2
Адамовић, Јовањдан, Приједор, G2a-L42
Асановић, Никољдан, Доњи Кокоти/Подгорица, I2-L38>S2606
Ђедовић, муслиман, Корај/Угљевик, I2-L233
Делибеговић, муслиман, Тешањ, L-M22>M2481
Ћатовић, муслиман, Нови Пазар, D-Z27276 (Y15407)
Чавић, муслиман, Нови Пазар, D-Z27276 (Y15407)
Шаиновић, Никољдан, Сврачково Село/Удбина, H-M52>M2914
Интересантан резултат Шаиновића. Први овакав међу крајишким Србма. Колико сам успео да видим, крајишки Шаиновићи немају традицију о ромском пореклу. Са друге стране, занимљиво да је исти резултат присутан код породице Шајиновић (Роми) из Србије. Чини се да је презиме доста индикативно и да је већина носилаца истог сличног порекла.
Милидраг, Никољдан, Љесков Дуб/Гацко, E-V13
Јегдић, Стевањдан, Гарева/Гацко, E-V13
Жуњић, Никољдан, Кланица/Ваљево, I1-P109
Граховац, Ђурђевдан, Шипово, E-V13
Прослеђено ми је неколико македонских резултата са My Heritage, Ancestry DNA и можда још неких сајтова који се баве аутосомалним анализама. Имам пристанак, па ћу их објавити на овој теми:
Дрекалски, Берово - E-M35
Блажевски, Велес - E-V22
Христовски, Св. Николе - E-V13
Петровски, Крушево - E-V13
Трајкоски, Скопље/Демир Хисар - I2-M423
Томески, Струмица - I2-CTS10228
Василевски, Прилеп - I2-S17250
Будиновски/Будиноски, Струга (2 резултата) - J2-M92
Ристевски, Тетово - J2-L70
Лаовски, Крива Паланка/Љубојно, Ресен - R1b-L754
Лаовски, Крива Паланка/Љубојно, Ресен - R1b-L21>A15865
Довичински, Куманово - R1b-U152
Василевски, Пробиштип - R1b-L23
Груески, Скопље - R1b-L23
Крга, Никољдан, Горњи Хомољац/Огулина, N-P189.2
Да ли је Василевски можда нови припадник гране Z2705 на YFull-у?
Шпиранац, католик, Павловац/Велики Грђевац, I2-S17250
Испод S17250 тестирају три гране: I-Z16971, I-Y4882 i I-Z16983. Они који нису ни у једној од те три, остају на разини S17250.
Ово је схема динарик грана које очитава њихов тенутни чип:
(https://i.imgur.com/EhGsVpo.png)
С тим да имају неких проблема с овим Y4460, понекад умјесто њега очитају I-CTS5966. Слично као и с N-P189.2.
Асановић, Никољдан, Доњи Кокоти/Подгорица, I2-L38>S2606Да ли је Асановић у роду са Мирановићем такође из Доњих Кокота?
Да ли је Асановић у роду са Мирановићем такође из Доњих Кокота?Ево да сам себи дам одговор: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5068.msg132811#msg132811
"Мирановићи су, иначе, доста нароћени и насељени по Зети и Љешкопољу. Отуда се и јављају њихови бројни огранци: Асановићи, Ковачевићи, Никовићи, Ћирковићи, Бућовићи."
Одакле би могао бити Станишић? Било их је у и око Вареша.
Јанковић, Ђурђиц, Мишар, Шабац, R1a-CTS3402
Интересантно предање о пореклу негују ови Јанковићи (Симићи) из МишараКако пјевају?😊
Симићи (8 к ., Ђурђиц). Доселио се однекле Циганин као ковач, на 30-40 година после мишарске битке. Њихови дељеници, од два брата деца, су: Јанковићи (3 к., Ђурђиц). У Глоговцу су сви.
https://www.poreklo.rs/2013/02/09/poreklo-prezimena-selo-mi%C5%A1ar-%C5%A1abac/
Судећи по Y хаплогрупи, али и аутосомалном профилу, предање о ромском пореклу није тачно.
Како пјевају?😊
Себишановић, непознато, R1a-Z280>CTS1211>CTS3402
Веома ретко презиме. Присутно изгледа код Срба из Славоније, али нисам успео наћи више података.
Шљукић, непознато, R1a-Z280>CTS1211>CTS3402
Најпознатији, а вероватно и најбројнији Шљукићи, јесу они из пљеваљског краја и Старог Влаха, али они припадају хаплогрупи I2-PH908. Ово могу бити Шљукићи из неке друге области.
Петрашиновић, Расински округ, R1a-Z280>Z92
Кандић, Никољдан, Мостар, R1a-Z280>Z92
Тестирани је уписао само БиХ, али остала породична презимена упућују на Мостар. О Кандићима из Херцеговине:
"KANDIĆ (p), u Nadanićima (Gacko), Medinama (Gornji Polog, Široki Brijeg). U Nadanićima su porijeklom od Kandića iz Crne Gore. Doselili su u ovo selo "poslije oslobođenja i tu se nastanili". U Medinama su nepoznatog porijekla. Slave Nikoljdan. Kandića ima u Zaboranima (Nevesinje), Potocima kod Mostara i u Mostaru više porodica."
Пикула, Никољдан, Гацко, R1a-M458>L1029>YP417
Потврда једног резултата са маркерима (Сливља, Гацко), као и предања о пореклу од Говедарица (такође R-YP417).
PIKULA (p), u Slivlju (Nevesinje). Porijeklom su od Govedarica s Miholjača kod Gacka. Doselili su u Slivlja u XVIII vijeku. Pikule su nastanjene i u Mostaru. Ima mišljenja da su Pikule porijeklom od stare porodice Pekula koja je nekada živjela u Bobanima (Trebinje).
Страинић, непознато, R1a-M458>L1029>YP417
ovo je pogresno: Кандић, Никољдан, Мостар, R1a-Z280>Z92
To su Arnautovici testirani dok su Kandici sa bakine strane i dalje nisu testirani.
Сада сам проверио, тестирани јесте Милан Кандић, по очевој линији из Мостара, хаплогрупа R1a-Z92. Све остале линије Пијесци, и/или Мостар (дакле Мостарац 100%), породична презимена: Кузмић, Зовко, Милорадовић и Крешић. Не sпомињу се Арнаутовићи, нити су Арнаутовићи по мушкој линији.
Ако нисте 100% сигурни, немојте писати овакве коментаре и збуњивати и мене и читаоце. ;)
Pomenuste Zovke. Da li su bunjevci, kao što se predpostavlja? D li im je poznat rezultat?
Pozdrav
Хаплогрупа N2 је, од типично српских, "мањих" подграна, најзаступљенија на 23andMe. Разумљиво ако се узме у обзир да се Крајишници и Срби из БиХ тамо тестирају чешће од других.
Ово је пресек неких типичних подграна према броју тестираних на 23andMe:
N2-P189.2 + N-L665 = 142 тестирана
J2b-M205 = 128
I1-P109 = 117
I2-Z17855 = 114
R1a-YP417 = 93
I2-Z16983 = 64
R1b-CTS9219 = 57
G2a-L42 = 49
Какво је тренутно стање са R1a-Z93 и N1-TAT код Срба, рачунајући и јавне и нејавне резултате? По једно 5-6 припадника?
Хаплогрупа N2 је, од типично српских, "мањих" подграна, најзаступљенија на 23andMe. Разумљиво ако се узме у обзир да се Крајишници и Срби из БиХ тамо тестирају чешће од других.
Ово је пресек неких типичних подграна према броју тестираних на 23andMe:
N2-P189.2 + N-L665 = 142 тестирана
J2b-M205 = 128
I1-P109 = 117
I2-Z17855 = 114
R1a-YP417 = 93
I2-Z16983 = 64
R1b-CTS9219 = 57
G2a-L42 = 49
Ако би издвојили тестиране према тачном месту порекла, опет би добили сличне узораке за три најзаступљеније подгране: N2-P189=118, J2b-M205=111, I1-P109=94. Постоје ипак одређене разлике када је заступљеност ових подграна по областима у питању.
N2-P189.2
Срби из Босне и Херцеговине = 49.2%
Срби из Хрватске = 24.6%
Срби из Србије = 16.9%
Срби из Црне Горе = 9.3
J2b-M205
Срби из Хрватске = 36%
Срби из Србије = 32.4%
Срби из Босне и Херцеговине = 27%
Срби из Црне Горе = 4.5%
I1-P109
Срби из Србије = 45.7%
Срби из Босне и Херцеговине = 25.5%
Срби из Црне Горе = 17%
Срби из Хрватске = 11.7%
Парадокс је да су ове хаплогрупе у глобалу најслабије заступљене тамо одакле потичу (Црна Гора), што говори о лепоти миграција. С тим да су и даље наравно веома заступљене у својим матичним областима (Пива/Бањани, Дробњак, Кричак).
Мужинић, католик, Далмација, I2-M423
Велетанлић, муслиман, Нови Град, I2-S17250
Биједић, муслиман, БиХ, I2-S17250
Џемал Биједић?
(https://i.postimg.cc/d0WctYZy/D-emal-Bijedi-123.jpg)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%8F%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B
Херцеговачки Биједићи (од којих је Џемал Биједић) су пореклом са црногорског приморја.
Ђулиман, муслиман, Благај, Мостар, I2-Z17855
Чини се да највећи постотак I2-Z17855 код Бошњака долази из Херцеговине. Занимљиво би било видети да ли је евентуално повезан са Елезовићем из Стоца.
...
Мујичић, Аранђеловдан, Горње Црквице/Никшић, I2-S17250
...
За Мујичиће се на основу предања очекивала Ј2a и припадност роду Пјешиваца и Цуца.
Мислиш на основу оног предања да су раније били Гузине? То је једно од предања, помињу се и Гузовићи, Гузоњићи. А како славе Аранђеловдан и старина им је са Чева, биће да су пре Озринићи.
Каран, Никољдан, Горњи Бушевић/Босанска Крупа, E-L241
У Горњем Бушевићу Ћулибрци су једна од старијих и бројнијих породица, па је ово по свему судећи резултат неког призећеног Ћулибрка. У Бушевићу има и Карана, досељени су са Бобољусака.
Додао бих још занимљивост о Шкопељама. То презиме је постојало само код Бара и у Земунику код Задра. И код Бара и код Задра су Шкопеље православци са потпуно истом славом Митровдан, која иначе није честа. Раде Шкопеља се из Бара заједно са католичким Арбанасима доселио у Земуник 1733. године у којем и дан данас има потомака етничких Арбанаса, али и оних који то нису, попут Шкопеље. Чак се он наводи у групи католика који траже сеобу због турскум зулума, а сасвим сигурно није био католик, него православац, што потврђују и барске и задарске Шкопеље са идентичном славом.
Шербеџија, Ђурђевдан, Влаховић/Глина, R1a-P278.2
Знаш ли можда коју славу славе Шербеџије из Бунића од којих је глумац Раде?
Доброта, Никољдан, Братишковци/Скрадин, J2b-L283
Доброта (Добретић, Добречић) Братишковци св. Никола 41 (10). Старије презиме им је Поповић. Први познати свештеник у Братишковцима био је Јован Поповић, почетком 18. века. Његов син је био Мисаило (Михаило) Добретић (Доброта), који се у неким изворима наводи и као Мисаило Поповић. Он се спомиње у Кистању 1716. године, одакле је, као свештеник, прешао у Братишковце, где се и његово потомство задржало. Од ове породице су били свештеници у Братишковцима y задњих 200 година.
Резултат интересантан зато што потврђује везу са крајишким Поповићима (Никољдан). Тестирани су Поповићи из Лике (Небљуси) и Северне Далмације и припадају такође хаплогрупи J2b-M241. Од ових Поповића води порекло чувени Пеција Поповић. Тестирани су додуше и једни Поповићи из околине Бихаћа који припадају G2a-L42, па би било добро да још неко од Поповића из Поуња уради тест.
Горњи Бушевић
Иза Ћулибрка су доселили Поповићи 9 кућа. Славе Никољдан. С Југа су дошли у северну Далмацију, одатле иза Свиштовског Мира 1791. y Небљусе (Лика), а пре 100 г. у Бушевић. Из ове је породице најлегендарнији војвода из устанка 1875. г. Хајдук Пеција Поповић.
Овдје је Добретић, вјероватно, старије презиме.
Први познати свештеник у Братишковцима, почетком 18. вијека, био је Јован Манојловић.
Шамара, Јовањдан, Крупа на Врбасу, Бања Лука, N-P189.2
N2-P189.2
Ћорић, Јовањдан, Црни Луг/Босанско Грахово
Бацио сам поглед на FF поклапања, FTDNA је изгледа почео да додељује Y-ДНК снипове мт-ДНК и аутосомално тестиранима као што је најављивано током године, најпре свеже тестиранима. Презиме Бањанац, I2a-PH908>Z16983.
Синоћ сам се дописивао са једним Турчином из Анадолије, добио је резултат P109, што је у складу са његовим предпоставкама јер мисли да им је презиме било Влаховљак али није сигуран. Аутентични српски националиста,не спрдам се нимало.
Бацио сам поглед на FF поклапања, FTDNA је изгледа почео да додељује Y-ДНК снипове мт-ДНК и аутосомално тестиранима као што је најављивано током године, најпре свеже тестиранима. Презиме Бањанац, I2a-PH908>Z16983.
Биће занимљиво видети до код ће нивоа ићи. Осим овог I-Z16983 видех још једног I-PH908, затим неког Нешића J-PF7263 (Синобади/Влаховићи) и једног Грабовца из Витеза који је J-M205. Верујем да ће се на Family Finder вртети овакви SNP-ови.Верујем да ће ићи до нивоа да пробуде жељу људима да наруче дубље тестове касније,то је трговачка логика. Како год, ово нама пада одлично јер има баш доста људи који су са ФФ завршили тестирање и интересовање за исто јер им није ништа јасно. Сад ,ко што си и реко, треба бележити новопридошле резултате колико је то могуће.
Небојша, одавно нема нових резултата?
Корица[/b], Никољдан, Хрватска (Крајина), E-V13
Милинић, Никољдан, Хргуд, Берковићи, E-V13
Нисам знао да их је било на Хргуду. Ово је вјероватно само једна генерација досељена у 20. вијеку.
Најавише нижи SNP за све хаплогрупе, а видим да Ј1, као ни многе друге не одмичу од основне ознаке?
Овде би место морало да буде Могорић, Госпић
Овде би место морало да буде Могорић, ГоспићДа, матица Корица је у Могорићу. Славе Св. Николу.
Симић, Аранђеловдан, Смолуша/Липљан, хаплогрупа I2 (I-M438)
Код А. Урошевића се не помињу Симићи у Смолуши:
http://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-smolusa-lipljan/
Ови Симићи су се у Смолушу били доселили тек 1970. године.
Зна ли се одакле, да исправим то у 23andMe табели (стање из 1900. год)
Зна ли се одакле, да исправим то у 23andMe табели (стање из 1900. год)
Један доста занимљив резултат.
Доведен, I-FGC21732.
Доведени/Доведани су искључиво са подручја Доњи Вакуф-Травник-Јајце, славе Пантелијевдан. На пројекту имамо четворицу Пантелијевштака припадника ове подгране, из Барање, Тамнаве и Старог Влаха.
Богдановић, Никољдан, Лешак, Лепосавић, E-V13
Стално, насељених Цигана (Рома) и њихових насеља на територији општине Лепосавић до 1958. године није било. Међутим, било је путујућих Цигана, котлара, дрводеља, који су лети посећивали села и повремено се насељавали поред главних путева и река ради обављања послова и пружања услуга становништву. Данас је познато њихово насеље у Камену. Они не помињу старије претке и спадају у групу становника непознатог стариначког порекла. Међутим, знају имена родова. Лична мушка и женска имена су им најчешће хришћанска, а има и муслиманских. Сви говоре цигански, а слабије српски и хришћанске су вере. Већина њих слави Ђурђевдан, а има их који славе и св. Николу. Немају своје гробље, па мртве сахрањују у Балажеву, општина Нови Пазар. У народном жаргону Роми су познати као габељи и гурбети (чергари), јер су дуго времена живели по чергама и слабо изграђеним уџерицама. Временом су оне исчезле. Они који раде у иностранству, највише у Швајцарској, подигли су нове куће. Међутим, многи од њих напуштају насеље, одлазе по селима, врше разне ситне оправке и продају казане.
Незапосленост, затим "осипање" школске ромске деце после трећег разреда основне школе као и висок проценат обољевања у односу на осталу популацију, неки су од проблема с којима се суочавају Роми у овој општини.
Данас у овом насељу живе родови: Николићи (3 куће), Јовановићи (1 кућа), Ристићи (8 кућа), Јаћимовићи (3 куће) и Богдановићи (1 кућа).
Bogdanovići , selo Rikovo , može da se računa da pripada Lešku .