8. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина,
J1-ZS9949"У време Првог Устанка досељени су: Стопићи су из Кучина, славе Јовањдан."
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-rozanstvo-cajetina/"Прве трагове Стопића налазимо у попису из 1818. године а у тефтеру чибука из 1823. године, када је уписан Радоје Стопа. У попису спахијских прихода из 1831. године налазимо Станоја и Радоја као Стопиће. Ову двојицу срећемо и у попису пореских глава из 1835. и 1840. док су у попису арачких нахија из 1832. записани: Станоје, са браћом Радојем и Станком и Станојеви синови Периша и Јован. Најстарији предак Стопића није се ни доселио у Рожанство. Доселили су се, око 1816. његови синови: Радоје, Станоје, Никола и Станко.
Дошли су из села Бабине код Пријепоља. Њихови преци су пореклом, негде из источне Херцеговине, можда околине Никшића, а Бабине су им биле само успутна станица у којој су краће боравили. Донели су презиме, које је настало по неком надимку са благом пошалицом. Наслућује се да се тај најстарији предак звао Ненад, јер је Станоје, 1846. године, при рођењу ћерке Петре записан као Ненадић. Њубомир Ж. Мићић не бележи из ког су села код Пријепоља, док Милисав "Bem/Ih и Раде Познановић наводе Кучин као место њиховог боравка. Ако се зна да је досељеник Радоје рођен у Бабинама, и зна година његовог рођења, онда је већа вероватноћа да су дошли Бабина а не Кучина."
("Рожанство - запис о поколењима" аутора Добривоја Борчића)
Стопићи на 17 маркера имају потпуно поклапање са једном породицом
из околине Пријепоља, па се може закључити да је предање вероватно тачно. Осим тога, блиске су им још неке породице из Старог Влаха и Шумадије са комбинацијом 13-18 на маркеру DYS385ab. Занимљиво да све славе Јовањдан. У тој су групи и Тишме из Северне Далмације.
Већ смо говорили о овом огранку
J1 Влаховића из Старог Влаха. Питање је само када је дошло до раздвајања са источнохерцеговачком групом. Или је, како то аутор горњег текста каже, сеоба ишла из Источне Херцеговине, док је околина Пријепоља само етапна станица.