Вјера и култура Срба > Крсне славе

Поријекло Крсне Славе

(1/9) > >>

Bokez:
Да ли крсну славу можемо приписати као Словенско наследство или ипак као старобалканско наследство.
Да ли су пронађени трагови култова старих словенских богова на балкану у периоду од доласка на балкан до покрштавања?
Лично сам мишљења да је остатак слављења паганаских словенских богова који је касније христијанизован али ме занимају и ваша мишљења.

НиколаВук:

--- Цитат: Bokez  Децембар 16, 2020, 12:21:20 поподне ---Да ли крсну славу можемо приписати као Словенско наследство или ипак као старобалканско наследство.
Да ли су пронађени трагови култова старих словенских богова на балкану у периоду од доласка на балкан до покрштавања?
Лично сам мишљења да је остатак слављења паганаских словенских богова који је касније христијанизован али ме занимају и ваша мишљења.

--- Крај цитата ---

Обичај крсне славе је специфичност Срба и могао је настати само у посебним условима њиховог покрштавања. Да је то само остатак слављења старих богова, онда би се сличан феномен могао очекивати и код свих осталих словенских народа, што није случај. Мислим да он нема толико везе са "преиначењем" старих богова већ са датумом када је одређени род прихватао хришћанство и тиме узимао за заштитника светитеља који се славио на тај дан (вероватно су чешће одабирани датуми значајнијих светитеља за свечани улазак у хришћанску васељену). Да је у питању обред који је уско повезан са породицом и/или родом сведоче и резултати тестираних које имамо у нашој бази, као и његова различитост у односу на сличне обичаје у суседству, као што је имендан, а он се такође разликује и од сеоске славе - заветине. Наравно, нису сви родови имали исти образац прихватања славе, неки су касније могли да промене своју првобитну славу и узму славу неког другог, моћнијег рода, или евентуално сеоску заветину као своју славу итд. Крсна слава је заиста врло стар феномен код Срба, о чему сведоче називи Мратиндан и Арлијевдан, који су прошли кроз словенску метатезу ликвида, фонетску појаву која се дешавала од 7. до најкасније почетка 10. века, али и коришћење римског а не цариградског литургијског календара за одређене славе (Мратиндан, Михољдан), што је јасни показатељ првобитне римске црквене јурисдикције и утицаја, који су трајали од насељавања (почетком 7. века) па све до касног средњег века. Такође, изгледа да је у почетку био важнији сам првобитни датум славе у односу на свеца који се прославља, што је очевидно на примеру Михољдана и Арлијевдана, па донекле и Мратиндана.

Nebo:
Крсна слава је, укратко, прослављање свеца заштитника неког рода.

Сличне обичаје имамо и код других народа и вера. Још су Римљани имали своје кућне, а затим и државне заштитнике - ларе и пенате; амерички Индијанци су по селима и племенима градили тотеме божанствима која их штите; градови, покрајине, државе широм Европе имају своје свеце заштитнике; Руси имају имендан где се опет обележава дан светитеља по којем особа носи лично име, итд, итд.

Образац је исти - хришћански светитељ (или паганско божанство) као заштитник појединца, дома, рода, града, области, државе...

Свакако, славски обичаји код Срба су врло особени по мешавини хришћанског и паганског. 

drajver:
Не треба заборавити да славу осим Срба славе и сјеверноалбанска малисорска племена, на сличан начин као свеца заштитника рода (дакле не села или цркве). Сличан је случај и са крсним славама код католика на подручју између Цетине и Неретве и по Херцеговини. Ако се сагледа тај простор слављења крсне славе видјеће се да је то простор првобитног српског насељавања, али истовремено и јурисдикцијско подручје Римске цркве (до раскола 1054 и до успостављања Српске архиепископије). Рекло би се да је процес христијанизације Срба текао постепено и могуће је да је управо Римска црква патентирала овај модел са свецима заштитницима конкретно за Србе. Кључно је питање кад је дошло до масовнијег преласка на хришћанство обичног народа. У другој половини 9. вијека се вјероватно христијанизовала аристократска врхушка, јер тек тад имамо српске кнезове са хришћанским именима: Стефан Мутимировић, Петар Гојниковић, Павле Брановић, Захарије Прибислављевић. Ако узмемо у обзир и језичке промјене које је поменуо Никола, претпостављам да је 10. и 11. вијек био период интензивније христијанизације и да је крсна слава у том периоду и установљена.

Nebo:
За многе римокатоличке родове из Херцеговине и Далмације постоје подаци да су славу славили све до почетка 20. века.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна