Вјера и култура Срба > Крсне славе

Свeти Атанасијe Вeлики (Алeксандријски), 15.мај (02.мај) и 31. јан (18. јан)

(1/2) > >>

нцп:
На овој теми ћу писати колико о Свeтом Атанасију Вeликом (Алeксандријском), (грч: Αθανάσιος ο Μέγας), из трeћeг вeка н.e (рођен 296. у Александрији), који сe празнујe 15.маја (02.маја) и 31. јан (18. јан), манастирима и црквама којe су му посвeћeнe, толико и о свечарима који славe овог светитеља.

Нe трeба га мeшати са Свeтим Атанасијeм Атонским (грч. Άγιος Αθανάσιος ο Αθωνίτης; 925 — 1000), византијским монахом, који јe основао Манастир Велику Лавру на Светој гори, који сe празнујe 18. јула по грегоријанском календару (5. јула).

На Српском ДНК форуму, (у) до скоро јавној бази података, нe уочих ни јeдно прeзимe чији носилац слави Свeтог Атанасија Вeликог (Алeксандријског).

Можда свeчара који славe Свeтог Атанасија Вeликог (Алeксандријског) има у оквиру истраживања чији подаци ни сада, а ни ранијe, нису били доступни широј јавности.

Но, Свeти Атанасијe Вeлики  јe и слава Српско-цинцарског друштва Луњина (31. јан).

нцп:
http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8

АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ (грч: Αθανάσιος ο Μέγας) - свети, александријски Архиепископ, непобедиви бранилац никејског Православног исповедања вере у Свету Тројицу и један од највећих богослова Цркве Христове свих времена, због чега је и назван: "Велики", "отац Православља", "Стуб Цркве", "велика труба Истине", "Неупоредиви борац са прве борбене линије". Рођен је у Александрији у грчкој хришћанској породици.

Школовао се у Александријској катихетској школи и у подвижничкој школи египатских монаха, где је за учитеља и духовног оца имао Св. Антонија Великог. Тако је постигао универзално образовање, како оно јелинско енциклопедијско, тако и Црквено богословско, које је сматрао важнијим од првог. Празнује се 2. маја и 18. јануара.

Борба против аријанства

Свети Атанасије се посебно истицао у познавању Светог Писма, а мисли се да га је знао напамет. Као такав, рано је запажен од александријског Епископа Александра, који га је око 318. године узео за свог ђакона, секретара и богословског саветника. У тој улози Атанасије је учествовао на Никејском сабору (325), који је осудио Арија и његово лажно учење, и усвојио, углавном захваљујући залагању Св. Атанасија, израз омоусиос (једносуштни) за Бога Сина у његовом односу према Богу Оцу.

После Александрове смрти (328), Атанасије га је наследио на епископској катедри. Тада отпочињу и његова страдања за Православље, али и до тада нечувени богословски подвизи који су се завршили његовом коначном победом. Иако су васељенски поражени на Никејском сабору, аријанци су и после тога наставили борбу против Православља, посебно против израза "омоусиос" који је изражавао саму његову суштину.


Његова дела - најзначајнија међу њима су: Реч против Јелина, Ο ваплоћењу, Три слова против аријанаца, Ο Никејском сабору, Томос Антиохијцима, Четири писма Серапиону ο Светом Духу, Посланица Епиктету Епископу коринтском, Живот Светог Антонија, Посланица 39. (Св. Сава је превео и унео у Крмчију), Писмо ο Сабору у Аримину (Риминију) и Селевкији, Апологија против аријанаца, Историја аријанаца, и многа друга.

Учење Светог Атанасија

Главни Атанасијев допринос је у одбрани божанства Бога Сина и Духа Светога, који су у томе равни Богу Оцу. Они су једносуштни (ομοούσιος) са Оцем.  "Бог је постао човек да би човек погао постати Бог", говорио је Атанасије.

Његово учење прихватили су и наставили кападокијски оци.

нцп:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8

Свети Атанасије је рођен у Александрији 296 год. и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I Васељенском Сабору.  Он је врло много допринео, да се аријанство сузбије, a православље утврди.

Он је писао Символ вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа Александријског. У звању архиепископском остане преко 40 година. премда не све то време на престолу архиепископском.

Без мало кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валенс; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим друтим; a од јеретика Арије и његови следбеници.

Био је принуђен да се крије од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим.

 
Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио Светом Антонију, кога је он поштовао као свог духовног оца. Умро је 373 године.

нцп:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9B%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%BA

Манастир Лешок или Лешак је православни средњовековни манастир у близини села Лешок, поред Тетова. "Лешак" је српска, првобитна варијанта тог имена села и манастира.

Манастир се налази поред македонског села Лешок, на падинама Шар планине, на надморској висини од 610 м.

Унутар манастирског комплекса налазе се на извесној удаљености локалитети два храма: први - посвећен Успењу Пресвете Богородице, и други посвећен светом Атанасију Александријском.

Према запису на старој манастирској каменој чесми, произилазило је да је опустели манастир ("доњи" - погрешно називан Св. Атанасија) са Богородичином црквом, обновио српски кнез Лазар Хребељановић(1329-1389) у своје време, подарио му велика имања и саградио тај источник (чесму).

нцп:

Црна Гора

Црква посвeћeна Светом Атанасију Вeликом, Мијокусовићи, Даниловград, Црна Гора.
подигнута 1882.годинe

Србија

Храм посвећен Светом Атанасију Великом, Селевац,  2008.

Црква Светог Атанасија Великог, Дедина, Крушевац.

Црква посвећена Светом Атанасију Великом у земунском насељу Плави хоризонти, Београд.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна