Вјера и култура Срба > Храмови
Храм Светог Саве, Београд
Селаковић:
Године 1595, 27. априла, Синан-паша спалио је мошти Светог Саве, претходно донете у Београд из Милешеве. Спаљивање се, данас се сматра, вероватно одиграло на Топчидеру. Међутим, када је 300 година након спаљивања основан Одбор за подизање спомен-храма посвећеног Светом Сави (1895), за место изградње одабран је Врачар. Први конкурс из 1905. пропао је, а убрзо су кренули Балкански ратови и Први светски рат. Ствари су се поново покренуле новим конкурсом из 1926. Прво место на конкурсу није добио нико, а друго место заузело је решење Богдана Несторовића, коме је уз Александра Дерока поверена израда коначног пројекта Храма 1930. године. Радови су почели 1935, урађени су темељи и крипта, зидови су почели да ничу, а онда је отпочео и Други рат. У комунистичкој Југославији држава је на многобројне молбе за наставак изградње одговорила позитивно тек 1985. године. Храм почиње да расте и у јуну 1989. главнина посла бива завршена чувеним вишенедељним подизањем 4000 тона тешке куполе хидрауличним пресама. Последњи ратови зауставили су даље радове, а настављени су почетком овог века, највише на иницијативу Зорана Ђинђића, који је у више наврата лично ишао по предузећима и тражио спонзоре - 2004. завршени су радови на спољашности тј. постављање плоча од белог мермера. Завршени су и радови у камену у унутрашњости, али ту се помало посустало.
Дешавања из последње деценије ипак су занимљива. Радови су отпочели, невидљиво за посетиоце Храма, на крипти - цркви Светог Цара Лазара површине око 1800 квм, а Крипта је од пре годину-две у пуној употреби. Са друге стране, чувено Путиново "Будет!" изречено у Храму довело је до замаха у изради мозаика за унутрашњост храма. Руском новцем мозаик за куполу Храма тренутно се израђује у Москви, монтира на посебне мреже и спрема за транспорт, док су у Београду у куполи већ постављене посебне скеле и врше се припремни радови на зидовима за монтирање мозаика. Постављање креће у марту и биће готово до децембра, а, ако буде новца, до 2019. треба да се на сличан начин изведе мозаик у олтарском простору. Израдом мозаика руководи руски академик Николай Мухин.
А сад мало слика.
Насумична одбијена решења са конкурса из 1926:
Друга награда на конкурсу, Б. Несторовић:
Решење А. Дерока није награђено, али је такође откупљено:
Селаковић:
Наставак
Црква је донела одлуку 1930. Радиће се по нацрту Несторовића, са елементима Дероковог нацрта.
Несторовићев акварел Храма, 1931:
П. Анагности, перспектива, 1931:
А. Дероко, 1938:
Послератни протонеимар Бранко Пешић донекле је изменио ове планове. Несторовићев камен-пешчар за фасаду заменио је белим мермером, који боље трпи „градску климу“. Димензије крипте су значајно смањене. Црква је сада требало да буде од бетона. Промене Б. Пешића:
Храм данас:
Нажалост, лично мислим, а надам се да сам у мањини, да је решење Несторовића са акварела из 1931. било најбоље решење, а да је данашњи изглед прилично „слабији“. Нешто у овом белом камену, у неком минимализму и постмодернизму који провејава архитектуром коначног Храма ми смета... Али ето, тако је како је.
Селаковић:
Најновија дешавања:
Руси пуном паром раде мозаик, детаљи су овде: http://rah.ru/exhibitions/detail.php?ID=31450
Срећом на другој слици имамо људе ради појма о величини:
Крипта:
Amicus:
Беше неких лепих слика на сајту Храма, али видим да им сајт не ради како треба, па ништа од тих слика. ::)
Ацовић је радио на хералдичком украшавању храма и мислим да се доста успешно томе се приступило. :)
Иван Вукићевић:
--- Цитат: Селаковић Јануар 18, 2017, 11:27:16 пре подне ---Нажалост, лично мислим, а надам се да сам у мањини, да је решење Несторовића са акварела из 1931. било најбоље решење, а да је данашњи изглед прилично „слабији“. Нешто у овом белом камену, у неком минимализму и постмодернизму који провејава архитектуром коначног Храма ми смета... Али ето, тако је како је.
--- Крај цитата ---
Слажем се у потпуности. Бели камен на храму Св. Саве делује хладно, а то поготову долази до изражаја из близине. Камен који је коришћен на цркви Св. Луке у Кошутњаку је неупоредиво лепши иако је такође нешто светлији:
http://static.panoramio.com/photos/original/68120816.jpg
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију