Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Порекло Вујовића из Прераца и Никшића, Никољдан

(1/17) > >>

Бакс:
Желео бих да отворим тему о прерачким Вујовићима, који су се, према пореклу, у херцеговачко село Прераца доселили из Никшића. Сем разговора о Вујовићима, отворио бих ову тему и како би олакшао проналажење информација о овој породици многим Вујовићима који не знају много о својим прецима а живе расељениширом белог света. Уколико неки од њих виде ову тему, нека се укључе у расправу; тако ћемо доћи до што више података, а могуће и повезати неке конце на радост свих нас.  :)

Бакс:
Причу бих започео писањем о родоначелнику прерачких Вујовића:

Прича о Вујовићима из Прераца почиње у Никшићу (или Оногошту, како се некад звало). Према предању, ту је живео Петар Вујовић, који је средином 18. века прешао из овог града у херцеговачко насеље Прераца. Не зна се ни ко је био Вујо по коме је Петар добио презиме Вујовић, мада је сигурно да је тај Вујо сигурно рођен пре 18. века. О овом Петру Вујовићу, од кога почиње прича о прерачким Вујовићима, не зна се ништа, сем да је живео (према једнима) у самом Никшићу, (према другима) у околини Никшића, или (према трећима) у селу Риђани крај Никшића. Међутим, ни то не мора бити истинито, пошто реченица „Петар Вујовић је дошао из Риђана код Никшића“, може да означава и то да је Петар дошао из племена Риђани (генетски не, али могуће је да је дошао са територије тог племена), а не из истоименог села.

Могуће време Петровог досељавања у Прераца било је негде око 1740. године; а пошто се на такав потез не би усудило дете, мора се закључити да је Петар тада имао бар 15 година, а можда и 20. То би значило да је овај Петар Вујовић рођен 1720-1725. године. Међутим, постоје и други извори који тврде да се Петар у Прераца доселио око 1760. године, што би годину његовог рођења померило на 1740-1745. годину.

На овај корак се Петар Вујовић није одлучио сам, већ је у договору са још два Петра (Петром Будалићем и Петром Бјелетићем), одлучио да се сели. (Ови Будалићи су пореклом од озринићких Николића код Никшића, а Бјелетићи су Никшићи Требјешани). Прича о „досељавању три Петра у Прераца из Никшића“ је опште позната, и чак ју је и Дедијер записао.

Бакс:
Петрови синови

Као што није познато тачно порекло овог Петра, тако није тачно ни познато колико је синова имао. Једно је сигурно – имао је сина Николу, чије име је документовано. Уколико рачунамо да  један пас има 30 година, онда би годину рођења овог Николе могли сместити око 1780. године. То би значило да је Петар овог сина добио са око 35 година (према верзији о досељењу 1760. године), што има смисла.

Никола је засигурно био Петров син, међутим ту се појављује и извесни Трифко Вујовић, али није баш најјасније у каквим је родбинским везама Трифко с Петром, иако је сигурно да они јесу род. Могуће је да му је био син, синовац, или можда чак и нешто треће. Овај Трифко рођен је око 1790. године, па је веома могуће да је он Петров син и Николин рођени брат.

Сем Николе и Трифка, помиње се и име Милија, који је највероватније рођен око 1720. год. То би могло да значи да је овај Милија у ствари Петров брат, и да је заједно с Петром из Никшића дошао у Прераца. Међутим, овај Милија се брзо сели из Прераца, па вероватно зато његово име није ушло у „легенду о три Петра“ (а сем тога, много је лакше запамтити причу о „досељавању три Петра“, него причу о „досељавању три Петра и Милије“). Милија се са 6 синова одселио у Невесиње и тамо погинуо. Синови му се растуре и један (Перо) оде у Босну, један на Трусину, а Тривко пређе на Обла Брда и имао синове Јована, Петра и Јакова. Јован имао Станишу и Костадина, Петар Тривка и Мића, а Јаков Шћепана. Тривко Петров је сишао у Бијељане око 1830. на земљу Биберчеву. Имао је Ђура, Сава, Јована и Ћетка. Сад од њих има 7 кућа, славе Никољдан, прислужују Шћепањдан. На Облим Брдима их је 10 кућа. Око 1898. дође с Давидовића од истих Вујовића Ристо Тодоров и од њега је једна кућа.

О овом Милији лично ништа не знам, и све податке преузео сам са ове странице с овог веб-сајта
http://www.poreklo.rs/2015/10/10/poreklo-prezimena-selo-bijeljani-bileca/

Бакс:
Потомци Николе Петровог Вујовића

Дакле, највероватније је да је овај Петар имао (барем) два сина, Николу и Трифка. За Николу се верује да је имао једног сина – Драга, који је могао бити рођен око 1810. године. Овај Драго је имао два сина који су се звали Шујо и Мато.

Шујо Драгов имао је три сина – Новака, Мата и Гојка. Мато је убијен као млад, и то случајно од стране најбољег друга. Новак је највероватније рођен око 1870. године, а умро је 1912. Био је ожењен Маром из куће Бјелетића, и с њом имао пет синова: Николу (1894-1956), Марка (Умро у Драчу 1916.), Петра (умро у 7. години), Павла (умро у 9. години), и Јована (1900-1986). Гојко Шујов био је ожењен Стојом Јокановић, и с њом имао Трипа (1911-1992) и Миладина (1918-1980).

Кад је реч о другом Драговом сину, Мату, он је имао два сина, Станка и Стјепана. Станко је био ожењен Аницом из породице Кундачина, и с њом имао 4 сина: Васа (1900-1984), Душана (1903-1942), Крста (1905-1988), и Милана (1912-1928). Стјепан Матов је имао две жене, прву из породице Попара, и другу из породице Шаренац по имену Коса. Из првог брака добио је сина Милана (1908-1942), а из другог сина Рајка (1921-2006). Потомци Стјепанови данас живе у месту Војвода Степа, у српском делу Баната, у Србији.

Бакс:
Потомци Трифка (Петровог?) Вујовића

Кад је реч о Трифку (Петровом?), он се могао родити око 1790. године, и зна се да је сигурно имао сина који се звао Васо. Међутим, ту се помиње и извесни Пејо, који је врло вероватно могао бити други Трифков син. Дакле, с одређеном дозом скепсе, можемо закључити да је Трифко имао два именована сина – Васа и Пеја.

Сем Васа и (могуће) Пеја, зна се да је Трифко имао још једног, неименованог сина. Веома је могуће да је овај наименовани син у ствари Пејо, а опет, могуће је и да је реч о трећем Трифковом сину. Тај неименовани Трифков син имао је сина Лазара (рођеног око 1850. године), који је имао два сина, Здравка и Душана.

Пејо (Трифков?) имао је сина Ђура, који је имао сина Игњата, а овај је имао сина Милована. Милован је имао Раденка.

Васо Трифков имао је два сина, Анта и Луку. Анто је имао Пека и Обрада. Лука је рођен око 1850. године у Прерацама, месту на које се доселио његов предак Петар око сто година раније. Као млад, Лука се из Прераца преселио у оближње место Голобрђе, где је основао своју породичну задругу. Оженио се Ђурђом (Вуковић), и добио три сина Јована (1884-1915), Боришу (1888-1973) и Митра (1892-1983), и две ћерке, Анђу и Ристу. Лука је умро док су му деца била врло мала, 1893. године, а његова супруга само годину дана касније. Деца су сама одрастала, уз помоћ стрица Анта, који је живео у Прерацама. Кад су одрасли, Анђа, Јован и Бориша одлазе у Америку, док Митар и Риста остају у Херцеговини. Риста се убрзо удаје и одлази, а Митар остаје сам на имању. Након почетка I Светског рата, Бориша и Јован одлучују да се врате назад и ступе у српску војску, док се Анђа удаје у Чикагу за Мила Црногорца. Митар је мобилизован у Аустро-Угарску војску, а Јован и Бориша остају у Херцеговини где се као комите боре против Аустро-Угарске. Убрзо затим, Јован гине случајно од пријатељске ватре, а Бориша одлучује да се прикључи остацима српске и црногорске војске у Албанији. Учествује у Солунском фронту, где је рањен у ногу, и крај рата дочекује у италијанској болници. За добровољачке заслуге, од краља и државе добија земљу у банатском селу Војвода Степа, где се сели, и где и данас живе његови потомци. Митар је преживео рат и његови потомци живе у Херцеговини, на Голобрђу и Билећи.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна