ДНК порекло > Историја и генетика
Саси на простору Балкана
ДушанВучко:
--- Цитат: drajver Септембар 18, 2023, 10:48:04 пре подне ---На путу од Сибиња до дворца Бран, прошао сам кроз неколико румунских села на обронцима Карпата. Често још увијек могу да се виде коњске запреге. Чини ми се да је румунска култура у Трансилванији готово сва рурална. У градовима једино што монументално данас може да се види од румунске материјалне културе јесу градске саборне цркве, али све су оне махом из новијег времена.
Четврта станица дворац Бран. Вјероватно туристички најизвиканија локација у Трансилванији. И то највише због тога што је Брем Стокер свог Дракулу смјестио у овај дворац. Дворац је иначе предстража града Брашова. Саси су га саградили као прву линију одбране са јужне стране према карпатским кланцима. Да ли због гомиле туриста и комерцијалности, мене тај локалитет и није толико импресионирао. За сценографију Дракуле много би боље одговарао Корвинов дворац. Додуше морам рећи да Румуни нису уопште у први план ставили причу о Дракули , већ је цијела поставка дворца везана за савремену румунску династију Хоенцолерна. Наиме, дворац је припадао и у њему је боравила румунска краљица Марија (иначе мајка наше краљице Марије) и сва прича се врти око тога. Јесу додуше одвојили и једну просторију у коју су поставили неки бесмислени холограм духа, крстове , бијели лук и вампира, али то је, рекао бих, само да дају бар нешто да задовоље стране туристе. Наравно, испод дворца је општа распродаја Дракула реквизита.
--- Крај цитата ---
Мени је ово румунско "кокетирање" или "повлађивање" странцима "Дизниленд"...Једну од најбитнијих историјских личности, смештати у неки други замак, само зато што је Стокер њега прославио у својој машти, је по мени мањак националног поноса.Као кад би ми за неку инострану фикцију неке историјске личности направили неку забаву за странце (напр. Ђурађ Бранковић), али да га не сместимо у месту где је столовао, него у неком другом замку, који су изградили неки други. Реално, Румуни су добили шлаг на торти за своју нацију, у виду Трансилваније, па су машту британског писца уклопили у те "јагоде на торти" у виду затечених замака. Влада Цепеш је много већа личност од синонима позајмљеног од "српског вампира", али с обзиром колико су браћа Румуни добили историјски, можда је то њихов дуг који морају да враћају западном свету, који их је макар на тај начин прославио (тј. да фиктивна слава има предност над реалном историјом...ко то може да истрпи, тај више цени друге него себе, а за узврат, има наклоност).Њима јесу остали на управу немачки, мађарски и секељски градови, али им је имиџ остао "Стокеровски". Остаје питање, да ли је битнији страни имиџ или реална аутентична историја, са мање туристичких посета
ДушанВучко:
Морам са жалошћу према браћи Румунима, констатовати, да би ми такав један светски роман који би једног нашег владара ставио у један такав контекст, буквално анатемисали (па макар био "бестселер"). Али браћа су ту да греше, па можда нас они зато и више поштују (иако нас је мање бројчано). Жао ми је браће Румуна, заслужују много више самопоштовања него финансијских туристичких прихода и фиктивног имиџа (иако то зависи од њих)
Ивица Јовановић:
Био сам у дворцу, носио ролку у августу. А за вечеру зна се, супа од белог лука са прилогом од белог лука и белолученом папириком и пред спавање таблете белог лука. Због цревне флоре.
drajver:
Помињући Брсково на теми о Никшићима, примјетих да је у скорије вријеме био активан рад на овом археолошком налазишту. Оно што би могло бити интересантно са аспекта генетике јесте проналазак костурнице у подруму објекта за који се претпоставља да је био саска црква у Брскову. Самим тим би и велики број појединаца чије су кости тамо нађене (преко 90) могао припадати управо средњовјековним Сасима из Брскова. Уколико су кости у задовољавајућем стању за генетичку обраду, могао би се, са обзиром на број узорака направити својеврсан генетички профил саског, у крајњем случају католичког становништва средњовјековног Брскова (објекат у ком су нађене кости је у сваком случају католички)
У сљедећим радовима може се наћи више о томе:
https://www.academia.edu/44921969/Nova_saznanja_o_srednjovjekovnom_Brskovu
https://www.researchgate.net/publication/341701900_Preliminarna_antropoloska_analiza_sa_lokaliteta_Brskovo-Doganjice_Preliminary_anthropological_analysis_of_site_Brskovo-Doganjice
Навигација
[0] Индекс порука
[*] Претходна страна
Иди на пуну верзију