Нађох у књизи Срби у Срему до 1736/7. године (Душан Поповић, Београд, 1950, стр. 32) да се помиње Јован Георгијевић као слуга Манастира Хопова. Нажалост, тај део књиге у ком се спомиње немам код себе (фотографисан је само други део и индекс, у ком сам податак нашао, узгред буди речено), тако да можемо само констатовати да је ове породице било у околини Карловаца и почетком XVIII века.
Јован Георгијевић је изгледа био касније митрополит карловачки
Јован Ђорђевић. Неколико пута се спомиње у
Краљвским књигама Хабзбуршке монархије, а Динко Давидов пише да је био један од најближих људи патријарха Арсенија IV Јоавнаовића. (в.
Знамења Карловачке митрополије, Београд, 2007, стр. 44) Сава Вуковић пише још шире и говори о том како му савременици, а ни каснији биографи нису били нарочито склони, иако је по свему судећи реч о значајној и способној личносити. (в.
Српски јерарси од IX до XX века, Београд, 1996, стр. 224-247)
Током XVIII, XIX, али и XX века, било је неколико црквених великодостојника Герогијевића. Не знам да ли су сви били у неком сродству, али не би ме зачудило и да јесу. Било како било, даље о том може се истраживати у овој другој књизи коју поменух, а ови Георгијевићи су рачунајући и митрополита Јована родом Карловчани.