Аутор Тема: Санковићи  (Прочитано 3975 пута)

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Санковићи
« послато: Април 01, 2016, 12:18:16 поподне »
Повеља написана 15. априла 1391. године. Браћа Санковић уступају жупе Конавле и Витаљину Дубровнику уз оправдање да тиме исправљају неправду рашке и хумске господе. Наводе се границе жупа и обавезе њених становника према дубровачкој власти. У дипломатичком погледу исправа припада хумској канцеларији. Писана је на пергаменту њемачког начина израде, што је ријеткост за Хум. У повељи се наводи да су св. Ђурђе и арханђел Михајло, крсне славе браће Санковића, и то св. Ђурђе крсна слава жупана Бељака, а арханђел Михајло војводе Радича. Повеља одише православним духом што се најјасније види из дијела у којем се браћа заклињу „на Свето писмо Христовог јеванђеља“ и још „светог Ђурђа и арханђела Михајла“ часни крст, пресвету Богородицу и „318 светих отаца никејских и од свих светаца и светица Божијих“. Ову повељу први издао Павле Карано –Твртковић 1840. (Србски споменици,98, бр. 78.). У цјелини повељу је објавио Франц Миклошић (Monumenta Serbica, 217-219).

http://www.plemenito.com/sr/povelja-beljaka-i-radica-sankovica-dubrovniku/d20

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Санковићи
« Одговор #1 послато: Април 01, 2016, 01:22:16 поподне »
Повеља одише православним духом што се најјасније види из дијела у којем се браћа заклињу „на Свето писмо Христовог јеванђеља“ и још „светог Ђурђа и арханђела Михајла“ часни крст, пресвету Богородицу и „318 светих отаца никејских и од свих светаца и светица Божијих“.

Потпуно исправно тумачење. Ево шта о хумској господи Санковић каже Шефик Бешлагић на страни 511. у својој књизи "Стећци-култура умјетност".

"Prije svega, postoji više od 20 primjeraka stećaka čiji natpisi sasvim jasno govore o ortodoksnosti pokopanih. U te spadaju natpisi Radimlje u kojiima se imenuju članovi ugledne vlaške porodice Hrabrena·Miloradovi ća, za koje znademo da su pravoslavci i da su podigli pravoslavne crkve u Ošanićjma, nedaleko od Stoca i Radimlji, zatim u Trijebnju, u okoLini Stoca, a onda i u Žitomisliću, u okolini Mostara. Neki članovi ove porodice su zbog Turaka izbjegli u Rusiju, gdje su postigli vjsoke položaje u vojnoj hijerarhiji. Natpis na stećku u Biskupu, u okolini Konjica, govori da je tu sahranjena Goisava, žena Radiča Sankovića, č l a n a vlastelinske pravoslavne porodice".


Иначе казна Санковићи су због продаје Конавла Дубровачкој Републици кажњени губитком посједа, које су подијелили Влатко Вуковић и Павле Раденовић, а Радич Санковић је 1404. погубљен.

Косаче и Раденовићи су те исте Конавле нешто касније продали дубровчанима, па покушали да поврате у тзв. "конавоским ратовима" (2), али без успјеха.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Санковићи
« Одговор #2 послато: Април 01, 2016, 03:54:59 поподне »
Sankova sestra, Radičeva tetka sahranjena je u Veličanima, Popovo Polje.

Natpis na njenom nadgrobniku

† V IME O [T]CA I SNA I S[VE]T[A]GO DHA. SE LEŽI RABA B
  • ŽIA POLIHRANIJA A ZOVOM’ MIR’SKIM’ GOSPOJA RADAČA, ŽOUPANA NEN’CA ČIHORIĆA KUĆNICA, A NEVJESTA ŽUPANA VRAT’KA I SLUGE DABIŽIVA I TEP’ČIJE STIPKA, A KĆ’I ŽUPANA MIL’TJENA DRAŽIVOJEVIKA A KAZN’CU S’N’KU (SANKU) SESTRA. A POSTAVI S’ BJILJEG NE SN’ DABIŽIV’ S B
    • ŽIOM’ POMOŠĆIJU SAM’ SVOIM’ LJUDMI A V’ DN


    G[OSPODI]NA KRALJA TVR’KA

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Санковићи
« Одговор #3 послато: Април 01, 2016, 05:54:22 поподне »
Sankova sestra, Radičeva tetka sahranjena je u Veličanima, Popovo Polje.

Natpis na njenom nadgrobniku

† V IME O [T]CA I SNA I S[VE]T[A]GO DHA. SE LEŽI RABA B
  • ŽIA POLIHRANIJA A ZOVOM’ MIR’SKIM’ GOSPOJA RADAČA, ŽOUPANA NEN’CA ČIHORIĆA KUĆNICA, A NEVJESTA ŽUPANA VRAT’KA I SLUGE DABIŽIVA I TEP’ČIJE STIPKA, A KĆ’I ŽUPANA MIL’TJENA DRAŽIVOJEVIKA A KAZN’CU S’N’KU (SANKU) SESTRA. A POSTAVI S’ BJILJEG NE SN’ DABIŽIV’ S B
    • ŽIOM’ POMOŠĆIJU SAM’ SVOIM’ LJUDMI A V’ DN


    G[OSPODI]NA KRALJA TVR’KA
Не би ли овај натпис требао бити на ћирилици?



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Санковићи
« Одговор #4 послато: Април 01, 2016, 06:04:31 поподне »


† V IME O [T]CA I SNA I S[VE]T[A]GO DHA. SE LEŽI RABA B
  • ŽIA POLIHRANIJA A ZOVOM’ MIR’SKIM’ GOSPOJA RADAČA, ŽOUPANA NEN’CA ČIHORIĆA KUĆNICA, A NEVJESTA ŽUPANA VRAT’KA I SLUGE DABIŽIVA I TEP’ČIJE STIPKA, A KĆ’I ŽUPANA MIL’TJENA DRAŽIVOJEVIKA A KAZN’CU S’N’KU (SANKU) SESTRA. A POSTAVI S’ BJILJEG NE SN’ DABIŽIV’ S B
    • ŽIOM’ POMOŠĆIJU SAM’ SVOIM’ LJUDMI A V’ DN


    G[OSPODI]NA KRALJA TVR’KA
Једно питање за г. Wolfa. Ако се не варам, Ви сте блиски сарадник Горана Комара. Његове радове сам добио прије десетак дана, а Старе ћириличне натписе источне Херцеговине сам "овлаш" прочитао јуче.

Овај подвучени дио ме заинтерсовао јер код превода госта Радина Бутковића се дуже вријеме води полемика да ли су "мрсни и мирски људи". У овом случају користио би студију Драгољуба Драгојловића Крстјани и јеретичка црква босанска, гдје аутор појам "мирски људи" тумачи као световњаке. Ево уосталом приказ странице 143. (десно по условом д а је успио приказ:



Овај горњи навод, чини ми се  да је потпуно у сагласности са ставом Д. Драгојловића. Дакле, монахиња Полихранија је прије но што се замонашила била "мирска госпоја Радача".
Нешто слично се догађа и код "Билиног поља или Болиног поила" (абјурација куин бана 1203. године)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Санковићи
« Одговор #5 послато: Април 01, 2016, 06:17:13 поподне »
Не би ли овај натпис требао бити на ћирилици?
Naravno, natpis je na ćirilici i to na onoj koja se koristila na dvoru Nemawića, transkripciju sam prepisao sa sajta Komisije za nacionalne spomenike BiH. Oprostite ako smeta.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Санковићи
« Одговор #6 послато: Април 01, 2016, 06:23:35 поподне »
Једно питање за г. Wolfa. Ако се не варам, Ви сте блиски сарадник Горана Комара. Његове радове сам добио прије десетак дана, а Старе ћириличне натписе источне Херцеговине сам "овлаш" прочитао јуче.

Овај подвучени дио ме заинтерсовао јер код превода госта Радина Бутковића се дуже вријеме води полемика да ли су "мрсни и мирски људи". У овом случају користио би студију Драгољуба Драгојловића Крстјани и јеретичка црква босанска, гдје аутор појам "мирски људи" тумачи као световњаке. Ево уосталом приказ странице 143. (десно по условом д а је успио приказ:



Овај горњи навод, чини ми се  да је потпуно у сагласности са ставом Д. Драгојловића. Дакле, монахиња Полихранија је прије но што се замонашила била "мирска госпоја Радача".
Нешто слично се догађа и код "Билиног поља или Болиног поила" (абјурација куин бана 1203. године)
Ja sam poznanik gospodina Komara, često se srećemo na terenu, nismo bliski saradnici, ali ipak sarađujemo. E ovaj natpis je izazvao burne razmirice u prošlosti. Ćiro Truhelka je čak  ime  Nenca Čihorića, pokušavao da pročita kao Paganenca, kako bi otklonio svaku sumnju da se radi o pravoslavnom spomeniku. Danas se smatra da se Radača Sanković Čihorić zamonašila u pravoslavnoj crkvi posle smrti supruga. Njen otav Milten se uzdigao kao srpski plemić kao i njen deda Draživoj Bogopanec ili Bogopanković. Inače u groblju gdje se nalazi ovaj stećak sa kraja 14. vijeka, i danas se sahranjuju Čihorići.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Санковићи
« Одговор #7 послато: Април 01, 2016, 06:36:15 поподне »
Хвала на одговору г. Wolf. Тачно сада сам погледао да то на 11. страни спомиње уважени Г. Комар.

Иначе Ћиро Трухелка, невезано за то што је то појаснио и Г. Комар у уводу књиге, је "потпуни промашај" науке са својом теоријом о басанчици. Од њега је, можда, само већи промашај А. Соловјев са својом теоријом о "фантомским бохумилима".

Исправка није Куин него Кулин бан. Шта ћеш велике радничке руке :D

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Санковићи
« Одговор #8 послато: Април 01, 2016, 06:57:00 поподне »
Хвала на одговору г. Wolf. Тачно сада сам погледао да то на 11. страни спомиње уважени Г. Комар.

Иначе Ћиро Трухелка, невезано за то што је то појаснио и Г. Комар у уводу књиге, је "потпуни промашај" науке са својом теоријом о басанчици. Од њега је, можда, само већи промашај А. Соловјев са својом теоријом о "фантомским бохумилима".

Исправка није Куин него Кулин бан. Шта ћеш велике радничке руке :D
Само да додам, Радачини дјеверови Стјепко и Дабижив били су повјерљиви људи краља Душана. Појављују се као његови посланици и свједоци на појединим повељама.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Санковићи
« Одговор #9 послато: Април 01, 2016, 08:29:53 поподне »
Naravno, natpis je na ćirilici i to na onoj koja se koristila na dvoru Nemawića, transkripciju sam prepisao sa sajta Komisije za nacionalne spomenike BiH. Oprostite ako smeta.

Зато и питам, јер у БиХ су ћирилица и латиница равноправне, али чак и званичне институције БиХ, раде на преправљању старих ћирилских натписа на латиничке натписе, како би се изворно писмо потисло из домашаја очију оних који сврате до њихових страница, на којима је ћирилица као писмо апсолутно протерана.

Кад поменусте Чихориће и Богопанковиће, они и једни и други имају у Илирском грбовнику своје грбове, а Родословне таблице (1987) наводе Богопанковиће као шири род из кога су потекли Санковићи.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Санковићи
« Одговор #10 послато: Октобар 31, 2021, 08:00:41 поподне »
Зато и питам, јер у БиХ су ћирилица и латиница равноправне, али чак и званичне институције БиХ, раде на преправљању старих ћирилских натписа на латиничке натписе, како би се изворно писмо потисло из домашаја очију оних који сврате до њихових страница, на којима је ћирилица као писмо апсолутно протерана.

Кад поменусте Чихориће и Богопанковиће, они и једни и други имају у Илирском грбовнику своје грбове, а Родословне таблице (1987) наводе Богопанковиће као шири род из кога су потекли Санковићи.

У "Хумска властеоска породица Санковићи", Јованка Мијушковић наводи податак, да је родоначеник Санковића - Санко Милтеновић, био  познат Дубровчанима под старим родовским презименом - Богопенец (Gradoe fratri Sanchi Bogopenec). Упитно је и значење овог необичног родовског имена, као и лична имена Градојевих синова - Будел(љ)а (Budeya) и Санчина? Као хералдички куриозитет, Богопанковићи у Зибмахеровом грбовнику у челенци имају - коњску ногу


СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ