Регионални идентитети

[Делија]

Нама Србима, ма где били на овом белом свету, једино што фали су поделе и поделице

А ако се овој теми придода констатација једног учесника ове расправе који сматра да  Солунски фронт не би био пробијен да није било "њих" (читај добровољаца из АУ војске, тј. оних против којих су се директно борили припадници Српске војске), па још изрази наду да ће том својојм констатацијом променити свест нама који не мислимо као дотични, стање ствари је уистину поражавајуће.

Но, Србија је мајка свим Србима - издржаће она све зарад свог народа, као и до сада.

Највећи број Срба регрутован у АУ ,уопште није био на положајима насупрот српске  војске већ на Галицији , Добруџи, италијанским ратиштима.  Ово поготово важивза Србе у Банату и Срему. Случај из моје ујчевине-један прадед погинуо у Галицији (Радивој Јаић) а други (Милутин Јаић) био део хусарских коњичких јединица) упућен у Србију и 1915 је прешао на српаку страну код Ниша и потом је прешао са српском војском Албанију и пробио Солунски фронт. у
За моје презимењаке немам нажалост података, ако је судећи по рођењу деце и годинама старости од 4-орице прадедова који су годинама задовољавали лритеријуме за моболизацију, двојици се у Домовном протоколу рађају деца годину за годином те они нису било мобилисан, док су преосталој двојици (и мом прадеду Живојину поготово) деца почела да се рађају тек после 1918.године што би значило да су вероватно били мобилисани. Е сад-нема их у листама заробљених/умрлих АУ, а наше архиве после 100 година нису средиле грађу да се зна ко је у којој јединици учествовао. Мог прадеда су звали Дика , што је наравно могао да понесе као надимак у ратним али и мирнодопским условима, нажалост немам никога старијег у фамилији ко је могап то да ми појасни..
У сваком,случају у Банату имаш мбоге породице у Црепаји одакле су моји, у Опову такође где су били добровољци на српској страни који чак ибнису чекали АУ мобилизацију већ су прешли Дунав брже боље. Тако да не трба износити неистине и генерализовати.

[Amicus]

Нама Србима, ма где били на овом белом свету, једино што фали су поделе и поделице

А ако се овој теми придода констатација једног учесника ове расправе који сматра да  Солунски фронт не би био пробијен да није било "њих" (читај добровољаца из АУ војске, тј. оних против којих су се директно борили припадници Српске војске), па још изрази наду да ће том својојм констатацијом променити свест нама који не мислимо као дотични, стање ствари је уистину поражавајуће.

Но, Србија је мајка свим Србима - издржаће она све зарад свог народа, као и до сада.

Тако је, Гиле. Нема места сепаратизму. Само интеграције.

[нцп]

Гледам шта каже wikipedia: "Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности".

Ово ми звучи више као жељено значење, него што је то случај у пракси, код оних који ову одредницу користе. Нисам сигуран да би поменути Хрвати користили одредницу "Србијанац" када причају о свом сународнику из Србије (или Бошњаку/Мађару/Албанцу из Србије)? Или грешим?

Углавном, читајући поруке овде, за неке људе одредница Србијанац и србијански има негативну конотацију, јер алудира на територијалну сегрегацију једног истог народа (као некада "Срби пречани" за наш народ који је остао ван граница слободне Србије).

Невезано за ову тему, и Бошњаке иритира називе ентитета "Република Српска". Неки од њих у БиХ са којима сам разговарао су ми рекли да је тај назив "дискриминишући" за друге народе који живе у том ентитету.

У исто време не звуче им дискриминишуће аналогни називи Турска, Хрватска, Мађарска, Немачка, Француска, Шведска, Данска, Финска, Чешка, Словачка, Пољска, Бугарска итд.

И немојте.

Довољно је и сасвим коректно (политички, друштвено) да се захвали  Републици Србији (из разлога што у Србији живе и припадници других народа), а ако ћемо да се "братикамо" може да се захвали браћи Србима из Републике Србије (што ја не сматрам политички и друштвено коректним јер се новац за слање помоћи било коме издваја из буџета Републике Србије) па у томе учествују и Мађари, Словаци, Бошњаци и др.

Нема разлога да се љутите (иако имате право да се љутите) што неком из Србије смета или га љути да га називате Србијанцем и да вам изнесе своје разлоге за то.

Ја објасних горе да ми је мајка избеглица из НДХ 1941.г.

[Милош]

Ово ми звучи више као жељено значење, него што је то случај у пракси, код оних који ову одредницу користе. Нисам сигуран да би поменути Хрвати користили одредницу "Србијанац" када причају о свом сународнику из Србије (или Бошњаку/Мађару/Албанцу из Србије)? Или грешим?

Тачно тако. Ово је неки хибрид. Измишљена ставка. Као што сам написао раније, реч Србијанац је настала код Срба изван кнежевине Србије, оне пре 1878. године, којих је било по бројности исто или чак и више него Срба у тадашњој Србији. Није имало никакву негативну конотацију, већ су тако хтели да означе Србе из тада српског Пијемонта, Србије. Зашто кажем пре 1878. Зато што сам имао прилике да видим два суседна села у околини Сврљига, где су ови из села које је било ван граница кнежевине Србије до 1877. ове друге називали Србијанцима. Тај термин се у ери комунизма пренео на Србе централне Србије, али и овога пута без југа Србије.

Па Аустроугарска и њени  Аустроугаријанци  су Србима "закидали" и на оном  "ић", па то многим Србима не смета, а изгледа није ни онда.

Тако и тим истим Србима 1848.г (хајде да узмемо ту годину) није сметало, а изгледа да им не смета ни сада када су их дотична Аустроугарска и њени Аустроугари-јанци  чашћавали "продужавањем" или "издуживањем" њиховог имена као да је то нека "виршла"  или  "канап".

Опет кажем не постоји, нити је постојала земља "Србијана". Мени је то заправо "силовање" једног народа на други начин.

Зар ће Срби свако мало (на сваких пар стотина година) како која кухиња из неког центра моћи нешто "зам(иј)еси" тако лако и одмах прогутати тај "залогајчић" и тражити још?

Па нек су нам за наук Албанци (старе чекалице) који су себе звали Шћиптари, али кад су чули да их тако зову и Срби и осетили да у томе нема поштовања за њих - љутили су се када их тако зову и оспоравали им право да их тако зову.

Мени не смета кад Хрватијанци, Црногоријанци и остали - анци називају Србе из Србије Срби-јанцима. Са њима ми је лако. Знам шта да им кажем. Смета ми када то чине Срби ма где да живе или су рођени. Знам и њима шта да кажем - да не постоји земља Србијана.

Али их све више видим као вољне или невољне саучеснике у скрнављењу имена мог народа.

На Црвењском путу мало више емотивно гледа на ово и рекао бих прилично субјективно. Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули? Ово јесу увредљиви називи, и ово јесу називи поделе, за разлику од речи Србијанци, који у свом називу имају реч Србија. Ти Срби су управо и најчешће бежали од терора оних чије су име по доласку добили. Други назив, а посебно неки пежоративни, за Србе из кнежевине (централне) Србије, није постајао, нити постоји. Зато треба објективно гледати на све то и схватити да то код нас одувек постоји и можемо то или прихватити или се нервирати.

Дакле прво треба очистити своје двориште, а онда гледати преко тарабе.

[НиколаВук]

Ни ја не видим толики проблем у придевима "србијански" или "босански". Признајем да ми је то парало уши када сам био млађи и летовао у Црној Гори, где су нас локалци без изузетка називали Србијанцима, али сам накнадно схватио да је то ипак само регионална одредница, и да нас таквим обраћањем Срби ван Србије у суштини не вређају. Пример из малозворничког краја, одакле ми је мајка родом - ту се налази граница између Србије и Републике Српске на Дрини. Мештани из Малог Зворника, када говоре о левој обали Дрине, називају је "босанском страном" а десну обалу називају "србијанском страном". Исти случај је и са Зворничанима у Републици Српској. Додуше, неки босански Срби се у последње време љуте када се користе називи "босански" и "Босанци", искључиво због бошњачке пропаганде и босанског интегрализма о коме је писао Драјвер. Моје мишљење је да било чији идентитет треба да буде позитиван, а не негативан. Дакле не заснивати идентитет на негирању старијег регионалног идентитета, као што сусједи раде негацијом старијег етничког идентитета, и то само због тога што су ти сусједи једнострано присвојили тај регионални идентитет ради стварања нове нације, која је опет осуђена на пропаст јер се заснива на негацији. Свакако је много лакше и правилније изговорити "босанска страна" од "републикосрпска страна", а коришћење термина "српски" када жели да се означи једна од две обале није прецизна, јер су и једна и друга обала свакако српске. Много горе би било када би у датој ситуацији рекли "лева је босанска, а десна је српска обала". Као да ван Србије не постоје Срби. Иначе, овакве "поделе" сам више слушао од Срба из Србије - Србијанаца него код Срба који нису из Србије, мада се ту вероватно не ради о малициозности него о простом незнању.

[НиколаВук]

На Црвењском путу мало више емотивно гледа на ово и рекао бих прилично субјективно. Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули? Ово јесу увредљиви називи, и ово јесу називи поделе, за разлику од речи Србијанци, који у свом називу имају реч Србија. Ти Срби су управо и најчешће бежали од терора оних чије су име по доласку добили. Други назив, а посебно неки пежоративни, за Србе из кнежевине (централне) Србије, није постајао, нити постоји. Зато треба објективно гледати на све то и схватити да то код нас одувек постоји и можемо то или прихватити или се нервирати.

Дакле прво треба очистити своје двориште, а онда гледати преко тарабе.

Управо тако.

[нцп]

Верујем да сте принципијелни па да житеље Аустрије зовете Аустрима а не Аустријанцима.
Значи Срби из Војводине - рођени превртљивци. Драго ми је што сте изнели своје мишљење о њима.

1. Како они нас, тако ми њих (иначе Аустрија је Аустрасиа)

https://en.m.wiktionary.org/wiki/Austrien

И лепо се види да нам је то дошло из немачког језика. Али не морамо ми баш све да прихватимо.

https://de.m.wikipedia.org/wiki/Republika_Srpska

Та иста Аустроугарска је помогла Вукову реформу језика, па сад једва да има 50 Срба који могу да прочитају старе натписе.

2. За ово се у 19 веку позивало на двобој.
Моји преци по мајци (део) су "староседелаци" у Бачкој (због умишљености староседелаца у Војводини  и тај назив избегавам), а удата за "исто тако староседеоца" у Банату.

И једни и други деле моје мишљење.  Уосталом - од њих сам учила. 

[нцп]

На Црвењском путу мало више емотивно гледа на ово и рекао бих прилично субјективно. Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули? Ово јесу увредљиви називи, и ово јесу називи поделе, за разлику од речи Србијанци, који у свом називу имају реч Србија. Ти Срби су управо и најчешће бежали од терора оних чије су име по доласку добили. Други назив, а посебно неки пежоративни, за Србе из кнежевине (централне) Србије, није постајао, нити постоји. Зато треба објективно гледати на све то и схватити да то код нас одувек постоји и можемо то или прихватити или се нервирати.

Дакле прво треба очистити своје двориште, а онда гледати преко тарабе.

Истина Милоше.

Али са истим жаром ја се и тим Србима у Србији "супротстављам" када је реч о таквим "етикетирањима" Срба из крајева изван Србије или крајева који се граниче са другим народима.

[Ojler]

2. За ово се у 19 веку позивало на двобој.
Моји преци по мајци (део) су "староседелаци" у Бачкој (због умишљености староседелаца у Војводини  и тај назив избегавам), а удата за "исто тако староседеоца" у Банату.

И једни и други деле моје мишљење.  Уосталом - од њих сам учила.

Нисам баш разумео ко би кога требао да позове на двобој. Вероватно Војвођани Вас.
Са оваквим ставом сте што се мене тиче обезвредили свако ваше позивање на јединство, јер очито гајите неке предрасуде и делите Србе на оне боље и лошије.

[gillle]

У Крагујевцу живим ево већ пола века а свог боравка у Старом Колашину се скоро па и не сећам, и за све то време не доживех да ме неко од овдашњег света назове онако како је Милош написао. Ни мене, ни моје, нити било кога а да ја знам. И као што каже "на Црквењском путу" први бих се супротставио. Као што се супротстављам појединцима из мог родног краја, који, рецимо, не прихватају чињеницу да су нас управо Срби из централне Србије ослободили 1912. године.

 

[ДушанВучко]

Никола и Милош су дали два комшијска примера које дели или је делила некада државна граница (а где живе Срби са обе стране данашње и тадашње границе), Дрину и Сврљиг, и јасно је да није ово негативна конотација него да је управо регионални назив "интерног" типа, тј. унутарсрпски регионални појам...Оно што је негативно је од стране других, који маштају о "београдском пашалуку", па се код њих јасно раздвајају и насловљавају вести које су напр из Војводине...(па неће насловити своје сународнике "србијанским Хрватима", него "војвођанским Хрватима")
http://www.hrvatskarijec.rs/vijest/5223/Vojvodjanski-Hrvati---vazan-segment-hrvatskoga-naroda/
Такође има и лапсуса код неких становника из наше северне покрајине, па сам прочитао у коментарима о временској прогнози када су се прогнозирале обилне падавине, па каже један: "код нас у Војводини је почела киша, не знам како је у Србији"...верујем да није намерно, али можда није ни размишљао, али је добио салву коментрара, како из уже Србије, тако и из наше северне покрајине...јесте незгодно, када треба да се конкретизује област, јер ми имамо такво уређење државе...код Хрвата није тако, они су своју историјску област Хрватска проширили на целу територију Хрватске, па нећемо чути од Славонца тако нешто слично "код нас у Славонији је почела киша, не знам да ли је почела и у Хрватској"

[Милош]

У Крагујевцу живим ево већ пола века а свог боравка у Старом Колашину се скоро па и не сећам, и за све то време не доживех да ме неко од овдашњег света назове онако како је Милош написао. Ни мене, ни моје, нити било кога а да ја знам. И као што каже "на Црквењском путу" први бих се супротставио. Као што се супротстављам појединцима из мог родног краја, који, рецимо, не прихватају чињеницу да су нас управо Срби из централне Србије ослободили 1912. године.

Овде се ради о једном општем тренду, који је присутан више од 200 година, а не шта ја, ти или Вања мислимо о томе и да ли би се супроставили томе или не. То је кап у мору. И немој ми само рећи да примере које сам навео ниси чуо, иако као што кажеш ти лично ниси доживео.

[gillle]

Овде се ради о једном општем тренду, који је присутан више од 200 година, а не шта ја, ти или Вања мислимо о томе и да ли би се супроставили томе или не. То је кап у мору. И немој ми само рећи да примере које сам навео ниси чуо, иако као што кажеш ти лично ниси доживео.

У литератури која ми је била доступна до сада, а тиче се последњих 200 година, нигде, али словима н и г д е нисам наишао на податак да су Србе, избеглице са простора Косова и Метохије називали  Шиптарима. Познати су ми неки други називи,  од којих многе породице носе и званична презимена, која, свакако нису увредљива.

[ДушанВучко]

У литератури која ми је била доступна до сада, а тиче се последњих 200 година, нигде, али словима н и г д е нисам наишао на податак да су Србе, избеглице са простора Косова и Метохије називали  Шиптарима. Познати су ми неки други називи,  од којих многе породице носе и званична презимена, која, свакако нису увредљива.

Гиле, Милош је поменуо у пракси, не у литератури У праву, је, јел си гледао филм "Кућа поред пруге"? Кад Слободан Бештић који глуми избеглицу у Краљеву игра рукомет, па му цела хала скандира "Шиптаре мајсторе!"...Иначе, није ово код нас само...колега из Хрватске, каже ми да Јањевце у Загребу, исто зову "Шиптари"

[Небојша]

Морам признати да ми до данас није јасан анимозитет који Срби из Србије гаје према Крајишницима. Нису им криви ни Албанци који узеше Косово, ни сународници који су продали то исто Косово, ни НАТО, ни Аустријанци, ни Турци ни Немци, али им сметају Крајишници који су ратовали у Првом светском рату за ту Србију.

Да ли је то некакав комплекс, покушавам да разумем. Сличан анимозитет су Хрвати гајили према Србима досељеним у Хрватску (Војна крајина). Ваљда се тако и овде Срби из Србије осећају на неки начин "угрожено", иако нема реалних разлога за то. Са друге стране, иста нетрпељивост (не само од стране "Србијанаца", већ свих Срба), влада и према Црногорцима који се лактају у Београду, или новопридошлим Косовцима (популарно Косоварима), који су дошли са повећим капиталом, или ушли у одређене институције. Закључак - нема нама среће овде.

А ови регионални називи се често и нису сматрали увредом, штавише људи су их некада с поносом истицали. У литератури су истраживачи почетком 20. века бежелили такве податке од самих досељеника. 20. век је са собом донео превише сукоба, ратова, па су у међувремену термини као што су Бугараш, Босанац, Арнауташ, постали велика увреда.

[gillle]

Гиле, Милош је поменуо у пракси, не у литератури У праву, је, јел си гледао филм "Кућа поред пруге"? Кад Слободан Бештић који глуми избеглицу у Краљеву игра рукомет, па му цела хала скандира "Шиптаре мајсторе!"...

Требало би он сам да се брани, не ти, верујем да уме, бар онолико колико напада

Шиптари у контексту од 200 година!

[rugovac]

1. Србијанац је означење за људе који су из Србије без обзира на нацију. Тим се означавају и Бошњаци из Србије од стране Бошњака из Црне Горе.


2. Исправно је и користити србијански а не српски јер је прво придев за одређење државе а друго придев за одређење нације.


3. Поента црногорског национализма је у изједначавању речи Србијанац и Србин где се на силу потенцира да је то исто а то није исто и самим тим се инсистира на посебности у односу на Србе из Србије (Србијанце).

[gillle]

Требало би он сам да се брани, не ти, верујем да уме, бар онолико колико напада

Шиптари у контексту од 200 година!

Заборавих да додам један велики знак питања после ускљићњика

[rugovac]

Требало би он сам да се брани, не ти, верујем да уме, бар онолико колико напада

Шиптари у контексту од 200 година!

Вала Гиле опседнут си Арнаутима а не верујем да си пет упознао лично.

[НиколаВук]

У литератури која ми је била доступна до сада, а тиче се последњих 200 година, нигде, али словима н и г д е нисам наишао на податак да су Србе, избеглице са простора Косова и Метохије називали  Шиптарима. Познати су ми неки други називи,  од којих многе породице носе и званична презимена, која, свакако нису увредљива.

Нису називани Шиптарима јер се тај назив одомаћио тек након Другог светског рата. Међутим, називани су Арнаутима, што се види и по етнографској литератури. Чак су Арнаутима у неким случајевима називани и људи који су долазили из сјеничког и новопазарског краја.