Мешају у тексту свашта. То што су нека имена у периоду после Другог светског рата била необична, односно – нису давана деци, не значи да су помодарска. Пре свега, ту су народна имена попут Вид или Миона, затим руска – Феђа, Лав. А нарочито календарска (хришћанска): Аксентије, Алимпије, Максимилијан, Настасија, Василија, Игњат, Алексија, итд. (откуд би, да нису ова имена била присутна у србском именослову и у ранијим столећима, постојала презимена: Аксентијевић, Алимпић, Настасић, Василић, Игњатовић, итд)!?
Наравно, о именима типа Миа, Тиа, Пиа, Леа, Деа, и сл, не треба трошити речи.
Што се тиче имена попут – Елвис, Леонардо, Емран, Елмедин, Едисон, Медина, и сл, претпостављам да их већином својој деци дају припадници циганске популације, као својевремено имена Сандокан или Касандра.
О Чедомиру Јовановићу не бих трошио простора овде, тај човек сам о себи говори све, па тако ни дечја имена не треба много коментарисати.
Што се лепе ТВ водитељке Марије Вељковић тиче, - скидам капу за лепо словенско име Нева.
А поменута Николија Јовановић, која девојчици даде име Реа, - можда је пожелела да јој кћерка буде права вучица, кад јој је дала име по мајци Ромуловој и Ремовој.