Аутор Тема: Српски ДНК месец 2022  (Прочитано 31119 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #80 послато: Октобар 18, 2022, 12:59:33 поподне »
26. Станковић, Ђурђевдан, Доброселица/Чајетина

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује нешто рјеђу вриједност DYS439=12, док су остале вриједности углавном модалне. Пуно поклапање на 23 маркера има са Миливојчевићем, Ђурђевдан из Бранчића код Љига. Ова веза није сигурна, јер код Миливојчевића се у случају DYS439=12 може радити и о скоријој промјени. Осим тога, Миливојчевићи би требали бити старија породица у Бранчићима, док Станковићи имају предање о скоријем поријеклу од Дробњака.

У етнографској литератури Станковићи се не помињу у Доброселици. У самој Доброселици има доста досељеника из Дробњака, па се можда Станковићи крију под неким другим презименом. У 19. вијеку, у пописима и другој грађи, помиње се више Станковића из Доброселице. Тестирани је оставио податак да су Станковићи Дробњаци по поријеклу, а да су прије досељавања у Доброселицу боравили у Радојни код Нове вароши. Генетичким резултатом је ово предање на неки начин потврђено.

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #81 послато: Октобар 18, 2022, 01:14:07 поподне »
35. Ђорђевић, Аранђеловдан, Шишмановац, Прокупље, J2b-M241>PH1602

Tестирани је навео предање о пореклу из места Драгојченце у Бугарској. Слични подаци се могу пронаћи и на мрежи:

"Данашње породице у Гојиновцу које воде порекло из пограничних крјева према Бугарској носе презимена: Тодоровић, Ђокић, Ђорђевић и Велимировић, а у Шишмановцу: Станковић, Митровић, Стојиљковић, Јанићијевић, Младеновић, Ђорђевић (Божанић) и Вељковић."

Реч је о подграни J2b-PH1602>PH502 (393=13, 456=12). Иако Ђорђевић нема ближих поклапања, ова подграна је код Срба доста заступљена у Шоплуку, на простору Јужне Србије и Шумадије. У Крајини је присутна кроз род Лучинштака (Чубриле и остали).
« Последња измена: Октобар 18, 2022, 02:29:21 поподне Небојша »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #82 послато: Октобар 18, 2022, 01:23:58 поподне »
27. Костић, Јовањдан, Орешковица/Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045. С обзиром да је из подручја ван миграторних струја дробњачког рода, требало би SNP тестирањем провјерити припадност дробњачком роду, тј. да ли је позитиван и на FGc22061. Посједује јединствену промјену коју нема нико други у грани FGC22045, а то је DYS389-I/II=11/27. Док је ова промјена веома карактеристична, дотле су му све остале вриједности модалне за грану FGC22045, па има велик број блиских, а филогенетички могуће безначајних поклапања. Од тих поклапања можда треба поменути херцеговачку породицу Гаџа из околине Требиња која такође слави Јовањдан, а са Костићем се разликује само на промјени DYS389-I/II=11/27. Сама слава Јовањдан је прилично ријетка код рода Дробњака.

Орешковица је етнографски обрађивана, али Костићи нису наведени. Ни тестирани није оставио неке детаљније податке о поријеклу.

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #83 послато: Октобар 18, 2022, 01:44:37 поподне »
28. Богићевић, Никољдан, Адрани/Краљево

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Има модалан хаплотип са великим бројем, могуће филогенетски безначајних, пуних поклапања. Од слављеника Никољдана пуна поклапања има са Јегдићима из Превиша и Кариклићима из Сарајева. На ближем географском подручју нема тестираних породица са којима би се Богићевићи могли одређеније повезати.

У Адране су Богићевићи доселили из подголијског села Придворице. У етнографској литератури је о Богићевићима из Придворице записано сљедеће: "Богићевићи, 2 к., представљају веома јаку фамилију и давали су увек кмета или председника општине."

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #84 послато: Октобар 18, 2022, 04:04:11 поподне »
27. Костић, Јовањдан, Орешковица/Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045. С обзиром да је из подручја ван миграторних струја дробњачког рода, требало би SNP тестирањем провјерити припадност дробњачком роду, тј. да ли је позитиван и на FGc22061. Посједује јединствену промјену коју нема нико други у грани FGC22045, а то је DYS389-I/II=11/27. Док је ова промјена веома карактеристична, дотле су му све остале вриједности модалне за грану FGC22045, па има велик број блиских, а филогенетички могуће безначајних поклапања. Од тих поклапања можда треба поменути херцеговачку породицу Гаџа из околине Требиња која такође слави Јовањдан, а са Костићем се разликује само на промјени DYS389-I/II=11/27. Сама слава Јовањдан је прилично ријетка код рода Дробњака.

Орешковица је етнографски обрађивана, али Костићи нису наведени. Ни тестирани није оставио неке детаљније податке о поријеклу.

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)

Da li ovde test na snp FGC22057 kod Yseq moze da zavrsi posao?
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #85 послато: Октобар 18, 2022, 05:00:03 поподне »
34. Ковач, Јовањдан, Лопоч/Сливница Бобани/Равно, I2-Y3120

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120, роду који смо у књизи о Херцеговцима назвали родом Бобанаца – јовањштака, а који је у табели СДНКП означен као род О. “Овом роду припада већи број староседелачких братстава са подручја Бобана, за која је генетичким тестирањем утврђено да су међусобно сродна. У делу Бобана  који се налази у долини Требишњице овом роду припадају Јакшићи (који према предању потичу од Рачића) и Поповићи са матицом у Жакову, Грче (који према предању потичу од Грбића) са матицом у Грбићима и Маслеше са Ћорлукама, чија је матица у Туљима. У брдском делу Бобана овом роду припадају Оборине са Киперашима, Ковачима и Ковачевићима, чија је  матица у Сливници, као и Мисите са матицом у суседним Чопицама. Сви славе Јовањдан, осим Мисита из Кијевог Дола и њихових исељеника, који славе Св. Враче. Поменута братства немају свест о заједничком пореклу, што јасно указује на то да се ради о веома старом роду у Бобанима. Овај генетички  род би могао потицати од средњовековних влаха Бобана, чија је матица била у Жакову. Међутим, у Бобанима постоје још два генетичка рода којима припадају староседелачка братства из ове области, услед чега се власи Бобани не могу везати искључиво за генетички род Бобанаца ‒ јовањштака.

У етнографској литератури Ковачи из Сливнице сматрају се сроднима Оборинама. У зависности од верзије предања, Оборине потичу од Ковача или обрнуто. „Оборине су братство које је некада живело на локалитету Чалај међе у Сливници у Бобанима. Раније су се према предању презивали Рађеновић. Оборине су се делом иселили у Мостар, а делом у Орашје у Попову, где од њих потичу Васиљевићи. Од преосталих Оборина у Сливници потичу Кипераши у засеоку Кипер и Ковачи у засеоку Лопоч. (...) У Орашју је 1938. године било Оборина, за које се наводи да су од Ковача из Лопоча. (…) Ковачи су се тридесетих година 19. века из Лопоча раширили на оближње Пољице. Тамо су почетком 20. века узели презиме Ковачевић, а из Пољица је део Ковачевића прешао у Туље, одакле је један Ковачевић, који је био свештеник, прешао у Вођене код Љубиња седамдесетих година 19. века. Ковача у Бобанима има и у Лушници, али славе Ђурђевдан и другачијег су порекла ‒ потичу од Ђурђевића из истог села.“ У Херцеговини постоје и друге породице Ковача са славом Јовањдан, које нису сродне бобанским Ковачима јовањштацима.

За модални хаплотип рода Бобанаца – јовањштака карактеристична је вредност маркера DYS390=23 и донекле ређа вредност DYS389II=30, које поседује и хаплотип тестираног Ковача. У односу на модални хаплотип овог рода резултат тестираног Ковача поседује веома карактеристичне вредности маркера DYS570=15 и DYS549=12. Исте ове вредности поседује и хаплотип раније тестираног Ковачевића из Туља, чиме је веза Ковача и Ковачевића неспорно доказана.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #86 послато: Октобар 18, 2022, 08:55:38 поподне »
33. Сокнић, Ђурђевдан, Џинова Махала/Зови До, Невесиње

Припада хаплогрупи N2-FT182494>Y254546

За ову грану карактеристична је вредност DYS391=11 и слава Ђурђевдан.

Јевто Дедијер у свом раду "Херцеговина" о Сокнићима из Џинове Махале пише ово:
Сокнићи су старином из Бањана прије 150 година, а прије 50 година доселили су с Трусине овдје. Живе на Чолаковића читлуку. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.

Овим резултатом се потврдило предање о пореклу из Бањана. N2-FT182494>Y254546 грани такође припадају Вујадиновићи из Треслице (Билећа) и Јокановићи из Трсе (Плужине), који су по предању живели у Доњем Тупану (Бањани).

Препорука за тестираног је да потврди припадност N2-FT182494>Y254546 грани директним тестом код YSEQ.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=250638

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #87 послато: Октобар 18, 2022, 10:12:18 поподне »
25. Јевђевић, Ђурђевдан, Крагујевац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује потпуно модалан хаплотип за род Дробњака. На основу хаплотипа може се само констатовати да припада том роду, али не и потенцијалне ближе везе са тестиранима у оквиру овог рода.

Тестирани је као мјесто поријекла навео Крагујевац. Не знам да ли се ради о скоријем досељавању. Такође је оставио и податак о стаиријим презименима: Васовић и Станимировић. Овај податак би могао указивати да потиче од Јевђевића из села Крвавци на Златибору, јер су ти Јевђевићи поријеклом од Станимировића и Васовића. За њих стоји записано: "Станимировићи су дошли из Тушиња у Дробњацима. Од њих су Јевђовићи. Славе Ђурђевдан." Овим би и генетички резултат имао смисла. (Ради се о мојој претпоставци, не о подацима саопштеним од стране тестираног).

Препоруке за даље тестирање, неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)
Хвала драјверу, значи одгонетнуто поријекло војводе Добросава Јевђевића.

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #88 послато: Октобар 19, 2022, 10:08:15 пре подне »
29. Ђуричанин (Алимпијевдан), Плав

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно млађој грани Y32147>FT166340. Могло би се претпоставити да је у питању најнизводнија грана Y217583 коју чини род из Љајковића код Подгорице (слава Петровдан). Они су најближи сродници гране Y37280 у којој су Букумири. Ђуричанин се од Бјелобрковића из Љајковића разликује само на једном маркеру од 23 (повишена вредност 19 на маркеру DYS576).

https://www.yfull.com/tree/R-FT166340/ (Yfull стабло)

Тестирани би своју позицију на стаблу и детаљнију везу са осталима могао да утврди дубинским тестирањем у иностранству (Данте лабс кад буде на попусту).

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (чланак о хаплогрупи)

Што се тиче порекла презимена Ђуричанин, нисам нашао ништа конкретно, па ако неко зна, нека напише.
« Последња измена: Октобар 19, 2022, 10:12:21 пре подне Зрно »

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #89 послато: Октобар 19, 2022, 11:43:19 пре подне »
32. Јагодић (Јовањдан), Велика Дапчевица/Грубишно Поље

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније ређој грани BY147912, са првим маркером вредности 12, а не 13. Сасвим извесно би Јагодић формирао нову подграну са Гранулом (Стевањдан) из Пискавице код Бањалуке, који за сад "виси" сам под звездицом. Осим што имају само 2 маркера разлике, с њим дели и ретку вредност DYS456=13. Сви остали R1b-Z2705 на том маркеру имају вредност 15 (само пар њих 16), па чак и припадници ове гране BY147912 који нису блиски Гранули (пошто је он са звездицом), а то је подграна BY105603 у којој су Игњатовић, још неки Срби, Албанци, Цинцари и Македонци. Било би врло значајно кад би Јагодић урадио дубински тест у иностранству (Данте), јер би се онда утврдила друга подграна испод BY147912, осим већ познате BY105603. Јагодић као неку своју специфичност има повишену вредност DYS458=17.

https://www.yfull.com/tree/R-BY147912/ овде је приказ те гране на Yfull

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #90 послато: Октобар 19, 2022, 02:28:18 поподне »
18. Трифу, нема славу, Алибунар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип скоро идентичан модалном, једина вредност која одудара је нешто нижа Y-GATA-H4=10. Као последицу има јако велики број релативно блиских поклапања до 3 маркера разлике, али ни за једно од њих не може се рећи да је заиста филогенетички блиско. Свакако бих препоручио додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само то да су му сви познати мушки преци живели у Алибунару. Ако неко поседује више информација о породици Трифу замолио бих да остави коментар.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #91 послато: Октобар 19, 2022, 02:41:53 поподне »
18. Трифу, нема славу, Алибунар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип скоро идентичан модалном, једина вредност која одудара је нешто нижа Y-GATA-H4=10. Као последицу има јако велики број релативно блиских поклапања до 3 маркера разлике, али ни за једно од њих не може се рећи да је заиста филогенетички блиско. Свакако бих препоручио додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само то да су му сви познати мушки преци живели у Алибунару. Ако неко поседује више информација о породици Трифу замолио бих да остави коментар.

Можда је човек Румун неким дубљим пореклом. Трифу није ретко презиме међу Румунима а и међу Власима источне Србије га има међу надимцима породица / старим презименима. Алибунар је било једно од места где су се људи са ширег простора Хомоља преселили после другог рата (поред Баваништа, Ковина и Делиблата). Можда би и ту могао тражити неку везу ако има неко породично предање и слично. Има те гране и међу Власима. Једино што је чудно је то што нема славу а Власи неретко славе и по две славе (кућну и очеву) у пуном капацитету што би се рекло. Дубински тест је најбоље решење, да се не замајавамо предањима која су врло често погрешна.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #92 послато: Октобар 19, 2022, 02:54:52 поподне »
Можда је човек Румун неким дубљим пореклом. Трифу није ретко презиме међу Румунима а и међу Власима источне Србије га има међу надимцима породица / старим презименима. Алибунар је било једно од места где су се људи са ширег простора Хомоља преселили после другог рата (поред Баваништа, Ковина и Делиблата). Можда би и ту могао тражити неку везу ако има неко породично предање и слично. Има те гране и међу Власима. Једино што је чудно је то што нема славу а Власи неретко славе и по две славе (кућну и очеву) у пуном капацитету што би се рекло. Дубински тест је најбоље решење, да се не замајавамо предањима која су врло често погрешна.

Човек јесте етнички Румун. С обзиром да су му сви преци уназад више генерација у Алибунару, мислим да можемо искључити порекло из источне Србије. За славу нема сазнања, мада колико је мени познато Румуни у српском делу Баната не славе славе, или можда грешим?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #93 послато: Октобар 19, 2022, 03:02:28 поподне »
29. Ђуричанин (Алимпијевдан), Плав

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно млађој грани Y32147>FT166340. Могло би се претпоставити да је у питању најнизводнија грана Y217583 коју чини род из Љајковића код Подгорице (слава Петровдан). Они су најближи сродници гране Y37280 у којој су Букумири. Ђуричанин се од Бјелобрковића из Љајковића разликује само на једном маркеру од 23 (повишена вредност 19 на маркеру DYS576).

https://www.yfull.com/tree/R-FT166340/ (Yfull стабло)

Тестирани би своју позицију на стаблу и детаљнију везу са осталима могао да утврди дубинским тестирањем у иностранству (Данте лабс кад буде на попусту).

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (чланак о хаплогрупи)

Што се тиче порекла презимена Ђуричанин, нисам нашао ништа конкретно, па ако неко зна, нека напише.

Ђуричани су, према предању, огранак групе родова из Горњег Полимља који своје порекло доводе у везу с Ђурашковићима из Цеклина.
Већ смо видели да неки родови из ове групе немају везе с цеклинским Ђурашковићима, тако нпр. Ралевићи у Калудри (E L791), Пауновићи у Велики (I2 PH908).
Једино што ови родови имају заједничко је не тако честа слава Свети Алимпије.
Од цеклинских Ђурашковића (I2 A16413) према предању су и полимски Ђурашковићи, што је генетика такође оповргла
(E FT104106).
« Последња измена: Октобар 19, 2022, 03:05:38 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #94 послато: Октобар 19, 2022, 03:06:07 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #95 послато: Октобар 19, 2022, 03:08:31 поподне »
Човек јесте етнички Румун. С обзиром да су му сви преци уназад више генерација у Алибунару, мислим да можемо искључити порекло из источне Србије. За славу нема сазнања, мада колико је мени познато Румуни у српском делу Баната не славе славе, или можда грешим?


Znam za nekoliko slucajeva da slave Sv. cara Konstantina i caricu Jelenu. Imaju koliko znam seoske slave, odnosno zavetine. Ali slave onako kako ih mi shvatamo mislim da ne (neka me ispravi ako gresim).
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #96 послато: Октобар 19, 2022, 03:53:10 поподне »
30. Петровић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663. Због неколико специфичних вредности (повишених DYS549=13 и DYS456=17, и снижене DYS481=19) нема блиских поклапања, али највероватније припада роду FT242663 А, у коме се налазе још и Живаљевић и Радевић из Велике, који такође славе Алимпијевдан. Од Живаљевића се разликује на 4 од 25 упоредивих маркера, а од Радевића на чак 6 од 25. Од Перишића из Венчана код Аранђеловца који такође слави Алимпијевдан разликује се на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је или појединачни SNP FT242663, или неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Цитат
Петровићи су из Васојевића; овдје су дошли, кад и Живаљевићи; славе и послужују, што и Живаљевићи. Кад је Велика потпала "под четвртину", Петровићи се нијесу с тим помирили, за то су напустили Велику и предигли у Србију, гдје их данас има у Тополи и Шаторњи. Доцније су се неки од њих повратили у Суходо, на Пештери, гдје њихово потомство и данас живи. Овдје у Велики остао је био само један Петровић, именом Миленко, и од њега су велички Петровићи.

https://www.velika.me/index.php?page_id=978&lang=srpski
« Последња измена: Октобар 19, 2022, 03:55:45 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #97 послато: Октобар 19, 2022, 03:53:18 поподне »
31. Радевић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663. Поседује неколико специфичних вредности (повишена DYS391=11 и DYS389=14-32, и снижену DYS449=32), па нема претерано блиских поклапања, али као и претходно објављени Петровић највероватније припада роду FT242663 А. Од Живаљевића из Велике се разликује на 4 од 25, а од Петровића на 6 од 25 маркера. Од Перишића из Венчана код Аранђеловца разликује се на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је или појединачни SNP FT242663, или неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Цитат
РАДЕВИЋИ из Велике нијесу блиски са презимењацима из Лијеве Ријеке, Васојевића, Шекулара, Пипера, Жари (код Мојковца), Бјелопавлића, Башче (код Рожаја), Мораче, и других крајева. Велички Радевићи су поријеклом од Ђурашковића (Адровића). У долину Лима доселили у почетку 18 вијека, када је владика Данило почео “чишћење потурчењака” (неке породице од тог братства, у околини Рожаја, Гусиња и Плава, примиле су ислам).У Велици је уочи Балканских ратова живлео 16 фамилија ових Радевића, четири у Чокотину (Јабланички срез, у Србији, ђе су одселили крајем 19 вијека, или нешто касније) и једна у Доњој Ржаници, код Берана. Радевићи су од Рада, чији су: Шћепан, Милош, Ђорђије и Величко.

https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #98 послато: Октобар 19, 2022, 04:24:59 поподне »
Човек јесте етнички Румун. С обзиром да су му сви преци уназад више генерација у Алибунару, мислим да можемо искључити порекло из источне Србије. За славу нема сазнања, мада колико је мени познато Румуни у српском делу Баната не славе славе, или можда грешим?

Грешиш :) Једини код модерних новотарија , али личбо знам Румуне (иначе у већим групама су се изјашњавали Власима, а у мањим утапали у Србе) који славе славу. Најчешће је Света Петка, Велика Госпојина , неретко и Аранђеловдан..али има и Ђурђица.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #99 послато: Октобар 19, 2022, 04:27:13 поподне »
Цитат
30. Петровић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663. Због неколико специфичних вредности (повишених DYS549=13 и DYS456=17, и снижене DYS481=19) нема блиских поклапања, али највероватније припада роду FT242663 А, у коме се налазе још и Живаљевић и Радевић из Велике, који такође славе Алимпијевдан. Од Живаљевића се разликује на 4 од 25 упоредивих маркера, а од Радевића на чак 6 од 25. Од Перишића из Венчана код Аранђеловца који такође слави Алимпијевдан разликује се на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је или појединачни SNP FT242663, или неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Цитат
Петровићи су из Васојевића; овдје су дошли, кад и Живаљевићи; славе и послужују, што и Живаљевићи. Кад је Велика потпала "под четвртину", Петровићи се нијесу с тим помирили, за то су напустили Велику и предигли у Србију, гдје их данас има у Тополи и Шаторњи. Доцније су се неки од њих повратили у Суходо, на Пештери, гдје њихово потомство и данас живи. Овдје у Велики остао је био само један Петровић, именом Миленко, и од њега су велички Петровићи.

https://www.velika.me/index.php?page_id=978&lang=srpski
31. Радевић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663. Поседује неколико специфичних вредности (повишена DYS391=11 и DYS389=14-32, и снижену DYS449=32), па нема претерано блиских поклапања, али као и претходно објављени Петровић највероватније припада роду FT242663 А. Од Живаљевића из Велике се разликује на 4 од 25, а од Петровића на 6 од 25 маркера. Од Перишића из Венчана код Аранђеловца разликује се на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је или појединачни SNP FT242663, или неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Цитат
РАДЕВИЋИ из Велике нијесу блиски са презимењацима из Лијеве Ријеке, Васојевића, Шекулара, Пипера, Жари (код Мојковца), Бјелопавлића, Башче (код Рожаја), Мораче, и других крајева. Велички Радевићи су поријеклом од Ђурашковића (Адровића). У долину Лима доселили у почетку 18 вијека, када је владика Данило почео “чишћење потурчењака” (неке породице од тог братства, у околини Рожаја, Гусиња и Плава, примиле су ислам).У Велици је уочи Балканских ратова живлео 16 фамилија ових Радевића, четири у Чокотину (Јабланички срез, у Србији, ђе су одселили крајем 19 вијека, или нешто касније) и једна у Доњој Ржаници, код Берана. Радевићи су од Рада, чији су: Шћепан, Милош, Ђорђије и Величко.

https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/
Поздрав свима.
Хтео бих да чујем од познаваоца црногорско-херцецовачких племена о ова два резултата и о лучинданским карпатско далматинских резултатима. Да ли се зна којим племенима припадају. У прилозима пише Пипери, негде сам чуо Србљаци. У скаком случају ми не личе на класичне резултате из ових предела. Можда грешим.
П.С. пишем овде јер су свежи резултати а може се пребацити у КД тему.