Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

[Иван Вукићевић]

82. Николић, Никољдан, Доња Трнова (заселак Јаковић), Угљевик, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Потпуно поклапање хаплотипова има са следећим тестираним:

Пишталовић, Јовањдан, Буковац, Брчко, E-V13>Z5017>Z19851>A18844

Припада роду Матаруга. Поседује за овај род карактеристичне вредности маркера DYS385a=17 и DYS576=18. Најближа поклапања хаплотипова (22/23) има са Марковићем из Тулара код Медвеђе, Совиљем из Врточа код Босанског Петровца и једним тестираним из околине Берковића чији резултат није јаван.

Николићи према предању потичу из Црне Горе или Херцеговине, што је овим резултатом потврђено.

Велибор Лазић доставио је следеће податке о Николићима:
Боро Ђурковић, Милан Стевановић и Бојо Пантић у монографији "Доња Трнова", из 1980. године, релативно детаљно обрађују насељавање села крајем 18. и почетком 19. вијека, те Николиће помињу у дијелу који говори о засеоку Јаковић: "Од Јакова и других предака у Јаковићу се развише: Стевановићи, Симићи, Николићи, Вујићи, Мићићи, Илићи, Стевићи, Лакићи, Димитрићи, Лазићи, Пантићи, Пешаљевићи, Тешићи, Ђурђевићи и Крстићи." Ситуацију додатно компликује ненавођење крсних слава, премда је то разумљиво ако се узме у обзир вријеме писања монографије и чињеница да је Трнова била сматрана "устаничким мјестом", када је у питању НОБ. Сама формулација "од Јакова и других предака" не говори да нужно све породице у Јаковићу потичу од самог Јакова, што вјероватно и није случај, јер не славе сви ни исту крсну славу. Оно што са сигурношћу можемо рећи је да је сам засеок назван по Јакову, а даља тестирања и проучавање доступних писаних извора ће помоћи да се стекне јаснија представа о поријеклу и међусобним везама породица из овог засеока. Изузетним залагањем и истраживачким радом самог тестираног, дошло се до занимљивих сазнања из пописа из 1850/51. Наиме, како ствари стоје, у том попису су пописане двије куће са презименом Солаковић, а у којима се срећу Илија, Никола и Лазо, преци Лазића, Илића и Николића из засеока Јаковић. Само презиме Солаковић, мада се данас изгубило из сјећања припадника двије од ових породица (Лазићи су изумрли у мушкој линији), сачувано је у називу локалитета Солаковића бунар, који се налази међу кућама Илића. Солаковића, који још увијек нису тестирани, има у Модрану, с тим да славе Стјепањдан, али зато постоје и Солаковићи у Мачви, који према литератури потичу из Модрана, а чија је слава Јовањдан. До даљих тестирања остаје отворено питање сродства свих ових Солаковића и изворне славе евентуалног "братства".

[ВелиборЛазић13]

Било би лепо ако би Јовановић био у прилици да уради WGS или BigY тест, а свакако би било занимљиво проверити и сродност са Танацковићима и Миркановићима коју наводи Велибор.

Нисам сигуран какве су воља и могућности Јовановића што се тиче дубинског, али с обзиром на то да су ми Танацковићи род, вјерујем да могу обезбиједити да њих тестирамо. Што се тиче писаних извора ситуација дјелује доста јасно.

[Ojler]

Што се тиче писаних извора ситуација дјелује доста јасно.

Добро, ако је веза извесна онда се и не морају тестирати.

[Uzi]

80. Ђуричић, Никољдан, Укриница/Теслић

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494

Од модалног хаплотипа за FT182494 грану се разликује на 6 маркера. Има снижену вредност на маркеру DYS458=17, те повишене вредности на маркерима DYS449=31, DYS576=18, DYS570=19, DYS549=13, DYS635=22. Нема ни једно потпуно поклапање. Од свих до сада тестираних N2 вреди споменути Арнаута из Губера код Ливна, који такође слави Никољдан и са којим Ђуричић дели повишене врености DYS549=13 и DYS635=22.

По причи прађеда тестираног Ђуричићи су пореклом од негде око Колашина.

У попису из 1991. године у Укриници пописано је 88 особа са презименом Ђуричић. Према шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882., Ђуричићa са славом Никољдан такође има и у парохији Детлак (протопрезвитерат Тешањски).

Препорука за даље тестирање би био директан тест на грану Y334541, којој припада велики род Штрбаца.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=341732

[Христифор]

Освежавање статистике на 89 објављењих резултата.

И2а-29 (32.5%) 16-Дин Југ (55.1%) / 13-Дин Север (44.8%)
Р1а-15 (16.8%)
J2б-14 (15.7%)
Е-В13-10 (11.2%)
Н2-9 (10.1%)
И1-5 (5.6%)
Р1б-4 (4.4%)
Ј2а-2  (2.2%)
Г2а-1 (1.1%)

[drajver]

90. Пантић, Михољдан, Тријешница/Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично модалан хаплотип са само једном израженијом вриједности маркера, DYS439=14. По укупном хаплотипу најближи му је Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница (2/24), с тим да Мијатовић не посједује ову карактеристичну вриједност DYS439=14. Ипак, због релативне географске блискости требало би ову везу узети у обзир. По хаплотипу нема блиских михољштака, а нема ни неког блиског са подручја сјевероисточне Босне. Укратко, због модалности хаплотипа, мало се шта може рећи.

Велибор Лазић је оставио сљедеће податке о поријеклу ове породице:
"Пантић, Тријешница, Бијељина, Михољдан - Радмила Кајмаковић у монографији "Семберија" наводи да у Тријешници постоје два засеока, од којих је један Пантићи. За Пантиће каже да су "старинци", што је веома интересантна констатација. Под старинцима би требало да се подразумијева становништво које претходи таласу досељавања из друге половине 18. вијека. Тешко да се ради о правим старинцима, односно остацима средњовјековног становништва, него је вјероватније да су у питању они који су насељени у току прве аустријске управе у овим крајевима и одмах након повратка Турака, тј. 20-их и 30-их година 18. вијека. Пантићи наводе предање о томе да су истог поријекла са Ивковићима, индустријалцима и трговцима из Бијељине, једном од најистакнутијих српских породица из периода прије 2. свјетског рата, од којих је поријеклом и некадашњи истакнути београдски политичар Бранислав Ивковић. Ипак, ово предање треба узети са резервом. Наиме, Ивковићи славе Јовањдан. Наравно, није могуће искључити то да је било промјене славе, али то није једини аргумент који указује на то да је потребан опрез код тумачења тог предања. Ивко, по ком Ивковићи носе презиме, по предању доселио се у Семберију (не одмах у саму Бијељину, него наводно у Бродац) из Автовца у Херцеговини, између 1820. и 1830. године, док се за Пантиће већ и из година рођења четворице домаћина пописаних 1850/51, али и навода да су у питању старинци, може претпоставити раније досељење. У сваком случају, треба додатно проучити евентуалну везу између тих породица, јер она можда и постоји, ако не по мушкој, можда по женској линији. Чињеница је да према попису из 1850/51. године од 17 домаћинстава у Тријешници четири припадају Пантићима, што свакако указује на значај и старост ове породице у оквирима Тријешнице."

[Милош]

86. Илић, Аранђеловдан, Крива Бара, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Највероватније веза постоји са већ тестираним Зеленовићем из околине Бијељине, са којим дели исту славу. Имају две разлике на упоредива 25 маркера.

71. Зеленовић, Аранђеловдан, Горњи Драгаљевац, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. У оквиру ове гране , код Зеленовића се можда могу издвојити вредности 439=12, 570=17... Са свима из ове гране је најмање на три разлике. Мада ми се чини да су му најближа двојица из околине Бијељине, са којима има 4 разлике на упоредива 25 маркера. Они су блиски рођаци и на Yfull-у су смештени у грани FTA22808. Како овог СНП-а нема у понуди код Yseq-a, свакако је боља варијанта, уколико је у могућности, да одради неки WGS тест.

Тестирани је навео да су Зеленовићи пореклом из Херцеговине, тачније из Гацка. Али Зеленовићи из околине Гацка славе Ђурђевдан и припадају грани Z17855.

Врло је могуће да обојица припадају грани FTA22808 или некој од многобројних на истом нивоу. Једино WGS тест би дао одговор на ово питање.

Тестирани је навео да су према предању пореклом из села Илићи код Мостара. Верујем да ће Велибор више написати о Илићима.

[Драган Обреновић]

92. Лакић, Аранђеловдан, Доња Трнова/Угљевик, R1b-U152 > R-PF4363

Лакићев хаплотип има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Зимоњићем, Лазарева Субота, Мала Гарева/Гацко, као и са Милановићем, Михољдан, Ратковићи/Сребреница. Поседује и потпуно поклапање али на нешто мањем броју упоредивих маркера (17) са једним нејавним резултатом из Дучића, код Мионице, такође са славом Лазарева Субота.

Блиско поклапање, на дистанци 1/23 Лакић има са Милошевићем, са славом Лазарева Субота, из околине Слуња (Кордун), који има предање о даљем пореклу из Црне Горе.

На дистанци 2 од Лакића је неколико тестираних из БиХ и Србије, за које је опет индикативно појављивање слава Лазарева Субота, предање о пореклу "од Зимоња" или предање о даљем пореклу из Црне Горе.

Индикативно је и поклапање на 21 од 23 упоредива маркера са Соколовићем из Коњица (муслимани Соколовићи се помињу у књизи о Херцеговцима као једно од братстава које генетички припада роду Руњеваца/Мијатовића, односно хаплогрупи R1b-U152 > R-PF4363).

Ради боље прегледности, Лакићева поклапања су приказана на Google мапи:



Узевши све горе наведено у обзир, са великом вероватноћом може се претпоставити да Лакићи генетички припадају роду Зимоњића, и поред тога што не славе Лазареву Суботу.

Шири род Дабића, Зимоњића и Мијатовића (R1b-U152 > Z193 > BY3642 > PF4363), по свему судећи је староседелачки род на подручју Старе Херцеговине, а особен је по томе што му припада неколико братстава које живе у различитим областима и што нису повезана предањима. То вероватно значи да су се братства разгранала доста давно. Овај шири род је детаљно обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба старе Херцеговине", у издању Друштва српских родословаца "Порекло".

Топла препорука за Лакића је да уради Big Y-700 или WGS тест (Nebula Genomics, Dante Labs) чиме би не само прецизно сазнао најмлађу подграну (хаплогрупу) мушке лозе Лакића, већ би помогао да се генетички профилише и шири, разгранати и географски раширени генетички род коме припадају не само Лакићи, већ и бројна друга братства.

[ВелиборЛазић13]

86. Илић, Аранђеловдан, Крива Бара, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Највероватније веза постоји са већ тестираним Зеленовићем из околине Бијељине, са којим дели исту славу. Имају две разлике на упоредива 25 маркера.

Врло је могуће да обојица припадају грани FTA22808 или некој од многобројних на истом нивоу. Једино WGS тест би дао одговор на ово питање.

Тестирани је навео да су према предању пореклом из села Илићи код Мостара. Верујем да ће Велибор више написати о Илићима.

86. Илић, Крива Бара, Бијељина, Аранђеловдан - Крива Бара је поменута у монографији "Семберија", аутора Радмиле Кајмаковић и то у оквиру дијела који говори о селу Дворови. Ту је Илиће наведено да су досељени из оближњег Остојићева (раније Свињаревац). Душан Николић у монографији "Остојићево (Свињаревац)", која обилује одличним генеалошким подацима, који су тим импресивнији када се узме у обзир да аутор на располагању није имао практично ништа од писаних извора, наводи да Илићи са славом Аранђеловдан (треба правити разлику са раније тестираним Илићима из истог села, који славе Стјепањдан) потичу од извјесног Рајка, о коме се не зна ништа, што се даљег поријекла тиче, осим да "према непоузданим изворима" потиче од Качаревића из Дворова. У турском попису из 1850/51. године у Сцињаревцу налазимо домаћинство Алексе Качаревића, сина Раке, са којим је у домаћинству и син Илија, те Илијини синови Рајко и Живан. Илићи из Криве Баре потичу од Јована - Јове, који је рођен 1850/1860их, па је, вјероватно млађи брат Рајка и Живана, рођен након пописа. Ово је веома интересантно откриће, јер указује на то да Качаревићи у Остојићеву нису изумрли, како наводи и господин Николић у поменутој монографији, него да су преточени у Илиће, а можда и у неке друге породице из Остојићева, најприје Маринковиће, што ће, надам се, доказати будућа тестирања.

[ВелиборЛазић13]

Имамо нову, стварно сјајну туру тестираних Сембераца и Мајевичана:

93. Крстић, Лазаревдан, Велика Обарска, Бијељина,
94. Солаковић, Стевањдан, Модран, Бијељина,
95. Чолаковић, Лазаревдан, Бијељина,
96. Михајловић, Јовањдан, Угљевик,
97. Вакичић, Мратиндан, Мала Обарска, Бијељина,
98. Василић, Срђевдан, Чађавица Горња, Бијељина,
99. Ивковић, Јовањдан, Бијељина,
100. Стевановић, Јовањдан, Прибој, Лопаре.

[ВелиборЛазић13]

Имамо још три нова узорка, тако да нам актуелна тура нараста на укупно 11 узорака:

101. Секулић, Стевањдан, Батковић, Бијељина,
102. Секулић, Јовањдан, Велика Обарска, Бијељина,
103. Зеленовић, Игњатијевдан, Ченгић, Бијељина.

[Христифор]

Имаћемо преко 100 узорака захваљујући уваженом колеги Велибору. Свака част на овом огромном подухвату и надамо се да је ово тек загревање што се каже.

[ВелиборЛазић13]

Имаћемо преко 100 узорака захваљујући уваженом колеги Велибору. Свака част на овом огромном подухвату и надамо се да је ово тек загревање што се каже.

Хвала, али далеко веће похвале заслужује госпођа Биљана Тукић Лазић, која трпи и подржава (Amicus ми је свједок) све моје лудости у вези са овом ствари. :-)

[Крсман]

63. Ђокић, Јовањдан, Крћина, Угљевик, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180>FT178289>FT151956>PH1954

Хаплотип тестираног најближе поклапање има са хаплотипом Дакића (Јовањдан, Мала Црна Гора/Жабљак), од кога се разликује на 4 маркера. Највероватније припада роду Копривица и Тупањаца, као и Дакић. На то указује крсна слава Јовањдан, предање о пореклу из Херцеговине и снижена вредност маркера DYS448=19, која је карактеристична за овај род. С друге стране, хаплотип тестираног поседује више вредности маркера које одступају од модалног хаплотипа овог рода: DYS391=11, DYS458=16, DYS576=16 и DYS570=20. Због тога се ништа не може тврдити са сигурношћу, па бих тестираном препоручио да уради дубљи тест (BigY или WGS) ради дефинитивног утврђивања млађе гране.

Подаци о пореклу Ђокића које нам је доставио Велибор Лазић:
Крћина је такође једно од мјеста која нису обухваћена мени познатом етнографском литературом, тако да и у овом случају имамо само предање самог тестираног, по ком поријекло води од хајдука Ђоке, који је и први његов предак досељен из Херцеговине у Крћину. Крћина је у турском попису из 1851. невелико село, са 19 домаћинстава, али међу њима није са сигурношћу могуће идентификовати претке тестираног. Презиме Ђокић, као такво, се не јавља, али је у домаћинству под бројем 7. пописан Ђорђе Спасојевић, син Спасоје, рођен 1821, са синовима Ђорђем и Савом. Уколико би овај Ђорђе био предак Ђокића (један од хипокоризама за име Ђорђе је и Ђоко), онда би управо он био тај који је досељен у Крћину, па бисмо досељење могли смјестити вјероватно у 1840-е.

Насеље Крћина (раније Крчина) административно не постоји од 1962.

Поштовани господине Вукићевићу, како сам однедавно поновно члан "Порекла", желео бих најпре да Вас поздравим као старог "познаника" и сарадника. Наиме, пре неколико година смо имали размену порука и по приватној линији и једино Вам могу рећи да нисам заборавио своје обећање о уручењу своје књиге. Остаје да то што пре по договору реализујемо.
Вечерас Вам се обраћам, као и г. Ђокићу из Крћине - Угљевик, и наравно свом роду - Копривице и Тупањци и свим другима заинтересованим за коментар у вези са оним што ћу сада рећи. Прочитао сам Вашу анализу у вези са новотестираним г. Ђокићем. Мислим да сте имали мали превид када је реч о најмањој неподударности маркера. Рекао бих да то није г. Дакић са 4 маркера разлике већ ја, Крсман са разликом од 3. Не искључујем да cте то и свесно рекли јер је г. Дакић, ако се не варам тестиран на чак 111 маркера. Моје порекло Глоговац - Мачва, иако очигледно херцеговачко, указује и на малу удаљеност од Крћине, где нас дели само река Дрина. Сопственим истраживањем дошао сам до тога да је мој предак Крсман, а имао је и црквено име Јелисије, рођен 1804. године, био нећак у Николићима из Глоговца и да су ти стари Николићи бар по мушкој линији изумрли при крају 19. века, Крсман је задржао презиме Николић, не зна се да ли и славу Св. Јована, а његов изданак су садашњи Николићи. Међутим, у старим пописима и тефтерима, Крсман се појављује и под следећим презименима: Илић (вероватно по ујаку Илији Николићу у чију кућу је највероватније дошао или ту одрастао); потом Туфегџић - Тувегђић, (познато је да Туфегџићи, мислим из Лисине, потичу од Аџића) нажалост нема их тестираних; но Крсман се уписује и под презименима Ђорђевић, Ђорђић и Ђокић. У фамилији није постојао ниједан носилац имена Ђорђе, Ђока или Ђоко, али ово наводи на јаку претпоставку да је то било име Крсмановог оца или деде. Читајући предања о Ђокићима из Крћине где се наводи име хајдука по имену Ђоко, не могу да избегнем ни ту претпоставку да Крсман може бити и његов директан потомак. Археолог истраживач Миливоје Васиљевић у својој књизи "Мачва" каже да су Николићи пореклом из Босне. Не треба заборавити да је Семберија била само привремено одредиште или станиште пре доласка у Мачву многих херцеговачких и црногорских родова. У време устанака које се углавном и поклапа са временом насељавања Мачве, те везе са Босном су биле изузетно јаке, и могућност да је Крсман, склоњен, или као сироче смештен код ујака су сасвим реалне. Као пример бих узео војводу Симу Катића, познатог учесника српских устанака који је дуго као трговац деловао из Семберије да би тек касније узео имање "Извор" у Глоговцу, ту подигао цркву и сам се населио. Приповетка "Суреп", Јанка Веселиновића говори и о томе да је на део свог имања насељавао и неке друге Семберце. Ова би се прича могла још знатно проширити, међутим оно што бих желео знати је колика је заиста вероватноћа да се Николићи и Ђокићи генетски могу подударати, а да је та веза стара можда само мало више од два века. Посебно ми је занимљиво да се овом Б роду, само код ове две фамилије на маркеру 570 појављује вредност 20. Моја сазнања не иду тако далеко, па бих питао г. Вукићевића, да ли то нешто значи и да ли су ова три маркера разлике непремостива разлика која не дозвољава да се наша повезаност сведе на тих 220 година. Јасно је да би дубинска истраживања могла да разреше неке ствари, али за сада и мишљење човека који у овој области свакако није лаик већ искусан истраживач, заиста би много значило. Напоменуо бих још да се моја неподударност са неким другим тестираним на ДНК пројекту, као што су Дакићи, Копривице, Мазићи... коначно Аџићи, са којима опет имам неке друге наговештаје, као што је порекло из Кокорине код Гацког - своди на само један маркер различитости. На крају, још само једно питање за г. Вукићевића. На добијеном сертификату маркер  - Y Gata H4 - ми је уписана вредност 12. Мислим да цео Б род има вредност на том маркеру 11. и ту сам и ја тако уписан. Не знам да ли је овде дошло до извесне промене или је можда у питању нека грешка? Схватићете да је ово врло важно питање које покрећем и унапред Вам се захваљујем на одговору, као и када су у питању сва друга овде постављена питања.

[Иван Вукићевић]

Драго ми је да и даље активно пратите резултате!

Прочитао сам Вашу анализу у вези са новотестираним г. Ђокићем. Мислим да сте имали мали превид када је реч о најмањој неподударности маркера. Рекао бих да то није г. Дакић са 4 маркера разлике већ ја, Крсман са разликом од 3. Не искључујем да cте то и свесно рекли јер је г. Дакић, ако се не варам тестиран на чак 111 маркера. Моје порекло Глоговац - Мачва, иако очигледно херцеговачко, указује и на малу удаљеност од Крћине, где нас дели само река Дрина.

Да, Ђокић најближе поклапање хаплотипова има са Вама. Али међу породицама са матичног простора Копривица и Тупањаца (Бањани и Пива), најближе поклапање има са једним од двојице тестираних Дакића.

Посебно ми је занимљиво да се овом Б роду, само код ове две фамилије на маркеру 570 појављује вредност 20. Моја сазнања не иду тако далеко, па бих питао г. Вукићевића, да ли то нешто значи и да ли су ова три маркера разлике непремостива разлика која не дозвољава да се наша повезаност сведе на тих 220 година. Јасно је да би дубинска истраживања могла да разреше неке ствари, али за сада и мишљење човека који у овој области свакако није лаик већ искусан истраживач, заиста би много значило.

Три маркера разлике свакако нису непремостива разлика да двојица тестираних имају заједничког претка који је живео пре два века.

На крају, још само једно питање за г. Вукићевића. На добијеном сертификату маркер  - Y Gata H4 - ми је уписана вредност 12. Мислим да цео Б род има вредност на том маркеру 11. и ту сам и ја тако уписан. Не знам да ли је овде дошло до извесне промене или је можда у питању нека грешка? Схватићете да је ово врло важно питање које покрећем и унапред Вам се захваљујем на одговору, као и када су у питању сва друга овде постављена питања.

Није у питању грешка. ДНК центар и Биолошки факултет у својим извештајима користе другачију методологију од лабораторије FTDNA, услед чега је на маркеру YGATAH4 вредност у њиховим извештајима увек повећана за 1. Ми у табели Српског ДНК пројекта ту вредност смањујемо за 1 ради усклађивања са стандардом који је међународно преовлађујући.

[Uzi]

93. Крстић, Лазаревдан, Велика Обарска, Бијељина

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937

Има модалан хаплотип, због тога има доста блиских и потпуних поклапања. Од потпуних поклапања вреди споменути географски блиског Вуковића (Јовањдан) из Кованлука, а такође и Петровића (Јовањдан) из Кацевца. Од блиских поклапања са једном разликом маркера вреди споменути Мидановића (Јовањдан) из Доњег Црњелова, и Трифковића (Јовањдан) из Бијељине. Са Димитрићем из Батковића, који такође слави Лазаревдан, има три маркера разлике.

Коментар Велибора Лазића, истраживача и покретача овог пројеката тестирања Семберије:
У монографији "Семберија" Радмила Кајмаковић наводи да су Крстићи са славом Лазаревдан досељени из Батковића. Не прецизира никакве даље податке у вези са њиховим поријеклом, али турски попис из 1850/51. године потврђује ову тврдњу. Наиме, предак Крстића, Крсто Ник(ол)ић, син Станоје, пописан је већ 1850/51. године у Обарској (тада још увијек није навођена одредница Велика), док у Батковићу налазимо неколико домова Ник(ол)ића, али је најважнији дом Димитрије Ник(ол)ића, сина Лазе. Даљи писани извори су показали да од те куће потичу данашњи Димитрићи (од Димитријиног сина Стевана) и Милинковићи (од Димитријиног сина Милинка), који, као и Крстићи, славе Лазаревдан. Један од Димитрића је тестиран у оквиру овог пројекта, а резултат Крстића оставља довољно простора за даље покушаје детаљнијег одређивања ове везе.

Димитрић, Мидановић и Трифковић потврђено припадају још нижој подграни FGC28435, па би тест на ту грану била препорука за даље тестирање Крстића.

[Uzi]

99. Ивковић, Јовањдан, Бијељина

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937

Има повишену вредност на маркеру DYS385a=12 и DYS439=14, те снижену вредност на DYS460=9. Нема ни једно потпуно поклапање. Од релативно блиских поклапања (три маркера разлике) треба споменути Голијане и Савиће из околине Невесиња, са којима дели повишену вредност DYS385a=12. Такође вреди споменути и билиско поклапање са једним необјављеним резултатом из околине Рудог, са којим дели повишену DYS439 (модал=12, Ивковић=14, необјављен резултат=13) и снижену DYS460. Све споменуте породице славе Јовањдан. Голијани и Савићи припадају грани FGC28435, док је необјављени тестирани из околине Рудог негативан на грану FGC28435.

Коментар Велибора Лазића:
О Ивковићима, једној од најзначајнијих српских породица Бијељине од средине 19. вијека до Другог свјетског рата и, могло би се рећи, првим српским индустријалцима Бијељине, писано је и раније, али нове методе и нови, раније недоступни историјски извори, омогућавају да ову породицу сагледамо у неком новом, можда нешто потпунијем свјетлу. Већина извора наводи да је раније мјесто поријекла Ивковића Автовац у Херцеговини. Оно у вези са чим се извори разилазе јесте вријеме и мјесто досељења, када је Семберија у питању. Већина их тврди да је иницијално досељење било у неко од сјеверних семберских села - Бродац, или Балатун, па тек одатле у саму Бијељину. Презимена Ивковић у попису из 1850/51. године нема, док већ у попису из 1873/75. Живана-Живка Ивковића налазимо као једног од најбогатијих Срба у Бијељини. У покушају да се пронађе одређена веза са пописом из 1850/51, а служећи се доступним подацима - дио града у ком су живјели, имена Живкове браће, Живково занимање - долази се до претпоставке да бисмо Ивковиће могли пронаћи у једном домаћинству у махали Лединци, у ком налазимо Живана, опанчара, Јована и Ристу, синове Јована. Презиме није пописано што указује на релативно скоро досељење. Отворено је питање да ли је овдје име Јован могуће читати као Иван (како понекад бива), јер би се у том случају све уклопило (Иван - Ивко). Примарно досељење у неко од сјеверних семберских села не звучи нереално, јер сјеверна Семберија, према досадашњим резултатима, може да се похвали са значајним бројем припадника Н2 хаплогрупе, што није случај са остатком Семберије (ако изузмемо Трифковића, који је из саме Бијељине, уз помињање могућности одређене везе са неким од јужносемберских села).

Препорука за даље тестирање је тест на грану FGC28435. Ако се потврди припадност грани FGC28435, онда би додатна препорука била да се одради и тест на још нижу грану којој припадају Голијани и Савићи, грану Y89317.

[Грк]

У контексту овог рода, занимљиви су ми Ивковићи славе Јовањдан у Кутима код Дивина (Херцеговина). Поријеком су из Бежђеђа, а дошао им је предак Перо 1872. године на читлук муслимана Ћумурија.
Бежђеђе није далеко од села Слато, Кљен, Југовићи, гдје живе Савићи и Голијани, па је могућа генетичка сродност и исто поријекло са Ивковићима из Кути.

[Небо_Сав]

99. Ивковић, Јовањдан, Бијељина

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937

Има повишену вредност на маркеру DYS385a=12 и DYS439=14, те снижену вредност на DYS460=9. Нема ни једно потпуно поклапање. Од релативно блиских поклапања (три маркера разлике) треба споменути Голијане и Савиће из околине Невесиња, са којима дели повишену вредност DYS385a=12. Такође вреди споменути и билиско поклапање са једним необјављеним резултатом из околине Руда, са којим дели повишену DYS439 (модал=12, Ивковић=14, необјављен резултат=13) и снижену DYS460. Све споменуте породице славе Јовањдан. Голијани и Савићи припадају грани FGC28435, док је необјављени тестирани из околине Руда негативан на грану FGC28435.

Коментар Велибора Лазића:
О Ивковићима, једној од најзначајнијих српских породица Бијељине од средине 19. вијека до Другог свјетског рата и, могло би се рећи, првим српским индустријалцима Бијељине, писано је и раније, али нове методе и нови, раније недоступни историјски извори, омогућавају да ову породицу сагледамо у неком новом, можда нешто потпунијем свјетлу. Већина извора наводи да је раније мјесто поријекла Ивковића Автовац у Херцеговини. Оно у вези са чим се извори разилазе јесте вријеме и мјесто досељења, када је Семберија у питању. Већина их тврди да је иницијално досељење било у неко од сјеверних семберских села - Бродац, или Балатун, па тек одатле у саму Бијељину. Презимена Ивковић у попису из 1850/51. године нема, док већ у попису из 1873/75. Живана-Живка Ивковића налазимо као једног од најбогатијих Срба у Бијељини. У покушају да се пронађе одређена веза са пописом из 1850/51, а служећи се доступним подацима - дио града у ком су живјели, имена Живкове браће, Живково занимање - долази се до претпоставке да бисмо Ивковиће могли пронаћи у једном домаћинству у махали Лединци, у ком налазимо Живана, опанчара, Јована и Ристу, синове Јована. Презиме није пописано што указује на релативно скоро досељење. Отворено је питање да ли је овдје име Јован могуће читати као Иван (како понекад бива), јер би се у том случају све уклопило (Иван - Ивко). Примарно досељење у неко од сјеверних семберских села не звучи нереално, јер сјеверна Семберија, према досадашњим резултатима, може да се похвали са значајним бројем припадника Н2 хаплогрупе, што није случај са остатком Семберије (ако изузмемо Трифковића, који је из саме Бијељине, уз помињање могућности одређене везе са неким од јужносемберских села).

Препорука за даље тестирање је тест на грану FGC28435. Ако се потврди припадност грани FGC28435, онда би додатна препорука била да се одради и тест на још нижу грану којој припадају Голијани и Савићи, грану Y89317.

Претпостављам да су то ови Ивковићи:
https://vreme.com/vreme/branislav-ivkovic/
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/preminuo-advokat-ilija-radulovic-junak-prvog-romana-vuka-draskovica-sudija/

Није згорег подсетити:

"...У најпознатијем судском поступку, названом „Бијељинске магнетофонске афере“ судија Радуловић је ослободио кривице Небојшу Ивковића оптуженог да је починио кривично дело повреде угледа државе, њених органа и представника псујући Јосипа Броза Тита, Синдикат и Партију. Он је одбио да изведе клучни доказ тужилаштва, магнетофонску траку на којој се чују псовке, сматрајући да се ради о покушају да се приватни део личности човека стави под јурисдикцију државе.

„Знао сам да би оваква трака, изведена као доказ, значила Хирошиму људског достојанства и његовог моралног дигнитета, Хирошиму наших идеала о човеку. И не само то. Људи више не би говорили већ би мумлали, не би говорили већ би ћутали. Престали би да говоре. Развила би се једна општа сумњичавост, једно неповерење међу људима, а онај јаз између приватне и јавне персоне у човеку би се још више продубио. Човек би почео и у другим људима, ван себе, или, у себи да тражи једну основу за сумњу. Такви грађани почели би да преузимају улогу полицајаца и сви би се претворили у полицајце. Човек би се нашао на позицији прачовека, или, дилувијалног човека, јер више не би смео да говори. Он би тако престао да постоји, јер би била уништена његова интимна сфера пошто би била стављена под контролу државе. Престао би да постоји човек у човеку што представља срж сваког хуманизма“, писао је Радуловић.

Уместо траке, изведен је доказ саслушањем професора етике др Светозара Стојановића, што је, како се наводи на сајту његове канцеларије, прво увођење етике у историју светског судства пошто никада није ушао у ниједну судницу света овакав профил судског вештака.

Оваква судска одлука учинила га је познатим у домаћој и међународној јавности, али и онемогућила да настави да се бави судијским позивом. Од 1973. године почиње да се бави адвокатуром. Његова судбина инспирисала је Вука Драшковића да 1981. године напише свој први роман „Судија“..."

[ВелиборЛазић13]

Претпостављам да су то ови Ивковићи:

Небојша и његов син Бранислав потичу из ове породице, али не можемо баш рећи да су њени типични представници. Небојшин рођени стриц Саво Ивковић је погинуо 1945. године као четнички командант среза Бијељина, Савину ћерку Радмилу су стријељали Партизани након ослобођења Бијељине 1945, а Савин син Боро је пуким чудом преживио све то. Породица је након рата остала практично без ичега. Небојша је, пак, изабрао неки другачији пут, прикључивши се партизанима. О томе у којој мјери је то био неки искрени идеолошки мотивисан избор, а у којој прагматична одлука, можда донекле говори и овај чланак који сте цитирали.