Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)  (Прочитано 26376 пута)

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #180 послато: Децембар 14, 2022, 08:52:54 поподне »
Ја бих рекао ова друга група досељеника из Старог Влаха и Полимља.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #181 послато: Децембар 14, 2022, 08:56:55 поподне »
Ја бих рекао ова друга група досељеника из Старог Влаха и Полимља.

Да ли би могао да аргументујеш?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #182 послато: Децембар 14, 2022, 09:05:03 поподне »
Имамо одређена поклапања  оних чији резултати и  предања говоре  да су пореклом из западних крајева Србије.   Такође  кудикамо мањи талас досељеника из Херцеговине у Семберији током 19 века у односу на суседни Бирач и Осат. Такав барем ја имам утисак.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #183 послато: Децембар 15, 2022, 08:51:42 пре подне »
Било би идеално кад би се српско становништво Семберије на основу ових резултата могло подијелити у три основне групе:

1. средњовјековне старосједиоце земље Соли (ако уопште таквих има?)
2. српске досељенике из Старог Влаха и Полимља у 15-16. вијеку (у влашком статусу)
3. херцеговачке и друге досељенике у 18-19. вијеку


Простора за одређене претпоставке већ свакако већ има.

Што се тиче ове прве категорије становништва, веома је тешко тврдити да тог слоја уопште има. У току је рад на преводу пописа становништва из 1604. за Бијељину и околину. То ће нам омогућити одређено повезивање ствари са два претходна пописа, јер има доста пописаних баштина, али сумњам да ће довести до тога да можемо направити одређену везу са каснијим периодом. Вјерујем да су дешавања из 18. вијека (аустро-турски ратови у првој половини и крајем 18. вијека, аустријска управа у већем дијелу Семберије 30-ак година од 1718. године, велика епидемија из 1783-84, велики број одлазака у фрајкоре у Дубичком рату итд) довела до тога да је тај најранији слој или нестао, или се, због повратних миграција у Аустрију и назад, "претопио" у неки други, који сматрамо касније досељеним, узимајући у обзир, практично, само последњу сеобу тих становника.

Што се тиче евентуалних досељеника из Полимља и Старог Влаха у 16. и 17. вијеку, одређених трагова кроз топониме има, али је вјероватнији сценарио по ком их је задесила судбина већине влаха сјевероисточне Босне из тог периода - пред њима је углавном био избор да прихвате сједелачки начин живота или да наставе даље на сјевер/запад у влашком статусу, као нека врста претходнице, док год је трајала турска експанзија. Један дио је и наставио даље, а пред овима који су остали појавио се избор да остану хришћани и прихвате, као кметови/чифчије све пореске намете које је то са собом носило, или да пређу у ислам. Велики број се и одлучио за ову другу опцију и управо у том периоду и имамо вјероватно највећи скок броја муслимана у сјевероисточној Босни.

Дакле, остаје нам талас досељеника из 18. и 19. вијека, али је ту на основу до сада прикупљеног могуће искристалисати различите таласе и правце досељавања:

1. најстарији досељеници (новијег таласа) - одређен дио становништва, прије свега припадника Н2 и Р1а хаплогрупа, је врло вјероватно досељен одмах након 1718. године, у доба аустријске управе, са подручја онога што знамо као Војну границу/крајину, с тим да управо ту није могуће искључити и то да се ради о повратним миграцијама, тим прије што аустријски пописивачи праве разлику између граничара, старих и нових ускока.

2. средином 18. вијека имамо талас досељења са југа, репрезентован у слоју претежно припадника Ј2б М241 - Стевањштака и Алимпијевштака, тестовима потврђених на простору од Батковића, преко Велике Обарске до Загона, али без јасне матице у Старој Херцеговини. Неки од њих имају предање о поријеклу из Брда (у Црној Гори, да не буде забуне, јер Семберци Брдима називају доста неодређен предио почев вјероватно од Милића, или Власенице, па на југ), а одређена поклкапања постоје и у Старом Влаху. Била је то у 19. вијеку веома јака група породица, у Батковићу свакако најбројнији и по традцији из неке од породица тог братства, да га тако назовем, долазио је и сеоски кнез, а у Великој Обарској су оформили засеок Познановићи, практично централни засеок тог великог села. Са великом извјесношћу могу изнијети и тврдње да, рецимо, Живковићи и Кандићи у Остојићеву потичу из овог рода, али и то ћемо ускоро утврдити тестирањем, а није искључено и да их је било (и да их можда још има) у Балатуну, као најисточнијој тачки распростирања тог братства.

3. досадашњим тестирањима утврђено је постојање и три рода Ј2б М205 - батковљанских Никољштака, семберско-мајевичких Мратињштака и других, да их тако нзовем, Никољштака (Војаковић - Међаши). За све ове породице (као и неке друге у подринским селима прије свега - рецимо Максимовић из Међаша (Р1а)), карактеристично је досељење из Мачве, у току, или одмах по завршетку Првог српског устанка. Предања се мање-више поклапају, а и генетика је код неких дала неке наговјештаје о везама са Старим Влахом, Затарјем и генерално више тим крајем данашње западне и југозападне Србијем него са Старом Херцеговином. Наравно, Мачву треба посматрати искључиво као етапну станицу, у којој се већина није задржала дуже од неколико година, можда деценију, па не чуди што припадника неких од ових родова у Мачви нема. Мратињштаци су нарочито занимљиви, јер је њихова распрострањеност захватила шири простор - од Остојићева, преко Велике Обарске до Мајевице. У Великој Обарској су Малетићи, од којих потиче тестирани Михајловић, били бројчано веома битни у 19. вијеку и значајно су се разгранали у каснијем периоду.

4. постоји и један талас микро-миграција, у предању сачуван као досељење из Градачца, који бисмо могли везати за период 1820-1840, дакле некако у току и након буне Хусеин-капетана Градашчевића. Вјероватни узрок томе су била пресељења кметова оних бегова који су остали одани царској власти са посједа ближих Градашчевићевом средишту моћи на њихове посједе у Семберији, али су касније и преостали Градашчевићи селили своје кметове на своје посједе у Семберију. Највише досељеника, што се тиче сјеверних села, у том таласу имало је вјероватно Црњелово (цијели засеок Бурум у Горњем Црњелову је тако насељен), затим Бродац (Метеризи), а нешто мање друга села (Велика Обарска, засеок Јелав), док су нека, као Батковић, била у потпуности "прескочена", што се може објаснити опет посматрањем структуре беглука, тј. узимањем у обзир тога ко је у ком селу био власник/посједник већине земљишта. Доста становника у том таласу су Р1а М458, са јаким везама са озренском српском популацијом.

- наставак слиједи -

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #184 послато: Децембар 15, 2022, 08:52:49 пре подне »
5. последњи значајан талас можемо везати за немире у Херцеговини, почев од устанка Луке Вукаловића, па до Невесињске пушке и ту је структура досељених вјероватно најхетерогенија, али на прву не бих рекао да се ради о значајним бројкама, јер је највећи број данас заступљених породица, у неком облику присутан и у попису из 1851.

О директним досељењима из Херцеговине у неком ранијем периоду у већем броју, за сада је тешко говорити, јер се није искристалисала нека шира повезана група, како је то случај са поменутима. Имамо, рецимо, у Батковићу Рончевиће и Шо(ј)иће из гатачког краја, који су досељени прије 1851, затим Бирчаковиће и Јосиповиће, такође доељене прије 1851, обоји Ђурице, али са великим међусобним разликама (код Бирчаковића је присутно предање о досељењу из Бирча, што се огледа и у презимену, тако да је сеоба из Херцеговине очигледно започета раније), једну мању групу Е-В13 Аранђеловштака и нешто Шаренаца, сви досељени у истом периоду, али и неколико породица са предањима о досељењу из Крајине, Бачке.

Очекујем значајније групе Херцеговаца досељених у 18. вијеку у Црњелову и Броцу, рецимо, али ће то у највећој мјери зависити од темпа будућих тестирања. Циљаних, наравно.  :D
« Последња измена: Децембар 15, 2022, 08:58:07 пре подне VeliborLazic13 »

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #185 послато: Децембар 15, 2022, 11:13:00 пре подне »
Вриједан помена је, свакако, догађај из јесени 1876. који је имао велики утицај на завршно формирање слике Семберије, какву данас видимо, али је значајно утицао и на сусједне области Мачве, Јадра и Рађевине, нешто мање Срема. Почев од септембра/октобра те године десио се егзодус становништва прије свега сјеверне Семберије у наведене области - највише у Мачву. Овај догађај је прилично занемарен, када је у питању званична историја, па је простор за истраживање огроман. Од великог значаја је домовник цркве у Горњем Црњелову, јер је тамошњи свештеник био један од вођа неуспјеле Бијељинске буне, па се у наредним годинама потрудио да попише сву дјецу рођену у избјеглиштву, са подацима о мјесту рођења, што је остало непроцјењив и трајан доказ о размјери исељења Срба Семберије, након што су, повлачењем генерала Алимпића (који их је подстицао на устанак и снабдијевао оружјем средином те исте године) остављени на милост и немилост осветнички расположеним Турцима и домаћем становништву муслиманске вјероисповијести. Одређен број породица се никада није вратио у Семберију, те је тако допринио формирању коначне слике становништва у Мачви и другим прекодринским крајевима, док се остатак враћао у току 1877. и 1878, понекад не у мјеста из којих је избјегао, што је код многих искривило предања о поријеклу, јер се то памтило као сеоба, што заправо није била.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #186 послато: Децембар 19, 2022, 05:47:04 поподне »
33. Гребић, Срђевдан, Вршани, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Од тестираних који су му географски блиски, најближа поклапања има са Мојићем из Балатуна (Никољдан), 2 разлике на 25 маркера; затим са Ранковићем из Балатуна (Никољдан) и Мишићем из Батковића (Срђевдан), 3 разлике на 25 маркера; и са Ђукићем из Батковића (Јовањдан), 4 разлике на 25 маркера. Вреди поменути и поклапања са Грбићима, због сличности презимена и исте ретке славе: од Грбића из Рачића код Бихаћа (Срђевдан) и Грбића из Осредаца код Грачаца (Срђевдан) разликује се на 4 од 23 маркера, а од Грбића из Врховина (Никољдан) на 5 од 25. Гребић поседује неколико ређих вредности: снижене DYS390=24, DYS576=18 и DYS570=16. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Преносим податке које нам је о Гребићима проследио г. Велибор Лазић:

Гребић, Вршани, Срђевдан –  Вршани су данас најзападније село општине, односно града Бијељина. У вријеме турског пописа из 1851. то није био случај, него је Брезово Поље било најзападније насеље Бијељинског кадилука. На жалост, захваљујући таквом положају, мада чисто равничарско и посавско село, Вршанима се није бавила ни Радмила Кајмаковић у дјелу „Семберија“, нити, колико ми је познато, Миленко Филиповић у дјелу „Мајевица“. Сам тестирани је оставио податке о предању о поријеклу из Крајине, као и о заједничком поријеклу са још пар породица Срђевштака из Вршана. У турском попису из 1851. године презиме гребић се не јавља, али се у домовнику СПЦ из 1897. јавља укупно 8 кућа Срђевштака у Вршанима, са сљедећим презименима – Јевтић Гребић, Милинковић Гребић, Давидовић Гребић, Гребић Милић Томић и Симић Томић. Најприје пар ријечи о томе зашто су углавном уписана по два презимена. У мајевичким селима је чест случај био да поједине гране породице осим породичног презимена имају и појединачна презимена за конкретне гране, а која су представљала патрониме, који су се уз презиме задржали најчешће у локланој употреби, да би код неких прерасли и у презимена. Овдје уочавамо одређене сличности мјештана Вршана са мајевичким Србима, што је логичан одраз рубног положаја самог села, на размеђи Семберије и Мајевице. У сваком случају, презиме које се наводи прво је презиме гране, а друго је породично презиме. Дакле, 1897. у Вршанима Гребићи имају четири гране, док Симић Томиће и Милић Томиће није било могуће довести у директну везу са њима. Међутим, поређењем имена из домовника, са именима и презименима из турског пописа, било је релативно лако утврдити да сви они потичу од три куће пописане под презименом Митровић – Милић Томићи и Симић Томићи од Митровог сина Миле, Јевтић Гребићи и Гребићи од Митровог сина Стјепана, а Давидовић Гребићи и вјероватно Милинковић Гребићи од Митровог сина Јове. Дакле родоначелник свих вршанских Срђевштака је Митар, који је могао бити рођен око 1750/1760 и вјероватно се управо он и доселио у Вршане. Остаје нејасно да ли је већ Митар Носио презиме Гребић, које Турци нису пописали 1851, или је то био, рецимо, породични надимак, који је касније прерастао у презиме.

Ван мреже Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #187 послато: Децембар 20, 2022, 10:25:09 пре подне »
33. Гребић, Срђевдан, Вршани, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Од тестираних који су му географски блиски, најближа поклапања има са Мојићем из Балатуна (Никољдан), 2 разлике на 25 маркера; затим са Ранковићем из Балатуна (Никољдан) и Мишићем из Батковића (Срђевдан), 3 разлике на 25 маркера; и са Ђукићем из Батковића (Јовањдан), 4 разлике на 25 маркера. Вреди поменути и поклапања са Грбићима, због сличности презимена и исте ретке славе: од Грбића из Рачића код Бихаћа (Срђевдан) и Грбића из Осредаца код Грачаца (Срђевдан) разликује се на 4 од 23 маркера, а од Грбића из Врховина (Никољдан) на 5 од 25. Гребић поседује неколико ређих вредности: снижене DYS390=24, DYS576=18 и DYS570=16. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Преносим податке које нам је о Гребићима проследио г. Велибор Лазић:

Гребић, Вршани, Срђевдан –  Вршани су данас најзападније село општине, односно града Бијељина. У вријеме турског пописа из 1851. то није био случај, него је Брезово Поље било најзападније насеље Бијељинског кадилука. На жалост, захваљујући таквом положају, мада чисто равничарско и посавско село, Вршанима се није бавила ни Радмила Кајмаковић у дјелу „Семберија“, нити, колико ми је познато, Миленко Филиповић у дјелу „Мајевица“. Сам тестирани је оставио податке о предању о поријеклу из Крајине, као и о заједничком поријеклу са још пар породица Срђевштака из Вршана. У турском попису из 1851. године презиме гребић се не јавља, али се у домовнику СПЦ из 1897. јавља укупно 8 кућа Срђевштака у Вршанима, са сљедећим презименима – Јевтић Гребић, Милинковић Гребић, Давидовић Гребић, Гребић Милић Томић и Симић Томић. Најприје пар ријечи о томе зашто су углавном уписана по два презимена. У мајевичким селима је чест случај био да поједине гране породице осим породичног презимена имају и појединачна презимена за конкретне гране, а која су представљала патрониме, који су се уз презиме задржали најчешће у локланој употреби, да би код неких прерасли и у презимена. Овдје уочавамо одређене сличности мјештана Вршана са мајевичким Србима, што је логичан одраз рубног положаја самог села, на размеђи Семберије и Мајевице. У сваком случају, презиме које се наводи прво је презиме гране, а друго је породично презиме. Дакле, 1897. у Вршанима Гребићи имају четири гране, док Симић Томиће и Милић Томиће није било могуће довести у директну везу са њима. Међутим, поређењем имена из домовника, са именима и презименима из турског пописа, било је релативно лако утврдити да сви они потичу од три куће пописане под презименом Митровић – Милић Томићи и Симић Томићи од Митровог сина Миле, Јевтић Гребићи и Гребићи од Митровог сина Стјепана, а Давидовић Гребићи и вјероватно Милинковић Гребићи од Митровог сина Јове. Дакле родоначелник свих вршанских Срђевштака је Митар, који је могао бити рођен око 1750/1760 и вјероватно се управо он и доселио у Вршане. Остаје нејасно да ли је већ Митар Носио презиме Гребић, које Турци нису пописали 1851, или је то био, рецимо, породични надимак, који је касније прерастао у презиме.
Testirani Grebić i Mišić imaju karakterističnu vrednost  na DYS390=24,dok svi mi ostali imamo 25.To je verovatno neka mladja promena,tako da bi trebalo da je Grebiću ipak najbliži Mišić.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #188 послато: Децембар 20, 2022, 06:56:29 поподне »
44. Алексић, Јовањдан, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи R1b-L51, највероватније грани U152.

По свему судећи припада истом роду као и раније тестирани Михојлић из Батковића. Са њим дели карактеристичне вредности 10 на дис439,11-15 на дис385 и 11 на дис643. Томе у прилог иде и иста слава св Јован.

Хаплотип Алексића се од хаплотипа Михојлића разликује на дисГАТАХ4 на ком Михојлић има снижену вредност 10, и на дис 576 где Михојлић има повишену вредност 19.

У табели СДНКП нема довољно сродних хаплотипова, па ове породице из Батковића за сада представљају засебан род у општесрпским оквирима.

Ван мреже Прерад

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 121
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #189 послато: Децембар 22, 2022, 06:25:08 поподне »
22. Антонић, Батковић, Аранђеловдан, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>L241

Најближе поклапање хаплотипова (21/23) има са Пивљанином (Аранђеловдан, Велике Крће/Пљевља). Хаплотипови двојице тестираних деле карактеристичну вредност маркера DYS390=25. Како двојица тестираних славе и исту славу, сврстани су нови род гране L241 у табели СДНКП - род Ј.

Пивљани према предању потичу од Вуковића из Мратиња. Светозар Томић је забележио следеће о Вуковићима из Пиве:
Вуковићи (15 к., св. Арханђео). Преци Вуковића су старином од Озринића са Чева у Црној Гори. Била два брата: Вуко и Вукота. Вуко је био хајдук, убију човека на Чеву и од крви побегну чак у Мратиње да би се склонили од освете. Настане се у Горњем Селу, где и данас живе само Вуковићи. Ово је било, како причају, у време зидања Пивског Манастира. Род су им Неимаревићи у Мостару и у Дробњаку. Мратињани нису радо гледали ове добеглице и чинили су им велике неправде. Тако Вуковићи од насиља Митрића одбегну у Дабар у Босни. Тамо су били 40 година. Један од ових из Дабра оде у Бањане и тамо се ожени и настани. Погине од чобана, а жена му са шесторо деце остане ту, па и данас у селу Миљанићима живе његови потомци. Остали се из Дабра врате на очевину у Мратиње. Од Вуковића су Шимуни (5 к.) и Пантовићи (1 к.) у Д. Селу (обоји: славе св, Арханђела). “Пасови” Вуковића: Вуко-Трипко- Илија-Васо-Јоксим-Радован-Лазар (данас [1912] човек од својих 45 година). Маснићи (3 к., св. Ђорђије) су родом из Зубаца иза Грахова. 1889 год. отселило се из Мратиња 19 домаћина у Србију. Од ових су Огњеновићи у Старој Бањи у Јабланичком срезу.

С обзиром да Озринићи припадају грани I2-PH908, предање о пореклу Вуковића од Озринића је по свој прилици нетачно.

Доступни подаци о Антонићима:
Антонићи су настањени у засеоку Гајићи, те су донекле географски измијешани са Николићима, који су раније тестирани у оквиру ове акције. Радмила Кајмаковић не помиње Антониће у својој монографији „Семберија“, док турски попис из 1851. године указује на то да ова породица потиче од извјесног Васе (ту је и пописан предак-епоним Анто/Антоније Васић), те да дијели поријекло са оближњим Авакумовићима, који славе исту крсну славу. Тестирани нема сазнања о предању о поријеклу. Није могуће искључити везу ове породице са другим Аранђеловштацима из Гајића – Милошевићима/Гавриловићима, а битно је поменути и Спасојевиће, који су вјероватно из Гајића у 19. вијеку исељени у засеок Марићи, који имају одређено предање о поријеклу из Васојевића. Не постоје изгледи да је Антонић у било каквој вези са већ тестираним батковљанским Аранђеловштацима – Тукићима, те би се даља повезаност могла утврђивати само евентуалним тестирањем припадника неке од раније поменутих породица. Треба поменути да у Батковићу постоје и други Антонићи, који славе Јовањдан и нису сродни по мушкој линији са тестираним.

Тек данас сам запазио овај резултат. Киеффер (тј. Кифер, околина Пожеге) има са Антонићем 21/23 и 22/25. Разликују се на маркерима DYS390, DYS449 и YGATA-H4.

Киеффер и Пивњанин су 21/23, односно разликују се на DYS390 и DYS458. Док се Пивњанин разликују са Антонићем на DYS458 и YGATA-H4.

Киеффер и Видовић су 67/67. Видовић има само Y67 тест. Засад смо само ја и Киеффер потврђени E-L241>Y142744>YP4806(FT350330)>BY207971.

Нисам баш упућен у брзине мутација маркера, али да ли би могли рећи да су Антонић и Пивљанин YP4806(FT350330)?

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #190 послато: Децембар 25, 2022, 10:10:20 пре подне »
44. Алексић, Јовањдан, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи R1b-L51, највероватније грани U152.

По свему судећи припада истом роду као и раније тестирани Михојлић из Батковића. Са њим дели карактеристичне вредности 10 на дис439,11-15 на дис385 и 11 на дис643. Томе у прилог иде и иста слава св Јован.

Хаплотип Алексића се од хаплотипа Михојлића разликује на дисГАТАХ4 на ком Михојлић има снижену вредност 10, и на дис 576 где Михојлић има повишену вредност 19.

У табели СДНКП нема довољно сродних хаплотипова, па ове породице из Батковића за сада представљају засебан род у општесрпским оквирима.

Допунићу само ову анализу резултата Алексића уобичајеним подацима из усмених и писаних извора (напомињем да је ово писано прије него што смо сазнали резултат):
44. Алексић, Јовањдан, Батковић, Бијељина – Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ Алексиће помиње на два мјеста. Најприје у дијелу у ком говори о поријеклу становништва Батковића наводи да су они непознатог поријекла. У дијелу у ком говори о народним предањима у Семберији, наводи предање Данила Алексића у ком он говори о честим унутрашњим сељакањима и то на сљедећи начин: „Данила Алексића шукунђед живио у Малој Обарској. Имао жену и сестру. Насртали Муслимани на жене. Он убије Турчина и дође у Мариће. Ту се опет побије са Муслиманима и насели се у Врела (засеок Липовица – примј. В.Л). Жена нешто радила о конопљи па запалила кућу и тако се насели ђе су сада (засеок Клис – примј. В.Л)“. Дакле, наводе се сеобе кроз четири засеока у Батковићу, али, истини за вољу, четири засеока која су чинила беглуке различитих беговских породица (или различитих грана породица), што причи даје на аутентичности. Интересантно је да су у Липовици,  Марићима и Малој Обарској (за сада углавном незахваћеном тестирањем) биле и јесу присутне велике концентрације Јовањштака, што би могло представљати позив на опрез када је у питању слава Алексића, јер није могуће у потпуности искључити и то да је у некој од етапа сељења дошло до промјене славе, мада то предање не помиње. Турски попис из 1851. наводи само једну кућу Алексића – домаћинство тројице браће – Милоша, Данила и Теше, синова Живана, рођених у четвртој деценији 19. вијека. Управо Живан је чукундеда Данила са којим је разговарала Радмила Кајмаковић. Дакле Живан – рођен око 1800. године и његове неименоване мајка и сестра су се населили у Клис. Шта више, Живан је вјероватно био веома млад када се то десило (посредно закључивање – „Насртали Муслимани на жене“ – мајка је могла имати 40ак година, а он 20ак). Интересантно је, када су Алексићи у питању, да постоји предање о повезаности са групом породица из Клиса, које славе Јовањдан – Михојлићи-Павловићи-Радовановићи-Антонићи, али није сасвим сигурно да је та повезаност по мушкој линији. Управо због тога ће бити интересантно поређење резултата Алексића и Михојлића, јер би, у случају евентуалног подударања (Р1б) то потврдило везу по мушкој линији, коју турски попис не потврђује, можда и због чињенице да је Живан Алексић преминуо млад. У вези са Алексићима битно је поменути и то да у Засавици у Мачви постоје Алексићи који славе Јовањдан и по предању воде поријекло од браће Милоша и Бранка Алексића, који су пребјегли у Мачву из Батковића, 1876. по пропасти Бијељинске буне, те су се тамо и настанили. С обзиром на то да сви батковиљански Алексићи поријекло воде од Живанових синова Данила и Тешана, а да се имена Милош и Бранко до данас јављају међу њиховим потомцима, ова су браћа вјероватно били синови најстаријег Живановог сина Михајла. 

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #191 послато: Децембар 31, 2022, 02:14:18 поподне »
44 резултата, укључени сви тестирани без обзира на етничку и регионалну припадност.

J2б-12 (27.2%)
Р1а-10 (22.7%)
И2а-8 (18.1%) 6 Дин Југ (75%)  2 Дин Север (25%)
Н2-4 (9%)
Е-В13-3 (6.8%)
Р1б-3 (6.8%)
Ј2а-2  (4.5%)
Г2а-1 (2.2%)
И1-1 (2.2%)


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #192 послато: Фебруар 05, 2023, 01:34:57 поподне »
Тек данас сам запазио овај резултат. Киеффер (тј. Кифер, околина Пожеге) има са Антонићем 21/23 и 22/25. Разликују се на маркерима DYS390, DYS449 и YGATA-H4.

Киеффер и Пивњанин су 21/23, односно разликују се на DYS390 и DYS458. Док се Пивњанин разликују са Антонићем на DYS458 и YGATA-H4.

Киеффер и Видовић су 67/67. Видовић има само Y67 тест. Засад смо само ја и Киеффер потврђени E-L241>Y142744>YP4806(FT350330)>BY207971.

Нисам баш упућен у брзине мутација маркера, али да ли би могли рећи да су Антонић и Пивљанин YP4806(FT350330)?

Не бих се усудио да дам такву прогнозу јер Пивљанин и Антонић имају за грану L241 доста карактеристичну вредност маркера DYS390=25. Свакако би било корисно да неко од њих двојице уради дубљи тест.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #193 послато: Фебруар 07, 2023, 12:33:03 пре подне »
Нова тура предатих Сембераца (прошле и ове недеље), списак кандидата је следећи:

45. Рајкић, Јовањдан, Батковић, Бијељина
46. Ненадовић, Јовањдан, Батковић, Бијељина
47. Арсеновић, Јовањдан, Мала Обарска, Бијељина
48. Перић, Аранђеловдан, Драгаљевац Средњи, Бијељина
49. Митрашевић, Аранђеловдан, Мачковац, Лопаре
50. Арсеновић, Никољдан, Батковић, Бијељина
51. Симић, Ђурђевдан, Горња Буковица, Бијељина
« Последња измена: Фебруар 07, 2023, 08:28:20 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #194 послато: Фебруар 07, 2023, 01:48:45 пре подне »
Нова тура предатих Сембераца (прошле и ове недеље), списак кандидата је следећи:

48. Перић, Јовањдан, Драгаљевац, Бијељина
50. Арсеновић, Никољдан, Бијељина


Само мала допуна података. Код Перића морамо прецизирати да се ради о Средњем Драгаљевцу, а да је слава Аранђеловдан. Ради се о томе да је дјед тестираног дошао супрузи у кућу у Црњелово, те је преузео и њену славу - Јовањдан, али ако сагледавамо стање око 1900. село је Средњи Драгаљевац, а слава Аранђеловдан.

Код Арсеновића Никољштака треба само додати село - Батковић.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #195 послато: Фебруар 07, 2023, 08:28:31 пре подне »
Само мала допуна података. Код Перића морамо прецизирати да се ради о Средњем Драгаљевцу, а да је слава Аранђеловдан. Ради се о томе да је дјед тестираног дошао супрузи у кућу у Црњелово, те је преузео и њену славу - Јовањдан, али ако сагледавамо стање око 1900. село је Средњи Драгаљевац, а слава Аранђеловдан.

Код Арсеновића Никољштака треба само додати село - Батковић.

Исправљено.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #196 послато: Фебруар 07, 2023, 06:42:08 поподне »
Наставља се и ова акција, сјајне вести. 

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #197 послато: Фебруар 07, 2023, 06:49:45 поподне »
Наставља се и ова акција, сјајне вести.

Морало се мало предахнути, пронаћи начина за ширење круга тестираних, али и доћи до "самофинансирајућих". Размазих прошле године људе причом: "Само дај узорак и потпиши упитник." :-) Идемо даље.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #198 послато: Фебруар 18, 2023, 12:35:27 пре подне »
45. Рајкић, Јовањдан, Батковић, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>S2972>BY5423>Y128213

Припада роду Поблаћана, чија је матица на подручју реке Поблаћнице на западном делу границе Србије и Црне Горе и за који је карактеристична управо слава Јовањдан. Хаплотип тестираног је у потпуности модалан за овај род, услед чега има више блиских поклапања, од којих су нека и потпуна.

Подаци о Рајкићима:
Рајкић, Јовањдан, Батковић, Бијељина – Још једна у низу семберских породица које нису поменуте у монографији „Семберија“, аутора Радмиле Кајмаковић. Први помен презимена Рајкић, које је, рекло би се, ендемско за Батковић, јер се не среће ни у једном другом семберском селу, имамо у домовнику СПЦ из 1897. године. Међутим, ту већ срећемо два домаћинства Рајкића, па је очигледно да досељење треба смјестити у нешто ранији период. У турском попису из 1851. нема овог презимена, али пажљивим проучавањем и повезивањем доступних података уочавамо домаћинство извјесног Рајка Стекића, чији је један од синова Исак, ког можемо идентификовати као Исака Рајкића из поменутог домовника. Интересантно је да од домаћинства Рајка Стекића потичу, поред Рајкића, још Стекићи и Василићи, али да су данас у мушкој линији опстали још само Рајкићи. Рајкићи су насељени у засеоку Гајићи, у ком преовладавају Никољштаци, уз нешто Аранђеловштака и Ђурђевштака, што указује на вјероватно другачије поријекло у односу на остатак становништва тог засеока, али је тешко износити неке претпоставке у погледу очекиваног резултата.

Тестирани је навео да Рајкићи имају оквирно предање о пореклу из Херцеговине, што се испоставило као тачно имајући у виду да Поблаће припада области Старе Херцеговине. Генетички род Поблаћана обрађен је у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #199 послато: Фебруар 18, 2023, 01:25:46 пре подне »
46. Ненадовић, Јовањдан, Батковић, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>S2972>BY5423>Y128213

Припада роду Поблаћана. Хаплотип тестираног је истоветан хаплотипу Рајкића из истог места, те је самим тим такође у потпуности модалан за овај род.

Подаци о Ненадовићима:
Ненадовићи нису поменути у монографији „Семберија“, аутора Радмиле Кајмаковић. Настањени су у засеоку Гајићи, премда је тај дио села до Другог свјетског рата урачунаван у засеок Клис, а приликом првог пописа становништва 1879. Аустро-Угари су нумерацију кућа у Батковићу започели управо од Ненадовића, што је остало непромијењено до Првог свјетског рата. Тестирани не располаже никаквим нарочитим предањем о ранијој постојбини, осим уопштеног – из Херцеговине, не искључујући чак ни могућност да се ради о Црној Гори. Од другог Ненадовића сам чуо наводно предање о повезаности са Ненадовићима из Бранковине, али не видим никаквог озбиљног основа за то предање, ако изузмемо истовјетност презимена. У турском попису из 1851. пописано је једно домаћинство од ког потичу сви данашњи Ненадовићи, с тим да преводилац презиме домаћина чита као Ивић, уз ограду да можда може бити и другачије. Из наведеног, ако се узме у обзир и то да се домаћин зове Јован, није најјасније одакле долази презиме Ненадовић, али не можемо искључити то да се ради о старијем презимену, које је поново „испливало“ прескочивши једну генерацију. Ненадовићи немају ни предање о повезаности са неком другом географски блиском породицом по мушкој линији, мада им је у релативној близини група породица Стекић-Василић-Рајкић. С те стране биће занимљиво поређење овог са резултатом тестираног Рајкића.

Мишљење Велибора Лазића о могућем сродству Ненадовића и Рајкића показало се као оправдано.
« Последња измена: Фебруар 18, 2023, 01:58:38 пре подне Иван Вукићевић »